VLADIMIR ĐURIĆ

Stranka moderne Srbije

Rođen je 1970. godine u Novom Sadu.

Ovlašteni posrednik i zastupnik u životnim i neživotnim osiguranjima. 19 godina radnog iskustva u osiguranju:

1996 – 2003 DDOR Novi Sad, rukovodio poslovima osiguranja imovine u privredi, na menadžerskim pozicijama u Direkciji kompanije.

2003 – 2006 Društvo za posredovanje u osiguranju EOS RISQ, internacionalna kompanija sa sedištem u Briselu, u suvlasništvu nekoliko vodećih kompanija za brokerske poslove u osiguranju i reosiguranju i upravljanju rizicima sa tržišta Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Velike Britanije. Obavljao funkciju generalnog direktora i upravljao kompleksnim programima osiguranja za više domaćih i internacionalnih kompanija.

2006 – 2008 Marsh & McLennan, najveća svetska kompanija za upravljanje rizicima i posredovanje u osiguranju i reosiguranju sa preko 35.000 zaposlenih u preko 80 zemalja, obavljao funkciju zamenika generalnog direktora i posredovao u plasiranju i lokalizaciji internacionalnih programa osiguranja na naše tržište za potrebe globalnih klijenata

2008 – 2012 Generalni direktor kompanije za životno osiguranje, sa sedištem u Ljubljani, Slovenija. Uspostavljanje svih funkcija kompanije (računovodstvo, revizija, kontroling, compliance, IT, prodajni kanali, izveštavanje Narodnoj banci i akcionarima, godišnji planovi i izveštaji o poslovanju).

Od 2012 do danas – zaposlen na poslovima osiguranja u Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. u regionalnom centru Novi Sad, zadužen za odnose sa ključnim korporativnim klijentima.

Na svim upravljačkim pozicijama u osiguranju tokom karijere uvek prolazio „fit & proper“ kriterijume Narodne banke Srbije za obavljanje izvršne funkcije.

Član partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dvoje dece, živi i radi u Novom Sadu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:26

Osnovne informacije

Statistika

  • 137
  • 3
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 14 dana i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 23 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Obratićemo se Ministarstvu za zaštitu životne sredine sa pitanjem koliko gradova i opština u Srbiji ima donete planove kvaliteta vazduha i kolika sredstava u budžetu lokalne samouprave opredeljuju za poboljšanje kvaliteta vazduha u svojim sredinama?

Ovog leta objavljen je Izveštaj UN koji pokazuje da zagađenje vazduha u mnogim sredinama u Srbiji prelazi dozvoljene norme i do pet puta, da usled zagađenja vazduha životni vek u Srbiji traje kraće 1,3 godine i da svaka peta prevremena smrt u Srbiji je posledica zagađenja vazduha.

Po proceni Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2016. godine usled zagađenja vazduha imali smo 11.400 prevremenih smrti, povećan broj hroničnih bolesnika. Naročito bolesti respiratornih organa, takođe, su posledica lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji.

Procene OEBS-a, Svetske zdravstvene organizacije i EU da troškovi prevremenih smrti i tretiranja bolesti uzrokovanih zagađenjem vazduha u Srbiji zdravstveni sistem koštaju oko četiri milijarde evra.

Procenjuje se da PM10 čestice godišnje odnesu i do 6000 života u Srbiji. PM10 čestice su čestice prašine promera manjeg od 10 mikrometara, koje se jako lako disanjem unose u pluća i u njima talože.

Evropska unija i Evropska komisija su nas upozorili na visok nivo zagađenja vazduha i od naših vlasti, pre svega, traže poboljšano praćenje kvaliteta vazduha, bolje, pre svega, češće i razumljivije informisanje građana o kvalitetu vazduha koji udišu, izradu nacionalne strategije i lokalnih planova poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji.

Planovi lokalnih samouprava na poboljšanju kvaliteta vazduha upadljivo izostaju, kao što izostaju i sredstva u njihovim budžetima za ove namene. Nema čak ni projekata koji su predviđeni za smanjenje aerozagađenja.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama konstatuje tek ograničen napredak Srbije u ovoj oblasti. Samo nekoliko gradova ima lokalne planove kvaliteta vazduha na koje su, inače, zakonski obavezani, ali nema podataka o primeni tih planova.

Dešava se da se u danima kada se izmeri zagađenje, i do 12 puta veće. Zvanični organi to, jednostavno, ne konstatuju u svojim izveštajima.

Inače, najzagađeniji vazduh tradicionalno je svake zime u Beogradu, Užicu i u Valjevu, a izvori zagađenja su, pre svega, čvrsta i fosilna goriva koja koristimo za proizvodnju toplotne i električne energije. Dakle, ugalj, mazut, zatim neočišćeni i zastareli kotlovi, smog i velika prosečna starost vozila, od kojih mnogi ne zadovoljavaju najjače evropske standarde u pogledu emisije štetnih gasova.

Problematika kvaliteta vazduha koji udišemo i koji je, zapravo, i najveći tihi ubica građana Srbije je obuhvaćena Poglavljem 27. procesa evropskih integracija i to je jedno od onih poglavlja koje primedbe ne mogu imati čak ni najveći euroskeptici, slično poglavljima u kojima se, recimo, tretira problematika bezbednosti hrane.

Čak ni najveći protivnici evropskih integracija na ovakva poglavlja nemaju česte i velike primedbe u pogledu briselskih zahteva.

Građanima preporučujem da posete sajt Nacionalnog konventa o EU i da tamo pročitaju knjigu preporuka Vladi Srbije i ostalim državnim organima u pogledu Poglavlja 27. i zaštite životne sredine u Srbiji, gde je na najmanje desetak stranica obuhvaćena ova problematika i beneficije koje građani od njih mogu imati.

Fiskalni savet je u okviru svog Izveštaja, koji se zove „Investicije u zaštitu životne sredine, društveni i fiskalni prioriteti“, iz juna meseca 2018. godine još, ocenio da bi oblast zaštite životne sredine morala imati budžetski prioritet u narednim godinama i da je godišnje potrebno izdvojiti oko 500 miliona evra sredstava za investiciju u zaštitu životne sredine. To je oko 1,2% do 1,4% BDP dodatnog novca koji bi se trebao uložiti i to bi svakako pozitivno uticalo i na celu privredu i privredni rast. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Hvala.

U nedelju su održani izbori za Skupštinu opštine Medveđa i prvo pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova. Ovo su fotografije skinute sa portala „Insajder“, pa bih voleo da ministar kaže ili neko od načelnika saobraćajne policije za opštinu Medveđa – čija su ovo vozila? Ovo su vozila koja su se tokom izbornog dana kretala Medveđom bez registarskih tablica, što je u najmanju ruku saobraćajni prekršaj, a verovatno ima još nešto u pitanju, pa bi jako dobro bilo znati ko je vlasnik ovih vozila i zašto im nije onemogućeno učešće u saobraćaju bez registarskih tablica.

Sledeće pitanje je, takođe, vezano za izborni proces i za usklađivanje i upristojavanje izbornog ambijenta koje se ovih dana u Srbiji dešava na nekoliko nivoa, bilo da je u pitanju dijalog na Fakultetu političkih nauka ili radna grupa Vlade koja za usvajanje preporuka OEBS nedavno formirana, a na čijem je čelu, takođe, ministar unutrašnjih poslova.

Da krenemo najpre od Ministarstva kulture i informisanja. Interesuje nas da li su u planu izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima u vezi sa preporukama OEBS o radu regulatora elektronskih medija koje je OEBS dao još nakon predsedničkih izbora 2017. godine? Preporučeno je da se nadzorne aktivnosti regulatora elektronskih medija eksplicitno prošire na sve aspekte izveštavanja o izborima, da se propiše obaveza proaktivnog korišćenja ovlašćenja regulatora elektronskih medija, da se precizno definiše šta to taj regulator mora da uradi, a ne da stvar bude prepuštena samostalnoj volji regulatora elektronskih medija, da se propiše donošenje brzih i pravovremenih rešenja kojima će se sankcionisati ponašanje učesnika u izbornoj kampanji tokom same kampanje.

Zatim, ministarka pravde i ministar privrede, da li su u planu izmene Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o javnim preduzećima koji bi regulisali zloupotrebu javnih resursa tokom izborne kampanje, a može se sumnjati da je i ovo jedan od takvih primera, pošto se može pretpostaviti da su vozila vlasništvo nekih javnih preduzeća i da su možda tablice upravo zbog toga skinute, pa da se ne bi moglo eksplicitno utvrditi? Preporuka OEBS je da se zloupotreba javnih resursa od strane učesnika u izbornoj kampanji jače sankcionišu radi postizanja efekta odvraćanja u ponavljanju ovih prekršajnih i krivičnih dela.

Ministru državne uprave i lokalne samouprave, takođe, pitanje iz domena preporuka OEBS za promenu i popravku izbornog zakonodavstva i opšteg izbornog ambijenta – da li su u planu izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti u skladu sa preporukama OEBS, gde je navedeno da bi trebalo zakonom urediti, recimo, finansiranje kampanje za referendum i za izbore za savete mesnih zajednica? Preporučeno je da se uvedu limiti na pojedine troškove izborne kampanje, kao i na ukupne troškove izborne kampanje koje mogu učiniti učesnici u izbornom procesu, jer su naše izborne kampanje danas, u velikoj meri, trka u nenormalnom trošenju novca između bogatih i siromašnih, a u svakom slučaju novac koji se troši na izborne kampanje u Srbiji neprimeren je ekonomskom trenutku i stanju u kom se zemlja nalazi i životnom standardu građana.

Da li je predviđeno obavezivanje Agencije za borbu protiv korupcije da koristi svoja ovlašćenja proaktivno? Ovo je jedna od preporuka, a slična onoj koja je data za rad regulatora elektronskih medija da se organi koji su nadležni za kontrolu sprovođenja izbornog procesa i kontrolu ponašanja učesnika u izbornom procesu primoraju zakonski da svoja ovlašćenja koriste proaktivno, a ne da mogu da se izgovaraju da neke stvari nisu bili obavezni da rade i da onda imaju mogućnost selektivne primene zakona.

Preporuka je i finansiranje na lokalnom izbornom nivou, jer sredstva koja se odobravaju za učešće na lokalnim izborima i za osvojene mandate u lokalnim skupštinama opština su apsolutno nedovoljni za podmirivanje i najosnovnijih troškova.

Jedna samo mala digresija i napomena građanima koji pitaju - šta će uopšte javni novac učesnicima u izbornom procesu? Korisno je reći da u preko 82% novca za finansiranje političkih aktivnosti u zemljama OEBS-a dolazi iz javnih izvora, a ne iz privatnih, upravo da bih se sprečilo zarobljavanje javnih politika u korist velikih privatnih donatora. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre i dragi i uvaženi građani, najpre jedno malo podsećanje.

Kada smo imali na dnevnom redu raspravu o Zakonu o srednjem dualnom obrazovanju, nažalost, tada je ta rasprava bila u velikoj meri obeležena propagandom na štetu informisanja. Sa strane vlasti imali smo propagandu da će taj zakon biti revolucionaran, da će doprineti rastu BDP-a, da će rešiti nezaposlenost, da će stvoriti društvo znanja, zaustaviti odlazak mladih u svet, otvoriti im prilike i podići životni standard, a sa strane opozicije tada imali smo propagandu da ćemo zapravo njime stvoriti društvo jeftine radne snage, armiju robova motača kablova, koji će biti permanentno zarobljeni u siromaštvu, na nisko kvalifikovanim i slabo plaćenim radnim mestima i da ćemo imati neku svojevrsnu ekonomsku kolonijalizaciju Srbije u korist stranih investitora. Dakle, imali smo propagandu umesto informisanja.

Slično je bilo i prošle godine kada je ovde usvajan zakon o podrazumevanom doniranju organa. Tada je u javnosti dignuta fama kako ćemo maltene doći u situaciju da će nam na silu biti otimani organi i prodavani jeftino strancima i da će se vlast od toga obogatiti.

Dakle, mi mislimo da je uloga političara i u opoziciji da građane informiše, a ne da ih izlaže propagandi. Građanima apelujemo da treba da traže da budu istinski informisani, a ne da se zadovolje time što se samo osećaju informisanim.

Tada smo tražili da neke stvari budu razjašnjene kod Zakona o srednjem dualnom obrazovanju. Jedno od pitanja na koje uporno nismo uspevali tada da dobijemo odgovor u raspravi bila je uključenost učenika na srednjem dualnom obrazovanju u sistem obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno postoji li obaveza poslodavca da za njih uplaćuje doprinose, da oni budu uključeni u osiguranje, penziono, dakle u obavezno socijalno osiguranje.

Tada u raspravi je odgovor upadljivo izostajao, a onda smo u decembru 2018. godine u tišini izmenili član 11. stav 1. tačka 3) i tek tada je eksplicitno propisano da se i učenici na dualnom obrazovanju uključuju u obavezno socijalno osiguranje kod poslodavaca, a očigledno je da smo do tada imali jednu odredbu koja je do tada bila upitna čim u raspravi nismo mogli eksplicitan odgovor da dobijemo na više puta postavljeno pitanje. Nije dobro da tako radimo, nije dobro da stvari ostavljamo polurešene i nedorečene, zato što to stvara podlogu za propagandu i za širenje glasina i za sluđivanje poluinformisanih i neinformisanih građana.

Mi smo i tada zastupali u suštini ono što ću i sada reći, a to je da dualno obrazovanje kao koncept nije sporno samo po sebi, da je ono dobro, da ono u tržišnim privredama puno znači za opšte ekonomsko stanje društva, i zove se „vokejšnal edjukejšn“. Dakle, i tada smo rekli da nije dobro zaustaviti se samo na srednješkolskom obrazovanju po dualnom sistemu, nego da se na zapadu u dualnom školovanju obrazuju i ljudi za rad u bankama, lekari, medicinske sestre, radnici za javnu upravu i da je dualno obrazovanje u tom smislu potrebno.

Dakle, ja sam lično bio suočen kao poslodavac i kao menadžer sa mladim budućim zaposlenima koji izađu sa Ekonomskog fakulteta a ne razlikuju bilans stanja i bilans uspeha, što je fundamentalna stvar, da ne kažem da ne znaju da odgovore na pitanje šta se događa kada imate porast rezervacija u godinu dana, da ne znaju da je to rashod tekućeg perioda i tako neke elementarne stvari u finansijama. Zato i jeste dobro imati koncept dualnog obrazovanja i u visokom obrazovanju.

Da bi ovaj koncept bio uspešan, on bi morao iz ugla roditelja koji odvaja novac za školovanje dece, pružiti nekoliko stvari, a to je kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, sve prilike za razvoj svih talenata učenika i za nastavak školovanja, kao i u konceptu redovnog obrazovanja. Dakle, ako je neko dete išlo na dualno obrazovanje iz finansijskih razloga ili iz svoje želje, ono odatle mora biti jednako osposobljeno da nastavi školovanje ako treba i na Harvardu, kao i dete koje je izašlo iz redovnog sistema obrazovanja. Mora omogućiti olakšano finansiranje školovanja onima kojima je to potrebno, bolja praktična znanja kao dodatak na teorijska znanja, bezbedno radno okruženje i bolju zapošljivost. Naravno, rezultati će biti onoliko dobri koliko bude dobra praksa u sprovođenju osiguranja.

Jedna stvar oko koje želim da dam neka pojašnjenja i stavim primedbu na zakon, razgovarali smo o tome i na Odboru, kolega Stevanović je to već spominjao, a to je pitanje osiguranja radnika. Tačno je da je propisano da će se studenti na dualnom obrazovanju osiguravati onako kako se radnici kod tog poslodavca osiguravaju ali radnici kod tog poslodavca nisu dobro osigurani. Mi ćemo izjednačiti studente sa radnicima ali ćemo ih izjednačiti u lošem rešenju, jer Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne propisuje minimalne sume osiguranja i nema kaznenih odredbi za eskiviranje obaveze osiguranja zaposlenih. I onda se dešava da se radnici osiguravaju bezvredno, da se njihovi životi od strane poslodavaca tretiraju bezvredno. Tu prednjače domaći poslodavci, inostrani su nešto bolji, ali su i oni daleko lošiji od prakse koju sprovode u svojim matičnim zemljama, a radnici su zastrašeni do mere da ne smeju ni da pitaju imaju li osiguranje ili nemaju i onda vam se desi da za slučaj smrti radnika porodica dobije 50.000 ili 100.000 dinara, što je još možda, da budem sada vrlo neprijatan, i bolja varijanta nego kada radnik doživi 100% invaliditeta pa sa takvom materijalnom nadoknadom koja je bezvredna ostane porodici na teretu, onemogućen da dalje zarađuje.

Dakle, ovo je nešto što bi moralo da se reši kroz Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u nekoj radnoj grupi Ministarstva za rad, Ministarstva finansija, Ministarstva prosvete zbog dualnog obrazovanja i u krajnjoj liniji Unije poslodavaca, jer to je neki dodatni trošak koji bi se, kroz obavezivanje minimalnog nivoa osiguranja, nametnuo i poslodavcima. U krajnjoj liniji mi imamo u razgovorima sa industrijom osiguranja neki predlog modela, a to je ono što postoji u konceptu obaveznog osiguranja putnika u javnom prevozu. Tu su neke minimalne sume, jer žalosno je gledati poslodavce koji odvajaju po pet ili 10 hiljada evra za osiguranje službenih bmv i automobila menadžmenta, a za osiguranje radnika ne mogu da odvoje ni 100, 200 dinara mesečno, iako sredstva imaju, jer na raznorazne načine znaju kako da profit izvuku iz kompanije. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Obratićemo se Ministarstvu za zaštitu životne sredine sa pitanjem koliko gradova i opština u Srbiji ima donete planove kvaliteta vazduha i kolika sredstava u budžetu lokalne samouprave opredeljuju za poboljšanje kvaliteta vazduha u svojim sredinama?

Ovog leta objavljen je Izveštaj UN koji pokazuje da zagađenje vazduha u mnogim sredinama u Srbiji prelazi dozvoljene norme i do pet puta, da usled zagađenja vazduha životni vek u Srbiji traje kraće 1,3 godine i da svaka peta prevremena smrt u Srbiji je posledica zagađenja vazduha.

Po proceni Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2016. godine usled zagađenja vazduha imali smo 11.400 prevremenih smrti, povećan broj hroničnih bolesnika. Naročito bolesti respiratornih organa, takođe, su posledica lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji.

Procene OEBS-a, Svetske zdravstvene organizacije i EU da troškovi prevremenih smrti i tretiranja bolesti uzrokovanih zagađenjem vazduha u Srbiji zdravstveni sistem koštaju oko četiri milijarde evra.

Procenjuje se da PM10 čestice godišnje odnesu i do 6000 života u Srbiji. PM10 čestice su čestice prašine promera manjeg od 10 mikrometara, koje se jako lako disanjem unose u pluća i u njima talože.

Evropska unija i Evropska komisija su nas upozorili na visok nivo zagađenja vazduha i od naših vlasti, pre svega, traže poboljšano praćenje kvaliteta vazduha, bolje, pre svega, češće i razumljivije informisanje građana o kvalitetu vazduha koji udišu, izradu nacionalne strategije i lokalnih planova poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji.

Planovi lokalnih samouprava na poboljšanju kvaliteta vazduha upadljivo izostaju, kao što izostaju i sredstva u njihovim budžetima za ove namene. Nema čak ni projekata koji su predviđeni za smanjenje aerozagađenja.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama konstatuje tek ograničen napredak Srbije u ovoj oblasti. Samo nekoliko gradova ima lokalne planove kvaliteta vazduha na koje su, inače, zakonski obavezani, ali nema podataka o primeni tih planova.

Dešava se da se u danima kada se izmeri zagađenje, i do 12 puta veće. Zvanični organi to, jednostavno, ne konstatuju u svojim izveštajima.

Inače, najzagađeniji vazduh tradicionalno je svake zime u Beogradu, Užicu i u Valjevu, a izvori zagađenja su, pre svega, čvrsta i fosilna goriva koja koristimo za proizvodnju toplotne i električne energije. Dakle, ugalj, mazut, zatim neočišćeni i zastareli kotlovi, smog i velika prosečna starost vozila, od kojih mnogi ne zadovoljavaju najjače evropske standarde u pogledu emisije štetnih gasova.

Problematika kvaliteta vazduha koji udišemo i koji je, zapravo, i najveći tihi ubica građana Srbije je obuhvaćena Poglavljem 27. procesa evropskih integracija i to je jedno od onih poglavlja koje primedbe ne mogu imati čak ni najveći euroskeptici, slično poglavljima u kojima se, recimo, tretira problematika bezbednosti hrane.

Čak ni najveći protivnici evropskih integracija na ovakva poglavlja nemaju česte i velike primedbe u pogledu briselskih zahteva.

Građanima preporučujem da posete sajt Nacionalnog konventa o EU i da tamo pročitaju knjigu preporuka Vladi Srbije i ostalim državnim organima u pogledu Poglavlja 27. i zaštite životne sredine u Srbiji, gde je na najmanje desetak stranica obuhvaćena ova problematika i beneficije koje građani od njih mogu imati.

Fiskalni savet je u okviru svog Izveštaja, koji se zove „Investicije u zaštitu životne sredine, društveni i fiskalni prioriteti“, iz juna meseca 2018. godine još, ocenio da bi oblast zaštite životne sredine morala imati budžetski prioritet u narednim godinama i da je godišnje potrebno izdvojiti oko 500 miliona evra sredstava za investiciju u zaštitu životne sredine. To je oko 1,2% do 1,4% BDP dodatnog novca koji bi se trebao uložiti i to bi svakako pozitivno uticalo i na celu privredu i privredni rast. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Hvala.

U nedelju su održani izbori za Skupštinu opštine Medveđa i prvo pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova. Ovo su fotografije skinute sa portala „Insajder“, pa bih voleo da ministar kaže ili neko od načelnika saobraćajne policije za opštinu Medveđa – čija su ovo vozila? Ovo su vozila koja su se tokom izbornog dana kretala Medveđom bez registarskih tablica, što je u najmanju ruku saobraćajni prekršaj, a verovatno ima još nešto u pitanju, pa bi jako dobro bilo znati ko je vlasnik ovih vozila i zašto im nije onemogućeno učešće u saobraćaju bez registarskih tablica.

Sledeće pitanje je, takođe, vezano za izborni proces i za usklađivanje i upristojavanje izbornog ambijenta koje se ovih dana u Srbiji dešava na nekoliko nivoa, bilo da je u pitanju dijalog na Fakultetu političkih nauka ili radna grupa Vlade koja za usvajanje preporuka OEBS nedavno formirana, a na čijem je čelu, takođe, ministar unutrašnjih poslova.

Da krenemo najpre od Ministarstva kulture i informisanja. Interesuje nas da li su u planu izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima u vezi sa preporukama OEBS o radu regulatora elektronskih medija koje je OEBS dao još nakon predsedničkih izbora 2017. godine? Preporučeno je da se nadzorne aktivnosti regulatora elektronskih medija eksplicitno prošire na sve aspekte izveštavanja o izborima, da se propiše obaveza proaktivnog korišćenja ovlašćenja regulatora elektronskih medija, da se precizno definiše šta to taj regulator mora da uradi, a ne da stvar bude prepuštena samostalnoj volji regulatora elektronskih medija, da se propiše donošenje brzih i pravovremenih rešenja kojima će se sankcionisati ponašanje učesnika u izbornoj kampanji tokom same kampanje.

Zatim, ministarka pravde i ministar privrede, da li su u planu izmene Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o javnim preduzećima koji bi regulisali zloupotrebu javnih resursa tokom izborne kampanje, a može se sumnjati da je i ovo jedan od takvih primera, pošto se može pretpostaviti da su vozila vlasništvo nekih javnih preduzeća i da su možda tablice upravo zbog toga skinute, pa da se ne bi moglo eksplicitno utvrditi? Preporuka OEBS je da se zloupotreba javnih resursa od strane učesnika u izbornoj kampanji jače sankcionišu radi postizanja efekta odvraćanja u ponavljanju ovih prekršajnih i krivičnih dela.

Ministru državne uprave i lokalne samouprave, takođe, pitanje iz domena preporuka OEBS za promenu i popravku izbornog zakonodavstva i opšteg izbornog ambijenta – da li su u planu izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti u skladu sa preporukama OEBS, gde je navedeno da bi trebalo zakonom urediti, recimo, finansiranje kampanje za referendum i za izbore za savete mesnih zajednica? Preporučeno je da se uvedu limiti na pojedine troškove izborne kampanje, kao i na ukupne troškove izborne kampanje koje mogu učiniti učesnici u izbornom procesu, jer su naše izborne kampanje danas, u velikoj meri, trka u nenormalnom trošenju novca između bogatih i siromašnih, a u svakom slučaju novac koji se troši na izborne kampanje u Srbiji neprimeren je ekonomskom trenutku i stanju u kom se zemlja nalazi i životnom standardu građana.

Da li je predviđeno obavezivanje Agencije za borbu protiv korupcije da koristi svoja ovlašćenja proaktivno? Ovo je jedna od preporuka, a slična onoj koja je data za rad regulatora elektronskih medija da se organi koji su nadležni za kontrolu sprovođenja izbornog procesa i kontrolu ponašanja učesnika u izbornom procesu primoraju zakonski da svoja ovlašćenja koriste proaktivno, a ne da mogu da se izgovaraju da neke stvari nisu bili obavezni da rade i da onda imaju mogućnost selektivne primene zakona.

Preporuka je i finansiranje na lokalnom izbornom nivou, jer sredstva koja se odobravaju za učešće na lokalnim izborima i za osvojene mandate u lokalnim skupštinama opština su apsolutno nedovoljni za podmirivanje i najosnovnijih troškova.

Jedna samo mala digresija i napomena građanima koji pitaju - šta će uopšte javni novac učesnicima u izbornom procesu? Korisno je reći da u preko 82% novca za finansiranje političkih aktivnosti u zemljama OEBS-a dolazi iz javnih izvora, a ne iz privatnih, upravo da bih se sprečilo zarobljavanje javnih politika u korist velikih privatnih donatora. Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Hvala lepo.

Na današnji dan uputićemo pitanje Tužilaštvu za ratne zločine. Naime, Krivičnim zakonikom Republike Srbije, članom 387. stav 5. propisano je da ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, ukoliko su ta dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom do pet godina.

Međunarodni sud pravde u Hagu 2007. godine, presudio je da se u Srebrenici desio genocid i to je presuda koja postoji, za koji Srbija nije uradila ništa da ga spreči, iako je na to bila obavezana Konvencijom o sprečavanju genocida.

Haški sud za genocid osudio je ukupno 15 osoba za genocid u Srebrenici. Sud BiH osudio je 25, a još četiri postupka su u toku.

Sveukupno, Haški sud i sudovi u BiH, Hrvatskoj i Srbiji do sada su osudili 47 osoba na ukupno 704 godine zatvora, za genocid, zločin protiv čovečnosti, i druge zločine počinjene u Srebrenici jula 1995. godine.

Evropski parlament je u Rezoluciji koja je doneta 29. novembra prošle godine, izneo stav da žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpskih vlasti, podseća ih da puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje i punopravno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka i naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak puta Srbije ka pristupanju EU.

Ovo su neke činjenice koje se nekima mogu dopasti ili ne.

Nas zanima da nam tužilac za ratne zločine dostavi statistiku predmeta u vezi sa Srebrenicom.

Ministarstvo za evropske integracije i predsednicu Vlade pitamo kako će u svojim politikama reagovati na ovu odredbu Rezolucije Evropskog parlamenta koju sam malopre citirao? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -