Gospodine Tomiću, nije reč ni o kakvom predlogu, nego o stavu koji je izneo gospodin Ivica Dačić. Ukoliko smatrate da to nije u skladu sa Ustavom, vi ste vlasni da podnesete prijavu nadležnim organima, pa da onda oni reaguju, ako misle da ste u pravu.

Gospodine Tomiću, upotrebljavate teške reči. U slučaju gospodina predsednika Tadića i gospodina Dačića i reči koje mogu biti deo uvrede. Ako mislite da ste u pravu, oni rade u skladu sa Ustavom i Zakonom, a vi ako mislite suprotno, izvolite, obratite se nadležnim organima, pa inače to ostaje verbalna retorika ovde u sali, koja je namenjena trećem, a to su oni koji gledaju, oni koji gledaju ovu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Vi ako mislite da ste u pravu, s obzirom da mi radimo u skladu sa Ustavom i zakonom i snosnimo posledice svog rada, ako mislite da ste u pravu, vi izvolite, napravite određeni korak, pa neka nadležni organi procene vrednost vaših reči i njihovu temeljnost. Hvala.

Samo bih želeo da kažem kolegi Radovanoviću da ću preneti pitanje kolegi Duliću i tražiti da vam dostavi odgovor. To je sve što ja mogu danas da učinim.

Kolega Ostojiću, hvala vam na tom pitanju. I onako sam mislio da se javim da vam kažem nešto, da bih vam dao priliku da iskoristite i drugi deo vremena.
Danas se osećam ovde kao i svaki put kada dođem u parlament, da sam među kolegama i ako hoćete da pomognete nama dvojici, onda bih vas molio da nas pitate nešto iz oblasti koju zastupamo, jer ni mi nismo u situaciji da dajemo objašnjenja, bar ne u punoj meri, za ono što rade naše kolege. Možemo samo da damo odgovor koji je uobičajen, vama sigurno nedovoljan, da ćemo tražiti informacije i vama dostaviti od kolega koje pokrivaju tu oblast. To je nešto što je sasvim logično u odnosu na situaciju koja sada postoji, jer uvek se desi da neko od ministara ne može biti tu ili da poslanici imaju interes za neko pitanje koje možda nije deo delokruga ministra koji je prisutan.
Odgovor na prvo pitanje je – normalno i prijatno u društvu vas poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ovo drugo, ako budete pitali nešto iz prosvete i nauke, ja vam stojim na raspolaganju.

Kolega Ostojiću, evo da vam dam priliku za još jedno javljanje. Želim da znate da Vlada nije poslala nas dvojicu da na bilo koji način otupimo oštricu mogućih pitanja od strane predstavnika opozicije ili poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Naš je izbor, evo kolega Stanković i ja smo razgovarali o tome da budemo danas ovde sa vama, jer imamo obavezu da budemo svakog zadnjeg četvrtka u mesecu na raspolaganju Narodnoj skupštini u određeno vreme i to je bio naš izbor, odnosno sve obaveze, odnosno u to doba, evo i kolega Stanković, mi smo bili ovde i nije reč o smišljenom aktu Vlade, činu Vlade, da sada dođu dva ministra, pa da vi nemate šta da pitate. Naravno, vi ste potpuno u pravu i možete da pitate šta hoćete i da dobijete odgovor na pitanje, ali sticajem okolnosti, desilo se da smo samo kolega Stanković i ja danas ovde pred vama.

Kolega Dujoviću, samo mogu da kažem u ime Vlade Republike Srbije da mi nastavljamo i čini mi se da se to vidi i u proteklih par godina da stalno povećavamo broj studenata koji su briga države. mi pokušavamo različite socijalne kategorije građana da uključimo u proces visokog obrazovanja, da im pomognemo da im fakultet bude stvarno dostupan. Po nekada ne možemo sva pitanja koja su na dnevnom redu rešiti zakonom, jer zakon ne može da obuhvati sve ono što je deo života i sve kategorije ljudi koji bi želeli da budu uključeni u visoko obrazovanje.
Moram da kažem da državni fakulteti i te kako izlaze u susret, da oni takođe pomažu da se jedan broj dece koji su deca ratnih veterana, ili su bez roditelja, da budu primljeni na teret fakulteta bez plaćanja školarina.
Vodimo različite afirmativne akcije i broj studenata se povećava, ali ima tu limit koji se zove i budžet, tako da dobre želje se ponekad razbiju u zid novcem. U svakom slučaju, nastojaćemo da studenata bude što više, jer cilj države je da poveća broj ljudi sa visokim obrazovanjem, a Srbija tu zaostaje u odnosu na ostale evropske zemlje. Jedan od načina da se poveća broj studenata koji upisuju fakultete i da se poveća broj onih koji završavaju, da država stvori mogućnosti, ukoliko je moguće.
U ovom trenutku, čini mi se da mi finansiramo više od 50% studenata na svim fakultetima, već godinama, što za jednu državu koja se nalazi u ovakvoj ekonomskoj situaciji, u okvirima svetske krize, jeste jedan veliki teret, ali sa druge strane pokazuje našu istrajnost i upornost da ne odstupimo od takve politike, da stvorimo mogućnosti za što veći broj građana, da im bude dostupno visoko obrazovanje i da mogu studirati o trošku države.

Poštovana koleginice Vojić-Marković, za potpun odgovor na vaše pitanje ipak je potrebno sačekati odgovarajuću informaciju MUP, sektora koji se bavi ovim pitanjem. Jer, vi ste pomenuli više opština koje su bile pogođene elementarnom nepogodom i to je nesporno. Vi ste videli, predstavnici Vlade, pre svega potpredsednik Dačić, ali i ostali ministri su pokušali makar sa ljudima da budu od prvog dana kada se to desilo, zajedno sa njima da utvrde razmere te štete i da sa njima vide mogućnost kako da se pitanje štete reši na način da bude za njih najbezbolnije. Država neće moći objektivno sve ono što je napravljeno štetom tih dana, i zbog grada i zbog obilne kiše, da nadoknadi, ali sam potpuno siguran da će u narednim nedeljama, kada budemo dobili potpun izveštaj o svemu, u skladu sa finansijskim mogućnostima pomoći i ove opštine, a vi ćete dobiti potpun izveštaj i o tome.

Gospođo Vojić-Marković, mislim da nema potrebe za taj sarkazam. Gospodin Dačić jeste bio sa Englezima. Ako vi to niste videli, videli su ostali. Ako to nećete da priznate, to je njegovo pravo. Ako vi citirate neke od građana, i to je pravo njihovo da kažu šta misle o tome, ali on jeste bio tamo i to je bio među prvima. Da li je mogao obići sve njive i sve površine koje su pogođene gradom? Pa naravno da nije. Da li je mogao videti sve ljude? Naravno da nije, ali je učinio ono što je mogao, bio je na licu mesta i razgovarao je sa ljudima. Žao mi je što ti građani tako misle, ali to su samo neka od mišljenja vezano za ono što se desilo. Gospodin Dačić jeste bio i Vlada će pomoći. Odgovor na pitanje koje ste postavili će dati kolege iz MUP.

Ovim odgovorom samo dajem kolegi priliku da nastavi dalje, ali verujte da ću sa zadovoljstvom ovo preneti kolegi Dušanu Petroviću, pa ćete čuti jako detaljan odgovor na vaše pitanje zašto se pristupilo toj meri. Nije Dušan Petrović sujetan čovek da bi poništavao ugovore da bi se potpisao novi ministar, nego su sigurno postojali razlozi za tako nešto. On će kao ministar biti u situaciji da vama, putem odgovora koji ćete dobiti, objasni to, a verovatno i sledeći put kada bude došao u parlament, ako se vi i tada budete interesovali za to pitanje, da vam da kompletan odgovor.

Kolega Markićeviću, hvala na ovom pitanju. Pokušaću da dam odgovor, a uz to ću da zadržim pravo da me kolega Stanković kao lekar ispravi u pojedinim mojim formulacijama ukoliko ne budu tačne.
Koliko je meni poznato, a mislim da se dobro sećam, Vlada RS je prilikom donošenja svih odluka vezano za nabavku vakcine apsolutno bila jednoglasna. Moram reći da sada sa stanovišta protoka vremena u odnosu kada se dešavala ova epidemija gripa situacija izgleda različito, pa se možda neki događaji posmatraju u drugačijem svetlu. Sećam se apsolutno onoga što je bilo tada, jer desilo se čini mi se prvo u Čačku, pa je odatle krenulo u slučajevima dece koja su zaražena virusom gripa i znam da je bila ekipa koju je vodio gospodin Kon, da su zasedali svaki dan i stručna ekipa je davala procene, razmere gripa i onoga šta država treba da učini da bi se pomoglo građanima.
Takođe, činjenica je da je od početka postojao i jedan deo ljudi koji su davali drugačije mišljenje, da nije reč o epidemiji, da ne treba pristupiti uzimanju vakcina, što je objektivno slalo jednu situaciju, konfuziju u javnosti. Kao ministar prosvete u to vreme, a i sada, bio sam prinuđen i ne samo da sam bio prinuđen, mislim da je sasvim bilo logično da sledim savete lekara, da ako lekari kažu da ne treba da se deca okupljaju, da budu zajedno, da se ne bi virus gripa širio među đačkom populacijom, da je logično da smo mi preduzeli odgovarajuće mere da se nastava prekine nekoliko puta, po nekoliko dana i to je objektivno davalo rezultate. Nije bilo širenja gripa među tom populacijom.
Ali, imam utisak da je to za vas manje važno pitanje i da je suština vezana za nabavku vakcine. Vlada je bila jednoglasna oko svih odluka, vezano za nabavku vakcina, ali nije Vlada odlučivala ko je od proizvođača neko ko je dao najpovoljniju ponudu. Postoji i druga vrsta postupka vezana za to. Mi na Vladi nismo imali razmimoilaženja oko pitanja nabavke vakcina.
Drugo je pitanje zašto pojedini građani nisu hteli, jer imate i drugu stranu te priče, da Vlada nije obezbedila vakcine sigurno bi se od strane javnosti, a i poslanika postavilo pitanje – zašto Vlada to nije učinila, da li ona brine o svojim građanima, da li hoće da ih zaštiti, da li brine o njihovom zdravlju?
Sada je priča drugačija zato što je prošlo dugo vremena, ali znam kako je izgledalo u ono doba i znam kako je izgledalo prvih dana, roditelji mole da đaci ne idu u školu, a posle tri dana kažu – puštaj da deca idu u školu, ne znamo šta ćemo sa njima kod kuće i ne možemo da idemo na posao. To je neka slika našeg ponašanja.
Nabavka vakcina gripa je vršena po proceduri koja je zahtevala, a znam da smo mi u Vladi bili apsolutno jednoglasni oko toga.

Kolega Markićeviću, mislim da svi mi iščekujemo rezultate ovih preliminarnih popisa u Crnoj Gori, da vidimo kolko se ljudi izjasnilo kao Srbi, pogotovo oni koji koriste srpski jezik.
Moram reći da je ideja ukupnih međudržavnih odnosa, oni nisu bili sjajni u prethodnim godinama zbog svih onih jednostranih akata koje je Vlada Crne Gore preduzela zadnjih godina vezano za jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, slanje ambasadora i nekih drugih poteza i prema SPC i konkretnih poteza kada se Srbija optužuje iz ko zna kojeg razloga da je kriva za nešto što nema logičnog osnova.
Naša je želja da potpišemo sporazum vezan za obrazovanje. Očekujemo da će to biti uskori. Nadam se da će onda veliki broj pitanja koji je vezan za obrazovanje i za studente i za srednjoškolce koji dolaze iz Crne Gore u Srbiju, da će biti rešeno za njih i za državu Srbiju na jedan povoljan način. Hvala.

Kolega Dimitrijeviću, samo još nekoliko rečenica, uz sve ono što je rekao kolega Stanković, dužan sam da kažem nešto i ja, pošto sam govorio i na Vladi Republike Srbije o ovoj temi. Kolega Stanković mi je svedok, s obzirom da smo bili tada zajedno, vezano za ovo pitanje koje ste vi postavili, koje ima tu partijsku dimenziju. Ovde to nije partijsko pitanje, to je pitanje poslovanja jedne firme i rukovodećeg kadra.
Želim da znate da prva rečenica koju sam izgovorio na Vladi jeste da treba apsolutno utvrditi način poslovanja rukovodstva, menadžmenta i svako onaj ko je, ako se utvrdio da je učinio nešto suprotno zakonu, na štetu Galenike, na štetu države, naravno, da bude procesuiran i da bude predmet odgovarajućih akcija državnih organa i ako je učinio nešto suprotno zakonu da bude kažnjen,. Ali, treba utvrditi zašto je Galenika dovedena u ovakvo stanje i mi treba da odgovorimo, da li treba Srbiji Galenika sa stanovišta strategije i da li joj treba jedna fabrika koja će proizvoditi lekove i čiji će građani te lekove moći da kupe? Čuli ste kolegu Stankovića, po četiri puta manjoj ceni u odnosu na lekove koji se nalaze na našem tržištu, a koji se proizvode u susednim zemljama i da se tu postavlja još nekoliko vrlo zanimljivih pitanja, o kojima je govorio i kolega Stanković.
Ono što je nesporno, da postoji apsolutno opredeljenost Vlade da se utvrdi i način poslovanja Galenike, ali i da se Galenika dovede u stanje da može da proizvodi lekove da građani ne bi te lekove mogli kupiti, nabaviti i da ne bi bila nestašica lekova na tržištu. Hvala.

Daću vam priliku za još jedno javljanje. Ne razumem vas, da li vi želite da lekovi budu skuplji? Govorim vam da je Galenika prodavala četiri puta jeftinije lekove. Zar to nije dobro za građane Republike Srbije? Jeste.
Ne znam zašto mi onda uzimate ovo kao osnov za vaš stav – Italija, Slovenija? Tamo su životni standard i plate daleko veće. Platežne mogućnsoti građana su veće.
Ako je vaša ideja da lekovi budu skuplji, onda neka se zna da je to vaš stav.
Što se tiče ovog drugog. Vrlo je teško odgovarati u ime kolege koji nije ovde. To je Tomica Milosavljević. Izvinite, vaša konstatcije ne stoji. Kada je Ministarstvo zdravlja, dozvoljavam sebi za pravo da štitim kolegu, a time štitim i Vladu, kada je maja meseca, pre nego što je uopšte stvar postala ozbiljna u Srbiji, formiran je štab i preduzete su prve mere. Većina medija se tada o tome, da kažem, ophodila sa tom temom kao sa nečim što nema svoju ozbiljnost. Bilo je komentara da Vlada po običaju preteruje, da preti građanima, da ih plaši.
Pitanje je koliko od 192 zemlje je tada uopšte bilo u situaciji da ima te vakcine o kojima vi govorite, s obzirom da je veoma uzan krug zemalja koje proizvode vakcine. Naravno, oni su prvo požurili da sebe snabdeju sa vakcinama. Svi drugi, uključujući i nas, bili su u situaciji da ih kupujemo putem pogodbe po ceni na koju mi ne možemo da utičemo. Ne možemo da utičemo, jer mi u Vladi Republike Srbije nemamo ni jednog razloga da bilo koji podatak vezano za pitanje nabavke vakcina tumačimo na način koji bi Vladu doveo u situaciju da objašnjava i da se brani.
Sada je lako pričati o tome, ali kada se pojavio slučaj gripa u Čačku i kada je posle pisanja novina, broj đaka sutradan, odjedanput za 50% bio manji u odnosu na prethodni dan, a toliko dece uopšte i nije bilo bolesno, tada je bila druga priča. Kada je bio onaj slučaju Kragujevcu, žrtve epidemije tog gripa, znam sve to, jer sam kao ministar bio u vrlo čudnoj situaciji, da grip ima svoje razmere i da treba delovati. Znam da je postojala velika briga građana Republike Srbije, da li će Vlada Republike Srbije obezbediti te vakcine.
Kada ih je obezbedila, onda je krenulo razmišljanje o tome da li u opšte treba i primati vakcinu. Pretpostavljam da vas to ne interesuje. Vas interesuju pitanja nabavke vakcina i ostalo. Prema tome, znam da smo mi vezano za sve stavove oko gripa u Vladi bili jedinstveni, a da je vakcina nabavljena od strane tela koja su za to i bila nadležna.
Ministar Milosavljević će sigurno imati šta da kaže u prilog o ovoj temi, ali znam sigurno da je veoma mali broj zemalja bio u situaciji da obezbedi vakcine za svoje građane. Svi ostali su morali da kupuju po ceni koja je tada bila na tržištu i tačka.

Zamoliću koleginicu Samardžić-Marković da odgovori na vaše pitanje, vodeći računa da se država ne meša u rad Fudbalskog saveza Srbije, a sve ono što bih ja rekao bilo bi pristrasno, pošto sam ja partizanovac.

Kolega Duvnjak, vi govorite o dve stvari. Jedna je stvar da li postoje slučajevi protivzakonitog ponašanja i kriminala u sportu i drugo je ova tema koju ste pomenuli oko uloge političara u sportu, da li treba ili ne.
Što se tiče prvog pitanja, naravno, neka zakon se primenjuje, a ko god da je kriv, neka bude kažnjen.
Što se drugog tiče, moram izneti svoj lični stav. Lično, ne vidim ništa loše u tome da ljudi koji su u policiji budu i u sportskim društvima, ukoliko to sportsko društvo proceni da mu to valja, odnosno da uloga tog pojedinca može biti od koristi sportskom društvu, određenom klubu, bilo o kom sportu da je reč.
S obzirom da znam da ste iz Kruševca, ne vidim ništa loše u tome što je, primera radi, Dragan Jovanović bio na čelu Napretka, jer kada je Dragan Jovanović, kao predsednik Kruševca bio na čelu Napretka, Napredak je bio u prvoj ligi ondašnje Jugoslavije, što je vredno poštovanja, a i danas ima ljudi koji su i u politici, ali znate, sami klubovi i sportska društva ili pojedinačno klubovi procenjuju i zajedno sa njima stepen njihovog angažovanja.
Naravno, rezultati mogu biti pozitivni, a mogu biti i negativni. Ne može se sve uopštavati i izvoditi neki pojedinačan, bilo pozitivan, bilo negativan zaključak. Svaka priča je priča za sebe. Jer, ima sportskih klubova gde su političari, pa su sjajni, i oni koji propadaju. I obrnuto. To je posebna tema.