Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, iako je to moj prethodnik. gospodin Petronijević, naglasio, ipak ću reći da će SPS podržati ovaj zakonski projekat, iako smo imali dosta primedbi i iskazali ih u vidu više od tridesetak amandmana, od kojih je jedan značajan deo i prihvaćen.
Time smo shvatili da je ministarstvo, odnosno Vlada, uložila zaista trud da se maksimalno uvaže kompetentne sugestije narodnih poslanika, što inače nije baš bio uvek slučaj.
Kada je u pitanju ovaj zakonski projekat dobro je to što se očigledno pokušava napraviti jedna prava kopča sa evropskim trendovima u oblasti visokog obrazovanja. To je sigurno dobro i tu postoji jedna opasnost, naime da pokušavajući da se integrišete u neke trendove, evropske i svetske, izgubite možda ono što je dobro na lokalu, odnosno ono što je dobro kod nas i u našem dosadašnjem sistemu obrazovanja.
Bez obzira što mi često imamo mišljenje da ono što mi posedujemo nije tako dobro kao kod suseda ili Evrope, koja je u poslednje vreme vrlo aktuelna, lično mogu da kažem da je naš sistem obrazovanja ipak uspevao dati dobre stručnjake, bez obzira što smo čuli na nekim sastancima i na Odboru za prosvetu da neki imaju rezerve prema tome.
U svakom slučaju treba sačuvati ono što je dobro i nadograditi ono što je trend u svetu. Međutim, činjenica da smo mi i u ranijem periodu pravili, još u onom socijalističkom, Titovskom periodu, ne znam kako da ga nazovem, razne pokušaje reformi obrazovanja i da su nam se te reforme uglavnom obijale o glavu, što kažu, to je uvek opasnost kada se nešto menja da može doći da izazove i neke kontraproduktivne posledica.
U ovom slučaju nemam taj strah. Mislim da su stvari dosta dobro izbalansirane, da je vođeno računa o tome da se sačuva ono što je kvalitetno u dosadašnjem sistemu visokog obrazovanja i da se sve to integriše sa evropskim sistemom visokog obrazovanja, iako moram da kažem da, poznavajući sisteme obrazovanja velikih evropskih zemalja, kao što je Nemačka, Engleska, Francuska itd, vrlo sam skeptičan da će oni prihvatiti iskreno i do kraja Bolonjsku konvenciju.
Mislim da je Bolonjska konvencija namenjena ovim mlađim evropskim zemljama, u koje i mi spadamo, i manjim, i da moramo takođe da vodimo računa da ne preteramo u tom procesu uklapanja u Bolonjsku konvenciju. Znači, ne bi trebalo žuriti da pokažemo da smo veći katolici od rimskog pape, ali u svakom slučaju taj deo pozdravljam i glasaćemo u tom smislu za ovaj zakon.
Pored onih primedbi koje smo uspeli da iskažemo u obliku amandmana, ovde imam jednu primedbu koju zbog zauzetosti oko prethodnog zakonskog projekta nisam uspeo da iskažem u obliku amandmana, pa bih sada iskoristio priliku, pošto je tu ministar i njegova saradnica, koja je očigledno zadužena za visoko obrazovanje, da kažem da u članu 27. kada se govori o obrazovanju na naučno-umetničkim poljima, navode se - prirodno-matematičke nauke, društveno-humanističke nauke, medicinske nauke, tehničko-tehnološke nauke i umetnost, a moje je mišljenje da bi tu moralo da bude mesta i za nešto što bih nazvao računarsko-informatičke nauke.
Jer, one se ne mogu podvesti, i ako hoćete Skupština nije mesto za stručnu diskusiju u tom delu, ali one se ne mogu podvesti ni pod tehničko-tehnološke, a ni pod društveno-humanističke, ali ne mogu ni pod matematičke. Znate, informatika u svojoj primeni može biti i deo umetnosti. Vi možete preko računara, kao što vi naravno znate, raditi stvari koje nemaju nikakve veze sa matematikom niti nekom konkretnom tehnikom.
Prema tome, možda je to jedna stvar o kojoj bi trebalo povesti računa. I jedna od primedbi koja se čula u izlaganju dosadašnjih kolega, koju zaista želim da naglasim, iako možda neću reći ništa novo, odnosi se na ovu navalu, bujicu otvaranja privatnih fakulteta.
Dolazeći u Skupštinu, u kolima, na radiju, sam čuo izveštaj programa Radio Beograda, gde navode gospodina Kneževića, bivšeg ministra, kako Srbija najzad počinje da "vari" novine. Žao mi je što gospodin Knežević nije tu, ali mislim da mi ovde u Srbiji često preterujemo sa nekim novinama. Kada je nešto novo, onda mi sa njima idemo do nekih krajnosti koje to sve dovode do potpunog besmisla.
Čini mi se da je tako i sada kada su u pitanju privatni univerziteti, akademije, fakulteti itd. To je jedan veliki problem i ništa novo nisam otkrio. Malopre je i koleginica Vjerica Radeta o tome govorila. To je problem sa kojim će, verujem sadašnje, ali i buduća ministarstva i ministri imati najviše posla.
Naime, privatni fakulteti postoje u svetu i to je poznato. Ali, radi javnosti moram da kažem da nisu svi privatni fakulteti tako dobri i tako poznati kao što se misli. Navodim primer SAD-a, gde ima desetak vrhunskih privatnih fakulteta, gde mogu da odu vrhunski studenti, da studira elita, koja ima uzgred i dosta para.
Zatim, postoje stotinak odličnih državnih univerziteta i na stotine, neko reče i na hiljade raznih privatnih fakulteta koji funkcionišu po principu: na jedan šalter uplatiš, upišeš se i platiš, a na drugi šalter dobiješ diplomu i platiš. Nažalost, kako se stvari kod nas dešavaju, čini mi se da taj trend ne bi trebalo kod nas da se više dozvoli, nego da se uvede mnogo rigorozniji postupak dobijanja akreditacije.
Ono što je važno i što predstavlja generalno problem ne samo kada je ovaj zakon u pitanju, a to je da možemo doneti dobar zakon, ali moramo da kontrolišemo kako se taj zakon primenjuje. Mislim da je ovaj problem rešiv, ali uz odgovarajuću i adekvatnu kontrolu.
Koleginice i kolege poslanici, uvažene kolege iz Ministarstva, dobro je da se javi neko iz Naftne industrije Srbije. Ja sam sticajem okolnosti u dvostrukoj ulozi, kao narodni poslanik i kao neko ko radi u Naftnoj industriji Srbije već 14 godina.
Još jedan detalj koji možda neće biti irelevantan, to je da sam 7,5 godina bio na mestu direktora Centra za razvoj i Sektora za razvoj Naftne industrije Srbije. Sa te pozicije sam dosta dobro upoznao NIS i zaista imamo ozbiljnih primedbi na donošenje zakona o ukidanju NIS-a.
Prvo, ovaj zakon smo počeli da raspravljamo u jeku godišnjih odmora po hitnom postupku, kao da je to neki manje važan zakon, a reč je o jednom od najvažnijih projekata koje ova skupština donosi.
Radi javnosti ću napraviti jedno poređenje: budžet Republike Srbije za ovu godinu iznosi oko 430 milijardi dinara, a prihod NIS-a u prošloj godini je 193 milijarde dinara. Dakle, mi ovde raspravljamo o NIS-u, koji godišnje ima prihod preko dve milijarde evra. To su veliki novci za ovu zemlju i naravno da je bilo potrebno celom ovom projektu prići mnogo ozbiljnije.
Osnovne primedbe koje su ovde date od jednog dela poslanika su tačne. Naime, ne vidi se šta će se dešavati posle donošenja zakona. Donosi se zakon koji je ovde predložen, i šta dalje?
Kada se raspravlja o ovako važnom zakonu mora se znati šta se hoće, kakva je strategija restrukturiranja, odnosno privatizacije. Ministar je u više navrata rekao da donošenje ovog zakona, koji je tehnički zakon, nema nikakve veze sa nekakvom privatizacijom i da će to biti tek u nekom kasnijem periodu.
Ja ću ovde citirati izjavu generalnog direktora NIS-a gospodina Popovića, koji je izjavio (ne za žutu štampu, jer list "Ekonomist" sigurno nije žuta štampa) sledeće: "Rafinerije ulja u Kruševcu i Beogradu su najvećim delom izdvojene iz NIS-a i prešle su u nadležnost Republike Srbije, tako da bi uskoro mogle da budu privatizovane. Oko uljnih rafinerija NIS je završio najveći deo posla, tako da je na potezu Agencija za privatizaciju." Dakle, ne samo da neće doći do privatizacije u narednom periodu, nego je ona već u toku i ubrzo ćemo videti šta se dešava po tom pitanju.
Želim da kažem da je privatizacija, na primer, uljnih rafinerija, Rafinerije nafte u Beogradu i Rafinerije mazuta u Kruševcu, jedan od uslova koji je postavio MMF zarad produženja određenih finansijskih aranžmana. Niko nije uspeo da utvrdi ko je dogovorio takve aranžmane. Kakve veze ima FAM Kruševac sa produžetkom stand by aranžmana sa MMF-om? Mislim da je takva vezana trgovina nešto što je moralo biti objašnjeno pre svega Skupštini, a i široj javnosti, kakve imaju veze te dve stvari?
Što se tiče tih rafinerija, želim da kažem da one pokrivaju kompletnu potrebu za uljima u našoj zemlji. U slučaju njihove privatizacije, kakva će biti dalja njihova sudbina?
Hoće li se zatvoriti i otvoriti tržište, odnosno hoće li se privatizacijom tih rafinerija kupiti tržište od strane drugih velikih kompanija ili će se iskoristiti prodaja tih rafinerija da se upumpaju sredstva u NIS, kako bi se izvršila modernizacija energetskih rafinerija Pančeva i Novog Sada? Naime, da bismo mogli da proizvodimo derivate po evropskim standardima potrebno je uložiti oko 400 miliona dolara u modernizaciju Rafinerije Pančevo i Rafinerije Novi Sad.
Ministar je izjavio više puta da će razlog za donošenje ovog zakona biti taj da se postigne bolja proizvodnja, profitabilnija, da se postigne kvalitetnija proizvodnja itd. Ne vidim da će se samim donošenjem zakona nešto promeniti. Znači, potrebno je stvoriti preduslove da se obezbede ta sredstva. Ne vidim kakav je način da se do tih sredstava dođe, pa bih zamolio gospodina ministra, ako ima odgovor na ovo pitanje, da to malo pojasni.
Malo ko spominje zaposlene u NIS-u. Sigurno da su zaposleni u NIS-u jedna od njegovih najjačih snaga. U poslednjih godinu dana preko 100 vrhunskih stručnjaka i inženjera napustilo je NIS. Narod, zaposleni u NIS-u su zaplašeni, pet godina se non-stop priča o reorganizaciji, privatizaciji, višku zaposlenih itd.
Za pet godina ni ova ni prethodna vlada nisu uspele da imenuju direktora, nego NIS, kao najveća firma u državi, ima pet godina v.d. direktore. Mislim da je ovaj sadašnji direktor četvrti za ovih pet godina. To pokazuje jednu određenu neozbiljnost kada je u pitanju odnos prema ovako važnoj grani industrije.
Želim da podsetim da privatizacija NIS-a može da ima dalekosežne posledice. Navešću samo jedan primer koji do sada niko nije uočio, a to je da bi se moglo desiti da se određena postrojenja, recimo u Rafineriji Novi Sad, koja nisu u funkciji iz određenih razloga, ako neko kupi tu rafineriju i dovede je u funkciju, počnu nenamenski koristiti. Na šta konkretno mislim?
Proteklih nekoliko godina bilo je dosta reči i dosta konkretnih pokušaja da se određena postrojenja Rafinerije u Novom Sadu iskoriste za preradu veoma otrovnog hemijskog otpada. Do toga nije došlo, ali ja se plašim da bi u slučaju da neko kupi Rafineriju Novi Sad mogao da iskoristi jedan deo tih postrojenja za preradu vrlo opasnog hemijskog otrova. Ne želim nikoga da plašim, želim samo da ukažem na to da država mora da ima potpunu kontrolu nad onim šta se dešava u okviru NIS-a.
Veoma je važno istaći da ako se izglasa ovaj zakon kompletni dalji postupak šta će biti sa NIS-om se seli iz Skupštine i prelazi u nadležnost Vlade. Na sve što se kasnije bude dešavalo mi ovde kao direktno izabrani predstavnici naroda nećemo imati nikakav uticaj, odnosno imaćemo nekakav posredan uticaj.
Zašto do sada nije menjan Zakon? Zašto se, u stvari, ovaj zakon menja? Jedan od osnovnih razloga je što po starom zakonu vi niste mogli da izvršite privatizaciju, odnosno da prodate deo NIS-a zato što je NIS bio jedinstveno preduzeće i jedini subjekat u pravnom i platnom prometu.
Prema tome, kako biste mogli da ponudite nekom da kupi deo NIS-a, recimo 10% NIS-a, ili 49% NIS-a. Zašto bi neko kupio 49% NIS-a? Ne, neko ko hoće da kupi NIS će da kupi najprofitabilnije delove – uljne rafinerije i pumpe, koje svakog dana donose zvečeće pare, a neće da kupi jedan deo NIS-a, iako je po ovom zakonu koji sada važi, koji predlažemo da se ukine, to bilo u principu moguće. Znači, jedna od osnovnih funkcija ovog zakona o ukidanju NIS-a jeste da se omogući prodaja uljnih rafinerija i da se kreće u privatizaciju, za koju niko ne vidi kako će se dalje odvijati.
Postoji puno razloga zbog kojih bi trebalo povući ovaj zakon, napraviti jasnu strategiju restrukturiranja NIS-a i tada se pojaviti pred ovom skupštinom.
Što se tiče nekih primedbi npr. da li su letnji odmori uticali na to da li ćemo promeniti svoje stavove, naravno, ja sam izneo svoj stav. Previše dobro poznajem ovu problematiku da bih mogao da glasam za ovaj zakon.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću samo ovde da pročitam osnovne primedbe koje sam čuo u svojim razgovorima sa zaposlenima u NIS-u. U pitanju su uglavnom osobe na stručnim položajima i one dobro poznaju ovu problematiku.
Prvo, nije urađena analiza stanja u oblasti gde bi se podsetilo koji su to razlozi za donošenje zakona o Javnom preduzeću NIS, dakle, kakvo je stanje u toj oblasti, kritička ocena; zatim, nema celovitog objašnjenja kako će funkcionisati ovaj sektor uređen na jedan nov način, dakle, ukidanjem postojećeg zakona.
Zatim, ne postoji ili nije dovoljno objašnjen socijalni program, ne postoji ili nije poznato da postoji deobni bilans između subjekata koji nastaju ukidanjem Javnog preduzeća NIS. Izostalo je regulisanje prava zaposlenih, ne postoji projekcija poslovanja za nove oblike nastale iz NIS-a, a one nastavljaju delatnost.
Nejasna je strategija restrukturiranja. Nema modela privatizacije, neadekvatna je procena imovine. Nejasna je relacija između dizela i benzina kada je reč o energetskom bilansu. Ima to veze, gospodine ministre, vi to možda ne znate, ali ja znam, a i gospodin Sokolović to sigurno zna. Nedefinisana je relacija između proizvodnje i prometa gasa.
Zatim, vrlo bitna pitanja: koji procenat akcijskog kapitala pripada zaposlenima u NIS-u i šta je sa kapitalom koji bi pripadao zaposlenima u javnom sektoru (prosveta, zdravstvo, uprava, sudstvo, vojska itd.) i da li udeo zaposlenih treba izdvojiti odmah ili to ostaviti za naredne korake.
Zatim, nejasno je koliko će biti radnika u budućim delovima, kako će se rasporediti stručna služba i operativni radnici, kakav je odnos prema eventualnom višku zaposlenih, koliko će se novih radnika primiti i šta sve ovo ukupno košta. Ovo su primedbe koje sam ja notirao u razgovoru sa zaposlenima iz NIS-a. Voleo bih da čujem šta ministar kaže na ovo.