VLADIMIR ĐURIĆ

Stranka moderne Srbije

Rođen je 1970. godine u Frankfurtu na Majni, Nemačka. Živi u Novom Sadu.

Diplomirani inženjer mašinstva. Ovlašteni posrednik i zastupnik u životnim i neživotnim osiguranjima, sa preko 20 godina radnog iskustva na menadžerskim pozicijama:
1996 – 2003 DDOR Novi Sad, rukovodio poslovima osiguranja imovine u privredi, na u Direkciji kompanije.
2003 – 2006 Društvo za posredovanje u osiguranju EOS RISQ, internacionalna kompanija sa sedištem u Briselu, u suvlasništvu nekoliko vodećih kompanija za brokerske poslove u osiguranju i reosiguranju i upravljanju rizicima sa tržišta Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Velike Britanije. Obavljao funkciju generalnog direktora za Srbiju, upravljao kompleksnim programima osiguranja za više domaćih i internacionalnih kompanija.
2006 – 2008 Marsh & McLennan, najveća svetska kompanija za upravljanje rizicima i posredovanje u osiguranju i reosiguranju sa preko 35.000 zaposlenih u preko 80 zemalja, obavljao funkciju zamenika generalnog direktora za Srbiju i posredovao u implementaciji internacionalnih programa osiguranja za potrebe globalnih klijenata
2008 – 2012 Generalni direktor za Srbiju kompanije za životno osiguranje, u vlasništvu finansijske grupacije Sava sa sedištem u Ljubljani, Slovenija.
Od 2012 do danas – zaposlen u Wiener Stadtische osiguranje a.d.o., zadužen za odnose sa ključnim korporativnim klijentima.
Na svim upravljačkim pozicijama u osiguranju tokom karijere uvek prolazio „fit & proper“ kriterijume Narodne banke Srbije za obavljanje izvršne funkcije.
Više od 10 godina član Rotary International humanitarne organizacije, pomagao u nabavkama računarske i druge opreme za škole, poplavljena područja, Crveni krst, slepe i slabovide i učestvovao u drugim humanitarnim projektima.
Član Šireg predsedništva Stranke moderne Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dvoje dece, živi i radi u Novom Sadu.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 200
  • 4
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 6 dana i 4 sata

Poštovani gospodine Đuriću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 22 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Hvala, predsedavajući.

Ispred poslaničke grupe Stranke moderne Srbije i izborne koalicije Ujedinjene demokratske Srbije na predstojećim parlamentarnim izborima, na početku, nažalost, ne mogu a da se kratko ne osvrnem na jutrošnje nasilje ispred Skupštine. Učiniću to nešto kasnije, a nemam dilemu da će i EU koja je malopre pominjana, baš kao i svi drugi međunarodni činioci privrženi demokratiji, osuditi svako i svačije nasilje, gde god i kad god da se ono dogodi u političkom životu, jer nasilje nije politika. Nasilje je nasilje.

Što se tiče predloženih promena Izbornog zakona, Stranka moderne Srbije i koalicija Ujedinjene demokratske Srbije njih vide kao jedno olakšavanje izbornih uslova u smislu olakšavanja određenih izbornih radnji koje je naša izborna koalicija već sprovela na ranije važeći, teži način, ali očigledno se radi o nužnom prilagođavanju izbornih radnji epidemiološkim okolnostima, a o legitimitetu tako okončanog izbornog procesa sudiće opet isti oni koji inače sude o legitimitetu i priznavanju rezultata izbora u Srbiji, a to su pre svega EU i međunarodna zajednica.

Ali, to ukazuje na očiglednu potrebu permanentne dorade izbornog sistema u Srbiji i očigledne potrebe nastavka onog predizbornog dijaloga koji je, uz posredovanje EU i, pre svega, uvaženih kolega parlamentaraca iz Evropskog parlamenta, vođen neposredno u nekoliko rundi pred početak ove izborne kampanje koja je prekinuta bila u proteklih pedesetak dana tokom vanrednog stanja.

Naravno, to je još jedna promena izbornih pravila u toku izborne godine, sada već i u samoj izbornoj kampanji, ali to je na neki način nastavak loše prakse da izborna pravila menjamo u izbornim godinama. Tu praksu smo imali i prethodnih tridesetak godina.

Ja sam već jednom spominjao analize koje su određeni profesori pravnog fakulteta radili kada su konstatovali da smo suviše često u izbornim godinama menjali izborna pravila i na taj način sve vlasti pokazuje nedostatak kapaciteta i kompetentnosti političke volje da izgrade sistem, pa makar samo izborni sistem kao jedan deo sveukupnog političkog sistema.

I naš politički sistem i njegov izborni deo imaju mnogo nedostataka. Javnost o tome puno polemiše. Recimo, iz javnosti čujemo predloge da građani hoće da znaju za koga glasaju i da biraju pojedince, a ne kandidate na stranačkim ili koalicionim izbornim listama.

Ispred Ujedinjene demokratske Srbije i njene izborne koalicije pozivam građane da izađu na naš koalicioni sajt - evropskasrbija.rs i tamo će tačno saznati za koga glasaju, jer mi biografije naših kandidata ponosno objavljujemo, kako radne, tako i one koje se tiču njihovog političkog kredibiliteta. U krajnjoj liniji, liste kandidata su javno dostupne i na sajtu RIK, pa i na samim izbornim mestima.

Naša javnost vrlo četo kaže – mi hoćemo poslanike koje stranka ne može disciplinovati, ali isto tako ta javnost kaže – hoćemo zbog preletača da mandati pripadaju strankama, a ne poslanicima.

Ja sam jedan od poslanika kog stranka nije mogla da disciplinuje, jer sam istrajavao na politikama na kojima sam dobio mandat, politikama koje sam zastupao 2016. godine i koje zastupam i danas, a to su politike građanske, sekularne, moderne evropske Srbije, na zapadu brzo i snažno integrisane u EU i našu zajedničku evropsku kuću i porodicu razvijenih država.

S druge strane, građani nekad kažu – hoćemo većinski izborni sistem, nećemo proporcionalni. Ali, predviđaju, recimo, da većinski izborni sistem pomaže velikima da postaju još veći i da se on kolokvijalno naziva – pobednik uzima sve. Po takvom sistemu, konverzija podrške i procenata glasova u procente mandata ide uvek u prilog izbornom pobedniku i on dobija mnogo više mandata nego što je dobio procenata glasova.

Postoji još puno tema u našem izbornom sistemu o kojima treba da se razgovara, a to je i politika finansiranja političkih aktivnosti, politika doniranja političkim strankama. Nažalost, nemamo kulturu velikog broja malih, sitnih donacija od strane građana političkim strankama čiji rad podržavaju.

Berni Sanders, jedan od predsedničkih kandidata u SAD, uspeo je da dva sata nakon objavljivanja svoje kandidature skupi preko interneta po dva, dva i po miliona dolara u velikom broju malih sitnih donacija građana. Kod nas je tako nešto, nažalost, nezamislivo i mi svi zajedno treba da se zapitamo zašto ne postoji takva vrsta poverenja građana u svoje političke predstavnike, čak ni takva da nisu spremni u velikom broju ni jedan, dva, pet ili deset evra odvojiti za finansiranje njihovog rada njihovih političkih predstavnika.

Dakle, demokratija i njeni procesi služe da sa svojim procedurama i pravilima na pravilan način kanališu konflikte u društvu i rešavaju ih.

Kada demokratije nema i kada su njeni procesi suspendovani, kada se izrugiva vladavini prava u demokratskim procesima, onda nezadovoljstvo u društvu raste i razlike se produbljuju i pritisak u loncu raste i preti da se nekontrolisano kao nasilje izlije po ulicama.

Naravno, ko potegne prvi za nasiljem on nosi odgovornost za političke i sve druge posledice, ali ne treba zaboravljati da osim fizičkog nasilja postoje i razne druge vrste nasilja, kao što je verbalno nasilje, pravno nasilje, nejednakost građana pred zakonom kao jedna forma pravnog nasilja itd.

Vlast je, pre svega, odgovorna za negovanje demokratije i njenih procedura, jer ima većinu koja omogućava da blagovremeno usvaja izmene izbornih zakona, podzakonskih akta, pravila ponašanja, kako bi demokratski sistem u državi permanentno popravljala i kako bi omogućavala da on na bolji način kanališe nezadovoljstva i razlike u društvu.

Šteta je što smo suviše kasno i tek na pritisak iz Brisela mi prošle godine počeli da popravljamo svoju demokratiju i da branimo demokratske slobode koje smo tako teško sticali tokom devedesetih godina prošlog veka i posle toga.

Podsećam da smo dva puta tada odbranili izborne rezultate – 1996. i 1997. i 2000. godine i uvek ćemo to radite, jer demokratija na kraju uvek pobedi pre ili kasnije. Ja vam se zahvaljujem.

Druga sednica Narodne skupštine , 06.05.2020.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani građani, usvajanjem odluke o prestanku vanrednog stanja i pratećeg zakona mi iz Ujedinjene demokratske Srbije vidimo da prestaju da važe uglavnom odbrambene i epidemiološke mere, a nastavljaju da važe one ekonomske.

Naime, prestankom važenja Uredbe o merama Vlade u vanrednom stanju, prestaju da važe mere zabrane kretanja, mere socijalnog distanciranja propisane u toj uredbi, na primer, najviše 10 ljudi na sahranama uz najmanje dva metra rastojanja, prestaje da važi, recimo, odredba kojom MUP licima sumnjivim na zarazu može odrediti boravak na adresi prebivališta ili boravišta. Prestaju da važe zabrane održavanja zborova i svih drugih okupljanja građana na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Prestaje da važi i zabrana sletanja na aerodrome i poletanja sa njih radi prevoza putnika u međunarodnom vazdušnom saobraćaju i prestaje da važi i zabrana međunarodnog, drumskog i železničkog prevoza putnika. Dakle, to su sve uredbe koje prestaju da važe. Prestaje da važi i uredba kojom se poslodavci obavezuju da reorganizuju rad shodno epidemiološkim uslovima.

Dakle, sve ove snažne odbrambene mere se ukidaju, a virus je i dalje tu. Istina, ostaje na snazi epidemija kao zakonski okvir za postupanje, po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonu o javnom zdravlju.

Ali, nedostaje nam, ili barem nismo videli i čuli danas, plan kako ćemo se mi kao građani i kao društvo prilagoditi i navići na suživot sa virusom, a što će biti nužno, u bliskoj i u srednjoročnoj budućnosti?

Neke vlade evropskih država već su napravile takve planove i na jedan vrlo jednostavan i razumljiv način su ih prezentovale građanima. Iskrenost sa kojom su prema građanima nastupile bila je dovoljna za podršku i uvažavanje nemogućnosti preciznog planiranja. I tim vladama nikakva samohvala i nikakva propaganda nije bila potrebna.

Nas iz Ujedinjene demokratske Srbije zanima plan povratka u život sličan onom od pre epidemija. Naravno, razumemo da taj život neće moći biti potpuno isti, ali očekujemo plan kako ćemo se vratiti što sličnijem načinu života kako vreme bude odmicalo. Recimo, plan do, na primer, septembra. Dakle, redosled koraka povratka u život građana, preduzeća, škola, vrtića, domova za stare, zdravstvenih institucija - kakav je plan da zdravstvene institucije vrate nivo pružanja zdravstvenih usluga nevezanih za aktuelnu epidemiju? Koji će kriterijumi biti korišteni pri odlučivanju o tim merama u tom planu, hoće li u taj proces biti uključeni i sindikati, zaposleni, druge zainteresovane društvene grupe?

Interesuje nas koliko često će se i kako ažurirati ekonomski paket kriznih i postkriznih mera, mere koje se tiču putovanja, otvaranja države prema međunarodnom okruženju i odgovori na sve druge društvene izazove? Kako ćemo ići u bioskope? Kako ćemo ići u pozorišta? Ili to možda nije ni važno onima koji nam kreiraju krizne i postkrizne mere?

Ne možete reći samo da ćete aerodrom otvoriti kada se otvore aerodromi po Evropi, da smo mi spremni a da čekamo druge. Jer, dovoljno je pogledati red letenja sa frankfurtskog aerodroma - danas u 15.15 otišao je let za Milano, u 15.40 za Rim, u 13.15 je otišao, na primer, let za Njujork, Lufthanzini letovi.

Ja ovim ne impliciram da postoje uslovi da se avionski saobraćaj vrati u redovan režim, već da se građani zbunjuju kada čuju da granice nema šanse da skoro budu otvorene, ali onda istovremeno ministar prosvete najavljuje skore ispitne rokove. Šta da planiraju studenti iz Republike Srpske kada dobiju takve informacije?

Fakulteti su dobili instrukcije da od 15. maja otpočnu sa održavanjem nastave i te instrukcije su napisane tako da su fakulteti shvatili da je na svakome od njih da odluči hoće li raditi po učionicama ili će raditi na daljinu, shodno svojim mogućnostima.

Kad smo raspravljali o budžetu, ministar finansija se hvalio jesenas kako kapitalne investicije imaju mnogo veći multiplikativni efekat na privredni rast, a to je ono što je najvažnije za budući životni standard građana. Međutim, ekonomski paket predviđa kresanje kapitalnih investicija. I o tome mi ovde nismo čuli ni reč ni danas ni prošle nedelje, jer su sednice tako koncipirane da imamo samo plenum i da nemamo kada o različitim ekonomskim rešenjima da raspravljamo i da ukrštamo argumente, da vidimo šta je najbolje.

Na prethodnoj sednici sam govorio o tome kako su kontradiktorne i zbunjujuće poruke od organa vlasti shvaćene, pa građani nisu sigurni da li se krizom upravlja iz političkih motiva ili njome rukovodi struka, pa onda posledično građani misle da su mere preoštre obzirom na epidemiološku situaciju, da su rigorozne, ali istovremeno i da je epidemiološka situacija gora nego što se predstavlja i da u oba slučaja iza svega toga stoje neki politički motivi.

Zato građani lupaju u šerpe, zato, jer sumnjaju u opravdanost mera kojima su podvrgnuti i kompetentnost onih koji krizom upravljaju, a sumnjaju jer čuju šta im se govori, čuju te konfuzne poruke, a ne zato što vole Janka, Marka, Peru, Žiku ili Đoku. I bakljadama ih nećete od tog uverenja razuveriti. Možete ih samo dodatno iritirati, a usput i kršiti zakon kada im ugrožavate zajedničku imovinu penjući se na krovove zgrada, jer to je njihova imovina, i usput kršite i policijski čas, zabranu okupljanja itd.

Dakle, mi ne vidimo fazni plan sa datumima trajanja svake faze i sa informacijom o tome kako će pojedine mere izgledati u svakoj od faza. Ja mogu ustupiti nadležnim državnim organima konkretan plan u PDF formatu na 25 strana jedne države članice EU, gde je svih pet faza datumski razjašnjeno, sa prikazom svake od mera u svakoj od tih faza. Dakle, kako će izgledati mere koje građani pojedinačno moraju da sprovode - nošenje maski i rukavica, kućna samoizolacija, izlazak starije populacije u šetnje, nabavke, porodična i druga okupljanja na otvorenom ili zatvorenom, posete starijima od strane male dece.

Neke evropske vlade, recimo, planiraju meru ograničavanja velikih porodičnih okupljanja npr. svadbi, kao i četrnaestodnevnu kućnu samoizolaciju za povratnike u zemlju čak i posle 10. avgusta. U nekim evropskim zemljama povratak na redovan radni režim krenuće tek od 1. juna samo tamo gde je moguće održavati rastojanje od dva metra između zaposlenih.

Mi ukidamo uredbu o posebnom organizovanju rada poslodavaca u vanrednom stanju i naši poslodavci praktično već pozivaju zaposlene na svoja radna mesta u potpuno redovan radni režim, a virus je i dalje tu.

Dakle, to nije plan. Možda nama ovakve mere ne trebaju, ali mi ne vidimo plan. Mi nastavljamo fudbalsko prvenstvo 30. maja. To je stvarno krajnje neobična stvar koja zaslužuje posebno objašnjenje.

Dakle, koliko god se izborna kampanja zahuktavala i koliko god stalno bili u njoj, hajde jednom da se bavimo poslom i informisanjem građana, da ih ne izlažemo propagandi, da ih sluđujemo dezinformacijama o raspadu EU. To slušamo već 30 godina, 30 godina se raspada, nikako da se raspadne, neće se ni raspasti. Dakle, da se batali propaganda, jer zaista zdravlje ljudi je u pitanju. Zahvaljujem na pažnji.

Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

Hvala predsedavajući.

Poštovani građani, nadam se da ste svi dobro. Ne biti u Skupštini u danima ovako vanrednih okolnosti znači duboko ne razumevati ulogu narodnog poslanika i unapred bežati od odgovornosti. I ovo se odnosni jednako i na vlast koja je tek posle 40 i više dana odlučila da sedne u skupštinske klupe.

Tri su teme najvažnije na današnji dan, kako je upravljano krizom, kolika je šteta, ima li odgovornih za njeno uvećanje i šta radimo dan posle kako bi nakon što preživimo virus, preživeli i ekonomski.

Ustavnost proglašenog vanrednog stanja je kako ste rekli juče, naravno u nadležnosti Ustavnog suda, ako se lati svog posla, oslobođen političkog pritiska. Nesumnjivo je da su u najmanju ruku ustavne nedorečenosti zloupotrebljene za suzbijanje demokratije i kritike koja je nužna za napredak društva.

Ako su moguća skajp suđenja, Skupština je morala i mogla iznaći način da ranije pokrene svoje aktivnosti i raditi nešto u ovim istorijskim danima, da bi građani bolje uvažili i razumeli situaciju i bolje prihvatili mere.

Čak i ako plenum nije bilo bezbedno organizovati, zašto nije onlajn zasedao Odbor za ustavna pitanja da razjasni proglašenje vanrednog stanja. Ako je prošle nedelje mogao zasedati Administrativni odbor da raspravi rebalans skupštinskog budžeta, zašto juče i danas nisu zasedali Odbor za finansije i Odbor za privredu, da rasprave ekonomski paket i rebalans budžeta, već sve to raspravljamo samo ovde u plenumu, zajedno u paketu sa merama šetanja kućnih ljubimaca i pravimo ovde ovu partizansko četničku predstavu o tome šta zapravo predstavlja 1. maj građanima. Dakle, skraćena verzija rebalansa budžeta ima čak 54 strane i tu i te kako ima o čemu da se priča, da bi građani razumeli postoji li plan za ekonomsko preživljavanje nakon što se preživi zdravstveno. Zašto se izbegava demokratska debata, ako je to prilika vlastima da iznesu svoje sjajne argumente, recimo da objasne zašto je opravdano rebalansom budžeta ukinuti devet milijardi dinara Ministarstvu zdravlja za KCS i zdravstveni centar u Jagodini, jer građane brine stanje zdravstvenog sistema pred eventualni drugi talas pandemije.

Početak ove krize obeležila je već ova čuvena pres-konferencija o kojoj je danas razgovaramo, za koju smo juče saznali da je bila kruna prvog sastanka Kriznog štaba. Taj sastanak mora da je bio jako dobar ako je tako krunisan. Tamo smo čuli hitove kao što su, šoping u Milanu, najsmešniji virus u istoriji koji postoji samo na „fejsbuku“ i čuli smo da se leči rakijicom. Posle toga smo čuli da ćemo mi vrlo brzo napraviti vakcinu, kao da je to jednostavno otprilike kao i kuvanje te rakijice.

I, struci koja je nemo posmatrala sve to, već tada je bačen klip u točkove i otežano je objašnjavanje neophodnosti preduzetih mera građanima, podriven joj je kredibilitet i dovedeno je u pitanje njeno podleganje političkom pritisku već tada na toj pres-konferenciji.

Kasnije, propagandno naslađivanje merama, raspirivanje straha nedovoljnim grobljima, apokaliptičnim sms porukama, nelogično optuživanje građana koji su disciplinovano sedeli kod kuće za epidemiološku situaciju, stvorili su utisak da zapravo mi ne živimo borbu protiv epidemije kojom rukovodi struka, već da živimo jedan propagandni šou sa političkim motivima koji je nemački „Špigl“ pre neki dan u svom jednom članku nazvao predsednički horor šou u Korona diktaturi.

Posledice ove konfuzije su da danas mnogo građana sa jedne strane misli da su mere oštrije nego što epidemiološka situacija nalaže, a istovremeno misle i da je epidemiološka situacija gora nego što nam vlast u javnosti predstavlja. To je percepcija u javnosti.

Dakle, u Srbiji ne žive maloumni i nerazumni ljudi. Ako im se lepo objasni, onako kako je to u dva, tri navrata uradila nemačka kancelarka Angela Merkel, ljudi će razumeti i ponašaće se racionalno i neće biti potrebe da im se svaki dan obraća predsednik sa televizije, iako znamo da on to voli da radi.

Ostalo je nejasno, jesmo li mi sekularna država kako Ustav propisuje ili imamo državnu crkvu koja je van zakona, pred kojom predsednik mora da kleči, da je moli da se ponaša razumno i da se istovremeno tolerišu pozivi na kršenje zakona od strane crkvenih velikodostojnika i kršenje zabrane kretanja po crkvenim portama za Uskrs, dok su naši roditelji sami zatvoreni u svojim domovima obeležavali Uskrs disciplinovano pridržavajući se mera.

Ova pandemija iskorišćena je i za svojevrsnu spoljnopolitičku propagandu jednog, bojim se, spoljnopolitičkog zaokreta. Dakle, ta udvorička propaganda Kini je došla do, ja bih rekao - danke dojčland nivoa.

Mi smo tražili kao Ujedinjena demokratska Srbija da se objave donacije. Do dana današnjeg nisu objavljene. Evo, ja ću sada dati podatke iz baze podataka koju vodi Vlada Srbije.

Evropska unija je u poslednjih pet godina samo, Srbiji donirala 1,8 milijardi evra, što je 44 puta više od prvog sledećeg donatora, a to su Ujedinjene nacije. Za zdravstveni sistem u poslednjih pet godina Evropska unija je donirala 160 miliona evra, što je 12 puta više nego Kina. To su samo podaci za poslednjih pet godina. U istoj toj bazi 1,2 milijarde je ruske razvojne pomoći, ali su to krediti, donacije nisu evidentirane i nejasno je da li se igde evidentiraju.

Nemam puno vremena, pošto je sve objedinjeno, želeo bih da delegiram jednu temu koja je važna, a izostala je u ekonomskom paketu Vlade, a to je maloprodajna cena naftnih derivata.

Dakle, kalkulacija koju smo uradili pokazuje da nema razloga da maloprodajna cena naftnih derivata za evrodizel litru pređe 120 dinara. Ona je trenutno u Srbiji 140, skoro 150 dinara. Ovo je cena evrodizela na OMV pumpi u „Tristerštrase“ u centru Beča, 1,099 evra, to je 129 dinara.

Ja sam slobodan reći, zabluda je da maloprodajne cene naftnih derivata u Srbiji ne prate pad cena sirove nafte na svetskom tržištu zbog akciza. Akciza je fiksna, ona ne zavisi ni od jednog varijabilnog imputa. Razlog zašto maloprodajne cene u Srbiji ne prate pad cena sirove nafte je dominantan, gotovo monopolski položaj koji jedna naftna kompanija u Srbiji ima iz političkih razloga i činjenica da sve ostale naftne kompanije prate tu cenovnu politiku i mi imamo svojevrsno kartelsko udruživanje na tržištu maloprodaje naftnih derivata. Ovo je jako važno zato što cena goriva je ključni troškovni imput u privredi koja treba da nam bude osnova za ekonomsko preživljavanje nakon što preživimo virus. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Vi ste kao predsedavajući dozvolili ministru odbrane, a sada dozvoljavate ostalim poslanicima da dobacuju.

Ministru odbrane ste dozvolili da ovde iznosi i svoje neke privatne uznemirenosti. Ja razumem to što je on imao potrebu ovde da iznese, ali nije poslovničko vreme predviđeno za to. Mogao je sazvati pres konferenciju u holu, pa sve to reći takođe u ovom domu.

No, moje pitanje koje želim da delegiram ovde odnosi se na ono o čemu smo razgovarali dok nije krenula ova kampanja odgovaranja na afere. Čini mi se nekako da proizvođačima afera i otkrivačima afera i vama te afere jako odgovaraju, jer onda možete slupate sat vremena i onda ne možemo da se bavimo životnim temama, a to smo radili u početku ove senice, bavili smo se životnom sredinom, npr. i pitanjima finansiranja socijalnih politika u porodici.

Ja želim da delegiram ministru Antiću pitanje šta će da uradi u pogledu investicionih potreba EPS-a, jer, po najnovijim analizama, kapaciteti EPS-a uskoro će biti nedovoljni da namire rastuće potrebe i biće potrebne ogromne investicije u nove kapacitete, biće potrebno nadomestiti dotrajale kapacitete i zameniti i prepraviti postojeće kapacitete zbog zaštite životne sredine, jer je EPS postao jedan od najvećih zagađivača životne sredine u Srbiji.

Ja sam danas u plenumu to rekao i sada ću ponoviti - jedna TE "Kostolac B" emituje 130 hiljada tona ugljendioksida godišnje. To je emisija jednaka zajedničkoj emisiji svih nemačkih termoelektrana.

Dakle, u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja opada. Osam posto je manja nego u 2013. godini. Propisi EU kada bi se primenili na Srbiju u pogledu emisije štetnih materija iz EPS-ove proizvodnje, koštali bi EPS 500 miliona evra i postojeći proizvodni model EPS bi bio potpuno ekonomski neisplativ, a daću još jedan podatak koji je dala Energetska zajednica u ovom domu Narodne skupštine.

Kada bi za Srbiju trenutno važili evropski propisi u pogledu emisije štetnih gasova i kada bi Srbija po tim propisima morala da plaća emisione kvote i penale za prekomernu emisiju i trovanje vazduha koji građani dišu, pa kada bi taj dodatni trošak tih penala prevalili na cenu struju i na krajnjeg korisnika, struja u Srbiji bi morala poskupeti čak 24%.

Podsećam da se EPS obavezao da će do 2027. godine sprovesti evropske zahteve u pogledu zaštite životne sredine. Interesuje me da li postoji uopšte plan ovih ogromnih, masovnih investicija, jer investicioni gep EPS-a u poslednjih šest godina je… EPS je već u kašnjenju sa minimum 400 miliona evra investicija u poslednjih šest godina samo do nivoa amortizacija, a investicije su potrebne preko toga. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Hvala.

Čini mi se da će ovo biti sada završno, pa ću probati, pošto se sedam sati približava.

Vaše informacije o stanju u EPS-u su u konfliktu sa Fiskalnim savetom i onda ne znam da li ova Vlada treba možda da ukine Fiskalni savet.

Plan investicija koji sam ja očekivao da čujem od vas je kako će se povećati investicija EPS-a za 200, 250 miliona evra godišnje, još gore, kako će se obezbediti 1,1 milijarda evra za koju Fiskalni savet kaže da je potrebna za obezbeđenje proizvodnje uglja, ili da mi kažete da su ti podaci jednostavno netačni, ali onda ćemo stvarno postaviti pitanje kredibiliteta Fiskalnog saveta, koji barata podacima za koje vi smatrate da su netačni.

Ovo je 1,1 milijarda evra investicija potrebnih u proširenje proizvodnje uglja. To je 10% godišnjih prihoda i primanja budžeta. To je ogroman novac.

Još jedan problem, neprofitabilnost EPS-a. EPS je deset puta manje profitabilan od uporedivih kompanija. Čak i da podigne profit na 200, 250 miliona evra, on bi tek bio na 60% profitabilnosti sa uporedivim kompanijama.

Da, rekli ste, tačno je da je cena struje u Srbiji niska. Ukrajina je jedina sa nižom cenom struje u Evropi. I, naravno, to je i neka cena socijalnog mira i to je nužda, ali će očigledno morati doći do povećanja struje. Međutim, problem sa sistematizacijom zaposlenih, dakle, EPS mora i vi kao nadležno ministarstvo morate dati plan kako ćete rešiti višak zaposlenih za koje je Fiskalni savet procenio da je oko 15% do 20%. A, 30% su troškovi zaposlenih u proizvodnji EPS-a. To je ogromno. Vi kad imate uslužnu delatnost, vi imate racio, kaže treba da bude 50-30-20, 50% su troškovi zaposlenih, 30% su svi ostali troškovi, 20% je dobit. To je logično za uslužne delatnosti koje nemaju troškove amortizacije ogromne, ogromne opreme. EPS tu ne može da se poredi. Zato je ovih 30% učešća troškova zaposlenih kod EPS-a ogromno. Taj plan mi očekujemo da čujemo, jer ovo su strateške stvari koje će se morati rešavati za narednih pet, 10, 15 godina, zato što smo mi već došli u situaciju da je tražnja za električnom energijom na putu da u narednih pet godina potpuno prevaziđe proizvodne kapacitete EPS-a.

Još jednu stvar bih kao dopunsko pitanje i dopunsku informaciju. Simpatična je bila rasprava. Verujem da premijerka puno svog vremena troši na materijalno stanje porodica sa decom, ali ja moram ovde da pitam jednu vrlo konkretnu stvar, za koju ne znam da li ću stići dobiti konkretan odgovor – kada ćemo u Skupštini dobiti izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom? To je obećanje koje se sada već duže od godinu dana čeka, jer para novih u budžetu za porodilje i majke nema. Istih je 64 milijarde kao lane. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovani ministri i kolege poslanici i građani, iduće godine dospeva termin za redovne parlamentarne pokrajinske i opštinske izbore u skoro svim opštinama po Srbiji, uključujući tu i sve beogradske opštinske skupštine. Izborni uslovi, izborno zakonodavstvo medijske slobode, birački spisak i način sprovođenja izbornog procesa, aktuelna su tema u javnosti i predmet su i protesta građana koji su se održavali prethodnih meseci.

Najavljeni i mogući bojkot izbora od strane opozicije ukoliko ne dođe do promene izbornih uslova, stanja medijskih sloboda i to najmanje šest do devet meseci pre održavanja izbora. Izbori održani uz bojkot dela političke scene, svakako dovode u pitanje legitimitet vlasti izabrane na takvim izborima, sveukupan kapacitet države, unutrašnju političku stabilnost i spoljnopolitičku poziciju države i onih koji bi se u spoljnopolitičkim kontaktima, predstavljali kao legitimno izabrani predstavnici vlasti ove države.

Stranka moderne Srbije smatra da je s toga poslednji čas da se otvori dijalog na temu medijskih sloboda i izbornih uslova, a u protivnom, možemo se suočiti sa političkom krizom koja može otići u nesagledivom pravcu, jer izborni proces i sve druge demokratske procedure su jedini prirodni način kanalisanja političkih nesuglasica.

Ukoliko su ti demokratski procesi, ukoliko nisu uspostavljeni, onda antagonizmi u društvu eskaliraju.

Interesuje nas najpre da li predstavnici Vlade misle da je naš izborni proces sveukupno zadovoljavajući, da nam je izborno zakonodavstvo dobro i da ga ne treba popravljati, da su nam medijske slobode adekvatne i da omogućavaju jednaku zastupljenost svih političkih aktera.

Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, koje Stranka moderne Srbije, uvažava kao merodavan dokument i kao merodavnu sliku stanja našeg društva, konstatuje, citiraću „da Srbija nije u dovoljnoj meri iskoristila period između izbora, kako bi se rešili trajni nedostaci, neadekvatna transparentnost u finansiranju partija i kampanja, nejasna razlika između stranačkih i državnih aktivnosti i neravnomerno medijsko izveštavanje“.

Navodi se i da preporuke OEBS apsolutno nisu uvažene i da se tek treba pozabaviti sveukupnom reformom izbornog zakonodavstva.

Ako predstavnici vlasti ili Vlade, sa druge strane misle da ništa ne treba popraviti u svemu ovome, onda nažalost skrećem pažnju da nam preti ozbiljna politička kriza koja zaista može otići u nesagledivom smeru. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Hvala predsedavajući.

Poslanička grupa SMS uputiće pitanje Ministarstvu privrede i APR. Tražimo informaciju o broju izdatih rešenja preduzetnicima o prekidu obavljanja delatnosti, tzv. zamrzavanje i broju rešenja o brisanju preduzetnika iz Privrednog registra i to za period od 15. decembra 2019. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, pa do najskorijeg mogućeg datuma. Iste podatke tražimo za isti period prošle i pretprošle godine, radi poređenja.

Naime, iz razgovora sa preduzetnicima na terenu, pre svega preduzetnicima iz IT delatnosti, dakle delatnosti informacionih tehnologija, dobili smo informaciju da je masovno povećan broj zahteva za zamrzavanje ili brisanje iz registra preduzetničkih radnji iz oblasti informacionih tehnologija, a da je povod za to upravo ono što je izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana krajem prošle godine uvedeno u cilju da preduzetnike iz IT delatnosti prevede u status zaposlenih lica sa ciljem da se po tom osnovu povećaju fiskalni prihodi države.

Međutim, sumnjamo osnovano da će zapravo posledica biti ta da ćemo imati masovno gašenje preduzetničkih radnji i selidbu IT preduzetništva na neke druge inostrane adrese. Zapravo, osnovano pretpostavljamo da će ovi traženi podaci na to ukazati.

Glavni problem IT preduzetnika bio je tzv. test samostalnosti koji je uveden ovim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i tada je digitalna zajednica tražila da se primena ovih odredaba odloži kako bi se i IT preduzetnici pripremili na njihovo sprovođenje i kako bi državni organi doneli adekvatna podzakonska akta i osposobili se za dosledno sprovođenje zakona i kako bi eliminisali svaku subjektivnost u tumačenju njegovih odredaba od strane organa poreske uprave, kako bi eliminisali svaku eventualnu pravnu nesigurnost, koja bi iz toga mogla proisteći.

Mi u stranci Moderne Srbije smatramo da se ovakva rešenja moraju donositi izuzetno promišljeno i oprezno. Svojim amandmanima smo tada pokušali da utičemo na izgled konačnog zakonskog rešenja i očekivali smo da će to Vlada u cilju proklamovanih svojih dobih namera uvažiti, ali nažalost zakon je usvojen u originalnom predloženom tekstu. Taj, dosta problematičan test samostalnosti, osnovano pretpostavljamo da će za posledice doneti gašenje nekoliko hiljada preduzetničkih radnji i ugroziti IT preduzetništvo, a preduzetništvo generalno, a pogotovo u oblasti informacionih tehnologija, trebalo bi da bude okosnica privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta i konkurentskog pozicioniranja Srbije na evropskom tržištu, obzirom da su naši IT preduzetnici već uveliko prepoznati kao globalno konkurentni pružaoci usluga informacionih tehnologija. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

Hvala, predsedavajući.

Zamoljen sam od strane Udruženja vojnih beskućnika Srbije, organizacije udruženja Novi Sad, Gradski odbor Novi Sad da se obratimo Ministarstvu građevine, Ministarstvu odbrane i predsednici Vlade, s obzirom da je ovo udruženje na ove adrese u Vladi Srbije već poslalo neke dopise, ali nije dobio odgovore.

Radi se o stambenom statusu vojnih beskućnika. Vojni beskućnici su penzionisani oficiri bivše JNA, podoficiri i civilna lica na službi u bivšoj JNA koji su 90-ih godina sa svojim jedinicama relocirani iz bivših republika u Srbiju na osnovu odluka i sporazuma domaće i međunarodne vlasti. Oni su tada iz kasarni u bivšim jugoslovenskim republikama izneli negde oko 40.000 ljudi sa svom vojnom tehnikom i materijalnim vojnim resursima. Uslov da ta lica budu relocirana i prihvaćena u Srbiji bio je da se odreknu ili predaju vlasništvo nad svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u bivšim jugoslovenskim republikama uz jemstvo Republike Srbije da će im biti prioritetno rešeno stambeno pitanje. Ubrzo im je status degradiran pravilnicima koji su naknadno donošeni i oni su upućivani da podnose molbe za rešavanje svog stambenog pitanja. Završili su na listama čekanja u privremenim smeštajima.

Prema informacijama iz ovog udruženja radi se negde oko 2.500 lica čije je stambeno pitanje i dan danas nerešeno. To su inače lica koja su tokom decenija svoje vojne službe redovno od svoje bruto zarade izdvajali oko 4,5 do 6% u Stambeni fond i finansirali stambenu izgradnju da bi danas imali svoje stambeno pitanje nerešeno.

Po dolasku u Srbiju smešteni su u neuslovne vojne objekte koji su bili neprilagođeni redovnom i porodičnom životu i taj privremeni smeštaj je prerastao u višegodišnji. To su adaptirane prostorije u kojima oni borave bez električnih brojila i vodomera i gde im se računi određuju prema nekoj kolektivnoj matematici kasarne. Ti ljudi su prinuđeni da plaćaju od 4.000 do 10.000 dinara mesečno po članu domaćinstva, što je apsolutno neizdrživo. Oni koji su rešili da iznajmljuju stanove dobijaju određenu materijalnu naknadu za to, ali po vrednosti boda koja nije ažurirana unazad 12 godina.

Ovi ljudi rešenje svog stambenog problema čekaju oko četvrt veka. Ponavljam, radi se o oficirima koji su ceo svoj radni vek iz zarade izdvajali za Stambeni fond, a svoje imovine u bivšim jugoslovenskim republikama odrekli su se u korist Srbije, da bi ih Srbija prihvatila, jer je to bio uslov da ih Srbija prihvati, uz jemstvo Srbije da će im stambeno pitanje biti rešeno, što se do danas nije dogodilo. U proseku je prošlo četvrt veka, a za neke i 28 godina.

Zakon kojim je regulisana izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti po posebnim uslovima njima problem ne rešava, zato što se veoma često, gotovo isključivo, radi o licima koja ne ispunjavaju kriterijum kreditne sposobnosti, jer im je starost preko 70 godina.

Sa ovim problemima ovi ljudi obratili su se Ministarstvu građevine, Ministarstvu odbrane i predsednici Vlade i još uvek nisu dobili odgovor.

Na stranu još jedna veoma bitna činjenica, zar je potrebno da ovi ljudi, koji su se svoje imovine u korist Srbije odrekli kao preduslov da budu primljeni u Srbiju, idu i rešavaju posle vojne službe za državu Srbiju svoje stambeno pitanje kreditom.

Zakon kojim je regulisan poseban postupak pod povoljnijim uslovima za snage bezbednosti da reše svoje stambeno pitanje prema njima je nepravičan u najmanje još nekoliko stvari. Poništene su rang liste koje su ranije važile. Tražena je prijava zainteresovanih lica preko sajta, koji je, nakon što je otvoren, bio u blokadi i srušen je. Redosled je naknadno formiran po sistemu brzih prstiju, kao da se radi o berzi, pa ko prvi stigne na sajt ide prvi na listu i potom su svi upućivani u Poštansku štedionicu gde su sačekani sa informacijom da ne ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti.

U ime Udruženja vojnih beskućnika Srbije ja molim predsednicu Vlade da kroz odgovor na poslaničko pitanje da i način rešavanja stambenog pitanja za oko 2.500 ovih vojnih beskućnika. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Hvala, predsedavajuća.

Ispred poslaničke grupe SMS postavićemo pitanje premijerki i ministru finansija, koje je inače postavio i portal „Insajder“, pa pošto oni nisu dobili odgovor, a mi bi po Zakonu o Narodnoj skupštini trebalo da ga dobijemo u pisanoj formi, mi ćemo taj odgovor njima proslediti. Pitanje je – zašto država nastavlja da subvencioniše „Er Srbiju“? Država Srbija je u „Er Srbiji“ 51% vlasnik, dok je partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Etihad“ 49% vlasnik.

Po okvirnom ugovoru koji je zaključen avgusta 2013. godine, država je na sebe zaključno sa 31. decembrom 2013. godine preuzela sve neizmirene obaveze „Jat ervejza“ i preuzela obavezu ulaganja bespovratnog u trajanju od tri godine. Taj rok je, dakle, istekao 31.12.2016. godine, međutim Godišnji izveštaj o poslovanju „Er Srbije“ pokazuje da je država Srbija direktnu državnu pomoć direktno uplatila u „Er Srbiju“ 2017. i 2018. godine oko 2,5 milijarde evra godišnje. Dakle, to je za dve godine, po ovom osnovu direktnih plaćanja, oko 42 miliona evra.

Dalje se u budžetu za 2019. godinu navodi da u subvencijama za privatna preduzeća koja se odobravaju po posebnom aktu Vlade je predviđeno 14,7 milijardi dinara za određene kompanije, među kojima se nalazi i „Er Srbija“, iako nije eksplicitno navedeno po kom osnovu i koliko tačno para je predviđeno za državnu pomoć „Er Srbiji“. Inače, „Er Srbija“ je već bila predmet prijave od strane evropskih konkurenata za nelojalnu konkurenciju zbog državne pomoći koju prima, tako da je pitanje državne pomoći jedno osetljivo pitanje iz ugla negovanja konkurencije, pa i suzbijanja korupcije.

Dakle, očigledno je da nešto nije u redu sa modelom poslovanja „Er Srbije“, jer malobrojni građani koji mogu sebi da priušte putovanja avionom, pa koriste avione i putovanja i usluge „Er Srbije“ mogu primetiti da od ulaska „Etihada“ 2013. godine do danas u ovo partnerstvo sa nacionalnom avio-kompanijom i sa državom Srbijom cene usluga „Er Srbije“ se ili ne menjaju ili rastu, a njihov kvalitet očigledno opada.

Dakle, model je očigledno neprofitabilan, osim ako "Er Srbija" na svoj bilans ne uknjiži prihode od državne pomoći, a to je zapravo pomoć svih građana. E sad, ako će svi građani finansirati "Er Srbiju", onda bi zaista trebalo videti da li ovakav poslovni model odgovara svim građanima i potrebama svih građana i da li svi građani zaista smatraju nužnim da finansiraju svojim poreskim dinarom rad ovako postavljenog poslovnog modela jedne ovakve nacionalne avio-kompanije. Ja ne želim ovde da kažem da Srbiji ne treba nacionalna avio-kompanija, to mora biti predmet očigledno jedne nove analize, jer nakon šest-sedam godina poslovanja je evidentno da bez državne pomoći "Er Srbija" ne može da iskaže profit, da joj cene usluga rastu, a da kvalitet kontinuirano opada.

Predsednik Vučić je na pitanje "Insajdera" u vezi profitabilnosti direktne linije za Njujork odgovorio da je za profitabilnost jedne takve linije, dakle direktnog leta Beograd-Njujork, potrebno četiri do pet godina. Za tu vrstu posla to je jako dug period čekanja da se pokaže da li je takav poslovni poduhvat profitabilan ili ne. Dakle, četiri do pet godina je period kada očekujete da vidite profitabilnost, recimo, novoosnovane kompanije u sektoru finansijskih usluga, recimo banke. Dakle, to je neki period tokom kog investitori očekuju da ta kompanija izađe na zelenu granu. Ovde se ipak radi samo o jednoj avio-liniji. Dakle, očigledno je to predugo. Podsetiću građane da je portal "Insajder" imao jedno opsežno istraživanje o poslovanju "Er Srbije" gde je konstatovano, recimo, da je sproveden jedan nerezonski, neekonomičan, pa čak i rizičan prelazak sa "Boinga" na "Erbasove" avione, gde nije bilo vremena da se piloti obuče, pa su onda rentirani piloti, pa je dokumentovano višestruko preplaćivanje iznajmljivanja aviona po satu letenja.

Dakle, to su sve neke stvari koje očigledno jako utiču na profitabilnost rada ove kompanije, ali nema posledica ovih nalaza. Dakle, mi posebno ne znamo koliki je efekat ovih subvencija na proklamovani podsticaj brendiranju Srbije i opštem privrednom rastu i razvoju turizma. Dakle, to je jako nemerljivo, pa molimo predsednicu Vlade i ministra finansija da nam u pisanom odgovoru daju brojčane pokazatelje efekta ovih davanja poreskih dinara građana. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -