VLADIMIR ĐURIĆ

Stranka moderne Srbije

Rođen je 1970. godine u Frankfurtu na Majni, Nemačka. Živi u Novom Sadu.

Diplomirani inženjer mašinstva. Ovlašteni posrednik i zastupnik u životnim i neživotnim osiguranjima, sa preko 20 godina radnog iskustva na menadžerskim pozicijama:
1996 – 2003 DDOR Novi Sad, rukovodio poslovima osiguranja imovine u privredi, na u Direkciji kompanije.
2003 – 2006 Društvo za posredovanje u osiguranju EOS RISQ, internacionalna kompanija sa sedištem u Briselu, u suvlasništvu nekoliko vodećih kompanija za brokerske poslove u osiguranju i reosiguranju i upravljanju rizicima sa tržišta Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Velike Britanije. Obavljao funkciju generalnog direktora za Srbiju, upravljao kompleksnim programima osiguranja za više domaćih i internacionalnih kompanija.
2006 – 2008 Marsh & McLennan, najveća svetska kompanija za upravljanje rizicima i posredovanje u osiguranju i reosiguranju sa preko 35.000 zaposlenih u preko 80 zemalja, obavljao funkciju zamenika generalnog direktora za Srbiju i posredovao u implementaciji internacionalnih programa osiguranja za potrebe globalnih klijenata
2008 – 2012 Generalni direktor za Srbiju kompanije za životno osiguranje, u vlasništvu finansijske grupacije Sava sa sedištem u Ljubljani, Slovenija.
Od 2012 do danas – zaposlen u Wiener Stadtische osiguranje a.d.o., zadužen za odnose sa ključnim korporativnim klijentima.
Na svim upravljačkim pozicijama u osiguranju tokom karijere uvek prolazio „fit & proper“ kriterijume Narodne banke Srbije za obavljanje izvršne funkcije.
Više od 10 godina član Rotary International humanitarne organizacije, pomagao u nabavkama računarske i druge opreme za škole, poplavljena područja, Crveni krst, slepe i slabovide i učestvovao u drugim humanitarnim projektima.
Član Šireg predsedništva Stranke moderne Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dvoje dece, živi i radi u Novom Sadu.
Poslednji put ažurirano: 22.10.2019, 09:14

Osnovne informacije

Statistika

  • 145
  • 3
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 12 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 22 dana i 5 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Hvala, predsedavajući.

Ispred poslaničke grupe Stranke moderne Srbije postavićemo pitanje ministarki pravde gospođi Neli Kuburović da nam da obrazloženje zašto u gradovima i opštinama Srbije nema dovoljno notara. Drugim rečima, kada će biti raspisan konkurs za nove notare, odnosno javne beležnike?

Član 15. Zakona o javnom beležništvu propisuje da broj javnobeležničkih mesta po gradovima i opštinama Srbije određuje ministar pravde, koji određuje i da li će i kada će biti raspisan konkurs za nove javne beležnike i takođe kaže da se na svakih 25.000 stanovnik određuje po jedno javnobeležničko mesto na područjima sa većom koncentracijom stanovništva i intenzivnijim privrednim poslovanjem.

U Nišu, primera radi, funkcioniše trenutno četiri notara, dakle četiri javnobeležničke kancelarije, a Niš nema 100.000 stanovnika, nego ima više, duplo više stanovnika. Čak i Novom Sadu, u kom notara ima tri puta više nego u Nišu, skoro ima ih jedanaestoro, opet je broj javnih beležnika nedovoljan.

Broj notara po opštinama i gradovima preciznije se zapravo utvrđuje Pravilnikom o privremenom broju javnobeležničkih mesta i njihovim službenim sedištima i njime je raspisan konkurs bio za pravih 100 javnih beležnika i tu je određen broj notara prema broju stanovnika. Međutim, kako i samo ime kaže, ovaj Pravilnik je privremen i donet je još pre pet godina i tada je u njemu definisan taj neki privremeni broj notara, koji se evo duže vreme pokazuje kao nedovoljan, pa nas u suštini zanima kada ćemo dobiti novi pravilnik ili kada ćemo na neki drugi način dobiti rešenje ovog tekućeg problema koji kači sve građane Srbije, obzirom na obim i širinu ovlašćenja notara i javna obaveštenja koja su njima poverena?

U javnosti se vrlo često izražava i sumnja da se ovo pitanje nedovoljnog broja notara zapravo namerno ostavlja nerešenim na pritisak Javnobeležničke komore kako bi se izbeglo stvaranje konkurencije postojećim javnim beležnicama, jer u mnogim opštinama u Srbiji imamo samo jednog notara, a u mnogima nemamo ni jednog, pa onda notari iz drugih opština pokrivaju i teritoriju onih opština u kojima notara uopšte nema.

Ovo je naravno bitno i za iduću godinu koja je izborna zato što, podsećam, podnosioci izbornih lista će morati da se obrate notarima za prikupljanje potpisa podrške za podnošenje i proglašenje izbornih lista ukoliko odluče da na izborima učestvuju, što će takođe biti jedan od faktora na osnovu kog će se opredeljivati, jer ako bude bilo izborne opstrukcije u vidu nedovoljnog broja notara onda će biti otežano prikupljanje potpisa i svakako će to biti jedan od faktora koji će možda opredeliti političke učesnike u Srbiji da na izbore ne izlaze.

Još jedno pitanje za ministarku pravde jeste zašto Komisija za polaganje pravosudnog ispita postoji samo u Novom Sadu i u Beogradu? Naime, Komisija u Novom Sadu pokriva Vojvodinu, a Beograd pokriva ostatak Srbije.

Ministarstvo pravde nadležno je za formiranje komisija i postavljamo onda pitanje zašto ne bi imalo po jednu komisiju, recimo, u Nišu, jednu u Kragujevcu, jer naravno zainteresovanim diplomiranim pravnicima koji žele da polažu pravosudni ispit otežano je da putuju za Beograd i Novi Sad. To oduzima vreme i to stvara i putne troškove i troškove smeštaja i na neki način mladi pravnici koji nisu blizu područja Novog Sada i Beograda su diskriminisani u odnosu na kolege iz ovih već urbanih centara u kojima postoje komisije za polaganje pravosudnog ispita. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Ovih dana u Srbiji je aktivna priča o kvalitetu vazduha i ako je išta dobro u aktuelizaciji te priče dobro je što se pitanje zaštite životne sredine aktivira i što ono dobija na značaju.

Zato želimo da od ministra Nenada Popovića i od premijerke Brnabić zatražimo pojašnjenje vezano za nedavno potpisan sporazum o saradnji u oblasti nuklearne energije između Srbije i Rusije i najave izgradnje nuklearnog centra u Vinči, da nam se pojasni šta tačno taj sporazum podrazumeva, šta će tačno taj centar raditi, ko će u njemu raditi, ko će raditi na njegovoj izgradnji i šta je tačno računica u pogledu benefita za Srbiju u ekonomskom, naučnom, tehničkom i tehnološkom smislu.

Nema spora da je u interesu Srbije da sa Ruskom Federacijom u naučnom smislu sarađuje u oblasti nuklearnih tehnologija i nauka, pogotovo kada je reč o nuklearnoj medici i to je možda od retkih informacija koje su u javnosti dostupne, kada je reč o svrsi tog nuklearnog centra. Svakako vredi pozdraviti ambiciju da sa Rusijom sarađujemo u oblasti istraživačkog rada u nuklearnoj medicini.

Ali, interesuje nas kakav je status ovog sporazuma, obzirom na obaveze države Srbije prema evropskoj Agenciji za nuklearnu energiju, kao delu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, dakle OEBS-a? Iz informacija dostupnih medijima nema tačnih i preciznih saznanja, osim opštih konstatacija da je ovo za Srbiju jako dobro.

Tek je najavljeno potpisivanje daljih ugovora koji svrhu ovog centra treba da definišu i zato sumnja ostaje neotklonjena. Mi imamo Ruski humanitarni centar u Nišu, za čije osoblje se traži diplomatski status kakav ima osoblje NATO-a u Srbiji, a to je vojni savez a ovo je humanitarni centar i zbog toga javnost vrlo često dovodi u pitanje svrsishodnost i namenu ovog centra u Nišu, jer to može da dovede u pitanje proklamovanu vojnu neutralnost Srbije u očima relevantne međunarodne zajednice.

Naravno, podsećam da ukoliko je plan da ova ustanova vremenom preraste u nuklearnu elektranu, a najavljena je izgradnja nuklearnog reaktora u njoj, izgradnja nuklearne elektrane je nešto što mora proći proceduru u Narodnoj skupštini i u ovom domu mora biti odobreno kroz poseban zakon, za čije usvajanje postoji propisan put zakona, koji podrazumeva i javne rasprave i jednu dugu proceduru javne i otvorene debate o svim aspektima ulaganja u nuklearnu energiju, a ponajpre o bezbednosnim aspektima i aspektima životne sredine.

Ne treba da podsećamo da smo iz istorijskih iskustava mogli videti na primeru Černobila kako izgleda partijsko upravljanje nuklearnim postrojenjima i kako to može da se završi. Ne treba da podsećam da i u našoj javnosti imamo raspravu o partijskom kadriranju u Vinči, o rodbinskom i partijskom zapošljavanju i dodeljivanju rodbinskih zarada, a u krajnjoj liniji i u javnom preduzeću Nuklearni objekti Srbije već dugi niz godina imamo direktora u v.d. stanju, iako su zakonske pretpostavke za tako nešto odavno prestale da postoje.

Stoga mislimo da je nužno da ministar Popović dostavi pisana pojašnjenja zainteresovanoj javnosti, sa detaljnim informacijama šta će se tu zapravo dešavati, pogotovo što postoji sumnja u javni interes jednog ovakvog projekta, obzirom da se ista stvar pojavila istovremeno i na ministrovom privatnom veb sajtu. Zato, ponavljam, vrlo je važno znati ko će dobijati poslove na izgradnji i radu ove institucije? Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Hvala.

Pitaćemo ministra finansija i predsednika države da pojasne najavu subvencionisanja taksista.

Naime, sinoć je prema informacijama iz pojedinih medija na Novom Beogradu bilo dosta veselo zato što je sprovođen pokušaj oduzimanja vozila nekom članu udruženja jedne kompanije koji prevoze po Beogradu svoje članove udruženja, uz primenu neke IT aplikacije na mobilnom telefonu.

To oduzimanje vozila eskaliralo je do mere da je komunalna policija sa saobraćajnom policijom morala da pozove interventnu brigadu MUP-a, okupili su se određeni građani i Bulevar Mihajla Pupina je bio blokiran, što je još jedna epizoda u serijalu višednevnih blokada beogradskih ulica od strane beogradskih taksista.

To je, pre svega, problem Beograđana, ali obzirom na najavljeno subvencionisanje nabavke taksi vozila beogradskim taksistima, taj problem preti da eskalira i da potkači sve građane Srbije tj. poreske obveznike, zato što će se to subvencionisanje sprovoditi iz budžeta u koji poreze i doprinose i ostale fiskalne dažbine plaćaju svi građani Republike Srbije.

Predsednik Republike je nakon sastanka sa predstavnicima dela beogradskih taksista, koji su protestvovali, najavio da će država finansirati sa po pet hiljada evra nabavku taksi vozila.

Trebaju nam pojašnjenja da vidimo kojim taksistima? Da li samo onim koji su protestvovali ili svim taksistima? Da li svim beogradskim taksistima ili svim taksistima u Srbiji? Ako uzmete da u Beogradu imate oko šest hiljada taksista, po pet hiljada evra, to je 30 miliona evra iz budžeta predviđeno za subvencionisanje prevoza putnika u drumskom saobraćaju, taksi vozilom sa taksimetrom.

Dakle, da li i linijskim taksistima? Jer imate linijske taksiste koji, recimo, u određenim delovima države kompenzuju potpuni izostanak postojanja javnog prevoza, gde imate periferne delove države iz kojih građani nemaju autobus i voz da odu u bolnicu, pa su prinuđeni da plaćaju skup linijski taksi da bi otišli na specijalistički pregled kod lekara.

Dakle, osnovno pitanje je čime su taksisti, i to taj deo beogradskih taksista koji je blokirao grad danima i nedeljama, čime su oni zadužili državu, osim što imaju sposobnost prisile da svojim vozilima blokiraju grad? Da li možda i IT preduzetnici trebaju da blokiraju telekomunikacije u državi na određeni vremenski period, da bi sebe spasli, recimo, dodatnog oporezivanja i stekli pravo na neku fiskalnu podršku i podsticaj države?

Zašto bi subvencionisali baš ovaj vid javnog prevoza? Zašto ne bi subvencionisali gradski javni prevoz i možda nabavku dodatnih i novih autobusa, trolejbusa, tramvaja? Zašto je taksi prevoz preči od drugih vidova javnog prevoza, jer može se reći da, recimo, taksi prevoz je svojevrsna vrsta luksuza? Ljudi taksi uzimaju i svesno ga plaćaju skuplje od autobusa kad idu u grad u provod da bi mogli da popiju. Zašto bi smo subvencionisali tu vrstu luksuza povodom odlaska u provod i zabavu? Zašto bi uopšte subvencionisali pre ovaj vid javnog prevoza nego da, recimo, dodatno subvencionišemo poljoprivredu kada su nam subvencije u poljoprivredi i po 10-15 puta manje od subvencija u poljoprivredi u zemljama našeg bliskog okruženja, dakle u zemljama regiona? Zašto bi poreski obveznik iz Niša ili iz Novog Sada subvencionisao sa svojim poreskim dažbinama nabavku automobila nekom beogradskom taksisti?

Pazite sad ovo, ministar finansija je najavio da je u pripremi uredba koja će na bliži način regulisati subvencionisanje taksi prevoza i najavio da će jedan od uslova biti da taksisti izmire svoje poreske dugove ili da zaključe sporazum o reprogramu poreskog duga. Znači, mi ćemo subvencionisati neredovne poreske platiše, poreske neplatiše i poreske dužnike. Njih ćemo subvencionisati, a nećemo dodatno subvencionisati recimo poljoprivrednike koji redovno izmiruju sve svoje fiskalne obaveze.

Sad, odmah se nadovezuje i sledeće pitanje, a to je ministru finansija, da li namerava da povuče najavljenu uredbu kojom će bliže regulisati paušalce, obzirom da je tamo predviđen određeni test samostalnosti protiv kog se IT zajednica buni, zato što ta uredba predviđa dodatnih 10% fiskalnog opterećenja godišnje za IT zajednicu, pri čemu kriterijumi nisu regulisani čak ni u fundamentalnim pitanjima? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Hvala, predsedavajući.

Ispred poslaničke grupe Stranke moderne Srbije postavićemo pitanje ministarki pravde gospođi Neli Kuburović da nam da obrazloženje zašto u gradovima i opštinama Srbije nema dovoljno notara. Drugim rečima, kada će biti raspisan konkurs za nove notare, odnosno javne beležnike?

Član 15. Zakona o javnom beležništvu propisuje da broj javnobeležničkih mesta po gradovima i opštinama Srbije određuje ministar pravde, koji određuje i da li će i kada će biti raspisan konkurs za nove javne beležnike i takođe kaže da se na svakih 25.000 stanovnik određuje po jedno javnobeležničko mesto na područjima sa većom koncentracijom stanovništva i intenzivnijim privrednim poslovanjem.

U Nišu, primera radi, funkcioniše trenutno četiri notara, dakle četiri javnobeležničke kancelarije, a Niš nema 100.000 stanovnika, nego ima više, duplo više stanovnika. Čak i Novom Sadu, u kom notara ima tri puta više nego u Nišu, skoro ima ih jedanaestoro, opet je broj javnih beležnika nedovoljan.

Broj notara po opštinama i gradovima preciznije se zapravo utvrđuje Pravilnikom o privremenom broju javnobeležničkih mesta i njihovim službenim sedištima i njime je raspisan konkurs bio za pravih 100 javnih beležnika i tu je određen broj notara prema broju stanovnika. Međutim, kako i samo ime kaže, ovaj Pravilnik je privremen i donet je još pre pet godina i tada je u njemu definisan taj neki privremeni broj notara, koji se evo duže vreme pokazuje kao nedovoljan, pa nas u suštini zanima kada ćemo dobiti novi pravilnik ili kada ćemo na neki drugi način dobiti rešenje ovog tekućeg problema koji kači sve građane Srbije, obzirom na obim i širinu ovlašćenja notara i javna obaveštenja koja su njima poverena?

U javnosti se vrlo često izražava i sumnja da se ovo pitanje nedovoljnog broja notara zapravo namerno ostavlja nerešenim na pritisak Javnobeležničke komore kako bi se izbeglo stvaranje konkurencije postojećim javnim beležnicama, jer u mnogim opštinama u Srbiji imamo samo jednog notara, a u mnogima nemamo ni jednog, pa onda notari iz drugih opština pokrivaju i teritoriju onih opština u kojima notara uopšte nema.

Ovo je naravno bitno i za iduću godinu koja je izborna zato što, podsećam, podnosioci izbornih lista će morati da se obrate notarima za prikupljanje potpisa podrške za podnošenje i proglašenje izbornih lista ukoliko odluče da na izborima učestvuju, što će takođe biti jedan od faktora na osnovu kog će se opredeljivati, jer ako bude bilo izborne opstrukcije u vidu nedovoljnog broja notara onda će biti otežano prikupljanje potpisa i svakako će to biti jedan od faktora koji će možda opredeliti političke učesnike u Srbiji da na izbore ne izlaze.

Još jedno pitanje za ministarku pravde jeste zašto Komisija za polaganje pravosudnog ispita postoji samo u Novom Sadu i u Beogradu? Naime, Komisija u Novom Sadu pokriva Vojvodinu, a Beograd pokriva ostatak Srbije.

Ministarstvo pravde nadležno je za formiranje komisija i postavljamo onda pitanje zašto ne bi imalo po jednu komisiju, recimo, u Nišu, jednu u Kragujevcu, jer naravno zainteresovanim diplomiranim pravnicima koji žele da polažu pravosudni ispit otežano je da putuju za Beograd i Novi Sad. To oduzima vreme i to stvara i putne troškove i troškove smeštaja i na neki način mladi pravnici koji nisu blizu područja Novog Sada i Beograda su diskriminisani u odnosu na kolege iz ovih već urbanih centara u kojima postoje komisije za polaganje pravosudnog ispita. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Ovih dana u Srbiji je aktivna priča o kvalitetu vazduha i ako je išta dobro u aktuelizaciji te priče dobro je što se pitanje zaštite životne sredine aktivira i što ono dobija na značaju.

Zato želimo da od ministra Nenada Popovića i od premijerke Brnabić zatražimo pojašnjenje vezano za nedavno potpisan sporazum o saradnji u oblasti nuklearne energije između Srbije i Rusije i najave izgradnje nuklearnog centra u Vinči, da nam se pojasni šta tačno taj sporazum podrazumeva, šta će tačno taj centar raditi, ko će u njemu raditi, ko će raditi na njegovoj izgradnji i šta je tačno računica u pogledu benefita za Srbiju u ekonomskom, naučnom, tehničkom i tehnološkom smislu.

Nema spora da je u interesu Srbije da sa Ruskom Federacijom u naučnom smislu sarađuje u oblasti nuklearnih tehnologija i nauka, pogotovo kada je reč o nuklearnoj medici i to je možda od retkih informacija koje su u javnosti dostupne, kada je reč o svrsi tog nuklearnog centra. Svakako vredi pozdraviti ambiciju da sa Rusijom sarađujemo u oblasti istraživačkog rada u nuklearnoj medicini.

Ali, interesuje nas kakav je status ovog sporazuma, obzirom na obaveze države Srbije prema evropskoj Agenciji za nuklearnu energiju, kao delu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, dakle OEBS-a? Iz informacija dostupnih medijima nema tačnih i preciznih saznanja, osim opštih konstatacija da je ovo za Srbiju jako dobro.

Tek je najavljeno potpisivanje daljih ugovora koji svrhu ovog centra treba da definišu i zato sumnja ostaje neotklonjena. Mi imamo Ruski humanitarni centar u Nišu, za čije osoblje se traži diplomatski status kakav ima osoblje NATO-a u Srbiji, a to je vojni savez a ovo je humanitarni centar i zbog toga javnost vrlo često dovodi u pitanje svrsishodnost i namenu ovog centra u Nišu, jer to može da dovede u pitanje proklamovanu vojnu neutralnost Srbije u očima relevantne međunarodne zajednice.

Naravno, podsećam da ukoliko je plan da ova ustanova vremenom preraste u nuklearnu elektranu, a najavljena je izgradnja nuklearnog reaktora u njoj, izgradnja nuklearne elektrane je nešto što mora proći proceduru u Narodnoj skupštini i u ovom domu mora biti odobreno kroz poseban zakon, za čije usvajanje postoji propisan put zakona, koji podrazumeva i javne rasprave i jednu dugu proceduru javne i otvorene debate o svim aspektima ulaganja u nuklearnu energiju, a ponajpre o bezbednosnim aspektima i aspektima životne sredine.

Ne treba da podsećamo da smo iz istorijskih iskustava mogli videti na primeru Černobila kako izgleda partijsko upravljanje nuklearnim postrojenjima i kako to može da se završi. Ne treba da podsećam da i u našoj javnosti imamo raspravu o partijskom kadriranju u Vinči, o rodbinskom i partijskom zapošljavanju i dodeljivanju rodbinskih zarada, a u krajnjoj liniji i u javnom preduzeću Nuklearni objekti Srbije već dugi niz godina imamo direktora u v.d. stanju, iako su zakonske pretpostavke za tako nešto odavno prestale da postoje.

Stoga mislimo da je nužno da ministar Popović dostavi pisana pojašnjenja zainteresovanoj javnosti, sa detaljnim informacijama šta će se tu zapravo dešavati, pogotovo što postoji sumnja u javni interes jednog ovakvog projekta, obzirom da se ista stvar pojavila istovremeno i na ministrovom privatnom veb sajtu. Zato, ponavljam, vrlo je važno znati ko će dobijati poslove na izgradnji i radu ove institucije? Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Hvala.

Pitaćemo ministra finansija i predsednika države da pojasne najavu subvencionisanja taksista.

Naime, sinoć je prema informacijama iz pojedinih medija na Novom Beogradu bilo dosta veselo zato što je sprovođen pokušaj oduzimanja vozila nekom članu udruženja jedne kompanije koji prevoze po Beogradu svoje članove udruženja, uz primenu neke IT aplikacije na mobilnom telefonu.

To oduzimanje vozila eskaliralo je do mere da je komunalna policija sa saobraćajnom policijom morala da pozove interventnu brigadu MUP-a, okupili su se određeni građani i Bulevar Mihajla Pupina je bio blokiran, što je još jedna epizoda u serijalu višednevnih blokada beogradskih ulica od strane beogradskih taksista.

To je, pre svega, problem Beograđana, ali obzirom na najavljeno subvencionisanje nabavke taksi vozila beogradskim taksistima, taj problem preti da eskalira i da potkači sve građane Srbije tj. poreske obveznike, zato što će se to subvencionisanje sprovoditi iz budžeta u koji poreze i doprinose i ostale fiskalne dažbine plaćaju svi građani Republike Srbije.

Predsednik Republike je nakon sastanka sa predstavnicima dela beogradskih taksista, koji su protestvovali, najavio da će država finansirati sa po pet hiljada evra nabavku taksi vozila.

Trebaju nam pojašnjenja da vidimo kojim taksistima? Da li samo onim koji su protestvovali ili svim taksistima? Da li svim beogradskim taksistima ili svim taksistima u Srbiji? Ako uzmete da u Beogradu imate oko šest hiljada taksista, po pet hiljada evra, to je 30 miliona evra iz budžeta predviđeno za subvencionisanje prevoza putnika u drumskom saobraćaju, taksi vozilom sa taksimetrom.

Dakle, da li i linijskim taksistima? Jer imate linijske taksiste koji, recimo, u određenim delovima države kompenzuju potpuni izostanak postojanja javnog prevoza, gde imate periferne delove države iz kojih građani nemaju autobus i voz da odu u bolnicu, pa su prinuđeni da plaćaju skup linijski taksi da bi otišli na specijalistički pregled kod lekara.

Dakle, osnovno pitanje je čime su taksisti, i to taj deo beogradskih taksista koji je blokirao grad danima i nedeljama, čime su oni zadužili državu, osim što imaju sposobnost prisile da svojim vozilima blokiraju grad? Da li možda i IT preduzetnici trebaju da blokiraju telekomunikacije u državi na određeni vremenski period, da bi sebe spasli, recimo, dodatnog oporezivanja i stekli pravo na neku fiskalnu podršku i podsticaj države?

Zašto bi subvencionisali baš ovaj vid javnog prevoza? Zašto ne bi subvencionisali gradski javni prevoz i možda nabavku dodatnih i novih autobusa, trolejbusa, tramvaja? Zašto je taksi prevoz preči od drugih vidova javnog prevoza, jer može se reći da, recimo, taksi prevoz je svojevrsna vrsta luksuza? Ljudi taksi uzimaju i svesno ga plaćaju skuplje od autobusa kad idu u grad u provod da bi mogli da popiju. Zašto bi smo subvencionisali tu vrstu luksuza povodom odlaska u provod i zabavu? Zašto bi uopšte subvencionisali pre ovaj vid javnog prevoza nego da, recimo, dodatno subvencionišemo poljoprivredu kada su nam subvencije u poljoprivredi i po 10-15 puta manje od subvencija u poljoprivredi u zemljama našeg bliskog okruženja, dakle u zemljama regiona? Zašto bi poreski obveznik iz Niša ili iz Novog Sada subvencionisao sa svojim poreskim dažbinama nabavku automobila nekom beogradskom taksisti?

Pazite sad ovo, ministar finansija je najavio da je u pripremi uredba koja će na bliži način regulisati subvencionisanje taksi prevoza i najavio da će jedan od uslova biti da taksisti izmire svoje poreske dugove ili da zaključe sporazum o reprogramu poreskog duga. Znači, mi ćemo subvencionisati neredovne poreske platiše, poreske neplatiše i poreske dužnike. Njih ćemo subvencionisati, a nećemo dodatno subvencionisati recimo poljoprivrednike koji redovno izmiruju sve svoje fiskalne obaveze.

Sad, odmah se nadovezuje i sledeće pitanje, a to je ministru finansija, da li namerava da povuče najavljenu uredbu kojom će bliže regulisati paušalce, obzirom da je tamo predviđen određeni test samostalnosti protiv kog se IT zajednica buni, zato što ta uredba predviđa dodatnih 10% fiskalnog opterećenja godišnje za IT zajednicu, pri čemu kriterijumi nisu regulisani čak ni u fundamentalnim pitanjima? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -