Zahvaljujem.

Prošlog četvrtka kada je bio termin za postavljanje pitanja premijerki i ministrima, otvorili smo temu izbornih uslova i danas bih nastavio i postavio nekoliko konkretnih pitanja na adrese nekoliko ministarstava, a tiču se preporuka koje je nevladina organizacija CRTA dala u pogledu sveobuhvatne reforme izbornog zakonodavstva i izbornih procesa u Srbiji, a sve to u cilju da imamo što regularnije i što demokratskije izbore naredne godine, imajući u vidu da deo političke scene najavljuje i njihov bojkot zbog nezadovoljstva trenutnim stanjem izbornog procesa u Srbiji.

Prvo pitanje bih uputio Ministarstvu pravde i zanima nas da li je i predviđena dopuna Zakona o javnim preduzećima koja bi uvela sankcije za sve političke subjekte i odgovorna lica u javnim preduzećima u slučaju povrede člana 70. Zakona o javnim preduzećima koji propisuje zabranu korišćenja imovine, aktivnosti imena i vizuelnog identiteta javnih preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaku dugu upotrebu javnih preduzeća u političke svrhe?

Ovo je stvar koja je veoma važna zato što i OEBS i Evropska komisija konstatuju da se najveći deo izbornih nepravilnosti, pogotovo u domenu medijskog predstavljanja odnosi na tzv. "funkcionersku" kampanju. To je nešto što konstatuje i "Transparentnost Srbije" u analizi izbornog procesa, jer kroz funkcionersku kampanju kandidati koji se već nalaze na javnim funkcijama zloupotrebljavaju tu činjenicu što se već nalaze na javnim funkcijama i pojavljuju se u svojstvu javnih funkcionera u predizbornim kampanjama, gde zapravo oni ni ne nastupaju kao javni funkcioneri, nego nastupaju zapravo kao kandidati. Na taj način u svrhe svoje kandidature zloupotrebljavaju svoju javnu funkciju i resurse koji su im iz javnog sektora na tim javnim funkcijama na raspolaganju.

Drugo pitanje upućujemo Ministarstvu kulture i informisanja, a tiče se eventualne izmene Zakona o elektronskim medijima, pa nas zanima da li ovo ministarstvo razmatra uvođenje obaveze regulatoru elektronskih medija da periodično, a po preporuci CRTA, recimo, najbolje svake dve nedelje tokom trajanja kampanje, izdaje pisane izveštaje o praćenju i analizi rada elektronskih medija tokom predizborne kampanje i to izveštaje koji bi sadržali i nalaze stručne službe regulatora elektronskih medija, u vezi sa ravnomernom zastupljenošću kandidata, ali tako da u evidenciji budu obuhvaćeni svi javni nastupi izbornih aktera, pogotovo oni u ulozi državnih funkcionera?

Naravno da ti izveštaji obuhvate i sve druge važne aspekte rada medija tokom predizborne kampanje koji mogu imati uticaj na objektivno i sveobuhvatno informisanje. Da li se razmatra da REM bude obavezan da najkasnije u roku od mesec dana od proglašenja konačnih rezultata izbora bude u obavezi da objavi konačan izveštaj o radu elektronskih medija tokom izborne kampanje.

Dodatno imamo i pitanje za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da li su u planu izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima koji bi drugačije regulisali izbornu administraciju i tela koja učestvuju u izbornom procesu, odnosno da li je u planu recimo uvažavanje preporuke CRTA da radna tela izbornih komisija budu ukinuta, a da se opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije hijerarhijski stave pod nadležnost RIK, da postoji jasna, vertikalna hijerarhija između izbornih komisija, koje bi onda i na opštinskim i na gradskim nivoima preuzele na sebe ingerencije radnih tela, jer bi na ovakav način sprovođenje izbornog procesa bilo efikasnije?

Da li je u planu izmena kojom bi bila uvedena obavezna obuka članova biračkih odbora na svim biračkim mestima, uz, takođe, obavezno i testiranje, kako bi se na samim biračkim mestima unapredio rad biračkih odbora? Hvala.

Prvo pitanje upućujemo ministru prosvete i pitamo ga da li će podneti ostavku, nakon saznanja da je test iz matematike za đake osnovnih škola za prijem u srednje škole ipak procureo u javnost iz štamparije, obzirom da je on lično tvrdio da je tako nešto, zahvaljujući njemu i njegovom ministarstvu, nemoguće i da je, citiraću ministra, "ta rupa u poslednje tri i po godine zapušena".

Dakle, ako je test izašao iz štamparije, onda se baš radi o kršenju protokola za distribuciju testova. Taj protokol je direktno u nadležnosti ministarstva i nesumnjiva je onda i lična odgovornost ministra.

On je vrlo lakonski ustvrdio, vrlo brzo nakon provaljivanja testova, da su za izlazak testova u javnost odgovorne neke žene, neke majke. Međutim, najnovija saznanja su da je uhapšen radnik štamparije koji je direktno iz štamparije izneo testove u javnost.

Dakle, sugerišemo ministru prosvete da iskaže ličnu odgovornost i podnese ostavku.

Sledeće pitanje upućujemo ministru unutrašnjih poslova. U javnosti se nedavno pojavila informacija da je novi Pravilnik o policijskim ovlašćenjima, koji je usvojen 10. juna, stupio na snagu, a njime se detaljnije reguliše upotreba suzavca, spreja, šokera i električne palice. Novim Pravilnikom predviđena je upotreba elektro-šokera i električne palice i na osobe koje su ranjene, obilno krvare, ali i na trudnicama i mentalno obolelim osobama, čak i na srčanim bolesnicima.

Ovakve odredbe stvaraju ogromnu zabrinutost, iako u Pravilniku piše da se ovakva sredstva nad ovim licima smeju upotrebiti samo kao krajnja i jedina preostala mera, uz obavezu službenih lica da momentalno obezbede medicinsku negu tim licima. Ali, ako upotrebite elektro-šoker i električnu palicu na srčanom bolesniku za pružanje naknadne medicinske pomoći, možda neće biti vremena.

Potrebno nam je objašnjenje koja je logika da se ovakve drastične mere dozvole i prema ovim nemoćnim licima i licima u posebnim stanjima i interesuje nas namerava li Ministarstvo unutrašnjih poslova promeniti ovaj pravilnik i ukinuti ovakve drastične odredbe o primeni fizičke prisile?

Upućujemo još jedno pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naime, od 1. jula vozači u Srbiji mogu vozačke dozvole da dobiju preko "Pošte Srbije" na kućnu adresu, barem tako propisuje pravilnik o vozačkim dozvolama koji je donet 13. juna i objavljen u "Službenom glasniku", videćemo kako će to u praksi zaista funkcionisati, ali nas interesuje da li je ovako nešto planirano i sa ostalim ličnim dokumentima, a pre svega sa putnim ispravama?

Ovih dana, poslednjih nedelja i meseci, ponovo, kao i svake godine u vreme godišnjih odmora, formira se gužva po šalterima Ministarstva unutrašnjih poslova, pogotovo u većim urbanim sredinama. Gužve se pre svega prave radi preuzimanja izrađenih novih pasoša. Kod predaje zahteva za pasoše sistem e-uprave i elektronskog zakazivanja u određenoj meri još i uspeva da predupredi gužve, mada se i tu dešava da na duži rok svi termini za elektronsko zakazivanje su popunjeni i nemoguće je zakazati elektronski termin za predaju zahteva za pasoš. Ali, gužve su pre svega prisutne, redovi i čekanje u redovima, kod podizanja pasoša.

I poslednje pitanje Ministarstvu finansija i predsednici Vlade - da li planiraju da u skupštinsku proceduru predaju svoju verziju zakona o finansiranju Vojvodine, jer donošenje takvog zakona predstavlja i ustavnu obavezu? Verzija zakona koja je ovde nedavno raspravljana nije usvojena, pa nas zanima da li Vlada planira da preda svoju verziju?

Pitanje postavljamo i povodom izjave pokrajinskog premijera Igora Mirovića da se u Vojvodini prečišćava svega 10% otpadnih voda i da je taj problem stavljen na visoko mesto na listi prioriteta, ali i da je za njegovo rešavanje potrebno izdvojiti značajna finansijska sredstva, a pored toga, preko 600 hiljada ljudi u Vojvodini pije tehnički neispravnu vodu koja ima arsen u sebi, koji je vrlo opasan i kancerogen. Dakle, imamo problem zaštite životne sredine koji je u Vojvodini vrlo izražen i koji treba finansirati i za koji u narednih 10-15 godina nam je potrebno preko osam i po milijardi evra. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Prvo pitanje uputio bih ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodinu Ružiću i ministarski za evropske integracije, gospođi Jadranki Joksimović.

Interesuje nas na koji način je državljanima država članica EU koji žive u Srbiji omogućeno da glasaju na izborima za Evropski parlament?

Mi mislimo da bi bilo važno da lica koja žive u Srbiji a imaju pravo glasa na izborima za Evropski parlament to svoje izborno pravo iskoriste i mislimo da je i u interesu države Srbije da oni to urade, ako ni zbog čega drugog, a onda recimo pre svega zbog toga da predstavnici srpske nacionalne zajednice, koji žive u Hrvatskoj, dobiju potrebne glasove i dobiju pozicije u Evropskom parlamentu, kako bi se u Evropskom parlamentu osnažio glas srpske nacionalne manjine koja živi u Hrvatskoj.

Ne samo zbog tog nacionalnog pitanja, nego pre svega zbog demokratskog pitanja, podsticanja učešća građana u političkom životu, osnaživanju procesa evropskih integracija u kojima država Srbija učestvuje i podizanju svesti o tome da učešće na izborima za Evropski parlament ima značaj i da ta institucija takođe ima značaj za koji želimo da u perspektivi utiče i na naše živote.

Drugo pitanje bih uputio ministru prosvete, ministru zdravlja i direktoru Agencije za borbu protiv korupcije, a tiče se dešavanja na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, pa bi zahtevali informacije o tome šta se zapravo tamo dešava i dokle se stiglo sa razjašnjavanjem raznih događaja i okolnosti za koje su narodni poslanici obavešteni u nekoliko dopisa?

Radi se o tome da je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu državna revizorska institucija u toku 2017. godine izvršila kontrolu i ustanovila brojne nepravilnosti i nezakonitosti, da je budžetska inspekcija AP Vojvodine takođe sprovela kontrolu i da je, kao ishod te kontrole, podnela brojne prekršajne ali i krivične prijave protiv odgovornih lica fakulteta, da su podnete i prijave Agenciji za borbu protiv korupcije zbog postojanja sumnji u brojne slučajeve sukoba interesa, trgovinu uticajem i zloupotrebu službenog položaja. Alarmantno je i to što je jedna od inkriminisanih osoba dekan Medicinskog fakulteta.

Agencija za borbu protiv korupcije je, između ostalog, pokrenula i postupak zbog sumnje da je kršen zakon. Sprovođen je i vanredni inspekcijski nadzor od strane prosvetne inspekcije, a već duže vreme postoji problem konstituisanja i izbora članova saveta fakulteta, za koji je fakultet izjavio žalbu kada je ministarstvo osporilo izbor. Ministarstvo je donelo rešenje kojim tu žalbu odbija, pa na interesuje da li će i kada će ove stvari biti razrešene i kada će organi Medicinskog fakulteta, posle višemesečne nemogućnosti konstituisanja svojih organa, kada će ti organi na fakultetu konačno biti konstituisani? Jer, ovde nije ugrožen samo nastavni rad, nego je i zdravstveni rad ugrožen i zdravstvene usluge koje građani dobijaju, a u čemu Medicinski fakultet u Novom Sadu igra vrlo značajnu ulogu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Prvo pitanje želim da uputim ministru unutrašnjih poslova, da kaže da li ima saznanja koja su lica počinila delo oštećivanja vozila Predraga Voštinića, odbornika lokalnog fronta u Kraljevu, koje je oštećeno pre neki dan, na koje je izgrebano SNS Đ+8?

Drugo pitanje predsedniku Republike – odakle mu podaci o penzionerima da im šalje pisma, obzirom da odgovor na ovo pitanje koji je stigao iz vladajuće stranke zasigurno ne može biti tačan? Naime, rečeno je da predsednik Republike ove podatke poseduje iz terenskih akcija vladajuće stranke, a evo ja lično znam barem nekoliko penzionera koji nikada nisu na terenu vladajućoj stranci ostavili sve svoje podatke, pogotovo ne lične i adresne podatke. Ima čak i narodnih poslanika među njima koji to nikada nisu uradili.

Sledeće pitanje ministarki za evropske integracije. Naime, 26. oktobra ove godine potpisan je Sporazum o saradnji u oblasti evropskih integracija između ovog ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj. Nažalost, o ovom sporazumu u javnosti se ne zna ništa, pošto isti nije nigde objavljen. Interesuje nas na koji način će tačno po ovom sporazumu pokrajinska administracija biti uključena u procese evropskih integracija i to po različitim fazama u kojima se pregovaračka poglavlja nalaze? Posebno, da li će biti uvažene specifičnosti Vojvodine kao višenacionalne sredine? Imamo situaciju da udžbenici za đake koji slušaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina kasne, evo na samom kraju prvog polugodišta. Da li će biti uvažene i vojvođanske specifičnosti u poglavljima od posebnog interesa, kao što su poljoprivreda i ruralni razvoj?

Sledeće pitanje je ministru rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. Da li je upoznat sa dešavanjima u novosadskoj fabrici „Lir“? Prema podacima sindikata „Nezavisnost“ preko 260 radnika ove fabrike bilo je nedavno primorano da potpiše nekakve sporazumne raskide ugovora o radu, dakle, unapred. Pored ovih nezakonitih sporazumnih raskida radnog odnosa, na koje se prema informacijama granskog sindikata industrije, energije i rudarstva radnici primoravaju, u javnost su preko radnika ove fabrike dospele i informacije o nepoštovanju odredaba Zakona o radu koje se tiču minimalne zarade, korišćenja godišnjih odmora i plaćanja prekovremenih radnih sati. Prekovremeni sati se, navodno, umesto da se plaćaju, u fabrici „Lir“ u Novom Sadu evidentiraju u nekakvu banku sati iz koje radnici nikad ne uspevaju da naplate te prekovremene sate. Pritiscima su obično izloženi radnici koji su išli na bolovanje, ali i radnici koji su jednostavno koristili godišnji odmor. Ovi radnici prebacuju se u nešto što kolokvijalno se u fabrici naziva tzv. škart grupom. Smatramo nedopustivim da se radnici diskriminišu samo zato što su koristili svoja prava propisana radnim zakonodavstvom.

Konačno, smatramo da je nužno postaviti na primeru „Lira“ pitanje isplativosti ekonomske politike i razvoja zasnovane na subvencijama. Radi se o investiciji koja je od Republike Srbije i Grada Novog Sada u raznoraznim formama direktnih plaćanja subvencija i raznoraznih indirektnih pogodnosti i direktnih ulaganja Grada Novog Sada u instaliranje ove fabrike dobila preko 60 miliona evra u protekle dve godine. Ako uzmemo da u toj fabrici radi 3.000 radnika koji poslodavca koštaju oko 350 evra mesečno bruto, doći ćemo do cifre od svega 25 miliona evra. Dakle, država Srbija i Grad Novi Sad su ovoj fabrici dali novca duplo više od bruto troškova zarada za ovakav tretman radnika u toj fabrici.

Konačno još jedno pitanje ministru rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. Da li je predviđena izmena Zakona o socijalnoj zaštiti u pravcu da se osobama sa invaliditetom omogući značajnije i stabilnije finansiranje usluge personalnih asistenata i usluge pratnje maloletnog lica sa invaliditetom? U Srbiji ovu uslugu koristi oko 250 ljudi, a potrebu za njom ima 10-ak puta više ljude. Razumemo da se radi o malom broju građana koji svojim glasovima ne mogu doprineti ničijem izbornom uspehu ili ne uspehu, ali smatramo da kao moderno društvo moramo odgovoriti potrebama svake ugrožene manjinske grupe, konkretno u ovom slučaju mislim na ovu manjinsku grupu koja, prema podacima koji su objavljeni u medijima, broji nekih dve, dve i po hiljade ljudi. Pitamo ministra – da li će izmenom Zakona o socijalnoj zaštiti ovoj društvenoj grupi biti obezbeđeno stabilno finansiranje? Hvala.

Zahvaljujem.

Prinuđeni smo da ponovimo poslaničko pitanje koje smo postavili pre izvesnog vremena direktorki Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, zato što odgovor koji smo dobili je bio apsolutno nepotpun i zapravo na naše poslaničko pitanje uopšte nije odgovoreno.

Mi smo bili veoma precizni kod postavljanja našeg pitanja. Eksplicitno smo tražili tabelarni pregled po mesecima za sve mesece važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, u kojem smo tražili da nam se dostave svi mesečni iznosi penzija po rešenjima i svi mesečni iznosi penzija u isplati i mesečne razlike ovih iznosa tabelarno za svaki mesec, tokom kojeg je važio ovaj privremeni Zakon.

Želeli smo da svaku mesečnu razliku okamatimo zakonskom zateznom kamatom i utvrdimo njegovu sadašnju vrednost, odnosno tačnije vrednost na 31. decembar 2018. godine. Umesto tabelarnog pregleda mi smo dobili jedan kraći dopis u kojem nam je navedeno da će penzija koja je za vreme važenja privremenog Zakona iznosila 30 hiljada, po prestanku važenja privremenog Zakona iznositi 32 hiljade, penzija koja je iznosila 50 hiljada, da će iznositi 53 itd. To nije tabelarni pregled koji smo tražili i to nisu zapravo podaci, to nije zapravo odgovor na naše poslaničko pitanje.

Tabelarni pregled mesečnih iznosa penzija po rešenjima mesečnih iznosa penzija u isplati i mesečnih razlika ove dve grupe iznosa, potrebni su nam iz prostog razloga što želimo da vidimo koliko će taj novac koji penzionerima nije isplaćen tokom važenja privremenog Zakona, iznositi kada se okamati na dan 31. decembar 2018.

Onda potom želimo da na takav iznos obračunamo unapred zakonsku zateznu kamatu do nekog eventualnog dana konačne isplate, da vidimo kolika bi to obaveza države Srbije bila, u koliko bi se država Srbija odlučila na ono što mi mislimo da je ispravno, a to je da taj novac penzionerima u nekom doglednom vremenskom periodu, u bliskoj budućnosti vrati, jer to bi u suštini trebala biti pozajmica koju su penzioneri silom slova privremenog Zakona bili u obavezi da prihvate i da na neki način tokom četiri godine važenja tog privremenog Zakona kreditiraju državu. Mi mislimo da je red da država izađe sa nekim planom pred penzionere i da taj novac vrati.

Dakle, zbog toga nam je potrebna ova tabelarna informacija, da vidimo da li je moguće u nekom periodu taj novac vratiti i da vidimo kako da se to uklopi u budžet, o kojem inače evo na tekućoj sednici i raspravljamo.

Sledeće pitanje koje želimo da uputimo, tiče se problematike izvršenja tekućeg budžeta za tekuću godinu. Obzirom da je praksa u ovom parlamentu da se o izvršenju budžeta ne raspravlja, da se izvršenje budžeta ne dobija i da zapravo narodni poslanici nemaju precizan uvid u to na šta se troši novac za koji se godinu dana ranije od njih traži da svojim glasom odbore da bude potrošen.

Mi smo postavili pitanje ministru bez portfelja, zaduženom za regionalni razvoj i javna preduzeća. Kada je usvajan budžet za 2018. godinu tada je odobreno 823 miliona za ključni projekat ovog ministarstva, koji se zove „Podrška sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije“.

Tada je narodnim poslanicima dostavljen samo jedan opis tog projekta na osnovu kog su poslanici trebali da odobre trošenje ovih 823 miliona i navedeno je da se taj novac traži sa usmeravanje i usklađivanje rada ministarstva i posebnih organizacija u oblasti regionalnog razvoja i u oblasti javnih preduzeća i privrednih društava odbrambene industrije.

Navedeno je da je cilj ovog projekta poboljšanje parametara regionalnog razvoja i to su manje-više sve informacije koje poslanici dobiju kada treba da kažu da li odobravaju da se za ovakve stvari potroši osam stotina i nešto miliona dinara para poreskih obveznika ili ne.

Interesuje nas koji su tačno parametri regionalnog razvoja poboljšani, koje su mere regionalnog razvoja sprovođene? U kojem procentu su te mere realizovane i naravno, koliko je to sve građane Srbije koštalo, odnosno, kolika je realizacija budžetiranih 823 miliona para poreskih obveznika, da vidimo tačno i precizno na šta je taj novac potrošen. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo pitanje, ispred poslaničke grupe Pokreta centra, upućujemo ministru finansija, i tiče se akciza na naftne derivate.

Interesuje nas, da li je planirano snižavanje akciza na naftne derivate, obzirom da one u maloprodajnoj ceni učestvuju između 53% i 55% , obzirom da je cena naftnih derivata u proteklih godinu dana povećavana za čak 22%, da nam je dizel gorivo najskuplje u regionu, da to povećanje cena naftnih derivata od 22% u proteklih godinu dana mnogo, mnogo više od realnog procenta rasta, realnog rasta zarada, te uz stabilan, relativno stabilan kurs eura i jak dinar, to predstavlja i povećanje u eurima, što značajno udara na budžete građana i privrede?

Akcize se po Zakonu o akcizama mogu smanjivati i do 20%, pa nas interesuje zašto se, nakon okončanja fiskalne konsolidacije i finansijskih rezultata, kojima se Vlada hvali, zbog kojih je, evo ukinula Zakon o privremenom načinu izračunavanja penzija i prestala penzije da umanjuje, zašto se ne primeni zakonska mogućnost da se cenovni udari, eksterni cenovni udari sa svetskog tržišta nafte ne amortizuju korekcijom akciza, kako bi se sprečio kontinuiran porast cene naftinih derivata na domaćem tržištu?

Podpitanje, može li se država, barem odreći fiskalnog prihoda po osnovu PDV-a koji obračunava na te akcize?

Mi smo predložili model, kojim bi se cenovni šokovi amortizovali, tako što bi se uvodila stepenasta akciza koja bi kada cene naftinih derivata rastu bila snižavana kako bi se smirio udar na cene naftnih derivata.

I pod pitanje je, da li je barem planirano da se akciza oslobode na gorivo, neke ugrožene društvene kategorije, kao što su recimo osobe sa invaliditetom, kada već znamo, recimo da diplomate mogu da kupuju gorivo bez akcize, pa plate 70 i nešto, umesto 170 i nešto litru naftnog derivata.

Drugo pitanje, upućujemo Republičkom zavodu za statistiku, interesuje nas kolika je medijana mesečne zarade u Srbiji po mesecima u 2018. godini? Da pojasnim, dakle ne interesuje nas prosečna zarada interesuje nas medijana, to je onaj statistički podatak i to je onaj iznos zarade od kojeg manju zaradu ima polovina stanovništva u Srbiji, jer prema podacima iz januara meseca ove godine, 50% odraslog stanovništva u Srbiji, ima prihode manje od 213 evra. Prihode veće od 444 evra ima svega 27% stanovništva.

Dakle, govorimo o čarobnoj zaradi od 200 evra, koja predstavlja nedostižan iznos za polovnu stanovništva Srbije. Ako se hvalimo prosečnim zaradama od 450 evra, onda to znači samo jednu jedinu stvar, a to je da imamo jednu malu manjinu sa izuzetno velikim primanjima, zbog čega imamo tako iskrivljenu statističku sliku i raspodelu zarada, gde nam jedna četvrtina zaposlenih zarađuje nešto više od 450 evra, a polovina manje od 213 evra.

U tom smislu, nas interesuje da nam Republički zavod za statistiku dostavi podatke o medijani, jer smatramo da je podatak o prosečnoj zaradi, obzirom na iskrivljenu distribuciju prihoda u ovom društvu potpuno, potpuno beznačajan.

Ponoviću, beznačajan zbog činjenice da nam je prosečna plata statistički tolika kolika je samo zbog toga što imamo jedan mali, mali broj građana Srbije koji imaju ekstremno velika primanja. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Prvo pitanje ispred poslaničke grupe Slobodnih poslanika i Pokreta Centar upućujemo državnom sekretaru u Ministarstvu kulture i informisanja, gospodinu Aleksandru Gajoviću.

Naime, u prošloj sezoni emisije „Život priča“, novinarke Tatjane Vojtehovski, emitovane su dve epizode o smrtnom stradanju radnika Namenske industrije u Lučanima. U ovoj sezoni emitovana je još jedna. Nakon toga je usledio protest sindikata te fabrike, što je vrlo čudno, jer bi sindikate trebalo da zanima pitanje uslova rada radnika i pogotovo incidenti koji su imali smrtne ishode.

Ministarstvo odbrane je podržalo taj protest i izdalo saopštenje u kome podržava aktivnost sindikata iz Namenske industrije Lučani i u njihovim nastojanjima da apeluju na novinare da zanemare ovakva pitanja. Sindikat je čak tražio i hapšenje novinarke Tatjane Vojtehovski, a Ministarstvo je svojim saopštenjem tu vrstu protesta podržalo. Dakle, Ministarstvo odbrane, praktično, odnosno država, naziva javni poziv za hapšenje jedne novinarke apelom na medije.

Državni sekretar Gajović je izjavio da nije dužnost Ministarstva informisanja da osudi svaki napad na novinare. Svojevremeno u vezi sa napadom na novinara televizije N1 izjavio je da bi želeo da čuje i drugu stranu. Pitamo državnog sekretara – kako bira novinare kod kojih, u vezi sa napadima na njih, želi da čuje drugu stranu nasuprot novinarima kod kojih ne želi da čuje drugu stranu? Pitamo ga – da li je dužnost Ministarstva da osudi samo neki napad, barem neki napad, koliko napada sme da osudi, koliko ne sme, da li je možda dužan da ne osudi ni jedan napad, odnosno da li sme ili uopšte ne sme osuditi napade na novinare, odnosno da li misli da je pitanje bezbednosti novinara u nadležnosti Ministarstva?

Pitanja upućujemo i ministru kulture i informisanja – da li će zbog ovakvog selektivnog pristupa bezbednosti novinara razrešiti dužnosti državnog sekretara u njegovom ministarstvu gospodina Aleksandra Gajovića?

Sledeće pitanje upućujemo ministru unutrašnjih poslova i republičkom javnom tužilaštvu – kakvi su efekti Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara? Taj Sporazum je potpisan 26. decembra 2016. godine između Republičkog javnog tužilaštva, MUP i novinarskih udruženja. Po Sporazumu je Republičko javno tužilaštvo trebalo da formira poseban registar krivičnih dela izvršenih na štetu novinara, pa nas interesuje – koliko je krivičnih dela evidentirano, procesuirano i okončano osuđujućom, pravosnažnom presudom na štetu onih koji su sprovodili nasilje nad novinarima?

Četvrto pitanje upućujemo ministru finansija. Za 30. oktobar je najavljen protest sindikata vojnih penzionera i udruženja sindikata penzionera Srbije, a povodom lošeg materijalnog stanja u kom se penzionerska populacija, kao jedna velika i veoma ugrožena društvena grupa u Srbiji nalazi.

Pitanje se tiče izrade budžeta za 2019. godinu i interesuje nas – da li Ministarstvo u budžetu za 2019. godinu planira da budžetira sredstva za vraćanje neisplaćenih razlika penzija za koje su penzioneri bili uskraćeni tokom četiri godine važenja Zakona o privremenom načinu izračunavanja penzija?

Pojasniću potpitanjem šta konkretno tražimo. Da nam se kaže – da li se budžetom predviđa da iznos tih umanjenja, za koji procenjujemo da je oko 90 milijardi, bude isplaćen kroz izdatke budžeta u 2019. godini u celosti ili možda na rate? Ako na rate, kolike su te rate, sa kojom učestalošću će ići i koliko će ih biti i koliko dugo će isplata tog novca penzionerima trajati?

Dakle, naša poslanička grupa misli da je iznos takav da ne može biti isplaćen penzionerima jednokratno, jer bi to bio veliki fiskalni udar na budžet? Pitamo – da li je prihvatljivo da se, ne više od 90 milijardi, koliko procenjujemo da je u pitanju, isplati penzionerima kroz, recimo, emitovanje državnih obveznica sa 10 šestomesečnih rata u trajanju od pet godina, tako što će se to utvrditi kao javni dug na koji će biti obračunata pripadajuća kamata i na te obveznice u trajanju od pet godina biti unapred obračunata neka kamata, kako bi penzionerima, ono što im tokom privremenog zakona nije isplaćeno bilo potpuno i adekvatno vraćeno i oni bili potpuno kompenzovani za žrtvu koju su silom slova privremenog zakona morali podneti državi, a da ih niko o tome nije pitao da li to zaista žele i da li to uopšte mogu?

Ujedno bi voleli da nam objasni kakvi su tačno javni interesi, koji konkretno projekti finansirani iz budžeta sredstvima koja su po osnovu ne isplaćivana dela penzija penzionerima bila uskraćena? Hvala.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem ministru zdravlja i pitam – da li će u Srbiji i odraslim pacijentima koji boluju od retke bolesti koja se zove mukopolisaharidoza biti dostupan lek Vimizim na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje? Trenutno je u Srbiji registrovano 12 odraslih osoba koji boluju od ove retke bolesti, ali od jula meseca lekove dobijaju samo pacijenti do 18 godina starosti. Mi u Novom Sadu imamo dva odrasla pacijenta koji čekaju na ovaj lek. Prema informacijama iz medija, terapija košta čak 400.000 evra godišnje po pacijentu.

Drugo pitanje upućujem ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Naime, u odgovoru koji je poslala Narodnoj skupštini 19. aprila navedeno je da će Ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“ sa koncesionarom francuskom kompanijom „Vansi“ biti objavljen kada, pod jedan – koncesionar dobije sertifikat aerodromskog operatera i pod dva – nakon ispunjenja, citiram, svih obaveza i „Vansi Erports Srbija d.o.o“ i Republike Srbije.

U odgovoru koji je ministarka poslala Narodnoj skupštini 15. maja navodi se da će ugovor o koncesiji biti objavljen kada koncesioni partner dobije sertifikat aerodromskog operatera i kada uplati jednokratnu koncesionu naknadu. Dakle, u mesec dana kasnije poslatom odgovoru kao preduslov za obelodanjivanje ugovora ne spominje se ispunjenje svih obaveza od strane Republike Srbije, pa pitamo šta je tačno kriterijum da ugovor bude obelodanjen? Uplata koncesione naknade i sertifikat aerodromskog operatera za koncesionara ili i da Republika Srbija ispuni sve svoje obaveze predviđene ugovorom, kako je eksplicitno u odgovoru na ranije postavljeno poslaničko pitanje ministarka navela?

Dodatno, u odgovoru koji je poslat 15. maja od strane ministarke Mihajlović navodi se i šta su poslovni ciljevi koncesionog aranžmana, da se aerodrom tržišno pozicionira kao regionalni lider za transferni i tranzitni saobraćaj, za šta je koncesionar potreban, koji kao upravljač velikom mrežom od 37 aerodroma treba da finansira neophodne investicije i da velikim kompanijama ponudi neke posebne pogodnosti kako bi te velike kompanije privukao ovamo, ali se isto tako navodi u tom odgovoru da radi zaštite od konkurencije u, citiram, modernom i povezanom poslovnom svetu, a kako konkurencija ne bi došla do saznanja o načina na koji se planira uspeh ovog poslovnog poduhvata, delovi ugovora koji sadrže poslovni plan na 25 godina neće biti obelodanjeni za sve vreme trajanja koncesije.

Tako da pitamo – šta će i kada tačno biti obelodanjeno i stavljeno na uvid javnosti i na koji način će javnost iz tih dokumenata biti uverena da je izabrani aranžman kojim se javna imovina i javni interes poveravaju privatnom operateru na 25 godina zaista najbolje moguće i zaista ima šanse da bude profitabilan? Ja ću podsetiti, već smo u ovoj Skupštini pitali, Transparentnost Srbija je dobila sudsko rešenje kojim sud nalaže ministarstvu da ugovor obelodani. Do dana današnjeg, po rešenju suda, ministarstvo taj ugovor nije obelodanilo. Na Komisiji za javno-privatna partnerstva nikad nismo videli koncesionu studiju iz koje će se zaista zaključiti da je koncesija najbolji aranžman za razvoj našeg najvećeg aerodroma i da zaista takav aranžman ima šanse da bude profitabilan.

Dodatno, u ranije dostavljenom odgovoru ministarka je navela i da se za zatvaranje finansijskog dela aranžmana, kao jednog od preduslova da ugovor bude obelodanjen, čekaju odobrenja Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i IFC-a, jer te institucije finansiraju aranžman. Zanima nas šta i koliko finansira koncesionar iz svojih sredstava, a šta i koliko će se finansirati iz kredita ovih institucija i ko daje garancije da će koncesionar ispuniti obaveze prema ovim međunarodnim kreditorima tokom predstojećih 25 godina koncesije, jer 25 godina je jako dug period za kreiranje poslovnih planova, mnoge okolnosti mogu da se promene i planovi mogu da se pokvare. Interesuju nas, recimo, i penali u slučaju raskida ugovora pre isteka roka na koji se aerodrom daje u koncesiju, šta ako do raskida dođe u slučaju više sile za koju odgovornost ne može biti atribuirana nijednoj od ugovornih strana i slične klauzule, a sve to kako bi se uverili da je javni interes i javni novac zaista maksimalno zaštićen od neuspeha ovog poslovnog poduhvata, ukoliko, recimo, Vlada Republike Srbije tom poslovnom poduhvatu ne doprinese. Hvala.

Zahvaljujem.

Naše prvo pitanje upućujemo direktorki Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje da nam za svo vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija dostavi tabelarni pregled po mesecima od novembara 2014. godine zaključno sa septembrom 2018. godine: pod jedan, ukupnog iznosa penzija po rešenjima. Dakle, iznosa usklađenih penzija koje su određene rešenjima o utvrđivanju prava na penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zatim, mesečne iznose, ukupne iznose penzija u isplati, one koje su zaista isplaćivane po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Treća kolona – po mesecima da bude razlika ova dva napred navedena iznosa, kako bi dobili tačan podatak o tome koliko su tačno po mesecima iznosila umanjenja penzija za svaki mesec važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, te da bi ih tog tabelarnog pregleda mogli da izvedemo koliko to vredi na današnji dan.

Drugo pitanje upućujemo predsednici Vlade, Ani Brnabić, i ministarki pravde, Neli Kuburović. Zanima nas – koliko je sudskih sporova pokrenuto na današnji dan protiv Republike Srbije pred domaćim sudovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i kolika je visina odštetnih zahteva i dodatno potencijalnih sudskih troškova koji bi mogli pasti na teret budžeta, odnosno građana Srbije, odnosno opet tih penzionera kojima su penzije umanjivane?

Sledeće pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine. Naime, državni revizor je još decembra 2017. godine postavio reviziju završnog računa budžeta Republike Srbije za 2016. godinu, pa pitam – da li će i kada biti postupljeno po članu 177. Poslovnika, te ćemo završni račun budžeta analizirati u Skupštini i usvojiti u formi zakona?

Pitam ujedno i Ministarstvo finansija – šta je realizovano od preporuka koje je DRI dala u toj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2016. godinu obzirom da je od prispeća tog revizorskog izveštaja prošlo skoro deset meseci, jer DRI je iskazala rezervu na mišljenje o završnom računu budžeta i navela je dosta materijalno krupnih primedbi? Na primer, zbirni izveštaj o nepokretnoj imovini Republike Srbije ne obuhvata podatke o imovini svih korisnika budžeta. To znači da nam je centralna evidencija imovine Republike Srbije nekompletna. Neadekvatno je uređeno ko vrši popis finansijske imovine Republike Srbije. Nije iskazana imovina u vrednosti od preko 26 milijardi. Glavna knjiga budžeta neusaglašena je pomoćnim knjigama Ministarstva privrede, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i sa podacima budžeta i u pogledu učešća Republike Srbije u kapitalu privrednih društava. Dakle, podaci gde je država Srbija vlasnik udela ili akcija u privrednim društvima. Te neusaglašenosti su vredne negde oko 9,3 milijarde dinara.

Ovo je preko 35 milijardi dinara neusaglašenih podataka. Nadalje, navedeno je da 4,7 milijardi dinara nije raspoređeno u budžet i nije iskazano kao prihod Republike Srbije. To je reda veličine iznos kvartalnih umanjivanja penzija iz protekle četiri godine.

Nadalje je navedeno da podaci o primljenim donacijama koji se vode u Upravi za trezor neobuhvataju prihode od dodatnih 4,5 milijarde dinara donacija evidentiranih kod Narode banke.

Jedna od preporuka revizora tiče se upravo uređivanja konsolidacije prihoda i primanja direktnih i indirektnih budžetskih korisnika kako bi se svaki prihodovani dinar prikazao na centralnoj krovnoj nacionalnoj republičkoj evidenciji, jer ovde pričamo o 4,5 ili 4,7 milijardi dinara neevidentiranog potencijalno neevidentiranog prihoda, to je preko 10 milijardi, da li je onda neko baratao sa preko 10 milijardi prihoda budžeta manje kada je odlučivao u kom iznosu i koliko dugo će penzije biti umanjivane da bi se uštedama nadomestio taj nedostajeći prihod koji nije evidentiran? Hvala.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem predsedniku Republike - da li će, pošto je već upitan, iako nije nadležan, izjasniti se o inicijativi Udruženja „Sloboda“ da se podigne spomenik Slobodanu Miloševiću i da li će odbiti tu inicijativu? Da li će možda predložiti da se umesto toga podigne spomenik žrtvama 90-ih i vlasti Slobodana Miloševića, npr. spomenik prebijenim demonstrantima, koji su mesecima, u zimu 1996. i 1997. godine, branili izbornu volju građana i pobedu opozicije na lokalnim izborima, koga je međunarodna zajednica morala da ga natera da prizna i proglasi čuvenim leks specijalisom, spomenik ubijenim novinarima, kao što je recimo Slavko Ćuruvija, spomenik ubijenima na Ibarskoj magistrali, spomenik Ivanu Stamboliću, ubijenom i zakopanom u jamu sa krečom, spomenik svim ratovima koje je vodio i svim žrtvama tih ratova iz svih bivših jugoslovenskih republika svih nacionalnosti i verosipovesti?

Možda bi, zapravo, za naredne generacije najbolje bilo da predsednik podrži da se napravi muzej 90-ih, sa slikama koje su napravljene kada su na teritoriji Srbije pronađene hladnjače sa telima civila kosovskih Albanaca. Spomenik žrtava Srebrenice? Da mi uradimo časno svoj deo posla, suočimo se sa prošlošću pred svojim potomstvom, pa da onda čista srca i duše možemo tražiti od ostalih da urade isto.

Drugo pitanje upućujem ministru finansija – da li namerava da razmotri i sprovede predlog koji smo juče ispred pokreta centra uputili povodom povećanja cene goriva u vezi sa kojom građani sutra planiraju masovan protest zaustavljanjem saobraćaja. Detaljan predlog je dobio juče od naše poslaničke grupe da se iskoristi prostor za smanjenje akciza na gorivo do zakonom dozvoljenih maksimalnih 20%, da se umanjenje prihoda budžeta, koje će po tom osnovu nastati nadomesti akcizama na alkohol, zašećerena gazirana pića i duvanske proizvode i time problem trenutno sanira i stvore uslovi da se cena goriva smanji, da na duži rok uvede stepenastu akcizu koja bi opadala sa porastom cene sirove nafte, kako bi se cena naftnih derivata držala konstantnom i da uvede budžetsku rezervu koja bi zajedno sa stepenastom akcizom služila za kompenzovanje umanjenja prihoda od akciza kada se ista smanji, a kako bi se sprečilo povećanje cene naftnih derivata u periodima kada imamo eksterne šokove, kao što sada imamo, kada je cena sirove nafte visoka i da revidira javne rashode i napravi dodatne uštede uz rezerve za crne dane, kao što su oni kada je sirova nafta skupa.

Treće pitanje upućujem predsednici Vlade - Fiskalni savet je marta ove godine objavio analizu uslova održivosti balansa budžeta postignutog fiskalnom konsolidacijom, šta je sve potrebno uraditi da bi se očuvali rezultati te fiskalne konsolidacije koju su najviše platili građani smanjenjem plata i penzija?

Izneo sam kada je i biran ministar finansija, mada premijerka tada to ništa nije komentarisala, pa bih je danas pitao nešto za šta tada nije bilo vremena. Kako namerava da reši problem lokalnih finansija, jer Fiskalni savet u toj analizi konstatuje da su finansije lokalnih samouprava i lokalnih javnih preduzeća loše, da su dugovi gradova i opština i njihovih preduzeća dostigli iznos od oko 800 miliona evra, čemu je potrebno dodati i kašnjenje u plaćanju dospelih obaveza od oko još 300 miliona evra i navodi da je struktura lokalnih javnih rashoda veoma loša i da, pre svega, problem predstavljaju preniske investicije i suviše izdašne subvencije lokalnim javnim preduzećima. Na predstojećim beogradskim izborima imali smo primer intervenisanja iz republičkog budžeta za grad Beograd.

Pored navedenog, interesuje nas i plan rešavanja oko 150 neuspešnih državnih preduzeća u procesu privatizacije, koja i dalje zapošljavaju oko 50.000 radnika. Neka preduzeća poput RTB Bora i „Petrohemije“ gubitke nisu pravili isključivo zbog povoljnih tržišnih uslova, niske cene nafte i gasa, odnosno visoke cene bakra. Te okolnosti se mogu lako preokrenuti i sa cenom sirove nafte se to već dešava. Ova preduzeća prete da naprave dodatni teret na javne finansije, a ujedno nekim preduzećima čak ni povoljne makroekonomske okolnosti nisu pomogle da profitabilno posluju, kao što je slučaj sa, recimo, Azotarom i Resavicom.

Molili bi predsednicu Vlade da nam u odgovoru na poslaničko pitanje pošalje neki plan rešavanja ovih situacija i ovih problema, obzirom da, kada je bila sednica o izboru ministra finansija, na naše izlaganje, gde smo izneli ozbiljne primedbe Fiskalnog saveta i predlog mera kako da se teško stečena fiskalna konsolidacija održi na duži vremenski rok, ona to nije odkomentarisala ni jednom jedinom rečju. Hvala.

Hvala.

Svoje prvo pitanje upućujem ministarki nadležnoj za poslove građevinarstva, gospođi Zorani Mihajlović, u smislu člana 172. Zakona o planiranu i izgradnji, gde je propisano da inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo za poslove urbanizma i građevinarstva preko inspektora i u smislu člana 173, gde je propisano da urbanistički inspektor proverava da li privredno društvo ili drugo pravno lice ili preduzetnik koji izrađuje prostorne i urbanističke planove ispunjava propisane uslove.

Obraćam se u ime svojih komšija, obraćam se kao građanin, stanovnik novosadskih naselja Limani, kao komšija a ne kao političar, jer želim da podržim proteste građana koji traju već nekoliko dana, protiv plana generalne regulacije ovih naselja, gde je predviđena izgradnja višespratnih garaža koji prete da unište kompletno sve zelene površine na jedinom preostalom humano urbanistički projektovanom novosadskom naselju Limani.

Molim ministarku da mi kaže da li ima zakonskih ovlašćenja, koja su to ovlašćenja i da li namerava da ih preduzme, kako bi se usvajanje ovog urbanističkog plana sprečilo?

Ujedno, osuđujem izjavu gradonačelnika kojom je praktično zapretio građanima da će krenuti u neku vrstu partijskog prebrojavanja, da će on, takođe, krenuti u sprovođenje nekih svojih peticija, pa će kasnije prebrojavati ko je više peticija skupio i optužio sugrađane da koče razvoj grada jer se protive obdaništima i slično.

Pitam – da li postoji ikakva strateška procena uticaja na životnu sredinu ovakvih urbanističkih rešenja i dokle će se u gradovima po Srbiji izlaziti u susret investitorima, da se svaki kvadratni metar zelene površine, koja po prirodi ne donosi profit, ustupi investitorima kako bi iz nje iscrpli svaki potencijalni dinar profita?

Da li znamo koliko će to uticati na kvalitet života građana, koliko će to uništiti zelene površine, podići temperaturu u vrelim letnjim mesecima i koliko će to ugroziti bezbednost obzirom na održavanje ovakvih spratnih garaža? Posebno je paradoksalno da u Novom Sadu za naselja na Limanima gradimo spratne garaže a imamo, recimo, javnu garažu javnog preduzeća „Spens“, koja je, recimo, decenijama zaključana i ne može da se koristi.

Gradonačelnik izjavljuje da je u pitanju politizacija koju sprovodi opozicija. Evo, ja nemam nijedan glas u Skupštini grada Novog Sada i ne predstavljam nikakvu opoziciju. I ako ćemo baš da merimo izborne rezultate, većinske podrške i slično, pa evo, upravo na Limanima vladajuća stranka nije i neće nikada dobiti izbore. Pa, ako zaokružimo Liman kao merodavnu celinu, evo, na Limanima postoji nesumnjiva većinska volja građana da se takav urbanistički plan ne realizuje.

Molim ministarku Zoranu Mihajlović da mi dostavi odgovore na tražena pitanja.

Drugo pitanje upućujem ministarki pravde Neli Kuburović. Od predsednika skupštine akcionara kompanije „Milan Blagojević“ dobili smo informacije o neobičnim dešavanjima u vezi sa stečajima u ovoj kompaniji. Tim postupcima se najverovatnije oštećuju mali akcionari i poverioci imovina kompanije. Radi se o seriji predloga za pokretanje stečajnih postupaka, koji se podnose pred privrednim sudovima u Beogradu i Novom Sadu, gde je sada u Novi Sad preseljeno sedište kompanije da bi se ta serija zahteva za pokretanje stečajnog postupka mogla nastaviti podnositi. Deluje da je ovoj ekipi interes da pokretanjem stečajnih postupaka izdejstvuje zabranu izvršenja i namirenja u korist poverilaca, čime se poverioci svesno oštećuju.

Problem sa dva stečajna predmeta u Novom Sadu je i u tome što je po jednom stečajnom predmetu sudija, postupajući, odbio da izrekne meru zabrane izvršenja i namirenja, da bi isti ovi predlagači nekoliko dana kasnije podneli novi zahtev za pokretanje stečajnog postupka i kod drugog stečajnog sudije izdejstvovali zabranu izvršenja i namirenja, te postoji sumnja da je ovde prekršen član 375. Poslovnika suda, a i Zakon o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje na stečajne postupke, jer je zapravo trebalo izvršiti objedinjenje ova dva predmeta i postupati po ujednačenoj sudskoj praksi koje, u slučaju „Milana Blagojevića AD“ očigledno nema. Usled toga, sumnjamo da dolazi do zloupotrebe stečajnog postupka kako bi se oštetili poverioci.

Poslednje moje pitanje upućujem ministru finansija – da li je upoznat sa problemom stostrukog uvećanja poreske osnovice poreza na imovinu vlasnika zemljišta u naselju Futog, koje pripada opštini Novi Sad, čime je ugrožena proizvodnja nacionalnog brenda sa zaštitom geografskog poreka – futuški kupus, jer je njima porez na imovinu uvećan sa 1.500 dinara po hektaru na čak do 150 hiljada dinara po hektaru? Na taj način, njihova proizvoda preti da nestane. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, moje prvo pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine.

U nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, pod odeljkom demokratija, u delu koji se odnosi na rad parlamenta, navedeno je sledeće: transparentnost, inkluzivnost, kvalitet zakonodavnog procesa i efektivnost nadzora izvršne vlasti u srpskom parlamentu treba da budu poboljšani, a međustranački dijalog u ovom našem domu treba da bude unapređen.

Takođe je navedeno da uloga nezavisnih regulatornih tela u ovom parlamentu treba da bude u potpunosti prihvaćena i podržana i konstatovano je da tri godine u plenumu nije raspravljano ni o jednom izveštaju nekog nezavisnog regulatornog tela.

Navedeno je da je korišćenje hitnih postupaka, istina za volju, smanjeno sa 65% na 44%, ali da je i dalje prečesto. Takođe je zamereno na efektivnosti parlamenta u preispitivanju podnetih zakona i navedeno je da je efikasnost parlamenta u tom smislu ograničena, namernim postupanjima vladajuće koalicije kojoj pripada i uvažena predsednica Narodne skupštine.

Neke od preporuka koje su navedene jesu donošenje godišnjeg plana rada i kodeksa ponašanja narodnih poslanika, pa molim predsednicu parlamenta da nam prokomentariše ove primedbe Evropske komisije i odgovori hoćemo li uskoro imati poboljšanje parlamentarne prakse u duhu ovih evropskih preporuka.

Drugo pitanje upućujem ministru poljoprivrede. Interesuje me na osnovu kojih podataka se izdaju rešenja o taksi za odvodnjavanje za 2017. godinu i prvi kvartal 2018. godine, obzirom da deluje da je evidencija vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem neažurna, pa poljoprivrednici dolaze u vodoprivredna preduzeća da ulažu žalbena rešenja, jer im se taksa obračunava i za zemlju koja više nije u njihovom vlasništvu? To dovodi do velikog nezadovoljstva poljoprivrednika, koji moraju da odvoje vreme da dođu do vodoprivrednih preduzeća, provedu po nekoliko sati čekanja u redu da izjave žalbu, plate parking za svo to izgubljeno vreme i, u suštini, izgube ceo dan u vreme prolećne setve.

Treće pitanje upućujem ministru kulture i informisanja. Interesuje me da li namerava da, nakon jučerašnje obustave aktivnosti na izradi medisjske strategije, podnese ostavku?

Juče je na zasedanju Nacionalnog konventa u EU predstavnik ministarstva izlagao sadržaj medijske strategije, da bi se odmah, nakon toga, za reč javili iz Kabineta predsednika Republike i saopštili informaciju da, u dogovoru predsednika i premijerke, se medijska strategija vraća na početak. Interesuje me da li se ministar kulture i informisanja oseća odgovornim što je ovako važan strateški dokument u novinarskoj i medijskoj sferi dozvolio da bude kreiran bez učešća relevantnih novinarskih i medijskih udruženja.

Četvrto pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru privrede. Članom 80. Zakona o javnim preduzećima u stavu 5. propisano je da javni konkursi za izbor direktora, raspisan po odredbama ovog zakona, moraju biti okončani najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zakon je stupio na snagu 4. marta 2016. godine i prošlo je više od godinu dana od kada je istekao zakonski rok za izbor svih direktora javnih preduzeća putem javnog konkursa, a Vlada Srbije je imenovala tek četvrtinu direktora. Od 37, devetoro njih.

Problem je u tome što direktori naših javnih preduzeća su već godinama stranački kadrovi. Ta preduzeća posluju loše, prave gubitke, uzimaju kredite za koje Skupština daje garancije. Tokom skupštinske rasprave od strane ministara čuju se uveravanja o tim garancijama da one služe samo da bi se dobile povoljne kamatne stope i da nema šanse da one budu aktivirane, a kasnije, uvidom u izvršenje budžeta, možemo da vidimo da smo u periodu od 2012. godine, zaključno sa 2017. godinom, dakle, u poslednjih šest godina, imali preko milijardu evra izdataka na ime plaćanja po osnovu aktiviranih garancija javnim preduzećima za kredite koje oni nisu bili u stanju da vrate.

Eksplozija i trend povećanja ovih garancija i njihovog aktiviranja zapravo počeli su 2013. godine, kada je iznos plaćenih garancija već bio dupliran u odnosu na 2012. godinu. Kulminacija je bila 2016. godine, kada je u odnosu na 2012. godinu plaćeno čak deset puta više. Preko 331 milion evra je plaćeno po osnovu aktiviranih garancija za javna preduzeća koja nisu bila sposobna da vraćaju svoje kredite.

Moje pitanje za premijerku i ministra privrede je da dostave informacije kada će i u kojim rokovima i u kojim javnim preduzećima biti raspisani konkursi za sve one direktore za koje to još nije učinjeno? Pogotovo me interesuju RTB Bor, nuklearni objekti Srbije, Srbijagas i EPS. Hvala.

Hvala.

Ja sam Vladimir Đurić. Nisu koleginice čule ko je prozvan, pa moram da pojasnim. Hvala.

Predsednici Skupštine postavljamo pitanje 27. put i molimo da nam pisanim putem odgovori, bez usmenih komentarisanja sa mesta predsedavajućeg. Pitanje glasi – Kada će staviti na dnevni red zahtev za njenu smenu, kako je obećala, kako bi se u ovom domu razgovaralo o načinu na koji ona vodi ovaj dom?

Postavljamo i pitanje zašto je ovu sednicu zakazala na nezakonit način, kojim je onemogućena dopuna dnevnog reda predlozima opozicije, jer je saziv sednice na e-parlamentu evidentiran posle 10 časova, a na kalendaru sajta parlamenta tek negde oko 10.45 časova.

Ovo je 34. put da postavljamo pitanje i predsedniku države, a pitamo ga kada će podneti ostavku na mesto predsednika stranke, kako bi u skladu sa Ustavom vršio samo funkciju predsednika, a ne i neku drugu javnu funkciju?

Zatim pitamo da li je koalicija sa Ramušom Haradinajem u uvodu izbacivanja preambule iz Ustava i postavljamo jedno krajnje logično pitanje, da se građanima da objašnjenje.

Naime, tokom proleća sa Republikom Francuskom suspendovali smo odnose na tri meseca zbog oslobađanja Ramuša Haradinaja, koji je uhapšen po srpskoj Interpolovoj poternici. Želeli bismo da dobijemo objašnjenje na jedno krajnje logično pitanje – šta se to promenilo pa je Ramuš Haradinaj od lica kojeg država Srbija traži preko Interpola postao podoban koalicioni partner srpskim političarima na Kosovu, i to onim političarima koje je lično predsednik države birao za kandidate i preko direktora vladine Kancelarije za Kosovo pozdravljao i čestitao im na izbornom rezultatu? Da li se promenio Ramuš Haradinaj ili se promenio predsednik Srbije i kako građani to da razumeju?

Sledeće pitanje postavljamo republičkom javnom tužiocu i pitamo, šta tužilaštvo preduzima povodom navoda koje je predsednik Srbije izneo u intervjuu za „Insajder“, u kojem je nagovestio da je prekršen član 13. stav 3. Zakona o finansiranju političkih organizacija i aktivnosti, po kojem je zabranjeno davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica?

Ujedno, podsećamo i Agenciju za borbu protiv korupcije, da je prema članu 35. dužna da postupak u kojem utvrđuje postojanje povrede tog zakona, voditi po službenoj dužnosti, i molimo odgovor direktora Agencije na pitanje da li je taj postupak u toku i da li su pribavljene informacije prosleđene tužilaštvu?

Pitanje se ne odnosi na troškove finansiranja predizborne kampanje vladajuće stranke iz prethodnih izbornih ciklusa za koje znamo da je Agencija informacije već prosledila tužilaštvu. Pitanje se odnosi i Agenciji i tužilaštvu na troškove finansiranja predsedničke kampanje, tokom kojih je skoro sedam hiljada građana u identičnim iznosima, od po 40 hiljada dinara, učinilo donaciju istog dana u korist predizborne kampanje predsednika Srbije na prolećnim predsedničkim izborima, a za koje je i sam predsednik u pomenutom intervjuu nagovestio da se radi o novcu koje je uplaćivano preko trećeg lica, što član 13. zakona izričito zabranjuje.

Prema informacijama do koje je došao BIRN, radi se o donacijama novca koje su donatori na poziv preuzimali u stranačkim prostorijama vladajuće stranke i prema instrukcijama uplaćivali sa već pripremljenim uplatnicama na račune namenjene finansiranju predsedničke kampanje, što otvara pitanje porekla tog novca i otvara sumnju da se radi o šemi pranja novca i prikrivanja izvora novca nelegalno obezbeđenog iz nepoznatog izvora, a što predstavlja krivično delo po članu 38. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Ujedno ponavljam pitanje predsednici Vlade, koje sam postavio prošli put kada sam postavljao poslanička pitanja, naime, Upravni sud je 7. septembra 2017. godine doneo presudu, kojom nalaže generalnom sekretarijatu Vlade da u roku od 15 dana, dakle u roku koji je odavno istekao, u organizaciji Transparentnost Srbija, dostavi tražene informacije od javnog značaja u vezi sa koncesijom za aerodrom „Nikola Tesla“, dakle naš najveći aerodrom. Očigledno je da se informacije o postupku davanja aerodroma u koncesiju kriju, pa me zanima da li je Vlada Republike Srbije u propisanom roku, presudom Upravnog suda, organizaciji Transparentnost Srbija, dostavila traženu dokumentaciju? Da li je protiv bilo koga u Vladi pokrenut prekršajni postupak zbog sakrivanja ovih informacija?

Ministra finansija molimo da nam dostavi tabelarni pregled stanja obaveza svih preduzeća u Srbiji, koja imaju aktivirane garancije po osnovu dospelih, a neisplaćenih obaveza po preuzetim kreditima, jer prema informacijama te obaveze iznose negde oko milijardu evra na polovini ove godine.

Konačno, ovim putem koristim priliku da zbog načina na koji je sazvana ova sednica, najavim da će poslanička grupa Dosta je bilo, istu bojkotovati… (Isključen mikrofon)

Hvala.

Danas jubilarni trideseti put postavljamo pitanja predsedniku Vučiću i 23. put predsednici Skupštine Maji Gojković, pa će neka pitanja biti ponovljena.

Za predsednicu Skupštine najpre pitanje - kada će, kako je obećala, staviti zahtev za njenu smenu na dnevni red, da u ovom Domu raspravljamo o načinu na koji ga ona vodi?

Predsedniku države pitanje - kada će podneti ostavku na mesto predsednika stranke? Da li koalicija „Srpske liste“ sa Ramušem Haradinajem predstavlja uvod u izbacivanje preambule iz Ustava?

Za predsednicu Vlade, takođe se pridružujem kolegi Ristiću i postavljam pitanje, odnosno tražimo da nam dostavi eksplicitno tekst zakletve koju su sudije u Prištini polagale, potpisano, da vidimo da postoji potpis nekog sudije na njoj, da uporedimo sa onim tekstom sa kojim raspolažu neke kolege poslanici, a koji su dobili od nekih od sudija.

Dalje, pitanje predsednici Vlade - da li će reagovati i šta će preduzeti povodom izjave Amfilohija Radovića da su Srpkinje koje su zakonito prekinule trudnoću u ovoj državi veće ubice od Hitlera i Musolinija? Kao pravoslavni vernik, sa velikim iščekivanjem, očekujem od premijerke da posavetuje žene koje se ovakvim izjavama osećaju ugroženim, gde i kako da dobiju zaštitu.

Predsednici Vlade bih postavio pitanje koje sam joj već postavio kada je u ovoj Skupštini iznosila svoj ekspoze u svojstvu mandatarke, ali se ona tada na ovo pitanje oglušila, pa ću ga sada ponoviti.

Naime, Organizacija „Transparentnost Srbije“ od februara ove godine pokušava da dođe do kopije koncesionih akta iz studije opravdanosti za koncesiju za Aerodrom „Nikola Tesla“, kako bi videli da li je odabrani model koncesije za Srbiju najpovoljniji ili postoje možda neke povoljnije solucije, kao što su investicije iz sopstvenih izvora ili iz eksternih bankarskih kredita. Ministarstvo saobraćaja je najpre odbilo da dostavi dokumenta, uz argument da bi njihovo obelodanjivanje bilo štetno, a kasnije je u pisanom odgovoru, na upit Poverenika za informacije od javnog značaja, odgovorilo da dokumenta ne poseduje. Zato pitamo - ko je izradio i ko poseduje dokumentaciju o davanju Aerodroma „Nikola Tesla“ u koncesiju, obzirom da smo sigurni da dokumentacija postoji, jer je Komisija za javno privatna partnerstva dala na ta akta pozitivno mišljenje, a to se na njenom sajtu vidi pod rednim brojem 44?

Sedmog septembra ove godina Upravni sud doneo je presudu kojom se nalaže Generalnom sekretarijatu Vlade da u roku od 15 dana, dakle u roku koji je prošao, „Transparentnosti Srbije“ dostavi tražene informacije i dokumenta, a u vezi sa koncesijom Aerodroma „Nikola Tesla“. Pitanje je - da li je Vlada Republike Srbije u roku propisanom presudom Upravnog suda „Transparentnosti Srbije“ dostavila traženu dokumentaciju?

Podsećamo da je ćutanje Uprave u ovom slučaju nedozvoljeno u ovakvim postupcima i podleže prekršajnoj odgovornosti, pa isto postavljamo pitanje – da li je zbog probijanja roka i ranijeg ćutanja protiv bilo koga iz Vlade pokrenut prekršajni postupak zbog sakrivanja informacija o planiranoj koncesiji za Aerodrom „Nikola Tesla“, naš najveći aerodrom?

Sledeće pitanje upućujemo ministarki pravde i pitamo – da li će Udruženju tužilaca i Društvu sudija i nevladinim organizacijama, koje su napustile javnu raspravu o ustavnim promenama, u kojoj su učestvovale na poziv Ministarstva, da li će ministarka pravde odgovoriti na njihovo pismo? Takođe, da li će postupiti onako kako joj je u tom pismu sugerisano, a to je da Ministarstvo pravde blagovremeno javnosti objavi Nacrt ustavnih promena u domenu pravosuđa, pre nego što iste dostavi Venecijanskoj komisiji, obzirom da su i Udruženje tužilaca i Društvo sudija i nevladine organizacije, CEPRIS, Jukom i ostali koji su učestvovali u tom procesu izrade predloga rešenja ustavnih promena, izrazili popriličnu zabrinutost da će takvim predlozima takvih rešenja biti ugrožena inače tanka, krhka i praktično nepostojanja nezavisnost pravosuđa u ovoj zemlji?

Sledeće pitanje ponovo upućujemo predsednici Skupštine i molimo je da dostavi informaciju dokle se stiglo sa implementacijom Portala za nadzor javnih finansija, čije je uvođenje poslanicima Skupštine najavljeno pre dve godine, tj. u decembru će biti dve godine. I tada je, kao i nedavno, rečeno da će najpre članovi Odbora za finansije dobiti uvid i pristup tom Portalu za praćenje javnih finansija, a tek nakon toga i ostali narodni poslanici. Međutim, od tog obećanja prošlo je skoro dve godine. Dakle, kao u „Maratoncima“, u januaru rekli pare u aprilu, a od tog obećanja prošlo godinu dana. Dakle, kada ćemo dobiti precizan uvid u javne finansije ove zemlje kroz pristup Portalu za nadzor javnih finansija, koji omogućava detaljan analitički uvid u trošenje budžetskih sredstava para poreskih obveznika ove države?

Sledeće pitanje upućujemo ministru finansija.