VLADIMIR ĐURIĆ

Stranka moderne Srbije

Rođen je 1970. godine u Frankfurtu na Majni, Nemačka. Živi u Novom Sadu.

Diplomirani inženjer mašinstva. Ovlašteni posrednik i zastupnik u životnim i neživotnim osiguranjima, sa preko 20 godina radnog iskustva na menadžerskim pozicijama:
1996 – 2003 DDOR Novi Sad, rukovodio poslovima osiguranja imovine u privredi, na u Direkciji kompanije.
2003 – 2006 Društvo za posredovanje u osiguranju EOS RISQ, internacionalna kompanija sa sedištem u Briselu, u suvlasništvu nekoliko vodećih kompanija za brokerske poslove u osiguranju i reosiguranju i upravljanju rizicima sa tržišta Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Velike Britanije. Obavljao funkciju generalnog direktora za Srbiju, upravljao kompleksnim programima osiguranja za više domaćih i internacionalnih kompanija.
2006 – 2008 Marsh & McLennan, najveća svetska kompanija za upravljanje rizicima i posredovanje u osiguranju i reosiguranju sa preko 35.000 zaposlenih u preko 80 zemalja, obavljao funkciju zamenika generalnog direktora za Srbiju i posredovao u implementaciji internacionalnih programa osiguranja za potrebe globalnih klijenata
2008 – 2012 Generalni direktor za Srbiju kompanije za životno osiguranje, u vlasništvu finansijske grupacije Sava sa sedištem u Ljubljani, Slovenija.
Od 2012 do danas – zaposlen u Wiener Stadtische osiguranje a.d.o., zadužen za odnose sa ključnim korporativnim klijentima.
Na svim upravljačkim pozicijama u osiguranju tokom karijere uvek prolazio „fit & proper“ kriterijume Narodne banke Srbije za obavljanje izvršne funkcije.
Više od 10 godina član Rotary International humanitarne organizacije, pomagao u nabavkama računarske i druge opreme za škole, poplavljena područja, Crveni krst, slepe i slabovide i učestvovao u drugim humanitarnim projektima.
Član Šireg predsedništva Stranke moderne Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dvoje dece, živi i radi u Novom Sadu.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 186
  • 3
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 20 dana

Poštovani gospodine Đuriću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 13 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.12.2019.

Hvala, predsedavajuća.

Danas smo u poziciji da posle duže vremena biramo, odnosno raspravljamo o kandidatima za izbor na tri nepopunjena mesta u Savetu REM-a. REM je tema u političkoj javnosti Srbije u poslednje vreme. Vrlo često se iz opozicije čuju primedbe na stanje u medijima i na rad REM-a, ali je verovatno većini građana manje poznato kako to zapravo Savet REM-a i rad tog tela utiče na njihove svakodnevne živote, pa bih iskoristio ovu priliku da probam da napravim tu vezu, kako bih građanima ovu raspravu možda ipak učinio relevantnijom za njihovu svakodnevnicu.

Tržište elektronskih medija je u osnovi kao i svako tržište. Kao što zakonitost ponašanja na tržištu kapitala kontroliše Komisija za hartije od vrednosti, koja kontroliše zakonitost ponašanja učesnika, recimo, na Beogradskoj berzi, kao što zakonitost ponašanja učesnika na tržištu i način na koji oni konkurišu jedni drugima kontroliše, recimo, Komisija za zaštitu konkurencije, tako i zakonitost ponašanja pružalaca medijskih usluga treba da kontroliše REM, dakle, regulator elektronskih medija.

Kod nas u našoj praksi i u istoriji naše državnosti postoji stalna tradicija i tendencija da državna uprava kroz svoja ministarstva i druge državne organe kontroliše sva tržišta, pa tako i dalje naša nezavisna regulatorna tela nemaju tradiciju i naviku da se odupiru uticaju države i njenih funkcionera. Čak se prečesto u našoj javnosti smatra potpuno i prirodnim da se država meša u sve, pa i u kontrolu svih tržišta, previđajući tu potencijal zlonamernog uticaja političkih centara moći, koji vas uzurpacijom medija zapravo lako mogu ubediti da državna milostinja od tri ili pet hiljada dinara mogu predstavljati ono najviše što od života zapravo imate pravo da očekujete, jer je ceo svet, naročito onaj u našem okruženju, neprijateljski i na ivici rata i raspada, pa je siromaštvo u kom živite potpuno prirodna posledica svega toga i zapravo vi formirate kao građanin sliku da ni na kakva velika očekivanja vi zapravo i nemate pravo.

Zato REM i jeste važan za porodične budžete građana, jer je on od presudnog uticaja na njihovu informisanost i formiranje očekivanja građana. Svrha postojanja Regulatora elektronskih medija upravo i jeste da bude svojevrsna brana neprimerenom uticaju političkih centara moći, pre svega uticaja na uređivačku politiku medija, jer mediji, privatni ili državni, potpuno svejedno, svakako su dužni ne narušavati Ustavom zagarantovano pravo građana na istinito, celovito i pravovremeno informisanje. Zato je nezavisnost REM presudna i važna i za očuvanje ustavnog poretka i vladavine prava. Zato je važno da REM ne bude isturena ekspozitura državne uprave, jer onda neće biti nezavistan. On mora biti četvrta grana vlasti, nezavisna od sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, podložna kontroli samo sudske vlasti.

Kada je reč o načinu na koji Zakon o elektronskim medijima neguje nezavisnost REM u svom radu, tu postoji barem nekoliko pozicija koje su sporne. Jedna je odobravanje opštih akata kojima REM reguliše svoj rad, jer po zakonu statut mora da odobri Ministarstvo kulture i informisanja, finansijski plan mora da dobije saglasnost Odbora za finansije, Odbora za kulturu i informisanje, cenovnik kojim REM određuje visine naknada koje će izračunavati pružaocima medijskih usluga takođe je predmet odobravanja od strane izvršne vlasti i neko u izvršnoj vlasti vrlo lako može da kaže - ovaj finansijski plan korigujte u pogledu prihoda i vaših zarada i broja zaposlenih, kadrovske i tehničke opremljenosti na niže i da na taj način smanji i kadrovski i materijalno-tehnički i operativni i finansijski potencijal REM i stavi ga na neki način u zavistan položaj.

Naravno, ono što je u konačnosti i najproblematičnije u pogledu očuvanja nezavisnosti REM jeste zakonska metodologija izbora članova Saveta REM i činjenica da u konačnosti politički sistem daje presudan glas na sastav Saveta REM, jer ko god bili ovlašćeni predlagači koji kandiduju članove za sastav Saveta REM, kako god oni dogovorili imena i prezimena svojih kandidata, u konačnosti za člana Saveta REM ne može biti izabrano lice za čije biranje saglasnost nije dalo najmanje 126 narodnih poslanika u plenarnom zasedanju Narodne skupštine.

Dakle, tačno je, stoji primedba da će izbor nedostajuća tri člana Saveta REM-a, na neki način, biti posledica političkog dogovora, što dovodi u pitanje otklanjanje političkog uticaja na rad Saveta REM-a i, na neki način, ide u prilog argumentu da politički uticaj na rad REM-a neće biti otklonjen, nego će samo biti drugačije balansiran, ali takav je postojeći zakon. Od malo demokratije gore je samo nemanje demokratije uopšte.

Dakle, ovo može sada, izbor tri nedostajuća člana Saveta REM-a, može biti prvi korak u dobrom pravcu na putu dugom hiljadu koraka, ali put od hiljadu koraka prelazi se tako što se najpre načini prvi pomak.

Ono što je nužno, nužno je ne zaustaviti se na ovom koraku, jer, kako rekoh, ovo jeste plod nekog političkog dogovora koji je proistekao na predizbornom dijalogu vlasti i opozicije koji je uz posredničke usluge Evropskog parlamenta i delegacije EU u Srbiji sprovođen. Taj politički dogovor podrazumeva zamenu još dva postojeća člana Saveta REM-a. Hajde da pretpostavimo da će to biti upravo onaj član Saveta REM-a koji je obraćajući se narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, koji ga, inače, biraju u sastav Saveta REM-a, rekao poslanicima – ostavite nas na miru. Lično mislim da se taj član Saveta REM-a, koji je, inače, prvi kome mandat ističe, upravo takvim odnosom i vređanjem dostojanstva Narodne skupštine kandidovao da baš on bude jedan od tih dvoje koji će biti zamenjeni.

Šteta je što ovo nije rađeno mnogo, mnogo ranije, šteta je što je iskorišćen defekt u zakonu koji omogućava Narodnoj skupštini da se jednostavnim suzdržavanjem od glasanja Savet REM-a dovede u situaciju da ni jedan kandidat za člana ne bude izabran i da sastav Saveta REM-a u krnjem sastavu funkcioniše godinama, jer nema zakonske odredbe koliko dugo član Saveta REM-a može biti neizabran, odnosno koliko dugo to mesto može ostati upražnjeno.

Sve to, uz ono što sam već rekao, predstavlja defekte u našim zakonskim rešenjima i to je svakako nešto čime se Narodna skupština zarada negovanja medijskog pluralizma i slobode izražavanja mora pozabaviti i u budućnosti. Zbog toga Stranke moderne Srbije pozdravlja najavu koja je stigla i od strane evropskih predstavnika, koji su ponudili svoje posredničke usluge, i od strane vlasti koja je to prihvatila da se ovaj predizborni dijalog uz posredovanje evropskih institucija nastavi i nakon narednih izbora.

Ono što ću samo reći na kraju, ako je EU kriva što nam pomaže da unapredimo svoje nezavisne i regulatorne institucije, da ih učinimo demokratičnijim, da ih učinimo otpornijim na politički uticaj iz kojeg god centra političke moći taj uticaj dolazio, iz vlasti, iz opozicije, iz sudske vlasti, iz izvršne, nebitno. Ako je to krivica evropskih predstavnika, ja im se zahvaljujem na posredničkim uslugama i na pomoći da Srbija razvije svoje nezavisne, regulatorne i sve druge državne institucije i da unapredi svoju demokratiju, medijske slobode, slobodu izražavanja i uopšte politički pluralizam. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Ispred poslaničkog kluba Stranke moderne Srbije, pridružiću se prethodnom govorniku i pravoslavnim vernicima koji danas slave Svetog Nikolu, uputiću takođe čestitku i želju da im ovaj dan protekne prijatno.

Najpre ću postaviti pitanje direktoru Agencije za privredne registre. Zašto se na sajtu Agencije za privredne registre, u delu u kom se objavljuju finansijski izveštaji registrovanih privrednih subjekata, ne nalaze finansijski izveštaji RTS-a? Pokušao sam juče da skinem te finansijske izveštaje sa sajta Agencije za privredne registre, na žalost nisam ih našao ni za 2018, ni za 2017, ni za 2016. godinu.

Nedavno smo usvojili povećanje takse za rad javnog medijskog servisa RTS. Puno je polemike u javnosti oko uređivačke politike ove medijske ustanove koja je, biću slobodan reći, najvažnija u zemlji. Bilo bi neophodno da RTS bude potpuno transparentna u svojim finansijama i da kao i svi drugi privredni subjekti u zemlji svoje finansijske izveštaje objavljuje, kao i druga javna preduzeća.

Sledeće pitanje upućujemo premijerki, postavljamo pitanje odgovornosti vršioca dužnosti direktorke JP „Pošta Srbije“ zbog nedavnog štrajka, koji je okončan svojevrsnim sporazumom radnika „Pošte“. Mi mislimo da ona ipak mora podneti odgovornost za nedavna dešavanja u JP „Pošta Srbije“, pre svega zato što je ona nezakonito vršilac dužnosti direktora godinama. Zatim, zato što smo u javnosti prisustvovali neprijatnim scenama i situacijama u kojima je menadžment pošte zastrašivao radnike u štrajku na svojevrstan način. videli smo snimke da je u objektima pošte prisustvovalo privatno obezbeđenje, informacije su u javnosti dostupne bile da su deljena rešenja o suspenzijama radnika koji su u štrajku.

Informacija je navodno da su nakon postignutog sporazuma sve te suspenzije stavljene van snage, ali bi nas isto tako zanimalo da čujemo i od Ministarstva za rad i od inspekcije rada, da li je došlo do kršenja radnih prava i prava na štrajk radnika koji su to pravo tokom štrajka koristili. Naravno, mislimo da postoji i menadžerska odgovornost, jer je nedopustivo da u javnom preduzeću koje je prošle godine po bilansu uspeha iskazalo čak 2,7 milijarde dobiti, radinici budu u takvom materijalnom položaju da pristupe korišćenju svog prava na štrajk.

Sledeće pitanje koje postavljamo, takođe se tiče vršenja dužnosti direktora u javnim preduzećima. Interesuje nas koji je status gospodina Zorana Babića u JP „Koridori Srbije“, zato što je saopšteno u javnosti da je gospodin Zoran Babić nakon saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom na naplatnoj rampi na auto-putu, podneo ostavku na to mesto? Ja sam, evo, pre pet minuta pogledao privredni registar na sajtu Agencije za privredne registre, gospodin Zoran Babić se i dalje vodi kao vršilac dužnosti JP „Koridori Srbije“. U javnosti je preko medija dostupna informacija da on jeste podneo ostavku, ali da Vlada tu ostavku još nije razmatrala, odbacila ili usvojila.

Ja ću vas podsetiti, 2002. godine u Vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića, ministar Dragan Veselinov, podneo je ostavku nakon što je njegov vozač izazvao takođe saobraćajni udes sa smrtnim ishodom. Pa, molim od predsednice Vlade da dobijemo informacije o statusu ovih dvoje vršilaca dužnosti dva javna preduzeća i od Agencije za privredne registre razjašnjenje zašto nema finansijskih izveštaja RTS-a na sajtu Agencije za privredne registre? Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Hvala predsedavajući.

Iskoristiću priliku da ispred poslaničke grupe Stranke moderne Srbije govorim na kraju načelne rasprave o ovim predizbornim zakonima.

U toku današnjeg i jučerašnjeg dana čuli smo puno toga, između ostalog, čuli smo i da Srbija nema dobre izborne uslove. Čuli smo da Srbiju Brisel primorava da instalira bolje izborne uslove. Ispred Stranke moderne Srbije, želim da kažem da bi neuspeh Srbije bio da ne uspe da održi poštene i slobodne izbore i to bi bila velika sramota za sve nas.

Odgovornost je na svima i ne bitno je kako je raspodeljena, jer bude li ishod izbora doveden u pitanje u očima međunarodne zajednice biće sramota zajednička. Srbiju niko ne tera da menja izborne uslove, Srbija to ne mora, baš kao što ne mora ništa uvažiti od evropskih preporuka i evropskih primedbi, ne mora ni ići u EU, to nije obaveza, to je izbor. Vlast je sada izabrala da popravi izborne uslove ili da barem pokaže da ih u određenoj meri i na neki način popravlja.

Zašto baš sada? Pa, zato što je sada došao trenutak da se više ne mogu ignorisati pritisci i zahtevi pre svega iz Brisela. Ako je demokratija ono što nam Brisel zahteva, ja ne mogu reći da je Brisel u tom slučaju zlonameran, jer sada su očigledno pritisci iz Brisela i opozicije van institucija i opozicije u institucijama narasli do mere da više nije moguće ignorisati primedbe koje se iz godine u godinu pojavljuju u godišnjim izveštajima koje nam Evropska komisija šalje u vezi sa napretkom Srbije u procesu evropskih integracija. Očigledno se sada više ne mogu ignorisati desetine preporuka OEBS-a njihove Kancelarije za demokratiju i ljudska prava, koje stavljaju primedbe na izborne procese u Srbiji.

U pogledu predloženih zakona oni donose neke popravke, definišu šta je izborna kampanja, vremenski kvalitativno, šta su troškovi kampanje kvalitativno, šta je funkcionerska kampanja. Definišu šta je javni resurs i kako se on sme koristiti, a kako se ne sme zloupotrebljavati u partijske svrhe u kampanji. Nameću kratke rokove za postupanje Agencije za borbu protiv korupcije tokom kampanje kada ona kontroliše, da li su izborni učesnici prekršili izborne zakone i propisuje da ona mora doneti neki akt, neko rešenje jer interesantno da čak ni to nije bilo dosad precizno regulisano o čemu smo mogli čuti na javnim raspravama na kojima smo prisustvovali.

Međutim, presudno će biti, politika volja pošto nema toga zakona koji funkcionersku kampanju može definisati toliko precizno da se izbegnu sve moguće zlonamerne interpretacije, manipulacije u tumačenju tih odredaba i zato će presudno biti ko će kontrolisati primenu ovih zakonskih odredaba u izbornom procesu.

Postoji dodatni nedostaci koje se recimo sada ne rešavaju. Primera radi, nemogućnost finansiranja političkih stranaka od strane udruženja. To je potpuno nelogična stvar. Zašto bi udruženju građana koja artikuliše političke stavove nekih građana bilo zabranjeno da finansira političku stranku koja bi kroz izborni proces te interese zastupala. Vi imate situaciju gde recimo udruženje donira prostorije političkoj stranci. To se u smislu Zakona o finansiranju smatra finansiranjem i smatra se zabranjenim finansiranjem, jer to udruženje kao takvo ne sme da finansira stranku. To su neke nelogičnosti koje nažalost još uvek nisu otklonjene.

Sveukupno ovi zakoni donose nešto i to je rezultat pritisaka, ali ovi zakoni ne donose dovoljno i ne donose sve ono što bi trebalo biti doneto. Mi ćemo zbog toga naše stavove o ovim zakonima zauzeti pre svega nakon završetka rasprave u pojedinostima i nakon završetka treće runde parlamentarnog dijaloga koji će se u Skupštini Srbije odvijati krajem ove nedelje i tada ćemo pre svega tražiti garancije za sprovođenje zakona. Toliko i hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Vi ste kao predsedavajući dozvolili ministru odbrane, a sada dozvoljavate ostalim poslanicima da dobacuju.

Ministru odbrane ste dozvolili da ovde iznosi i svoje neke privatne uznemirenosti. Ja razumem to što je on imao potrebu ovde da iznese, ali nije poslovničko vreme predviđeno za to. Mogao je sazvati pres konferenciju u holu, pa sve to reći takođe u ovom domu.

No, moje pitanje koje želim da delegiram ovde odnosi se na ono o čemu smo razgovarali dok nije krenula ova kampanja odgovaranja na afere. Čini mi se nekako da proizvođačima afera i otkrivačima afera i vama te afere jako odgovaraju, jer onda možete slupate sat vremena i onda ne možemo da se bavimo životnim temama, a to smo radili u početku ove senice, bavili smo se životnom sredinom, npr. i pitanjima finansiranja socijalnih politika u porodici.

Ja želim da delegiram ministru Antiću pitanje šta će da uradi u pogledu investicionih potreba EPS-a, jer, po najnovijim analizama, kapaciteti EPS-a uskoro će biti nedovoljni da namire rastuće potrebe i biće potrebne ogromne investicije u nove kapacitete, biće potrebno nadomestiti dotrajale kapacitete i zameniti i prepraviti postojeće kapacitete zbog zaštite životne sredine, jer je EPS postao jedan od najvećih zagađivača životne sredine u Srbiji.

Ja sam danas u plenumu to rekao i sada ću ponoviti - jedna TE "Kostolac B" emituje 130 hiljada tona ugljendioksida godišnje. To je emisija jednaka zajedničkoj emisiji svih nemačkih termoelektrana.

Dakle, u poslednjih pet godina EPS-ova proizvodnja opada. Osam posto je manja nego u 2013. godini. Propisi EU kada bi se primenili na Srbiju u pogledu emisije štetnih materija iz EPS-ove proizvodnje, koštali bi EPS 500 miliona evra i postojeći proizvodni model EPS bi bio potpuno ekonomski neisplativ, a daću još jedan podatak koji je dala Energetska zajednica u ovom domu Narodne skupštine.

Kada bi za Srbiju trenutno važili evropski propisi u pogledu emisije štetnih gasova i kada bi Srbija po tim propisima morala da plaća emisione kvote i penale za prekomernu emisiju i trovanje vazduha koji građani dišu, pa kada bi taj dodatni trošak tih penala prevalili na cenu struju i na krajnjeg korisnika, struja u Srbiji bi morala poskupeti čak 24%.

Podsećam da se EPS obavezao da će do 2027. godine sprovesti evropske zahteve u pogledu zaštite životne sredine. Interesuje me da li postoji uopšte plan ovih ogromnih, masovnih investicija, jer investicioni gep EPS-a u poslednjih šest godina je… EPS je već u kašnjenju sa minimum 400 miliona evra investicija u poslednjih šest godina samo do nivoa amortizacija, a investicije su potrebne preko toga. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Hvala.

Čini mi se da će ovo biti sada završno, pa ću probati, pošto se sedam sati približava.

Vaše informacije o stanju u EPS-u su u konfliktu sa Fiskalnim savetom i onda ne znam da li ova Vlada treba možda da ukine Fiskalni savet.

Plan investicija koji sam ja očekivao da čujem od vas je kako će se povećati investicija EPS-a za 200, 250 miliona evra godišnje, još gore, kako će se obezbediti 1,1 milijarda evra za koju Fiskalni savet kaže da je potrebna za obezbeđenje proizvodnje uglja, ili da mi kažete da su ti podaci jednostavno netačni, ali onda ćemo stvarno postaviti pitanje kredibiliteta Fiskalnog saveta, koji barata podacima za koje vi smatrate da su netačni.

Ovo je 1,1 milijarda evra investicija potrebnih u proširenje proizvodnje uglja. To je 10% godišnjih prihoda i primanja budžeta. To je ogroman novac.

Još jedan problem, neprofitabilnost EPS-a. EPS je deset puta manje profitabilan od uporedivih kompanija. Čak i da podigne profit na 200, 250 miliona evra, on bi tek bio na 60% profitabilnosti sa uporedivim kompanijama.

Da, rekli ste, tačno je da je cena struje u Srbiji niska. Ukrajina je jedina sa nižom cenom struje u Evropi. I, naravno, to je i neka cena socijalnog mira i to je nužda, ali će očigledno morati doći do povećanja struje. Međutim, problem sa sistematizacijom zaposlenih, dakle, EPS mora i vi kao nadležno ministarstvo morate dati plan kako ćete rešiti višak zaposlenih za koje je Fiskalni savet procenio da je oko 15% do 20%. A, 30% su troškovi zaposlenih u proizvodnji EPS-a. To je ogromno. Vi kad imate uslužnu delatnost, vi imate racio, kaže treba da bude 50-30-20, 50% su troškovi zaposlenih, 30% su svi ostali troškovi, 20% je dobit. To je logično za uslužne delatnosti koje nemaju troškove amortizacije ogromne, ogromne opreme. EPS tu ne može da se poredi. Zato je ovih 30% učešća troškova zaposlenih kod EPS-a ogromno. Taj plan mi očekujemo da čujemo, jer ovo su strateške stvari koje će se morati rešavati za narednih pet, 10, 15 godina, zato što smo mi već došli u situaciju da je tražnja za električnom energijom na putu da u narednih pet godina potpuno prevaziđe proizvodne kapacitete EPS-a.

Još jednu stvar bih kao dopunsko pitanje i dopunsku informaciju. Simpatična je bila rasprava. Verujem da premijerka puno svog vremena troši na materijalno stanje porodica sa decom, ali ja moram ovde da pitam jednu vrlo konkretnu stvar, za koju ne znam da li ću stići dobiti konkretan odgovor – kada ćemo u Skupštini dobiti izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom? To je obećanje koje se sada već duže od godinu dana čeka, jer para novih u budžetu za porodilje i majke nema. Istih je 64 milijarde kao lane. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovani ministri i kolege poslanici i građani, iduće godine dospeva termin za redovne parlamentarne pokrajinske i opštinske izbore u skoro svim opštinama po Srbiji, uključujući tu i sve beogradske opštinske skupštine. Izborni uslovi, izborno zakonodavstvo medijske slobode, birački spisak i način sprovođenja izbornog procesa, aktuelna su tema u javnosti i predmet su i protesta građana koji su se održavali prethodnih meseci.

Najavljeni i mogući bojkot izbora od strane opozicije ukoliko ne dođe do promene izbornih uslova, stanja medijskih sloboda i to najmanje šest do devet meseci pre održavanja izbora. Izbori održani uz bojkot dela političke scene, svakako dovode u pitanje legitimitet vlasti izabrane na takvim izborima, sveukupan kapacitet države, unutrašnju političku stabilnost i spoljnopolitičku poziciju države i onih koji bi se u spoljnopolitičkim kontaktima, predstavljali kao legitimno izabrani predstavnici vlasti ove države.

Stranka moderne Srbije smatra da je s toga poslednji čas da se otvori dijalog na temu medijskih sloboda i izbornih uslova, a u protivnom, možemo se suočiti sa političkom krizom koja može otići u nesagledivom pravcu, jer izborni proces i sve druge demokratske procedure su jedini prirodni način kanalisanja političkih nesuglasica.

Ukoliko su ti demokratski procesi, ukoliko nisu uspostavljeni, onda antagonizmi u društvu eskaliraju.

Interesuje nas najpre da li predstavnici Vlade misle da je naš izborni proces sveukupno zadovoljavajući, da nam je izborno zakonodavstvo dobro i da ga ne treba popravljati, da su nam medijske slobode adekvatne i da omogućavaju jednaku zastupljenost svih političkih aktera.

Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, koje Stranka moderne Srbije, uvažava kao merodavan dokument i kao merodavnu sliku stanja našeg društva, konstatuje, citiraću „da Srbija nije u dovoljnoj meri iskoristila period između izbora, kako bi se rešili trajni nedostaci, neadekvatna transparentnost u finansiranju partija i kampanja, nejasna razlika između stranačkih i državnih aktivnosti i neravnomerno medijsko izveštavanje“.

Navodi se i da preporuke OEBS apsolutno nisu uvažene i da se tek treba pozabaviti sveukupnom reformom izbornog zakonodavstva.

Ako predstavnici vlasti ili Vlade, sa druge strane misle da ništa ne treba popraviti u svemu ovome, onda nažalost skrećem pažnju da nam preti ozbiljna politička kriza koja zaista može otići u nesagledivom smeru. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Ispred poslaničkog kluba Stranke moderne Srbije, pridružiću se prethodnom govorniku i pravoslavnim vernicima koji danas slave Svetog Nikolu, uputiću takođe čestitku i želju da im ovaj dan protekne prijatno.

Najpre ću postaviti pitanje direktoru Agencije za privredne registre. Zašto se na sajtu Agencije za privredne registre, u delu u kom se objavljuju finansijski izveštaji registrovanih privrednih subjekata, ne nalaze finansijski izveštaji RTS-a? Pokušao sam juče da skinem te finansijske izveštaje sa sajta Agencije za privredne registre, na žalost nisam ih našao ni za 2018, ni za 2017, ni za 2016. godinu.

Nedavno smo usvojili povećanje takse za rad javnog medijskog servisa RTS. Puno je polemike u javnosti oko uređivačke politike ove medijske ustanove koja je, biću slobodan reći, najvažnija u zemlji. Bilo bi neophodno da RTS bude potpuno transparentna u svojim finansijama i da kao i svi drugi privredni subjekti u zemlji svoje finansijske izveštaje objavljuje, kao i druga javna preduzeća.

Sledeće pitanje upućujemo premijerki, postavljamo pitanje odgovornosti vršioca dužnosti direktorke JP „Pošta Srbije“ zbog nedavnog štrajka, koji je okončan svojevrsnim sporazumom radnika „Pošte“. Mi mislimo da ona ipak mora podneti odgovornost za nedavna dešavanja u JP „Pošta Srbije“, pre svega zato što je ona nezakonito vršilac dužnosti direktora godinama. Zatim, zato što smo u javnosti prisustvovali neprijatnim scenama i situacijama u kojima je menadžment pošte zastrašivao radnike u štrajku na svojevrstan način. videli smo snimke da je u objektima pošte prisustvovalo privatno obezbeđenje, informacije su u javnosti dostupne bile da su deljena rešenja o suspenzijama radnika koji su u štrajku.

Informacija je navodno da su nakon postignutog sporazuma sve te suspenzije stavljene van snage, ali bi nas isto tako zanimalo da čujemo i od Ministarstva za rad i od inspekcije rada, da li je došlo do kršenja radnih prava i prava na štrajk radnika koji su to pravo tokom štrajka koristili. Naravno, mislimo da postoji i menadžerska odgovornost, jer je nedopustivo da u javnom preduzeću koje je prošle godine po bilansu uspeha iskazalo čak 2,7 milijarde dobiti, radinici budu u takvom materijalnom položaju da pristupe korišćenju svog prava na štrajk.

Sledeće pitanje koje postavljamo, takođe se tiče vršenja dužnosti direktora u javnim preduzećima. Interesuje nas koji je status gospodina Zorana Babića u JP „Koridori Srbije“, zato što je saopšteno u javnosti da je gospodin Zoran Babić nakon saobraćajne nezgode sa smrtnim ishodom na naplatnoj rampi na auto-putu, podneo ostavku na to mesto? Ja sam, evo, pre pet minuta pogledao privredni registar na sajtu Agencije za privredne registre, gospodin Zoran Babić se i dalje vodi kao vršilac dužnosti JP „Koridori Srbije“. U javnosti je preko medija dostupna informacija da on jeste podneo ostavku, ali da Vlada tu ostavku još nije razmatrala, odbacila ili usvojila.

Ja ću vas podsetiti, 2002. godine u Vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića, ministar Dragan Veselinov, podneo je ostavku nakon što je njegov vozač izazvao takođe saobraćajni udes sa smrtnim ishodom. Pa, molim od predsednice Vlade da dobijemo informacije o statusu ovih dvoje vršilaca dužnosti dva javna preduzeća i od Agencije za privredne registre razjašnjenje zašto nema finansijskih izveštaja RTS-a na sajtu Agencije za privredne registre? Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije želela bi da postavi pitanje predsedniku Republike, gospodinu Aleksandru Vučiću, i da nam kaže šta se tačno dogodilo tokom intervjua koji je predsednik Vučić aprila meseca ove godine dao ruskom novinaru i poslaniku Ruske Dume, gospodinu Jevgeniju Primakovu mlađem. Prema vesti koju je objavio „Blic“, nakon intervjua gospodin Primakov je prestao da nastupa u kapacitetu novinara i navodno izneo ponudu za formiranje Vlade Srbije u koju je zahtevao da uđu i predstavnici bivše vlasti, konkretno onaj deo opozicije koji bojkotuje Skupštinu i koji je već u aprilu mesecu najavio da će bojkotovati predstojeće izbore, te je u tom smislu dodatno interesantno da se ovde sada radi o nekom potencijalnom ruskom uticaju da neko ko najavljuje bojkot izbora bude, na neki način, instaliran u Vladu Srbije i da se na taj način utiče na formiranje najviših državnih organa od strane nekoga ko se predstavio kao predstavnik Rusije, a najpre se predstavio kao novinar.

Dakle, da li se ovo dogodilo ili ne? Zato što je N1 juče preneo vest kojom je građane informisao o izjavi predsednika Vučića da se tako nešto nije desilo. S druge strane, „Blic“ u svojoj vesti navodi, takođe, izjavu predsednika Vučića da se nepristojna ruska ponuda zaista dogodila i da, citiraću, o tome postoji i službena beleška.

Da li neke nadležne bezbednosne službe koje obezbeđuju predsednika znaju ko sve ima pristup najvišim državnim funkcionerima i ko sve može, predstavljajući se kao novinar, da dođe i da eventualno isporuči jednu ovakvu ponudu da se vrši izmena izbornih rezultata ili da se mimo izbora, uz bojkot izbora ili već na neki drugi način, uz međunarodni pritisak formira neki najviši državni organ, konkretno Vlada Srbije i da se neko instalira u Vladu?

Ono što je nejasno ovde, a nejasno je, osim toga da li se to dogodilo ili ne, dakle, da li je gospodin Primakov izrekao tu ponudu ili zahtev ili predlog ili nije, i ako jeste, da li nastupa u svojstvu zvaničnog predstavnika politike Kremlja ili eventualno nastupa u svom nekom ličnom kapacitetu sa nekom svojom ličnom agendom ili agendom nekih neformalnih centara moći iz Rusije?

Ako osvojimo ovo pitanje nerazjašnjeno, to može potencijalno ugroziti odnose Srbije i Rusije i zato bismo voleli da dobijemo i pisani odgovor od predsednika šta se stvarno dogodilo, pošto način na koji o ovoj stvari izveštavaju „Blic“ i N1, u oba slučaja prenoseći navodno izjave predsednika, nije sasvim jasno da li se ovo dogodilo ili ne. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2019.

Hvala, predsedavajući.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije najpre želi da izjavi saučešće porodicama nastradalih u noćašnjem zemljotresu u Albaniji i želi da pita ministra inostranih poslova da li je u kontaktima sa građanima Srbije koji se trenutno nalaze u Tirani?

Ovo pitanje ujedno upućujemo i predsedniku Privredne komore Srbije zato što, prema informacijama iz medija, trenutno se na sajmu privrede u Tirani nalazi delegacija od preko stotinu srpskih privrednika, pa nas interesuje da li su oni dobro, da li imaju sve što im je potrebno, jer imamo informacije da su premeštani na bezbednije lokacije po Tirani i da je trenutno i tamo aerodrom zatvoren.

Ujedno i pitanje predsednici Vlade - da li je u kontaktu sa albanskim zvaničnicima i da li je ponuđena pomoć, kao što bi dobrosusedski očekivali i u suprotnoj situaciji?

Drugo pitanje upućujemo predsedniku pokrajinske Vlade, gospodinu Igoru Miroviću i ministru kulture i informisanja, gospodinu Vukosavljeviću - kada će biti useljena zgrada RTV, koja se nalazi na Mišeluku kod Novog Sada, jer je bilo najave da će ona biti useljena 26. novembra, koji je simboličan datum kada je 1975. godine pušten signal sa te lokacije? Nažalost, taj datum prolazi, zgrada spolja deluje završeno, ali, prema informacijama iz RTV, nema novca za nabavku tehničke opreme koja je potrebna za proizvodnju i emitovanje programa. Informacije iz medija su da ta oprema sigurno neće stići do decembra meseca.

Takođe, u budžetu Pokrajine nisu predviđena sredstva za nabavku te opreme, niti je sredstva budžetirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Prema rečima direktora RTV, gospodina Nedeljka Koprivice, potrebno je oko 12 miliona evra da se zgrada opremi da bi bila potpuno funkcionalna i operativna i trenutno nije poznat izvor finansiranja ove nabavke. Obzirom da je objekte u kojima se RTV trenutno nalazi vlasnički preuzela Pokrajina, RTV je praktično postala podstanar u objektima iz kojih emituje program, pa nas interesuje informacija kakav je plan da se zgrada konačno do kraja završi i da se tehnički opremi, kako bi u punom kapacitetu signal RTV bio obnovljen sa lokacije na Mišeluku, nakon što je prekinut 1999. godine kada je pogođen od strane NATO avijacije? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -