U ime poslaničke grupe SPS, amandmanom sam predložio da se u članu 16. dodaju st. 3. i 4.
U stavu 3 – da Odluku o donošenju količinskih ograničenja donosi Vlada Republike Srbije, na inicijativu zainteresovanih organa i organizacija, i u stavu 4 – da se Odluka o donošenju količinskog ograničenja objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Mislim da Vlada mora da bude donosilac Odluke o ograničenju, a inicijativu mogu da pokrenu proizvođači određenih vrsta roba, udruženja proizvođača, Komore i svih drugih koji se osećaju ugroženim i traže da se rešenje napravi kroz ograničenje.
Naravno, zbog informisanosti neophodno je da se to oglasi u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Znam da je u čl. 55, 56. i 57. naglašeno da ministarstva i vlade donose određene propise, ali mislim da nije suvišno da se u ovom članu naglasi potreba da Vlada Republike Srbije donosi ovakvo rešenje.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da u ulozi zamenika predsednika Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom izrazim žaljenje što ovako važan zakon nije razmatran na Odboru iz razloga koji su moji prethodnici rekli.
Mislim da će biti uskraćen jedan stav o zakonu koji ima dugoročni značaj. Mi danas zapravo raspravljamo o jednom od suštinski važnih, rekao bih strateških zakona, od koga zavisi budućnost privrede Srbije.
Vreme dugogodišnjih sankcija izopštilo je privredu Srbije iz međunarodne podele rada i više godina se taj posao spoljne trgovine odvijao simbolično.
Povratak na strana tržišta je veoma složen i težak proces, mnogo teži nego da se prvi put pojavljujemo na tim tržištima; već su neki drugi zauzeli mesta, vlada vučja konkurencija i mi u jednoj tako ogromnoj ponudi, gde se kvalitet, rokovi, target cena podrazumeva, moramo da pronađemo svoje mesto. Naravno da su razvijeni različiti oblici saradnje, koji kod nas zbog mnogih ograničenja nisu mogli da se u punom obliku razmahnu.
Znamo da imamo zavidne proizvođačke kapacitete, da su oni nažalost zastareli, ali da mnogi od njih stoje i da nam je neophodno da te kapacitete aktiviramo, zaposlimo. Oni zapravo ne rade iz razloga koji su veoma teški, ali jedan od osnovnih razloga, takođe veoma težak, jesu mnoge administrativne prepreke i barijere koje su postojale i koje su u bitnoj suprotnosti sa pravilima trgovanja na svetskom tržištu.
Novi zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju polazi od osnovnog cilja da uredi spoljnu trgovinu robom i uslugama i obezbedi slobodu trgovanja u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i normativima EU. Proklamovano načelo slobode spoljnotrgovinskog poslovanja treba snažno da podržimo, posebno u delu da svako može da se bavi spoljnom trgovinom, u skladu sa donetim propisima. U spoljnotrgovinskom poslovanju svakom privrednom subjektu i fizičkom registrovanom licu dozvoljeno je sve što nije posebnim propisima ograničeno.
Ovim zakonom, što je veoma važno, uspostavlja se pravni okvir koji je u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i EU i omogućuje privrednicima nesmetan pristup poslovima na tržištima sveta, ravnopravan tretman, i mislim da je to bitna i veoma važna novina. Ujedno, ovaj predlog maksimalno štiti domaću proizvodnju i u skladu je sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, tako da nema nekih mogućnosti da nam se zbog toga prebaci.
Mislim da će zakon ubrzati pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji jer se njeni principi usvajaju i dobijamo status jedne od najpovlašćenijih nacija među porodicom od 150 zemalja. I, imamo šansu da prilagođavanjem ovih zakonskih rešenja brže uđemo u Evropu, nego što je to bez ovog zakona moguće. Mislim da se pruža šansa da se omogući široka lepeza oblika saradnje sa inostranstvom, što će verovatno više pobuditi interes stranih ulagača nego što je to situacija danas. Administrativna procedura se pojednostavljuje, omogućuje se nesmetan tok robe i usluga i mislim da će se spoljnotrgovinski poslovi uvećavati, bez obzira na sve prethodne probleme o kojima sam govorio.
Analizom novog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju jasno se izdvajaju dva poglavlja. Prvo je sloboda rada u spoljnotrgovinskom poslovanju i drugo - ograničenje poslova u spoljnotrgovinskom poslovanju. Sloboda spoljnotrgovinskog poslovanja je deklarativno, ali vrlo jasno izrečena kao pravo svih subjekata u privredi, bez posebnog naglašavanja kako i kojim podzakonskim aktima će oblik slobode biti definisan. Naprotiv, ograničenje i mere zaštite i posebnog režima predviđaju veliki broj pratećih podzakonskih rešenja koje donosi Vlada i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, te se stvara lažni privid da je zakon restriktivan. Mislim da se pažljivim čitanjem zakona do toga može doći.
Mislim da je veoma važno da se razrade mehanizmi sprovođenja podzakonskih akata, naročito kod izdavanja kvota i dozvola, kako bi se izbegli već poznati problemi u birokratiji, samovolji, korupciji i sivoj ekonomiji. Potrebno je, takođe, obezbediti usaglašenost odredaba ovog zakona sa drugim propisima koji regulišu devizni sistem poslovanja, carinski sistem, poreski sistem, slobodne zone, tehničke propise, standarde, zaštitu životne sredine i sanitarne i fitopatološke propise. Mislim da treba razraditi posebne oblike u posredovanju u spoljnotrgovinskom prometu, trgovini uslugama, pre svega intelektualnim uslugama, malograničnom prometu, dugoročnim proizvodnim kooperacijama, kojih sve više ima itd.
Sve u svemu, mislim da je pred nama dobar zakon, zakon koji pruža šansu, koji oslobađa i predstavlja dobru osnovu za razvoj spoljnotrgovinskih poslova Srbije, za nova investiciona ulaganja. Najvažnije je za nas privrednike da je ta procedura donošenja odluke i realizacije poslova veoma skraćena, pojednostavljena i mislim da će se poslovi izvoza mnogo lakše odvijati u odnosu na dosadašnji način. Poslanička grupa SPS pozdravlja ovaj zakon i mi ćemo se u danu za glasanje opredeliti da ovaj zakon bude što pre usvojen.

Poštovani predsedniče, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, nema zakona o kome se ovde ne raspravlja a da nema važnost, da nije od značaja.
Međutim, mislim da ovaj paket zakona opredeljuje sudbinu mnogih privrednih subjekata, a i građana Srbije. Naravno, nemam nameru, zbog vremena, da govorim o svim ekonomskim zakonima, ali bih nekoliko stvari napomenuo vezano za Zakon o porezu na dodatu vrednost.
Mislim da je dobra vest da konačno, posle šoka koji smo imali kao privreda da učinimo izvestan napor da taj prvi period investicija u dodatu vrednost ili porez izdržimo do prvog povraćaja tog datog poreza, sada dolazimo u situaciju da za neke od proizvoda, vrlo važnih, korigujemo PDV sa 18% na 8%. Međutim, mislim da ne bi trebalo da se na tome stane.
Imamo sada jednu situaciju na koju makroekonomska politika treba dosta brzo da reaguje: imamo suficit u bilansu i imamo veoma nelikvidnu privredu. Mislim da su te dve stvari suprotne jedna drugoj i da bi moralo mnogo više pažnje da se posveti tome da se taj balans pravi češće u korist likvidnosti privrede i mislim da je dobro što je PDV zaživeo, što je ta osnovica ili baza poreskih obveznika sada daleko šira, što je skoro siva ekonomija ukinuta ili idemo ka tom cilju. Mislim da dalje balansiranje tih odnosa treba da u kontinuitetu teče.
Izmene i dopune Carinskog zakona rešavaju jedan socijalni problem, pre svega zaposlenih radnika u inostranstvu koji sada dobijaju šansu da uvezu bez da plaćaju porez i carinu i mislim da će to znatno doprineti motivisanju tih ljudi da bar te zadnje dane svog života ili penziju provedu u svojoj zemlji.
Posebnu pažnju treba da obratimo na zakon o carinskim tarifama. Dobro je što konačno Srbija ima svoj tarifni pravilnik. Dobro je što se težilo ka tome da se isprave greške koje su napravljene u zajedničkom tarifnom pravilniku sa Crnom Gorom. Dobro je što je preko 170 artikala, šifara i nomenklatura došlo pod udar ili pad carinske stope. Međutim, tu bi makroekonomska politika morala da vodi računa o nekoliko stvari.
Prvo, mi smo kao zemlja dugo godina bez nekog investicionog kontinuiteta. Imamo veoma dobru radnu snagu, pre svega u oblasti proizvodnje robe široke potrošnje i imamo zastarele kapacitete. Nama je oprema neophodna. Ta oprema bi, ako ništa drugo, trebalo da bude oslobođena bar tih carinskih davanja ili sa najmanjom mogućom stopom, kako bismo mogli da nastavimo sa tim investicionim ciklusom i da zaposlimo ljude, a ono što imamo kao prednost je stručna radna snaga, pre svega u oblasti proizvodnje tekstila.
Druga važna stvar je da mnoge repromaterijale koje smo u ovoj zemlji proizvodili više ne proizvodimo. Kada već govorimo o tekstilu i kada su repromaterijali za tekstil u pitanju, situacija je takva da skoro ništa od toga ne proizvodimo, a napravili smo sporazum sa Evropskom unijom gde možemo da vršimo izvoz tekstilnih proizvoda. Ako sporazum o tekstilu, ako dogovor o sinhronizaciji i harmonizaciji sa Evropskom unijom oko tarifnih stavki to ne dozvoljava, Vlada mora da iznađe neke načine da preko carinskih kontingenata za uvoz repromaterijala napravi jednu gamu tih proizvoda koji će biti oslobođeni carinskih davanja.
Mi smo danas u razgovoru sa ministrom kao poslanička grupa na tu temu razgovarali, podneli određene amandmane i dogovorili smo se da putem carinskih kontingenata na uvoz repromaterijala pružimo olakšice proizvođačima, pre svega robe široke potrošnje, ali i tekstila, da mogu da budu oslobođeni davanja kako bi mogli da budu konkurentni u odnosu na Evropu tamo gde nam se šansa pruža, da možemo da zauzmemo mesto onih koji sada tamo izvoze, da zauzmemo mesto Kineza, Bugara, Rumuna, sve više Makedonaca, kako bismo mogli da zaposlimo jedan ogroman kapacitet koji trenutno u ovoj zemlji stoji.
Inače, poslanička grupa SPS će podržati ovaj set zakona, uz dogovore koje smo danas napravili.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, današnjom raspravom o vrlo važnim predlozima zakona, grupi ekonomskih zakona, opredeljujemo dalju sudbinu procesa privatizacije, jer se vremenom kroz praksu pokazalo da mnoga rešenja, bila ona dobra ili ne, usporavaju proces privatizacije.
Mislim da je veoma važno da izmene i dopune Zakona o tržištu hartija od vrednosti omogućuju više kanala prodaje kapitala, ukrupnjavanje tog kapitala i mogućnost da se dobije više u paketu nego što se to pojedinačnim nuđenjem akcija moglo do sada da učini. Vrlo je važno da je ogroman deo kapitala koji se nalazi u privrednim društvima do sada bio samo vlasništvo države, a ovog puta, mislim s pravom, Vlada se opredeljuje u predlogu da sa tim delom kapitala ima i pravo glasa. Mislim da će se na taj način donositi ispravnije strateške odluke, odgovornije odluke.
Jedino je tu važno, s obzirom na veliki broj odluka koje se donose, da ministar na pravi način propiše vrlo precizne rokove i uslove pod kojima će se davati ta saglasnost Akcijskog fonda, kako ne bi zbog kašnjenja izostao pravi efekat mnogih strateških odluka.
Dame i gospodo, mislim da posebnu pažnju zaslužuje Zakon o privatizaciji. Od rešenja u ovom zakonu umnogome zavise zapošljavanje, rast dalje proizvodnje i razrešenje mnogih nagomilanih problema koji postoje u privredi ove zemlje.
Predloženim izmenama štiti se interes, pre svega, društvenog i državnog kapitala, ali i malih akcionara i ubrzava se proces privatizacije i on postaje pravedniji.
Želim da podsetim da privreda ove zemlje u poslednjih deset godina posluje u uslovima kakve privredna praksa i ekonomska teorija ne prepoznaju: u uslovima embarga, prekinutih normalnih tehnoloških i komercijalnih tokova između eks-jugoslovenskih republika, sa velikim troškovima, smanjenim kapacitetom zapošljavanja, jer su tržišta nestala.
Samo najvitalniji deo privrede je uspeo da dočeka godine iza 2000, u uslovima kada je izgubio tržište, kada je dobar deo imovine ostao u eks-jugoslovenskim republikama i kada je morao da traži nove izvore za taj tehnološki reprodukcioni lanac.
Rešenja su tražena u kreditima, koji su, priznaćemo, dosta visoki da bi proizvodnja robe široke potrošnje mogla da pokrije iz akumulacije to što se preko kredita troši. Mislim da je veoma mudra odluka da se procesom restrukturiranja, procesom otpisa i procesom otpusta duga rasterete ogromnih obaveza prema državi i poveriocima pre svega privredni subjekti, a da država pri tom ne gubi svoj deo kapitala i da ti privredni subjekti mogu na tržištu da se pojave, obezbede normalno poslovanje, a iz dela koji je državni da se prilikom prodaje naplati onaj deo koji je otpušten.
Mislim da se tu radi pre svega o velikim privrednim sistemima i da je veoma važno da se na taj način očuva ogroman državni kapital, osnovna sredstva i radna mesta, koja će posle toga veoma teško moći da se tako brzo otvaraju.
Želim da podsetim da su neke firme privatizovane, malopre je o tome bilo reči, po zakonu iz 1997. godine. Radi se uglavnom o velikim privrednim sistemima koji zapošljavaju veliki broj radnika, sistemima koji su preživeli iste nedaće koje imaju i ovi sistemi o kojima sam malopre govorio. Firme od kojih žive čitavi gradovi, rekao bih i regije, a neke imaju i stratešku važnost za ovu zemlju Srbiju, svojim radnicima su podelile akcije. Radi se o malim akcionarima, kojih ima više hiljada, a rekao bih i desetine hiljada njih imaju vlasništvo nad tim malim akcijama, ali te akcije nisu izašle na tržište. Te akcije su ostale u fiktivnom vlasništvu, da ga tako nazovem, u rukama tih malih akcionara, a preko 40% kapitala se nalazi u tim firmama, a u stvari vlasništvo je države.
Mislim da je veoma važno za te privredne subjekte da se kroz određene kriterijume, koje će izgraditi Vlada Republike Srbije, a posebno Ministarstvo, sagledaju upravo firme od posebnog značaja i da one potpadnu pod kategoriju otpusta duga do visine državnog dela kapitala koji u tim firmama postoji, sa šansom da se to naplati. Opstanak ovih firmi čuva, pre svega, ogroman državni kapital, društveni kapital, čuva u isto vreme zaposlenost i čuva čitave regione.
Znajući koliko ministar Bubalo ima razumevanja za privredu mislim da će on učiniti maksimalne napore da ovaj problem sagleda i pokuša da kroz vrlo precizne kriterijume izdvoji takve firme koje bi mogle da potpadnu pod procese restrukturiranja, zapravo otpusta duga koji će se naplatiti prodajom ovog dela. Radi se o firmama koje zapravo imaju veoma dobru tržišnu šansu, a koje su, zbog svih onih problema koje su imale, zapale u dužničku obavezu koju mogu na ovaj način da prevaziđu.
Poslanička grupa SPS je u tom smislu predložila određene amandmane kojima se rešava ovaj problem. Nadam se da ćemo naići na razumevanje i da ćemo preko amandmana rešiti ovaj problem. U isto vreme, saglasni smo da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo nađu određena rešenja i da zakonski inkorporiraju ovakav stav, kako bismo mogli da sačuvamo jedan ogromni kapital, pre svega u radnoj snazi.
Želim da naglasim da je za poslaničku grupu SPS ovaj amandman veoma važan i da ćemo mi insistirati na prihvatanju istog. Ukoliko ovaj amandman ne bude prihvaćen, ili Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo ne nađe adekvatno rešenje, mi nažalost nećemo biti u situaciji da glasamo za ovaj zakon. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da poglavlje - zabrana diskriminacije u predloženom zakonu o radu pruža šansu da se mnoge nepravilnosti i zloupotrebe u oblasti radnih odnosa, počev od zapošljavanja, pa i u procesu rada, izbegnu, zaustave. Lično u potpunosti pozdravljam sve članove od 18 do 21, koji u tom poglavlju govore o zabrani diskriminacije.
Međutim, za mene je drugi stav člana 23. sporan zato što se predviđa da teret dokazivanja činjenica pada na tuženog. Mislim da je to u suprotnosti sa svim važećim zakonodavstvom kod nas, posebno u suprotnosti sa Zakonom o parničnom postupku. Ima pravo da se svako ljuti i tuži, pa makar i objektivno ne bio u pravu, ako ne bude primljen u radni odnos ili ako smatra da su mu radna prava poremećena.
Mislim da se bespotrebno stvaraju problemi, troškovi, vreme i sudski procesi, i to nije u skladu sa važećim zakonskim propisima kod nas. Molim da narodni poslanici ovaj amandman razmotre i u danu za glasanje da glasaju onako kako sam predložio.

Poštovani predsedniče, uvaženi predstavnici Ministarstva, poštovani narodni poslanici, danas raspravljamo o jednoj grupi, po meni, veoma važnih ekonomskih zakona, koji se blagovremeno uvode u proceduru i koji na određen način prave harmonizaciju sa porezom na dodatu vrednost, i mnoge stvari i dileme između jednih i drugih vrsta poreza sada se razjašnjavaju i u isto vreme pravi se harmonizacija odnosa evropskih zakona i našeg zakonodavstva.
Mislim da je dobro što se ovi zakoni donose, jer imaju širok obuhvat poreskih obveznika. To je mana ove naše makroekonomske politike ili poreske politike koja je bila do sada.
Ovim merama smanjuje se siva zona poslovanja, porez se adekvatno raspoređuje prema ekonomskoj snazi poreskih obveznika i mislim da se sprovodi pravda.
Mislim da će se na ovaj način obezbediti ono što je već krenulo, da se budžet ravnomernije puni i da će mogućnost budžetskih potrošača biti takva da ravnomerno mogu da računaju na sredstva koja se iz budžeta dele. Od zakonskih propisa mnogo je važnije da je konačno krenula politika umerenog trošenja, zapravo trošenja onoliko koliko ima i da se time što ima i raspolaže. U isto vreme da ta potrošnja bude punjena na određen način od mnogo većeg obuhvata.
Moram da vam kažem da radim u jednoj velikoj firmi koja ima oko 7.000 zaposlenih radnika, da je ta firma zbog kapaciteta koje ima usmerena na spoljnu trgovinu, na izvoz, i mogu da vam kažem da se vrlo lako dogovaramo sa partnerima kada je u pitanju dizajn, kada su u pitanju rokovi, kada je u pitanju kvalitet, a najčešće zapinjemo kod cene. Zapinjemo jednostavno zbog toga što nam je država skupa i što nam je interna ekonomija skupa zbog mnogih događanja u prethodnim godinama, zbog visokih kamatnih stopa koje su prisutne kod banaka. Ulazimo u paradoks da nažalost najveću prednost koju ova zemlja ima, jeftinu radnu snagu, ne može da iskoristi jer su drugi troškovi prevagnuli u pogledu cena.
Mislim da je dobro u zakonu o porezu na dohodak građana da se smanjuju porezi na zarade radnika na 52%. To je jedan od bitnih elemenata koji će pospešiti konkurentnost naših proizvoda, pre svega na domaćem, ali i na inostranom tržištu. Mislim da je takođe dobro što se oslobađaju dela poreza na zarade radnici koji se po drugi put vraćaju na posao, koji su bili tehnološki viškovi, i to sa bitnom stopom smanjenja, i što za radnike koji po prvi put zasnivaju radni odnos poslodavac ne plaća poreze za doprinose godinu dana. Mislim da će za mnoge poslove na crno, zapravo radnike koji rade na crno, sada biti kod poslodavaca stvoreni motivi da se vrate u legalne poslove, u legalne radne odnose.
Takođe, veoma važno, za sve veći broj malih i srednjih preduzeća, za sve veći broj privatnih preduzetnika je smanjena poreska stopa na prihode na 10%. Mislim da će biti dobra motivacija za razvoj tih poslova, za konkurentnost, za zapošljavanje novih radnika.
Mislim da ćemo razviti tržište hartija od vrednosti onoliko koliko je u ovom trenutku moguće skidanjem poreza za trgovanjem hartijama od vrednosti koje su izdate na ime. Dalje, smanjenje poreza ili neplaćanje poreza u poljoprivredi i šumarstvu za dve godine, kao i smanjenje daljih davanja na katastarske prihode takođe će stvoriti podsticaj za razvoj poljoprivrede, koja je dosta dobra šansa ove zemlje, koja može to na pravi način da iskoristi.
Mislim da i porez na nasleđe treba da se plati onako kako je po zakonu predviđeno. Onaj ko nasleđuje više, neka plati više. Onaj ko nasleđuje manje, mislim da je potpuno u redu da plati manje.
Zakonom o akcizama pravi se harmonizacija, pre svega sa zakonima EU. U isto vreme podstiče se domaća proizvodnja duvana i mislim da je dobro da su se malo odvojile stvari, da imamo akcizno skladište domaćeg proizvođača i da imamo uvoznika koji će odmah morati da plati carinu na samoj granici, što stvara neku prednost naših proizvođača.
Imam tu primedbu, navike, tradicije, običaji naših seljaka su da proizvodi za svoje potrebe, recimo, rakiju, koja je takođe akcizni proizvod. U jednom delu zakona se kaže da i promet akciznih proizvoda ili alkohola, konkretno rakije, između fizičkih lica podleže plaćanju akciza. Ministar je obećao, mislim da će kroz amandmane to da se popravi. To nije moguće pratiti, mislim da bi bilo veliko opterećenje. To su uglavnom hobi proizvodnje, ne radi se o proizvodnjama za tržište. Moguće je da se jedan deo toga izdvoji, ali mislim da bi izazvalo više problema, nego što bi se moglo od toga dobiti koristi.
Različita su tumačenja oko uvođenja fiskalnih kasa i daljinskog praćenja poslova preko fiskalnih kasa. Ova zemlja je opterećena, kao i sve zemlje u tranziciji, mnogim problemima poslova na crno, šverca, i poreski teret je na veoma malom broju privrednih subjekata. Ti privredni subjekti nisu u stanju da izdrže takva davanja i postanu sposobni za izvoz, nekonkurentni su upravo zbog toga što imaju ta velika opterećenja.
Upornošću Vlade, inspekcijskih službi i svih onih koji su zaduženi za taj posao mislim da će moći da se stvori jedna visoka, sveobuhvatna faza. Iz toga će moći budžet da crpi na pravi način i stvara se mogućnost da mogu da se na određen način smanjuju stope opterećenja poreskih davanja u narednom periodu, više nego što je do sada. To ima višestruki značaj za budućnost ove zemlje, za privredu ove zemlje, pogotovo za male preduzetnike.
Još jednu primedbu koju bih voleo da predstavnici Vlade imaju u vidu, studentske i omladinske zadruge, za ljude koji do 26 godina rade i školuju se, oslobođene su plaćanja poreza. Međutim, znamo da imamo veliki broj omladinskih zadruga preko kojih poslodavci povremeno, privremeno, ljude koji su uglavnom socijalno ugroženi, uzimaju za završavanje određenih poslova koji ne traju puno. Mislim da bi bilo dobro da se izvrši, možda ne potpuno oslobađanje, ali da budu u nekom prioritetu u odnosu na redovnu zaposlene radnike. Mislim da bi to bila jedna vrsta pravde.
SPS će podržati ove zakone. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o budžetu za 2005. godinu i mislim da je to jedan od najvažnijih dokumenata koje ova skupština treba da usvoji.
Makroekonomska politika koja se odredi ovim budžetom opredeljuje sve aktivnosti tokom 2005. godine, odnosno život ove zemlje. Mislim da je dobro da dubinski o svemu porazgovaramo pre nego što se opredelimo za usvajanje ovakvog budžeta. Mislim da su ciljevi makroekonomske politike, koji su postavljeni, a to je povećanje privrednog rasta i makroekonomska stabilnost, dva osnovna cilja veoma važna, koja ne treba da budu realizovana samo u narednoj nego i u mnogo sledećih godina.
Takođe, pet mera, a to je restriktivna monetarna politika, čvrsta budžetska ograničenja, kontrolisana politika plata u javnom sektoru, restrukturiranje privrede i stvaranje ambijenta za povećanje izvoza, kao i reorganizacija javnih preduzeća, dobra su osnova za stvaranje stabilnije klime, koja može privredu da napravi atraktivnom, da bi mogli da budemo i strateški partneri novim potencijalnim investitorima ili onima koji žele da u ovu zemlju ulažu.
Mislim, takođe, da je realno planiran rast društvenog bruto proizvoda od 4, 5% i da inflacija od 9% može biti dobar parametar za dobru ekonomsku poziciju i realizaciju ovakvog jednog budžeta. Međutim, iako se naglašava komponenta restriktivnosti u mnogim pozicijama budžeta, bez namere da se ulazi u detalje, pa da se cifre kritikuju ovako ili onako, imamo elemente da kažemo da nije baš tako.
Više puta je ovde pomenuta priča da je izdvajanje za plate u državnom sektoru, zapravo na svim nivoima, od opštine preko svih nivoa vlasti i u mnogim javnim funkcijama, preveliko i da su podaci neumitni, koji pokazuju da se u zadnjih nekoliko godina rapidno povećava birokratija, koja preti da jedan ogroman deo budžeta zahvati.
Pri tom ne mislim da su to visoke plate, ali mislim da je broj učesnika u raspodeli takvih sredstava veliki i, ako je budžet restriktivan, ako želimo da budemo efikasni, onda je vrlo važno da se mere u pogledu smanjenja broja zaposlenih u javnim funkcijama striktno sprovode i da dele sudbinu onih koji su u privredi, jer sada imamo jednu kontradiktornu situaciju, da nam je veliki broj radnika iz proizvodnih firmi kao tehnološki višak na ulici, a zapošljavamo ljude u neproizvodnim delatnostima.
Takođe, mislim da merama ekonomske politike moramo da zaštitimo domaćeg proizvođača na i ovako malom privrednom prostoru, tržišnom prostoru.
I u ovom trenutku se u ovoj zemlji Srbiji uvozi sve i svašta, a pri tom mere koje su preduzete da se bar delimično zaustavi takav jedan izvoz ne daju rezultate.
Mislim da su ozbiljno bili na udaru proizvođači obuće, iza toga proizvođači tekstila. Mi sada imamo situaciju da su veoma ugledne firme propale upravo zbog nevođenja pravilne politike zaštite domaće proizvodnje. Sada su na udaru sve proizvodnje robe široke potrošnje.
Razumem da, ako želimo u Evropu, ako želimo da imamo uslove i ambijent kakav evropske zemlje imaju, ne možemo da računamo na zaštitnu politiku putem visokih carina, ali mere vancarinske zaštite, svedene samo na inspekcijsku kontrolu i kontrolu kvaliteta, nisu dovoljne.
Neophodno je da se pogledaju iskustva zemalja u okruženju, da se pogleda sirovinski sastav proizvoda koji uvozimo, da se detaljnije vrši atestiranje tih proizvoda. Zašto da, poučeni iskustvima koja smo imali od ranije, ta negativna iskustva ne izbegnemo i ne uvedemo zaštitne mere putem kvota, posebnih dozvola za uvoz određenih proizvoda, pre svega mislim na proizvode robe široke potrošnje i da ideju koju je Ministarstvo trgovine, odnosno ministar trgovine pokrenuo – "kupujmo domaće" – afirmišemo pravilno i svuda.
Mislim da bi na taj način mogli da zaposlimo veći broj radnika, više zaposlimo kapacitete koje imamo, koji sede bez posla i da na taj način damo veći doprinos punjenju budžeta, nego što je situacija sada.
Veoma često se kaže da mi nemamo kvalitet za izvoz. Mislim da ta tvrdnja nije tačna. Mislim da i ovoga puta nedostaje jedna sinhronizovana strategija i politika da se veći izvoz ostvari. Skoro da se ne primećuje aktivnost komora na tom planu. Skoro da ne vidimo da nam pri ambasadama postoje privredna predstavništva koja mogu da daju doprinos raznoraznim poznatim aktivnostima, da se naši proizvodi, posle embarga, nađu tamo gde su nekada bili i tamo gde im je mesto.
Takođe, mislim da je simbolično ovo stimulisanje izvoza, kako je nazvano u bilansu. Mogućnosti su takve, ali u uslovima kada naš proizvođač ima situaciju da se sretne sa konkurencijom u svetu, koji radi finansiranja proizvodnje ima 4% kamate, a mi znamo da nam je ovde iznad 1,5% na mesečnom nivou kamata, onda bi bilo neophodno da se u tom pravcu preduzimaju mere povoljnijeg kreditiranja proizvodnje za izvoz, kako bismo mogli da budemo konkurentniji na tim tržištima, jer nam ove kamate našu prednost u jeftinoj radnoj snazi pojedu i onda postajemo nekonkurentni na tim tržištima i sa kvalitetnijim robama.
Na kraju, mi ćemo, kao SPS, budžet prihvatiti, jer u principu, u globalnoj politici je dobar.
Malo imam primedbu na ovaj transfer sredstava iz budžeta u različite oblike za podsticaj razvoja, a pre svega, mislim da i politički nije mudro da se povežu izdvajanja za jug Srbije i Kosovo i Metohiju. Mislim da bi trebalo te dve stvari odvojiti. Na taj način će verovatno moći i bolje da se prati šta se radi u jednom, šta u drugom regionu. Te dve regije imaju iste probleme, ali nisu baš isti. Mislim da na tom planu treba da se razmisli pre nego što se konačno donese odluka.
Videćemo sprovođenje budžeta. Dobro je da je on realan. U datim ekonomskim uslovima mislim da drugačije i ne može biti. Nadam se da ćemo u narednoj godini biti u prilici da razgovaramo o takvom budžetu koji će imati elemente za razvoj veće nego što ih sada ima, koji će imati investicionu politiku jaču nego što je sada, ako realizujemo ovo što sada ovim budžetom dogovaramo.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je vrlo važan zakon u nizu ekonomskih zakona koji ova skupština donosi i, kao što ste u uvodnom izlaganju predstavnika SPS čuli, mi ćemo podržati ovaj zakon, glasaćemo za njega jer smatramo da je to još jedan korak približavanja ka Evropi.
S druge strane, smatramo da proširuje broj poreskih obveznika, što je veoma važno u uslovima kada znamo da se skoro preko 40-50% prometa odvija u sivim kanalima. Taj procenat se smanjuje, ali u svakom slučaju mislimo da ne samo instrumentima državne kontrole, nego i međusobne kontrole poverilaca i dužnika može da se poveća broj onih koji su u obavezi da plaćaju porez. Zapravo, siva ekonomija polako ulazi u legalnu ekonomiju i lično hoću da verujem da se stvaraju veoma zdrave ekonomske pretpostavke za zdravu konkurenciju, u kojoj će moći da tokom vremena dođe i do smanjenja stope inflacije, jer sada u toj konkurenciji je veoma velika razlika između onih koji ne plaćaju porez i onih koji plaćaju porez.
Mislim da ipak nekoliko primedbi stoji na Predlog ovakvog zakona. Prvo, vreme potrebno za pripreme za apsolutno i efikasno sprovođenje ovog zakona mislim da je kratko, a ukoliko se svi instrumenti zakona ne sprovedu na pravi način, mislim da veoma dobar zakon, koji sve zemlje u okruženju, čitava Evropa primenjuje, može da se dovede u pitanje.
Stoga mislim da treba da se malo porazmisli o vremenu nastanka poreske obaveze onoga ko je dužan da porez plati i o vremenu plaćanja prava na povraćaj poreza od strane države, gde je 45 dana, tako da dolazi do nekog finansiranja države u uslovima kada je ova privreda stvarno umorna, prezadužena, i kad ima mnogo problema u pogledu likvidnosti, kako da obezbedi pre svega nabavku materijala, posle toga da obezbedi plaćanje tih obaveza koje postoje. Mislim da bi došlo do ozbiljnog ugrožavanja ionako loše likvidnosti privrede, ukoliko se ne bi bar ti odnosi izjednačili.
Mislim da se ovde, bar za početak, za taj prvi krug, kako ministar reče, složeni privredni sistemi, govorim kao privrednik, nalaze u dosta složenoj situaciji, imajući u vidu da je problem nelikvidnosti prisutan, da mnoge materijale moraju da uvezu i da plate carinu i taj deo poreza, a onda to isto po faznim proizvodnjama.
Do toga da ima svoje maloprodaje, i onda u tim postupcima uvek su u situaciji da postepeno plaćaju porez, a naplatiće ga, kada je roba trajne potrošnje u pitanju, u roku od šest, 12 ili 24 meseca od potrošača, što dovodi u veoma težak položaj upravo ovakve proizvođače.
Mislim da bi tu moglo da se nađe rešenje u razmišljanju Ministarstva oko pružanja povoljnosti određenim kreditnim aranžmanima, bar u početnom periodu, dok se zamajac ne ostvari na pravi način.
Drugo, treba dobro razmisliti o nekim artiklima koji treba da budu uvršteni u stopu od 8%, u posebnu poresku stopu. Cela Evropa, ceo svet, recimo, pije vodu iz flaše. U situaciji smo da svega 30% populacije Srbije pije tu vodu iz česme, sa neproverenih izvora. Zapravo, dosta nezdravu vodu pijemo. Mislim da stopa od 8% bi mogla da poveća daleko više promet. Imamo resurse, imamo kapacitet i mislim da bi to bio potez u kome bi dobili i potrošači, i proizvođači, i Vlada Republike Srbije. Hvala.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija i sugerirao da se u prvom stavu posle reči "drugog pravnog lica sa" doda reč "većinskim" a ostatak teksta ostaje nepromenjen.
Razumem motiv predlagača da ovim zakonom obuhvati što je moguće veći broj funkcionera, međutim, ako se ova moja sugestija ne prihvati, veliki broj funkcionera koji su inače direktori, pomoćnici i zamenici u firmama gde je većinski akcionarski kapital, da tako kažem, doći će u moralnu dilemu da li da nastave da obavljaju tu funkciju ili da se bave nekom drugom funkcijom.
Mislim da su ostali članovi zakona dosta dobro regulisali kako izvršiti kontrolu nad sukobom interesa i da bi ovaj moj predlog samo mogao da popravi stvari. Nadam se da će o tome biti još malo razmišljanja, a ne bi pogoršali ionako teško stanje, a takvo stanje je upravo u ovako velikim firmama gde su uglavnom funkcioneri.
Nije važno da li su od lokalnog, saveznog, odnosno republičkog značaja i da će se na taj način omogućiti da se bave i jednim i drugim poslom.
Da ne bih ponovo izlazio, želim da kažem, u članu 10. ovog zakona samo sam izvršio tekstualnu popravku. Hvala lepo.