VLADIMIR ĐURIĆ

Stranka moderne Srbije

Rođen je 1970. godine u Frankfurtu na Majni, Nemačka. Živi u Novom Sadu.

Diplomirani inženjer mašinstva. Ovlašteni posrednik i zastupnik u životnim i neživotnim osiguranjima, sa preko 20 godina radnog iskustva na menadžerskim pozicijama:
1996 – 2003 DDOR Novi Sad, rukovodio poslovima osiguranja imovine u privredi, na u Direkciji kompanije.
2003 – 2006 Društvo za posredovanje u osiguranju EOS RISQ, internacionalna kompanija sa sedištem u Briselu, u suvlasništvu nekoliko vodećih kompanija za brokerske poslove u osiguranju i reosiguranju i upravljanju rizicima sa tržišta Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Velike Britanije. Obavljao funkciju generalnog direktora za Srbiju, upravljao kompleksnim programima osiguranja za više domaćih i internacionalnih kompanija.
2006 – 2008 Marsh & McLennan, najveća svetska kompanija za upravljanje rizicima i posredovanje u osiguranju i reosiguranju sa preko 35.000 zaposlenih u preko 80 zemalja, obavljao funkciju zamenika generalnog direktora za Srbiju i posredovao u implementaciji internacionalnih programa osiguranja za potrebe globalnih klijenata
2008 – 2012 Generalni direktor za Srbiju kompanije za životno osiguranje, u vlasništvu finansijske grupacije Sava sa sedištem u Ljubljani, Slovenija.
Od 2012 do danas – zaposlen u Wiener Stadtische osiguranje a.d.o., zadužen za odnose sa ključnim korporativnim klijentima.
Na svim upravljačkim pozicijama u osiguranju tokom karijere uvek prolazio „fit & proper“ kriterijume Narodne banke Srbije za obavljanje izvršne funkcije.
Više od 10 godina član Rotary International humanitarne organizacije, pomagao u nabavkama računarske i druge opreme za škole, poplavljena područja, Crveni krst, slepe i slabovide i učestvovao u drugim humanitarnim projektima.
Član Šireg predsedništva Stranke moderne Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dvoje dece, živi i radi u Novom Sadu.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 197
  • 3
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 5 dana i 5 sati

Poštovani gospodine Đuriću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 29 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 8 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 29.02.2020.

Hvala predsedavajuća.

Usvajanje zakona o nestalim bebama u formi koja je prihvatljiva za roditelje je nešto na čemu niko ne treba se bori za politički profit, jer ova tema mora biti iznad toga i raspravu o ovom zakonu neumesno je koristiti za obračune političke prirode po bilo kom drugom osnovu.

Neumesno je bilo kog narodnog poslanika koji je doprineo usvajanju bilo koje odredbe zakona prihvatljive roditeljima stavljati u bilo kakve kontekste teorija zavere i pokušavati da ga degradiraju, degradirajući se i degradiraju predložena zakonska rešenja.

Neumesno je isto tako napadati i ulogu bilo koje nevladine organizacije koja je uzela učešće u ovom dugom procesu ishodovanja nekih poboljšanja koja su ovih dana postignuta i za koja postoje i određena saglasnost roditelja, a naročito neumesno je bilo koje udruženje roditelja stavljati u bilo kakav kontekst teorije zavere. Roditelji su ti koji imaju svako političko i etičko pravo da izaberu nevladine organizacije sa kojima će sarađivati na ovoj za njih najvažnijoj životnoj temi.

Zakon se možda ne donosi na brzinu, ali se istini za volju donosi u poslednji čas, ali to je posledica odsustva parlamentarnog dijaloga u jednom dugom vremenskom periodu, istorijski dugom u Srbiji. To je nešto što svakako pokušavamo da izmenimo i da taj parlamentarni dijalog odnegujemo.

Možda se ne donosi radi izbora, ali istini za volju usko administrativno posmatrano donosi se i radi predstojeće sednice Saveta Evrope jer presuda iz 2013. godine dala je Srbiji rok od godinu dana da ove stvari zakonski reši i mi taj rok već šest godina probijamo, a nadam smo da smo svi ovde svesni, donosi se najpre radi roditelja i ljudi koji sumnjaju da su kao novorođenčad bili žrtva trgovine iz porodilišta i zato je važna saglasnost roditelja na postignuta zakonska rešenja.

Stranka Moderne Srbije se nada da će reprezentativna roditeljska udruženja kompetentno porazgovarati o ovim zakonskim rešenjima, pogotovo o ovim najnovijim sa jučerašnjeg sastanka u Vladi Srbije.

U ovom trenutku ključna stvar je sledeća. Zakonom će se formirati komisija u kojoj će roditelji imati većinu i koja će imati širok mandat definisan u sedam tačaka člana zakona koji se dodaje ovim poslednjim amandmanom i to je ono što su na neki način roditelji i hteli, da imaju kontrolu nad istragama i procesima, da traganje za istinom ne može slovom zakona i mimo njihove volje niko trajno obustavi i da lice koje sumnja da je bilo predmet krađe ili prodaje iz porodilišta, dakle koje sumnja u svoje biološko poreklo može da pokrene postupak propisan ovim zakonom i svaki drugim zakonom koji se ispostavi relevantnim tokom postupka po ovom zakonu.

Nadam se da će roditeljska udruženja iskoristi mogućnost koja stvara ova komisija i da će kroz rad u njoj u svom punom kapacitetu dati predloge da se popravi i ovaj zakon koji će verovatno danas biti usvojen i tako pomoći da se dođe do istine u svakom pojedinom slučaju. Mnogi nedostaci, istini za volju ostaće i dalje u ovom zakonu i tu, eto, kolega Nemanja Šarović je bio detaljan kada je to nabrajao. Krug predlagača za pokretanje postupka iako je proširen on još uvek ne obuhvata sva lica koja bi mogla po prirodi stvari biti ovlašćeni da pokrenu postupak utvrđivanja istine po ovom zakonu. Ograničenost roka za podnošenje predloga za šest meseci, isključenje javnosti, pa zašto ne i pozivanje na javni interes kojim bi se stvorili preduslovi da se iskoristi ustavna mogućnost za retroaktivno dejstvo skidanje zastare sa ovih stvari itd, i ta famozna novčana naknada koja je i dalje, apsolutno neprimerena.

Zato bih rekao da ono što ovim zakonom dobijamo nije sve ono što je roditeljima i potrebno, ali jeste nešto što može dati zakonski okvir da se ka tome krene. To je i posledica neke iskre dobre volje koja je juče pokazana iz izvršne vlasti. Šteta je što toga nema više, šteta je što toga nema svuda i u svakoj instituciji.

Nadamo se da će u srpskoj demokratiji tih takvih iskri dobre volje biti više i da će one zaživeti svaki put kada se pojave. Jer, ovo je na neki način, samo prvi korak u dobrom pravcu na putu od hiljadu koraka, roditelji će svakako insistirati na više i Stranka moderne Srbije, će uvek kao i do sada u tome roditelje podržati.

U ovom trenutku barem nešto više je od ništa, ali još uvek nije sve što je roditeljima i potrebno. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Hvala, predsedavajući.

Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji ne zaslužuje detaljnu analizu i iščitavanje članova i posebnih tehničkih rešenja iz prostog razloga što ako je svrha ovog zakona da roditelji saznaju istinu, onda je on tu svrhu potpuno promašio, jer roditelji nestale dece ovakav zakon ne žele.

Potpuno je bespotrebno da mi čitamo njegove članove, da analiziramo pravno-tehnička rešenja, jer na javnom slušanju koje je organizovano, na kom su prisustvovala, jedva su uspela da se uguraju, udruženja roditelja nestale dece, ni jedno udruženje ovakav zakon nije podržalo. Valjda se za njih taj zakon piše.

Roditelji nestale dece ne veruju državi, jer Vladina komisija koja je napravljena da utvrdi istinu ili da nas barem njoj približi nije uradila ništa i nije podnela ni jedan izveštaj o svom radu za dve godine, a na to je bila obavezana Odlukom Vlade kojom je formirana.

Dakle, Vlada je formirala komisiju koja nije uradila ništa. To govori o kredibilitetu Vlade kao predlagača ovog zakona, jer je osnovano verovati da ova komisija onda nije ni formirana da traga za istinom, već da bi stvorila privid da se nešto radi i da bismo pred Savetom Evrope imali neki papir da pokažemo.

Roditelji nestale dece ne prihvataju zakonsko rešenje, po kojem ako ne daju DNK uzorke državi, oni praktično time odustaju od istrage i slučaj se zatvara, jer roditelji ne daju DNK državi, pošto joj ne veruju, s razlogom.

Ima roditelja koji su sopstvenom opsežnom, višegodišnjom istragom došli do parafinskih kalupa, dali ih na analizu u Nemačku i iz te analize dobili ishode koji su njihove sumnje samo potvrdili.

Roditelji žele nezavisno DNK analizu i za takvu analizu će dati uzorke, jer njim su deca nestala u državnim bolnicama, u državnim porodilištima i državni organi su saučestvovali i prikrivali dokaze i zbog toga roditelji ne veruju državi i po tome se ne razlikuju od mnogih građana.

Njima ne treba zakon po kom će oni imati samo pravo žalbe na visinu naknade koja im uopšte, inače i ne treba i koja je i sramna. Nije nepoznata praksa u svetu da se finansijski radi neka satisfakcija kada ništa drugo nije moguće. Ali, da vam kažem, to u anglosaksonskom pravu imate, pa kada greškom proizvođača automobila pogine vozač, porodica tuži fabriku automobila i dobije 125 miliona dolara odštete, a ne 10.000 evra. Ali, ovim ljudima ne treba novac, njima treba istina i oni kažu da im tu istinu ovaj zakon ne donosi i ne žele ovakav zakon.

Nadalje, Predlog zakona nije prošao javnu raspravu. Jedno javno slušanje nije javna rasprava, čak i na to jedno javno slušanje Udruženja roditelja nisu pozvana, nego su jedva nekako u poslednji čas na to javno slušanje ubačeni.

Pošto javne rasprave nije bilo, ni roditeljska udruženja, ni stručna javnost, nisu imali priliku da daju primedbe i nekorektno je sada reći – opozicija kritikuje i pravi politički marketing ne nudi rešenja, zašto ne dajete amandmane? Nema, zato što da ste imali nameru zvali biste roditelje da se uključe u sve ovo. To je besmisleno davati amandmane sada ako je celom poslu pristupljeno na takav način.

Udruženja roditelja nisu pozvana ni u radnu grupu koja je pisala ovaj zakon. Ponovo je, kažem, licemerno sada pozivati bilo koga da piše amandmane, jer sve dok postoji barem jedno udruženje roditelja koje se protivi ovakvom zakonu, ovakav zakon ne treba da bude donet i nije korektan prema makar jednoj majci u Srbiji koja mu se protivi.

Postavlja se pitanje – ako roditelji nestale dece ovakav zakon ne žele, za koga se on onda donosi? Kome se on usvaja? Šta je svrha ovakvog zakona? Valjda je cilj da roditelji nestale dece kažu – nama je država Srbija konačno donela zakon kojim smo zadovoljni i verujemo našoj državi da će taj zakon sprovesti i približiti nas bliže istini, a mnogi od nas do konačne istine i dovesti. Ali, roditelji to ne kažu. Roditelji kažu – ovaj zakon nije to. Vi kada budete glasali za ovaj zakon vi nećete glasati za ono što žele roditelji nestale dece.

Zato apelujem na narodne poslanike da glasaju u danu za glasanje protiv ovog rešenja. Apelujem da razmislite koga predstavljate. Građane. Roditelji nestale dece su građani neki od njih i apelujem da glasate po savesti, a ne po stranačkoj disciplini.

Stranka moderne Srbije će glasati u ime roditelja nestale dece za njih i umesto njih, kao njihovi predstavnici protiv ovog zakona.

Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Ministre, kad sam ja tačno rekao da sam ja ili neko iz Stranke moderne Srbije najpametniji i da mi imamo najbolji predlog zakonskog rešenja? Zar iko misli da zna ovu problematiku bolje od roditelja koji se ovom problematikom bave decenijama?

(Marko Atlagić: Pišite vi onda predlog.)

Mi da pišemo predlog? Taman posla. Pa, ti ljudi to najbolje znaju i nije tačno da nisu rađene analize i da nije tragano za boljim rešenjima, pričaćemo u raspravi o pojedinostima o tome. Evo, član po član, urađena analiza i na kraju zaključak da ovo ne vredi amandmanima popravljati, nego da bi trebali zajedno ponovo sesti i napisati bolji predlog zakona zajedno sa svim zainteresovanim stranama u tom procesu.

Niko ovu vlast ne krivi što je predložila zakon, ili što prethodna vlast nije predložila zakon, ili što je neka prethodna, prethodna vlast dozvolila da se ovi zločini otmice dece iz porodilišta i trgovina decom dese.

Niko to ovu vlast ne krivi i ne može kriviti, ali opet, stoji činjenica da su udruženja roditelja protestvovala juče ispred Skupštine, da su došli na Javno slušanje u Skupštinu i da su rekli da predlogom ovog zakona nisu zadovoljni. I narodni poslanik koji glasa za, mora da bude svestan da glasa protiv stava svake te nezadovoljne majke koja smatra da joj ovaj zakon ne donosi satisfakciju. Ja to tako vidim.

Ne mislim da je ovde reč o lošoj nameri, ne mislim da je ovde reč o želji za prikrivanjem stvari, samo mislim da nije dobro što nisu sve zainteresovane strane izrazile zadovoljstvo predlogom, jer ako na ovom pitanju ne možemo da postignemo društveni konsenzus i sveopštu saglasnost svih zainteresovanih strana, onda to nije dobro za ovo društvo.

Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Vi ste kao predsedavajući dozvolili ministru odbrane, a sada dozvoljavate ostalim poslanicima da dobacuju.

Ministru odbrane ste dozvolili da ovde iznosi i svoje neke privatne uznemirenosti. Ja razumem to što je on imao potrebu ovde da iznese, ali nije poslovničko vreme predviđeno za to. Mogao je sazvati pres konferenciju u holu, pa sve to reći takođe u ovom domu.

No, moje pitanje koje želim da delegiram ovde odnosi se na ono o čemu smo razgovarali dok nije krenula ova kampanja odgovaranja na afere. Čini mi se nekako da proizvođačima afera i otkrivačima afera i vama te afere jako odgovaraju, jer onda možete slupate sat vremena i onda ne možemo da se bavimo životnim temama, a to smo radili u početku ove senice, bavili smo se životnom sredinom, npr. i pitanjima finansiranja socijalnih politika u porodici.

Ja želim da delegiram ministru Antiću pitanje šta će da uradi u pogledu investicionih potreba EPS-a, jer, po najnovijim analizama, kapaciteti EPS-a uskoro će biti nedovoljni da namire rastuće potrebe i biće potrebne ogromne investicije u nove kapacitete, biće potrebno nadomestiti dotrajale kapacitete i zameniti i prepraviti postojeće kapacitete zbog zaštite životne sredine, jer je EPS postao jedan od najvećih zagađivača životne sredine u Srbiji.

Ja sam danas u plenumu to rekao i sada ću ponoviti - jedna TE "Kostolac B" emituje 130 hiljada tona ugljendioksida godišnje. To je emisija jednaka zajedničkoj emisiji svih nemačkih termoelektrana.

Dakle, u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja opada. Osam posto je manja nego u 2013. godini. Propisi EU kada bi se primenili na Srbiju u pogledu emisije štetnih materija iz EPS-ove proizvodnje, koštali bi EPS 500 miliona evra i postojeći proizvodni model EPS bi bio potpuno ekonomski neisplativ, a daću još jedan podatak koji je dala Energetska zajednica u ovom domu Narodne skupštine.

Kada bi za Srbiju trenutno važili evropski propisi u pogledu emisije štetnih gasova i kada bi Srbija po tim propisima morala da plaća emisione kvote i penale za prekomernu emisiju i trovanje vazduha koji građani dišu, pa kada bi taj dodatni trošak tih penala prevalili na cenu struju i na krajnjeg korisnika, struja u Srbiji bi morala poskupeti čak 24%.

Podsećam da se EPS obavezao da će do 2027. godine sprovesti evropske zahteve u pogledu zaštite životne sredine. Interesuje me da li postoji uopšte plan ovih ogromnih, masovnih investicija, jer investicioni gep EPS-a u poslednjih šest godina je… EPS je već u kašnjenju sa minimum 400 miliona evra investicija u poslednjih šest godina samo do nivoa amortizacija, a investicije su potrebne preko toga. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Hvala.

Čini mi se da će ovo biti sada završno, pa ću probati, pošto se sedam sati približava.

Vaše informacije o stanju u EPS-u su u konfliktu sa Fiskalnim savetom i onda ne znam da li ova Vlada treba možda da ukine Fiskalni savet.

Plan investicija koji sam ja očekivao da čujem od vas je kako će se povećati investicija EPS-a za 200, 250 miliona evra godišnje, još gore, kako će se obezbediti 1,1 milijarda evra za koju Fiskalni savet kaže da je potrebna za obezbeđenje proizvodnje uglja, ili da mi kažete da su ti podaci jednostavno netačni, ali onda ćemo stvarno postaviti pitanje kredibiliteta Fiskalnog saveta, koji barata podacima za koje vi smatrate da su netačni.

Ovo je 1,1 milijarda evra investicija potrebnih u proširenje proizvodnje uglja. To je 10% godišnjih prihoda i primanja budžeta. To je ogroman novac.

Još jedan problem, neprofitabilnost EPS-a. EPS je deset puta manje profitabilan od uporedivih kompanija. Čak i da podigne profit na 200, 250 miliona evra, on bi tek bio na 60% profitabilnosti sa uporedivim kompanijama.

Da, rekli ste, tačno je da je cena struje u Srbiji niska. Ukrajina je jedina sa nižom cenom struje u Evropi. I, naravno, to je i neka cena socijalnog mira i to je nužda, ali će očigledno morati doći do povećanja struje. Međutim, problem sa sistematizacijom zaposlenih, dakle, EPS mora i vi kao nadležno ministarstvo morate dati plan kako ćete rešiti višak zaposlenih za koje je Fiskalni savet procenio da je oko 15% do 20%. A, 30% su troškovi zaposlenih u proizvodnji EPS-a. To je ogromno. Vi kad imate uslužnu delatnost, vi imate racio, kaže treba da bude 50-30-20, 50% su troškovi zaposlenih, 30% su svi ostali troškovi, 20% je dobit. To je logično za uslužne delatnosti koje nemaju troškove amortizacije ogromne, ogromne opreme. EPS tu ne može da se poredi. Zato je ovih 30% učešća troškova zaposlenih kod EPS-a ogromno. Taj plan mi očekujemo da čujemo, jer ovo su strateške stvari koje će se morati rešavati za narednih pet, 10, 15 godina, zato što smo mi već došli u situaciju da je tražnja za električnom energijom na putu da u narednih pet godina potpuno prevaziđe proizvodne kapacitete EPS-a.

Još jednu stvar bih kao dopunsko pitanje i dopunsku informaciju. Simpatična je bila rasprava. Verujem da premijerka puno svog vremena troši na materijalno stanje porodica sa decom, ali ja moram ovde da pitam jednu vrlo konkretnu stvar, za koju ne znam da li ću stići dobiti konkretan odgovor – kada ćemo u Skupštini dobiti izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom? To je obećanje koje se sada već duže od godinu dana čeka, jer para novih u budžetu za porodilje i majke nema. Istih je 64 milijarde kao lane. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovani ministri i kolege poslanici i građani, iduće godine dospeva termin za redovne parlamentarne pokrajinske i opštinske izbore u skoro svim opštinama po Srbiji, uključujući tu i sve beogradske opštinske skupštine. Izborni uslovi, izborno zakonodavstvo medijske slobode, birački spisak i način sprovođenja izbornog procesa, aktuelna su tema u javnosti i predmet su i protesta građana koji su se održavali prethodnih meseci.

Najavljeni i mogući bojkot izbora od strane opozicije ukoliko ne dođe do promene izbornih uslova, stanja medijskih sloboda i to najmanje šest do devet meseci pre održavanja izbora. Izbori održani uz bojkot dela političke scene, svakako dovode u pitanje legitimitet vlasti izabrane na takvim izborima, sveukupan kapacitet države, unutrašnju političku stabilnost i spoljnopolitičku poziciju države i onih koji bi se u spoljnopolitičkim kontaktima, predstavljali kao legitimno izabrani predstavnici vlasti ove države.

Stranka moderne Srbije smatra da je s toga poslednji čas da se otvori dijalog na temu medijskih sloboda i izbornih uslova, a u protivnom, možemo se suočiti sa političkom krizom koja može otići u nesagledivom pravcu, jer izborni proces i sve druge demokratske procedure su jedini prirodni način kanalisanja političkih nesuglasica.

Ukoliko su ti demokratski procesi, ukoliko nisu uspostavljeni, onda antagonizmi u društvu eskaliraju.

Interesuje nas najpre da li predstavnici Vlade misle da je naš izborni proces sveukupno zadovoljavajući, da nam je izborno zakonodavstvo dobro i da ga ne treba popravljati, da su nam medijske slobode adekvatne i da omogućavaju jednaku zastupljenost svih političkih aktera.

Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, koje Stranka moderne Srbije, uvažava kao merodavan dokument i kao merodavnu sliku stanja našeg društva, konstatuje, citiraću „da Srbija nije u dovoljnoj meri iskoristila period između izbora, kako bi se rešili trajni nedostaci, neadekvatna transparentnost u finansiranju partija i kampanja, nejasna razlika između stranačkih i državnih aktivnosti i neravnomerno medijsko izveštavanje“.

Navodi se i da preporuke OEBS apsolutno nisu uvažene i da se tek treba pozabaviti sveukupnom reformom izbornog zakonodavstva.

Ako predstavnici vlasti ili Vlade, sa druge strane misle da ništa ne treba popraviti u svemu ovome, onda nažalost skrećem pažnju da nam preti ozbiljna politička kriza koja zaista može otići u nesagledivom smeru. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Hvala predsedavajući.

Poslanička grupa SMS uputiće pitanje Ministarstvu privrede i APR. Tražimo informaciju o broju izdatih rešenja preduzetnicima o prekidu obavljanja delatnosti, tzv. zamrzavanje i broju rešenja o brisanju preduzetnika iz Privrednog registra i to za period od 15. decembra 2019. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, pa do najskorijeg mogućeg datuma. Iste podatke tražimo za isti period prošle i pretprošle godine, radi poređenja.

Naime, iz razgovora sa preduzetnicima na terenu, pre svega preduzetnicima iz IT delatnosti, dakle delatnosti informacionih tehnologija, dobili smo informaciju da je masovno povećan broj zahteva za zamrzavanje ili brisanje iz registra preduzetničkih radnji iz oblasti informacionih tehnologija, a da je povod za to upravo ono što je izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana krajem prošle godine uvedeno u cilju da preduzetnike iz IT delatnosti prevede u status zaposlenih lica sa ciljem da se po tom osnovu povećaju fiskalni prihodi države.

Međutim, sumnjamo osnovano da će zapravo posledica biti ta da ćemo imati masovno gašenje preduzetničkih radnji i selidbu IT preduzetništva na neke druge inostrane adrese. Zapravo, osnovano pretpostavljamo da će ovi traženi podaci na to ukazati.

Glavni problem IT preduzetnika bio je tzv. test samostalnosti koji je uveden ovim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i tada je digitalna zajednica tražila da se primena ovih odredaba odloži kako bi se i IT preduzetnici pripremili na njihovo sprovođenje i kako bi državni organi doneli adekvatna podzakonska akta i osposobili se za dosledno sprovođenje zakona i kako bi eliminisali svaku subjektivnost u tumačenju njegovih odredaba od strane organa poreske uprave, kako bi eliminisali svaku eventualnu pravnu nesigurnost, koja bi iz toga mogla proisteći.

Mi u stranci Moderne Srbije smatramo da se ovakva rešenja moraju donositi izuzetno promišljeno i oprezno. Svojim amandmanima smo tada pokušali da utičemo na izgled konačnog zakonskog rešenja i očekivali smo da će to Vlada u cilju proklamovanih svojih dobih namera uvažiti, ali nažalost zakon je usvojen u originalnom predloženom tekstu. Taj, dosta problematičan test samostalnosti, osnovano pretpostavljamo da će za posledice doneti gašenje nekoliko hiljada preduzetničkih radnji i ugroziti IT preduzetništvo, a preduzetništvo generalno, a pogotovo u oblasti informacionih tehnologija, trebalo bi da bude okosnica privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta i konkurentskog pozicioniranja Srbije na evropskom tržištu, obzirom da su naši IT preduzetnici već uveliko prepoznati kao globalno konkurentni pružaoci usluga informacionih tehnologija. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 28.01.2020.

Hvala, predsedavajući.

Zamoljen sam od strane Udruženja vojnih beskućnika Srbije, organizacije udruženja Novi Sad, Gradski odbor Novi Sad da se obratimo Ministarstvu građevine, Ministarstvu odbrane i predsednici Vlade, s obzirom da je ovo udruženje na ove adrese u Vladi Srbije već poslalo neke dopise, ali nije dobio odgovore.

Radi se o stambenom statusu vojnih beskućnika. Vojni beskućnici su penzionisani oficiri bivše JNA, podoficiri i civilna lica na službi u bivšoj JNA koji su 90-ih godina sa svojim jedinicama relocirani iz bivših republika u Srbiju na osnovu odluka i sporazuma domaće i međunarodne vlasti. Oni su tada iz kasarni u bivšim jugoslovenskim republikama izneli negde oko 40.000 ljudi sa svom vojnom tehnikom i materijalnim vojnim resursima. Uslov da ta lica budu relocirana i prihvaćena u Srbiji bio je da se odreknu ili predaju vlasništvo nad svojom pokretnom i nepokretnom imovinom u bivšim jugoslovenskim republikama uz jemstvo Republike Srbije da će im biti prioritetno rešeno stambeno pitanje. Ubrzo im je status degradiran pravilnicima koji su naknadno donošeni i oni su upućivani da podnose molbe za rešavanje svog stambenog pitanja. Završili su na listama čekanja u privremenim smeštajima.

Prema informacijama iz ovog udruženja radi se negde oko 2.500 lica čije je stambeno pitanje i dan danas nerešeno. To su inače lica koja su tokom decenija svoje vojne službe redovno od svoje bruto zarade izdvajali oko 4,5 do 6% u Stambeni fond i finansirali stambenu izgradnju da bi danas imali svoje stambeno pitanje nerešeno.

Po dolasku u Srbiju smešteni su u neuslovne vojne objekte koji su bili neprilagođeni redovnom i porodičnom životu i taj privremeni smeštaj je prerastao u višegodišnji. To su adaptirane prostorije u kojima oni borave bez električnih brojila i vodomera i gde im se računi određuju prema nekoj kolektivnoj matematici kasarne. Ti ljudi su prinuđeni da plaćaju od 4.000 do 10.000 dinara mesečno po članu domaćinstva, što je apsolutno neizdrživo. Oni koji su rešili da iznajmljuju stanove dobijaju određenu materijalnu naknadu za to, ali po vrednosti boda koja nije ažurirana unazad 12 godina.

Ovi ljudi rešenje svog stambenog problema čekaju oko četvrt veka. Ponavljam, radi se o oficirima koji su ceo svoj radni vek iz zarade izdvajali za Stambeni fond, a svoje imovine u bivšim jugoslovenskim republikama odrekli su se u korist Srbije, da bi ih Srbija prihvatila, jer je to bio uslov da ih Srbija prihvati, uz jemstvo Srbije da će im stambeno pitanje biti rešeno, što se do danas nije dogodilo. U proseku je prošlo četvrt veka, a za neke i 28 godina.

Zakon kojim je regulisana izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti po posebnim uslovima njima problem ne rešava, zato što se veoma često, gotovo isključivo, radi o licima koja ne ispunjavaju kriterijum kreditne sposobnosti, jer im je starost preko 70 godina.

Sa ovim problemima ovi ljudi obratili su se Ministarstvu građevine, Ministarstvu odbrane i predsednici Vlade i još uvek nisu dobili odgovor.

Na stranu još jedna veoma bitna činjenica, zar je potrebno da ovi ljudi, koji su se svoje imovine u korist Srbije odrekli kao preduslov da budu primljeni u Srbiju, idu i rešavaju posle vojne službe za državu Srbiju svoje stambeno pitanje kreditom.

Zakon kojim je regulisan poseban postupak pod povoljnijim uslovima za snage bezbednosti da reše svoje stambeno pitanje prema njima je nepravičan u najmanje još nekoliko stvari. Poništene su rang liste koje su ranije važile. Tražena je prijava zainteresovanih lica preko sajta, koji je, nakon što je otvoren, bio u blokadi i srušen je. Redosled je naknadno formiran po sistemu brzih prstiju, kao da se radi o berzi, pa ko prvi stigne na sajt ide prvi na listu i potom su svi upućivani u Poštansku štedionicu gde su sačekani sa informacijom da ne ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti.

U ime Udruženja vojnih beskućnika Srbije ja molim predsednicu Vlade da kroz odgovor na poslaničko pitanje da i način rešavanja stambenog pitanja za oko 2.500 ovih vojnih beskućnika. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Hvala, predsedavajuća.

Ispred poslaničke grupe SMS postavićemo pitanje premijerki i ministru finansija, koje je inače postavio i portal „Insajder“, pa pošto oni nisu dobili odgovor, a mi bi po Zakonu o Narodnoj skupštini trebalo da ga dobijemo u pisanoj formi, mi ćemo taj odgovor njima proslediti. Pitanje je – zašto država nastavlja da subvencioniše „Er Srbiju“? Država Srbija je u „Er Srbiji“ 51% vlasnik, dok je partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Etihad“ 49% vlasnik.

Po okvirnom ugovoru koji je zaključen avgusta 2013. godine, država je na sebe zaključno sa 31. decembrom 2013. godine preuzela sve neizmirene obaveze „Jat ervejza“ i preuzela obavezu ulaganja bespovratnog u trajanju od tri godine. Taj rok je, dakle, istekao 31.12.2016. godine, međutim Godišnji izveštaj o poslovanju „Er Srbije“ pokazuje da je država Srbija direktnu državnu pomoć direktno uplatila u „Er Srbiju“ 2017. i 2018. godine oko 2,5 milijarde evra godišnje. Dakle, to je za dve godine, po ovom osnovu direktnih plaćanja, oko 42 miliona evra.

Dalje se u budžetu za 2019. godinu navodi da u subvencijama za privatna preduzeća koja se odobravaju po posebnom aktu Vlade je predviđeno 14,7 milijardi dinara za određene kompanije, među kojima se nalazi i „Er Srbija“, iako nije eksplicitno navedeno po kom osnovu i koliko tačno para je predviđeno za državnu pomoć „Er Srbiji“. Inače, „Er Srbija“ je već bila predmet prijave od strane evropskih konkurenata za nelojalnu konkurenciju zbog državne pomoći koju prima, tako da je pitanje državne pomoći jedno osetljivo pitanje iz ugla negovanja konkurencije, pa i suzbijanja korupcije.

Dakle, očigledno je da nešto nije u redu sa modelom poslovanja „Er Srbije“, jer malobrojni građani koji mogu sebi da priušte putovanja avionom, pa koriste avione i putovanja i usluge „Er Srbije“ mogu primetiti da od ulaska „Etihada“ 2013. godine do danas u ovo partnerstvo sa nacionalnom avio-kompanijom i sa državom Srbijom cene usluga „Er Srbije“ se ili ne menjaju ili rastu, a njihov kvalitet očigledno opada.

Dakle, model je očigledno neprofitabilan, osim ako "Er Srbija" na svoj bilans ne uknjiži prihode od državne pomoći, a to je zapravo pomoć svih građana. E sad, ako će svi građani finansirati "Er Srbiju", onda bi zaista trebalo videti da li ovakav poslovni model odgovara svim građanima i potrebama svih građana i da li svi građani zaista smatraju nužnim da finansiraju svojim poreskim dinarom rad ovako postavljenog poslovnog modela jedne ovakve nacionalne avio-kompanije. Ja ne želim ovde da kažem da Srbiji ne treba nacionalna avio-kompanija, to mora biti predmet očigledno jedne nove analize, jer nakon šest-sedam godina poslovanja je evidentno da bez državne pomoći "Er Srbija" ne može da iskaže profit, da joj cene usluga rastu, a da kvalitet kontinuirano opada.

Predsednik Vučić je na pitanje "Insajdera" u vezi profitabilnosti direktne linije za Njujork odgovorio da je za profitabilnost jedne takve linije, dakle direktnog leta Beograd-Njujork, potrebno četiri do pet godina. Za tu vrstu posla to je jako dug period čekanja da se pokaže da li je takav poslovni poduhvat profitabilan ili ne. Dakle, četiri do pet godina je period kada očekujete da vidite profitabilnost, recimo, novoosnovane kompanije u sektoru finansijskih usluga, recimo banke. Dakle, to je neki period tokom kog investitori očekuju da ta kompanija izađe na zelenu granu. Ovde se ipak radi samo o jednoj avio-liniji. Dakle, očigledno je to predugo. Podsetiću građane da je portal "Insajder" imao jedno opsežno istraživanje o poslovanju "Er Srbije" gde je konstatovano, recimo, da je sproveden jedan nerezonski, neekonomičan, pa čak i rizičan prelazak sa "Boinga" na "Erbasove" avione, gde nije bilo vremena da se piloti obuče, pa su onda rentirani piloti, pa je dokumentovano višestruko preplaćivanje iznajmljivanja aviona po satu letenja.

Dakle, to su sve neke stvari koje očigledno jako utiču na profitabilnost rada ove kompanije, ali nema posledica ovih nalaza. Dakle, mi posebno ne znamo koliki je efekat ovih subvencija na proklamovani podsticaj brendiranju Srbije i opštem privrednom rastu i razvoju turizma. Dakle, to je jako nemerljivo, pa molimo predsednicu Vlade i ministra finansija da nam u pisanom odgovoru daju brojčane pokazatelje efekta ovih davanja poreskih dinara građana. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -