VLADIMIR ĐURIĆ

Stranka moderne Srbije

Rođen je 1970. godine u Novom Sadu.

Ovlašteni posrednik i zastupnik u životnim i neživotnim osiguranjima. 19 godina radnog iskustva u osiguranju:

1996 – 2003 DDOR Novi Sad, rukovodio poslovima osiguranja imovine u privredi, na menadžerskim pozicijama u Direkciji kompanije.

2003 – 2006 Društvo za posredovanje u osiguranju EOS RISQ, internacionalna kompanija sa sedištem u Briselu, u suvlasništvu nekoliko vodećih kompanija za brokerske poslove u osiguranju i reosiguranju i upravljanju rizicima sa tržišta Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Velike Britanije. Obavljao funkciju generalnog direktora i upravljao kompleksnim programima osiguranja za više domaćih i internacionalnih kompanija.

2006 – 2008 Marsh & McLennan, najveća svetska kompanija za upravljanje rizicima i posredovanje u osiguranju i reosiguranju sa preko 35.000 zaposlenih u preko 80 zemalja, obavljao funkciju zamenika generalnog direktora i posredovao u plasiranju i lokalizaciji internacionalnih programa osiguranja na naše tržište za potrebe globalnih klijenata

2008 – 2012 Generalni direktor kompanije za životno osiguranje, sa sedištem u Ljubljani, Slovenija. Uspostavljanje svih funkcija kompanije (računovodstvo, revizija, kontroling, compliance, IT, prodajni kanali, izveštavanje Narodnoj banci i akcionarima, godišnji planovi i izveštaji o poslovanju).

Od 2012 do danas – zaposlen na poslovima osiguranja u Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. u regionalnom centru Novi Sad, zadužen za odnose sa ključnim korporativnim klijentima.

Na svim upravljačkim pozicijama u osiguranju tokom karijere uvek prolazio „fit & proper“ kriterijume Narodne banke Srbije za obavljanje izvršne funkcije.

Član partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dvoje dece, živi i radi u Novom Sadu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 134
  • 3
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 10 dana i 22 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Hvala lepo.

Na današnji dan uputićemo pitanje Tužilaštvu za ratne zločine. Naime, Krivičnim zakonikom Republike Srbije, članom 387. stav 5. propisano je da ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, ukoliko su ta dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom do pet godina.

Međunarodni sud pravde u Hagu 2007. godine, presudio je da se u Srebrenici desio genocid i to je presuda koja postoji, za koji Srbija nije uradila ništa da ga spreči, iako je na to bila obavezana Konvencijom o sprečavanju genocida.

Haški sud za genocid osudio je ukupno 15 osoba za genocid u Srebrenici. Sud BiH osudio je 25, a još četiri postupka su u toku.

Sveukupno, Haški sud i sudovi u BiH, Hrvatskoj i Srbiji do sada su osudili 47 osoba na ukupno 704 godine zatvora, za genocid, zločin protiv čovečnosti, i druge zločine počinjene u Srebrenici jula 1995. godine.

Evropski parlament je u Rezoluciji koja je doneta 29. novembra prošle godine, izneo stav da žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpskih vlasti, podseća ih da puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje i punopravno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka i naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak puta Srbije ka pristupanju EU.

Ovo su neke činjenice koje se nekima mogu dopasti ili ne.

Nas zanima da nam tužilac za ratne zločine dostavi statistiku predmeta u vezi sa Srebrenicom.

Ministarstvo za evropske integracije i predsednicu Vlade pitamo kako će u svojim politikama reagovati na ovu odredbu Rezolucije Evropskog parlamenta koju sam malopre citirao? Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Hvala predsedavajući:

Postavićemo dva pitanja koja se tiču javnih finansija i opterećivanja budžeta na teret svih građana Srbije.

Prvo pitanje upućujemo ministru energetike. Interesuje nas koji su poslovni razlozi da Vlada Srbije otpiše celokupan dug koje Javno preduzeće „Srbijagas“ ima prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijardi evra? Dakle, radi se o dugu „Srbijagasa“ prema državi, to je preduzeće koje je u stopostotnom vlasništvu Srbije i taj dug se gomilao godinama. Oko 80% tog duga, dakle nekih 934 miliona evra nastalo je aktiviranjem bankarskih garancija koje je država Srbija dala, a ova Skupština odobrila za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao „Srbijagas“.

Mi smo od strane ministra energetike u ovoj Skupštini uvek dobijali uveravanja da kada Skupština usvoji i odobri garancije da će platiti dugove „Srbijagasa“ umesto „Srbijagasa“, da se zapravo te garancije neće ni aktivirati. Međutim, vidimo da imamo skoro milijardu evra aktiviranih garancija za dugove koje „Srbijagas“ nije bio u stanju da plaća, pa je država plaćala umesto njega. „Srbijagas“ je po tom osnovu postao dužan državi i ukupno 1,2 milijardi evra država je jednostavno odlučila da ta svoja potraživanja od „Srbijagasa“ otpiše i da ih odlukom Vlade konvertuje u kapital države Srbije u „Srbijagasu“.

Da budem vrlo jednostavan i da objasnim građanima šta je to. To je kao kada u filmu „Maratonci trče počasni krug“, Bili piton kaže – ako nemate para da platite dug, mojih 40.000 da uđu u izgradnju krematorijuma. To je zapravo to.

Dakle, pošto „Srbijagas“ prema državi neće platiti 1,2 milijardi evra duga, država je to svoje potraživanje konvertovala u vlasništvo u kompaniji u kojoj već ima 100% vlasništva, pa nas interesuju koji su poslovni razlozi da u ime građana ovo potraživanje države Srbije, dakle svih građana prema „Srbijagasu“, Vlada otpiše?

Direktor „Srbijagasa“, nedavno imenovani na čelo Fudbalskog kluba „Vojvodina“ i najavio je investiciju u fudbalski stadion. Dakle, ne znam zašto bi direktor „Srbijagasa“ najavljivao investicije u sportske objekte ako vodi preduzeće koje državi sopstvenoj nije u stanju da otplati dug od 1,2 milijardi evra i nije u stanju da servisira svoje kratkoročne i dugoročne obaveze prema bankama i finansijerima.

Sledeće pitanje upućujemo Komisiji za kontrolu državne pomoći, povodom pritužbe koju je slovenačka kompanija "Adrija ervejz" uputila ovoj komisiji, u vezi sa pomoći koju država Srbija odobrava kompaniji "Er Srbija". Ova slovenačka kompanija obratila se po osnovu odredaba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, na osnovu sumnji da dolazi do kršenja konkurencije na evropskom tržištu avio prevoza, zato što država Srbija kao potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i zemlja kandidat doprinosi nelojalnoj konkurenciji tako što finansijski pomaže "Er Srbiju".

"Er Srbija" iskazuje pozitivan finansijski rezultat, ali isključivo zahvaljujući subvencijama Republike Srbije, koju knjiži kao vanredni prihod. Kada bi se izuzele te subvencije, "Er Srbija" bi iskazivala gubitke koji su veći od gubitaka koje je svojevremeno iskazivala kompanija prethodnica "Er Srbije", a to je bivši JAT. Država Srbija u ovoj kompaniji ima 50% vlasništva, ali je u tu kompaniju unela kroz direktne subvencije, otpise dugova, servisiranje dugova i raznorazne druge indirektne pogodnosti, između 500 i 700 miliona evra direktnog novca, dok je manjinski partner koji ima 49% vlasništva uneo svega 100 miliona evra kredita.

Naravno, pristalice suvereniteta, evro skeptici i pristalice ekonomskog suvereniteta postaviće pitanje - šta slovenačku kompaniju briga što država Srbija pomaže srpsku kompaniju? Ali, ovde se ne radi o srpskom tržištu, nego se radi o nelojalnoj konkurenciji koju "Er Srbija" čini na evropskom tržištu avio prevoza i pošto smo zemlja kandidat za članstvo u EU, čini se da ni srpska kompanija nema pravo na pomoć države Srbije, zemlje kandidata, da je finansijski pomaže i da na taj način čini da ta naša kompanija nelojalno konkuriše.

Pitanje je i za sve građane, šta je sve ukupni benefit da svi građani javnim novcem, novcem poreskih obveznika, pomažu poslovanje nacionalnog avio prevoznika u situaciji u kojoj jedan veoma mali broj građana može sebi uopšte da priušti korišćenje avio prevoza i korišćenje usluga "Er Srbija". Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 02.07.2019.

Zahvaljujem.

Prošlog četvrtka kada je bio termin za postavljanje pitanja premijerki i ministrima, otvorili smo temu izbornih uslova i danas bih nastavio i postavio nekoliko konkretnih pitanja na adrese nekoliko ministarstava, a tiču se preporuka koje je nevladina organizacija CRTA dala u pogledu sveobuhvatne reforme izbornog zakonodavstva i izbornih procesa u Srbiji, a sve to u cilju da imamo što regularnije i što demokratskije izbore naredne godine, imajući u vidu da deo političke scene najavljuje i njihov bojkot zbog nezadovoljstva trenutnim stanjem izbornog procesa u Srbiji.

Prvo pitanje bih uputio Ministarstvu pravde i zanima nas da li je i predviđena dopuna Zakona o javnim preduzećima koja bi uvela sankcije za sve političke subjekte i odgovorna lica u javnim preduzećima u slučaju povrede člana 70. Zakona o javnim preduzećima koji propisuje zabranu korišćenja imovine, aktivnosti imena i vizuelnog identiteta javnih preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaku dugu upotrebu javnih preduzeća u političke svrhe?

Ovo je stvar koja je veoma važna zato što i OEBS i Evropska komisija konstatuju da se najveći deo izbornih nepravilnosti, pogotovo u domenu medijskog predstavljanja odnosi na tzv. "funkcionersku" kampanju. To je nešto što konstatuje i "Transparentnost Srbije" u analizi izbornog procesa, jer kroz funkcionersku kampanju kandidati koji se već nalaze na javnim funkcijama zloupotrebljavaju tu činjenicu što se već nalaze na javnim funkcijama i pojavljuju se u svojstvu javnih funkcionera u predizbornim kampanjama, gde zapravo oni ni ne nastupaju kao javni funkcioneri, nego nastupaju zapravo kao kandidati. Na taj način u svrhe svoje kandidature zloupotrebljavaju svoju javnu funkciju i resurse koji su im iz javnog sektora na tim javnim funkcijama na raspolaganju.

Drugo pitanje upućujemo Ministarstvu kulture i informisanja, a tiče se eventualne izmene Zakona o elektronskim medijima, pa nas zanima da li ovo ministarstvo razmatra uvođenje obaveze regulatoru elektronskih medija da periodično, a po preporuci CRTA, recimo, najbolje svake dve nedelje tokom trajanja kampanje, izdaje pisane izveštaje o praćenju i analizi rada elektronskih medija tokom predizborne kampanje i to izveštaje koji bi sadržali i nalaze stručne službe regulatora elektronskih medija, u vezi sa ravnomernom zastupljenošću kandidata, ali tako da u evidenciji budu obuhvaćeni svi javni nastupi izbornih aktera, pogotovo oni u ulozi državnih funkcionera?

Naravno da ti izveštaji obuhvate i sve druge važne aspekte rada medija tokom predizborne kampanje koji mogu imati uticaj na objektivno i sveobuhvatno informisanje. Da li se razmatra da REM bude obavezan da najkasnije u roku od mesec dana od proglašenja konačnih rezultata izbora bude u obavezi da objavi konačan izveštaj o radu elektronskih medija tokom izborne kampanje.

Dodatno imamo i pitanje za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da li su u planu izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima koji bi drugačije regulisali izbornu administraciju i tela koja učestvuju u izbornom procesu, odnosno da li je u planu recimo uvažavanje preporuke CRTA da radna tela izbornih komisija budu ukinuta, a da se opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije hijerarhijski stave pod nadležnost RIK, da postoji jasna, vertikalna hijerarhija između izbornih komisija, koje bi onda i na opštinskim i na gradskim nivoima preuzele na sebe ingerencije radnih tela, jer bi na ovakav način sprovođenje izbornog procesa bilo efikasnije?

Da li je u planu izmena kojom bi bila uvedena obavezna obuka članova biračkih odbora na svim biračkim mestima, uz, takođe, obavezno i testiranje, kako bi se na samim biračkim mestima unapredio rad biračkih odbora? Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Hvala lepo.

Na današnji dan uputićemo pitanje Tužilaštvu za ratne zločine. Naime, Krivičnim zakonikom Republike Srbije, članom 387. stav 5. propisano je da ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, ukoliko su ta dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom do pet godina.

Međunarodni sud pravde u Hagu 2007. godine, presudio je da se u Srebrenici desio genocid i to je presuda koja postoji, za koji Srbija nije uradila ništa da ga spreči, iako je na to bila obavezana Konvencijom o sprečavanju genocida.

Haški sud za genocid osudio je ukupno 15 osoba za genocid u Srebrenici. Sud BiH osudio je 25, a još četiri postupka su u toku.

Sveukupno, Haški sud i sudovi u BiH, Hrvatskoj i Srbiji do sada su osudili 47 osoba na ukupno 704 godine zatvora, za genocid, zločin protiv čovečnosti, i druge zločine počinjene u Srebrenici jula 1995. godine.

Evropski parlament je u Rezoluciji koja je doneta 29. novembra prošle godine, izneo stav da žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpskih vlasti, podseća ih da puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje i punopravno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka i naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak puta Srbije ka pristupanju EU.

Ovo su neke činjenice koje se nekima mogu dopasti ili ne.

Nas zanima da nam tužilac za ratne zločine dostavi statistiku predmeta u vezi sa Srebrenicom.

Ministarstvo za evropske integracije i predsednicu Vlade pitamo kako će u svojim politikama reagovati na ovu odredbu Rezolucije Evropskog parlamenta koju sam malopre citirao? Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Hvala predsedavajući:

Postavićemo dva pitanja koja se tiču javnih finansija i opterećivanja budžeta na teret svih građana Srbije.

Prvo pitanje upućujemo ministru energetike. Interesuje nas koji su poslovni razlozi da Vlada Srbije otpiše celokupan dug koje Javno preduzeće „Srbijagas“ ima prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijardi evra? Dakle, radi se o dugu „Srbijagasa“ prema državi, to je preduzeće koje je u stopostotnom vlasništvu Srbije i taj dug se gomilao godinama. Oko 80% tog duga, dakle nekih 934 miliona evra nastalo je aktiviranjem bankarskih garancija koje je država Srbija dala, a ova Skupština odobrila za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao „Srbijagas“.

Mi smo od strane ministra energetike u ovoj Skupštini uvek dobijali uveravanja da kada Skupština usvoji i odobri garancije da će platiti dugove „Srbijagasa“ umesto „Srbijagasa“, da se zapravo te garancije neće ni aktivirati. Međutim, vidimo da imamo skoro milijardu evra aktiviranih garancija za dugove koje „Srbijagas“ nije bio u stanju da plaća, pa je država plaćala umesto njega. „Srbijagas“ je po tom osnovu postao dužan državi i ukupno 1,2 milijardi evra država je jednostavno odlučila da ta svoja potraživanja od „Srbijagasa“ otpiše i da ih odlukom Vlade konvertuje u kapital države Srbije u „Srbijagasu“.

Da budem vrlo jednostavan i da objasnim građanima šta je to. To je kao kada u filmu „Maratonci trče počasni krug“, Bili piton kaže – ako nemate para da platite dug, mojih 40.000 da uđu u izgradnju krematorijuma. To je zapravo to.

Dakle, pošto „Srbijagas“ prema državi neće platiti 1,2 milijardi evra duga, država je to svoje potraživanje konvertovala u vlasništvo u kompaniji u kojoj već ima 100% vlasništva, pa nas interesuju koji su poslovni razlozi da u ime građana ovo potraživanje države Srbije, dakle svih građana prema „Srbijagasu“, Vlada otpiše?

Direktor „Srbijagasa“, nedavno imenovani na čelo Fudbalskog kluba „Vojvodina“ i najavio je investiciju u fudbalski stadion. Dakle, ne znam zašto bi direktor „Srbijagasa“ najavljivao investicije u sportske objekte ako vodi preduzeće koje državi sopstvenoj nije u stanju da otplati dug od 1,2 milijardi evra i nije u stanju da servisira svoje kratkoročne i dugoročne obaveze prema bankama i finansijerima.

Sledeće pitanje upućujemo Komisiji za kontrolu državne pomoći, povodom pritužbe koju je slovenačka kompanija "Adrija ervejz" uputila ovoj komisiji, u vezi sa pomoći koju država Srbija odobrava kompaniji "Er Srbija". Ova slovenačka kompanija obratila se po osnovu odredaba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, na osnovu sumnji da dolazi do kršenja konkurencije na evropskom tržištu avio prevoza, zato što država Srbija kao potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i zemlja kandidat doprinosi nelojalnoj konkurenciji tako što finansijski pomaže "Er Srbiju".

"Er Srbija" iskazuje pozitivan finansijski rezultat, ali isključivo zahvaljujući subvencijama Republike Srbije, koju knjiži kao vanredni prihod. Kada bi se izuzele te subvencije, "Er Srbija" bi iskazivala gubitke koji su veći od gubitaka koje je svojevremeno iskazivala kompanija prethodnica "Er Srbije", a to je bivši JAT. Država Srbija u ovoj kompaniji ima 50% vlasništva, ali je u tu kompaniju unela kroz direktne subvencije, otpise dugova, servisiranje dugova i raznorazne druge indirektne pogodnosti, između 500 i 700 miliona evra direktnog novca, dok je manjinski partner koji ima 49% vlasništva uneo svega 100 miliona evra kredita.

Naravno, pristalice suvereniteta, evro skeptici i pristalice ekonomskog suvereniteta postaviće pitanje - šta slovenačku kompaniju briga što država Srbija pomaže srpsku kompaniju? Ali, ovde se ne radi o srpskom tržištu, nego se radi o nelojalnoj konkurenciji koju "Er Srbija" čini na evropskom tržištu avio prevoza i pošto smo zemlja kandidat za članstvo u EU, čini se da ni srpska kompanija nema pravo na pomoć države Srbije, zemlje kandidata, da je finansijski pomaže i da na taj način čini da ta naša kompanija nelojalno konkuriše.

Pitanje je i za sve građane, šta je sve ukupni benefit da svi građani javnim novcem, novcem poreskih obveznika, pomažu poslovanje nacionalnog avio prevoznika u situaciji u kojoj jedan veoma mali broj građana može sebi uopšte da priušti korišćenje avio prevoza i korišćenje usluga "Er Srbija". Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 02.07.2019.

Zahvaljujem.

Prošlog četvrtka kada je bio termin za postavljanje pitanja premijerki i ministrima, otvorili smo temu izbornih uslova i danas bih nastavio i postavio nekoliko konkretnih pitanja na adrese nekoliko ministarstava, a tiču se preporuka koje je nevladina organizacija CRTA dala u pogledu sveobuhvatne reforme izbornog zakonodavstva i izbornih procesa u Srbiji, a sve to u cilju da imamo što regularnije i što demokratskije izbore naredne godine, imajući u vidu da deo političke scene najavljuje i njihov bojkot zbog nezadovoljstva trenutnim stanjem izbornog procesa u Srbiji.

Prvo pitanje bih uputio Ministarstvu pravde i zanima nas da li je i predviđena dopuna Zakona o javnim preduzećima koja bi uvela sankcije za sve političke subjekte i odgovorna lica u javnim preduzećima u slučaju povrede člana 70. Zakona o javnim preduzećima koji propisuje zabranu korišćenja imovine, aktivnosti imena i vizuelnog identiteta javnih preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaku dugu upotrebu javnih preduzeća u političke svrhe?

Ovo je stvar koja je veoma važna zato što i OEBS i Evropska komisija konstatuju da se najveći deo izbornih nepravilnosti, pogotovo u domenu medijskog predstavljanja odnosi na tzv. "funkcionersku" kampanju. To je nešto što konstatuje i "Transparentnost Srbije" u analizi izbornog procesa, jer kroz funkcionersku kampanju kandidati koji se već nalaze na javnim funkcijama zloupotrebljavaju tu činjenicu što se već nalaze na javnim funkcijama i pojavljuju se u svojstvu javnih funkcionera u predizbornim kampanjama, gde zapravo oni ni ne nastupaju kao javni funkcioneri, nego nastupaju zapravo kao kandidati. Na taj način u svrhe svoje kandidature zloupotrebljavaju svoju javnu funkciju i resurse koji su im iz javnog sektora na tim javnim funkcijama na raspolaganju.

Drugo pitanje upućujemo Ministarstvu kulture i informisanja, a tiče se eventualne izmene Zakona o elektronskim medijima, pa nas zanima da li ovo ministarstvo razmatra uvođenje obaveze regulatoru elektronskih medija da periodično, a po preporuci CRTA, recimo, najbolje svake dve nedelje tokom trajanja kampanje, izdaje pisane izveštaje o praćenju i analizi rada elektronskih medija tokom predizborne kampanje i to izveštaje koji bi sadržali i nalaze stručne službe regulatora elektronskih medija, u vezi sa ravnomernom zastupljenošću kandidata, ali tako da u evidenciji budu obuhvaćeni svi javni nastupi izbornih aktera, pogotovo oni u ulozi državnih funkcionera?

Naravno da ti izveštaji obuhvate i sve druge važne aspekte rada medija tokom predizborne kampanje koji mogu imati uticaj na objektivno i sveobuhvatno informisanje. Da li se razmatra da REM bude obavezan da najkasnije u roku od mesec dana od proglašenja konačnih rezultata izbora bude u obavezi da objavi konačan izveštaj o radu elektronskih medija tokom izborne kampanje.

Dodatno imamo i pitanje za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da li su u planu izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima koji bi drugačije regulisali izbornu administraciju i tela koja učestvuju u izbornom procesu, odnosno da li je u planu recimo uvažavanje preporuke CRTA da radna tela izbornih komisija budu ukinuta, a da se opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije hijerarhijski stave pod nadležnost RIK, da postoji jasna, vertikalna hijerarhija između izbornih komisija, koje bi onda i na opštinskim i na gradskim nivoima preuzele na sebe ingerencije radnih tela, jer bi na ovakav način sprovođenje izbornog procesa bilo efikasnije?

Da li je u planu izmena kojom bi bila uvedena obavezna obuka članova biračkih odbora na svim biračkim mestima, uz, takođe, obavezno i testiranje, kako bi se na samim biračkim mestima unapredio rad biračkih odbora? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:45