Moj prijatelj Baralić je zadovoljan prihvatanjem dela amandmana, međutim, očigledno je da Ministarstvu finansija, Ministarstvu kapitalnih investicija, pa i celoj Vladi nije potrebno neko telo koje će kontrolisati njihov privatni budžet. Ono za šta bih se odlučio da glasam, kada je u pitanju ovaj budžet, jeste  stavka - sredstva za referendum povodom Ustava. Sve drugo je zamajavanje i sve drugo je sakrivanje pravih stvari.
Prekjuče sam rekao neke stvari, vezano za grad iz kojeg dolazim. Oba ministra su zdušno učestvovala na lokalnim televizijama, u promocijama i mislim da su ministri pri Jablaničkom okrugu, a ne pri Vladi Srbije, jer su se tamo preselili. Voleo bih da svakog dana budu izbori i da tada vidimo ministre, ali se bojim da ih od sutra više nećemo videti. Videće ih neki kada raspišu neke druge prevremene izbore za neki drugi lokalni parlament, ali s obzirom da će biti sveopšti izbori, manje ću ih viđati.
Tada je rečeno da nema projekata i planova, a upravo idu na to da ne poštuju uopšte postojanje lokalne samouprave. Niko nije pitao lokalnu samoupravu koji je program i plan, nego samo ono što lokalni predstavnik neke partije koja je na vlasti kaže – to nam je potrebno za nekoliko glasova.
Evo primera, od juče, kako može G17 da finansira asfaltiranje rukometnog igrališta. Tamo dođe buldožer, valjak, kamion, vodi ga veliki Zlatanović, direktor Direkcije za stambenu izgradnju, koji je u međuvremenu, iako je dobio ranije stan u Leskovcu, otkupio, dobio stan u Beogradu, iako mu je prebivalište u Beogradu, stan od 120 kvadrata, ne znam po kom osnovu. Sada je nosilac liste, a ako je dobio stan u Beogradu onda prebivalište treba da mu bude u Beogradu. Zna se iz koje je stranke, iz one koja ima pare i koja se ponaša kao da je to njen privatni budžet.
Onda dođe deo seljaka iz druge političke opcije, ne iz onih iz kojih smo Goran Cvetanović i ja, nego iz neke druge koja vodi lokalnu samoupravu i onog bageristu iz bagera na utrinu, mašinu u njive. Mašina G17 je sada zarobljena u njivama. Kako može jedna stranka tako nešto da finansira? To je realizacija budžeta Republike Srbije.
To je isto kao i gospodin Betmen koji dole kaže – ja sam došao, dajem vam 20 miliona, a ako lokalna samouprava neće, ona je protiv investicija.
Za razliku od mnogih drugih opština, gospodine ministre, Leskovac ima svoj godišnji program i plan, usvojila ga je Skupština opštine. Mi imamo program za put od 17 km Vučje - Barje - Oruglica - granica Kosova i Metohije, da izgradimo lokalni put od 17 km.
To Velja ne vidi, jer tamo nema glasova, zato što je nenaseljeno, ne vidi stari put. I jedan i drugi ministar znaju taj put Leskovac - Grdelica - Predejane - Vladičin Han uz autoput. To je prioritet. Ne, on gradi neke puteljke za po neki glas, troši narodne pare, a ne pare Nove Srbije, ni G17.
Načelnik ekološke inspekcije u Leskovcu odgovara ministru Popoviću, koji je javno rekao da neće finansirati projekat reciklaže otpada u Leskovcu vredan 115 miliona. Navodno, nije bio tender i kaže da dok je on ministar u tom ministarstvu neće se finansirati, jer Leskovac nije sproveo tender.
Međutim, Leskovac je sproveo tender po zakonu o lokalnim delatnostima. Bila su četiri ponuđača i austrijska firma je bila najbolja, dobila je, i Skupština opštine je donela odluku, ugovor je zaključen. Sada se pojavljuje ministar u kampanji – ako izaberete našeg predstavnika (a vaš predstavnik je narodnjački blok, Nova Srbija, DSS i predsednik opštine Jagodina koji je pomogao da seljaci unište svoja stada), onda će, što se tiče 115 miliona već odobrenih preko Fonda za ekologiju Republike Srbije, da se ministar smiluje i plati to Leskovcu.
Kakve programe hoćete da vam Leskovac da ako ne prihvatate programe koje je nadležna skupština usvojila, jer vi nećete ovu skupštinu, ne odgovara vam, jer nema vaših odbornika. Vi ste iz DSS-a imali osam, ostali samo na dvojici jer ste ih izgubili u međuvremenu, pobegli vam kod Čovića; G17 nije ni učestvovao na izborima i sada se bori da dobije 15%. Mi ćemo poštovati ako dobijete izbore, ali nećete ih dobiti na ovaj način.
Prema tome, ovaj budžet će poslužiti u predizbornoj kampanji koja je na vidiku na republičkom nivou. Ja to vidim na primeru Leskovca. Vi hoćete preko Leskovca da pokažete građanima Srbije i preslikate buduće raspoloženje birača Srbije. Nećete to uspeti, iako je dosta veliko biračko telo, 126.000, i zato ste se svi dole sjatili.
Ali, nemojte više da nas ponižavate, nismo mi neobrazovani, ni nepismeni, vidimo šta se radi. Kako je moguće da vi, jedan, drugi, treći, četvrti ministar, u ime Vlade Srbije po leskovačkim selima idete i govorite da vi finansirate to? Recite – finansira država Srbija od sredstava vas poreskih obveznika, i onda možemo glasati za ovaj budžet.
Jedina stavka koja će me možda opredeliti da sutra ili prekosutra kada bude glasanje idem ka zelenoj tačkici, dugmetu, samo to, jer ćete odmah reći – ovaj je na granici Kosova i Metohije, izgubiće Kosovo jer neće glasati za budžet zato što neće proći referendum.
Znači, ako na takav način provlačimo ustav po tom osnovu, a kritikovali ste mog pokojnog predsednika da je takve stvari koristio za donošenje ustava i budžeta, evo, vi sada dve stvari, samo Kosovo u ustav i referendum u rebalans budžeta, hoćete to da provučete i da narodu kažete – ovi neće da glasaju, oni su protiv države i svog naroda. Mislim da nije korektno.
Na leskovačkom primeru ste pokazali da nastupate isključivo partijski, i vi i Velja Ilić, sada se i Popović ugradio, vozi se u vašim čezama. Mislim da to nije korektno i zato sam pozvao da ne plaćamo porez dok ste vi ministar finansija, a vi možete sutra da dođete i izvršite plenidbu stvari. Neće biti prvi put, jer vaš blok mi je 5. oktobra 2000. godine zapalio kuću i dan-danas sud neće da presudi. Ovde ministar govori da je sud postao efikasan. Ja sam socijalista i nikada se drugom sudu neću obratiti. Doći će neka vlast koja će to presuditi. Mislim da je to nekorektno i nepošteno ponašanje prema građanima, koji su vam omogućili da raspolažete tim sredstvima.

Smatram da, kada se ministar obraća Skupštini, mora da vodi računa o dostojanstvu i mora da govori istinu i samo istinu, iako nismo pred sudom.
Danas nije prvi put da u obrazloženju rebalansa budžeta pominje opštinu u kojoj sam ja odbornik i da izriče neistine, kao i da je dosta njemu Leskovca i Leskovčana, a ja potičem iz tog kraja.
Mogli ste vi, gospođo Plavšić, ranije da mu šapnete to, nemojte sada, nije korektno.

Ma ne, molim vas, neka se dogovori G17 plus šta će da iznese ovde, jer mislim da je nekorektno da se kaže javno - nema projekata. To nije, naprosto, ministre, istina. Sticajem okolnosti radim u preduzeću koje ste pomenuli. Ukoliko ne trpite predsednika opštine, ne možete ceo Leskovac po tome da gledate, odnosno da osuđujete ceo grad.
Mi tamo izvodimo glavne industrijske radove i to samo mi finansiramo, jer smo dobili milion evra od Evropske agencije za rekonstrukciju. Vaš kolega ministar, nažalost iz DSS, koga mi zdušno podržavamo, nije hteo da potpiše ugovor, zato što mu se ne sviđa predsednik opštine, pa kažnjava sve građane Leskovca, kažnjava preduzeće gde ja radim i sada mi moramo da nadomestimo taj milion.
Vi možete nešto uvažiti ili ne uvažiti, ali što se tiče predsednika opštine, to morate poštovati, jer njega je narod birao. Skupštinu je narod birao. Ne možete vi da birate, ponajmanje vi. Idete sada na lokalne izbore, pa se izborite, ali ne znam ko se kandiduje, da li vi ili onaj koga vi podržavate od „žutih“, dr Marković, ili se Velja kandiduje umesto Abraša, jer vi ste non-stop tamo na televiziji i non-stop blatite lokalnu vlast.
Ukoliko je predsednik opštine zloupotrebio budžet, mogli ste lepo, imate zakon, i pogača i nož su u vašim rukama, da presudite tom čoveku. Zašto dozvoljavate da se mi tamo svađamo?
Projekti postoje i mi ćemo ih realizovati, da li vašim ili bez vaših para, a vi mene dovodite u situaciju da kažem, odnosno da se kaže - evo, Žika neće pare, naprotiv, malo se daje Leskovcu. I ova vlada, i prethodna vlada, i kada sam ja bio, mnogo više ste uzeli za Beograd nego što ste dole dali, ali nemate pravo da kažete da nema projekata kada ih ima. Oni su tamo u Agenciji dobili smo miliona evra, a vi ih ne date, jer ste vi gazda ove kase. Ne možete reći, to su vaše reči, gledao sam vas na TV - neću leskovačkoj opštini dati pare, jer ih nenamenski troši, već ću dati direktno izvođaču radova.
S kojim pravom, gde vam je tender, jer malopre ste govorili o tenderima, gde su vam izvođači, kom izvođaču, tamo gde ćete vi više zahvatiti za svoju stranku?! To nije korektno i to nije pošteno.
Znači, mi imamo projekte, mnogo više nego što je vama dostavljeno, ali, jednostavno, vi i gospodin Velja idete isključivo u političku propagandu sadašnjim rebalansom budžeta i sredstvima koja su izdvojena od nas poreskih obveznika.
Ja sam taj koji je rekao javno na TV - tj. pozvao sam Leskovčane da ne plaćaju porez ovoj državi dok ste vi ministar, jer ova država ne zaslužuje takvog ministra, i zato kada treba da dođete pred ovu skupštinu, treba da znate pravu istinu. Ovi vaši koji šapuću ovde, neka to kažu dole, dakle, da li imamo ili nemamo projekte. Pouzdano i odgovorno tvrdim, idemo do kraja, ako hoćete na sud, da projekte imamo za tu kanalizaciju. Međutim, pošto vi na taj način podržavate, navodno, lokalnu samoupravu, tj. vi i Velja odlučujete, izvolite onda, lokalna samouprava vam ne treba, uvedite prinudnu upravu.
Time ste pretili dve godine Leskovcu, ali da znate, uz sve te pritiske, zahvaljujući vama i Velji, Goran Cvetanović će biti predsednik Skupštine opštine, u to budite sigurni, a jedna od vodećih stranaka biće SPS, bez obzira na to koliko je vi budete rušili.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predložio bih vam, nakon jučerašnje posete jednoj kasarni u Beogradu, da ovaj zakon povučete. To što ste prihvatili predlog amandmana Pere Cvetkovića, to je samo pravno-tehničko doterivanje.
Mislim da zakon u celini treba da povučete, jer ćete se u suprotnom svrstati u krug onih koji vojsku bivše Jugoslavije, sada vojsku SCG ruše već zadnjih dvadesetak godina.
Upravo rušenje te naše vojske počelo je od onog trenutka kada se u vojsci uveo princip zastupljenosti svih naroda i narodnosti i njihovo predstavljanje preko vojnih krugova.
Sećam se dobro mobilizacije '90-tih godina, kada je u kasarni "Tito" u Prištini cela brigada bacila oružje. Pozvan sam tamo kao politički aktivista da smirim ljude iz tog kraja. Oni su govorili – dokle ćemo samo mi sa juga Srbije ići na vežbe, jedni te isti ljudi.
Njima je komandant bio pripadnik naroda, koji je posle toga bio general, predvodnik vojske BiH, pukovnik za MPV iz Makedonije, koji je posle toga odmah napustio vojsku i otišao u Vojsku Makedonije, a u Petoj upravi tadašnje JNA. Sa juga Srbije su samo mobilisani u pekare, kuvare, pešadince, eventualno veza i graničare. One specijalne jedinice nije bilo. Par momaka koji su bili specijalci, račundžije, vozači, itd, koji raspolažu motornim vozilima, morali su da idu na sve mobilizacije. Zbog toga su ti momci dezertirali, jer nisu mogli da popune jedinice iz naših krajeva.
Nakon toga, prilikom mobilizacije 1999. godine, upravo ta grupa koja je tada rasturala odbrambenu snagu Srbije, bunila je narod, pozivala da ne idu u vojsku, da je vojska ideološka, da ratuju za granice države Slobodana Miloševića. Zato je u mnogim gradovima tada bilo demonstracija – u Leskovcu, Kruševcu, Vranju, Nišu. Nažalost, uvek smo pripadali toj Trećoj armiji koja je poslednjih 15 godina imala probleme na Kosovu i Metohiji, a istovremeno smo, zbog ovih načina kako se vojska regrutovala, popunjavali jedinice na prostoru gde je bilo tzv. agresije na Hrvatsku.
Upravo isti ti koji su tada tražili da se ne odazivaju na mobilizaciju, da oni koji su se odazvali mobilizaciji napuste jedinice, kada nisu mogli da unište vojsku preko svog tadašnjeg ministra, a sada predsednika Srbije, Tadića, pokušavaju da vas preko ministara iz ove vlade, usvajanjem upravo ovog zakona, nateraju da udarite "glogov kolac" u vojsku.
Juče sam posetio jednu kasarnu. Sticajem okolnosti imam pravo da o tome govorim, jer mi je sin u vojsci. Razmišljam da li da popodne, za vreme ove pauze, između tri i četiri, zamolim te dečake da, dok ne stupi ovaj zakon na snagu, napuste vojsku, jer ih niko ne može goniti. Posle stupanja na snagu, više za njih neće postojati amnestija. Zbog 2.500 momaka koji nisu prihvatili da služe vojsku ili na neki način odbijali, donosite zakon kojim amnestirate ta krivična dela. Ta krivična dela imaju svoju posebnu težinu, jer radi se upravo o sprečavanju odbrambene moći zemlje. To je ranije kvalifikovano kao teško krivično delo.
Tim pre, treba povući ovaj zakon iz procedure. Dozvoljeno je i civilno služenje vojske. Time ružimo mlade momke, sposobne, da se nauče da brane državu, narod i sebe sutra. Doveli smo ih u takav potcenjivački položaj, navodno ne žele da nose oružje, ne, hoće da budu više slobodni. Od njih smo napravili vodonoše, pomoćne medicinske sestre, nose guske po bolnicama. Da li je to primer srpskom mladiću i srpskom vojniku?
Ranije je bilo sramota kada neko ne može da ide u vojsku, taj se krio. Danas upravo oni momci koji žele da idu u vojsku, oni se kriju, kriju se od onih koji upravo to ne žele. Danas više nemate ona veselja, radosti u jednoj porodici, u naseljenom mestu kada vojnik ide u vojsku.
Danas se u vojsku ide krišom, jer upravo ti momci koji danas služe vojsku i koji se sutra spremaju, osećaju se kao građani drugog reda.
Upravo sam imao prilike to da vidim u kasarni Banjica juče, posećujući jedinicu SNO, gde mi sin služi vojsku. Postavljaju pitanje da li su građani drugog reda. Neće oni napustiti ovu vojsku, ali se neprimereno donosi ovakav zakon. Donosite zakon zbog promenjenih društvenih okolnosti. Koje društvene okolnosti? Sve je veća opasnost za raspad zemlje, za oduzimanje teritorija. Koja je promenjena društvena okolnost koja nalaže da se vojska ili smanji ili da se vojska ne služi?
Ako nakon ovoga, zbog ovih 2.500 ljudi, nakon dana usvajanja zakona, ako to bude ponedeljak ili utorak, 3.500 dečaka ne ode, opet će morati da se donese neki novi zakon. Ali, vojska više ne postoji. Kada smo mi odlazili u vojsku, na dan zakletve bila je svečanost, hiljade vojnika u stroju. Danas, gospodine ministre, na zakletvi u toj kasarni bilo je 25 vojnika. Da li je to vojska? Da li može da odbrani sebe, narod i državu? Da li mogu da budu spremni, u krajnjoj liniji, kao momci obučeni da brane sebe?
Smatram da se ovim na legitiman, ili kako vi kažete – legalan način, spašavaju oni koji imaju potrebu da ne odlaze u vojsku ili, kako kažete, da se time ne oslobađaju služenja vojnog roka. Naprosto, to nije tačno. Mnogima će, posle ovoga, zastareti vreme za pozivanje u vojsku, nakon određenog perioda godina ne možete biti pozvani na služenje vojnog roka.
Ako se radi o sportistima, sramno je da sportisti traže odlaganje vojnog roka. Ranije je bila čast i ponos da sportista ode u vojsku. To su bili najcenjeniji momci u svim jedinicama. Svi reprezentativci su išli u vojsku, mnogi, koji su dali mnogo više za ovu zemlju, što se tiče sporta i sportskih aktivnosti. Da li zbog tih treba da ne služe vojsku?
Ili, oni što su pobegli, govoreno je da su bežali zbog režima Slobodana Miloševića, pa ne znam nekog drugog, trećeg režima, pa sada posle 7. oktobra 2000. godine, od kog su to režima pobegli? To su momci koji nikada vojsku neće služiti i koji treba da snose odgovornost i da odgovaraju.
Ako se ugledate na tu nekakvu Ameriku, sećaju se stari ovde, pa i mlađi, kako je prošao što nije otišao u vojsku u Vijetnam Kasijus Klej, u više navrata svetski prvak u boksu. Kako je on prošao? Kako su prolazili drugi sportisti koji nisu služili američku vojsku? Mi sada zbog nekih Divaca, Stojakovića, povlađujemo. Taj tajkun će sada kupovati "Novosti", a pre toga je hteo da kupi "Knjaz Miloš", a moj sin i naši sinovi će morati da idu u vojsku. Da li su patriote ili ne, to nećemo pominjati, ali čast je bila da se služi vojska. Govorim upravo o tome što će ti dezerteri da preuzmu vodilju za te mlade ljude.
Kada je jedna leskovačka jedinica dezertirala, pozivali su tadašnjeg predsednika opštine, zašto njegov sin ne ide u vojsku, a šalje sve nas na Kosovo? Tada je imao 11 godina, mali je tada hteo da ide u vojsku, a sada kada je stekao uslove, odmah je rekao – idem u vojsku i takvu vojsku neću napustiti. Ti mladići treba da budu vodilja ovoj mladoj generaciji koja narasta, a ne neko koji će bolje zaraditi na zapadu zato što tamo ima bolje uslove, ili zato što je nekakav sportista, da ne treba da ide u vojsku.
Ukoliko zagovaramo jednakost svih, onda treba da budemo svi jednaki pred zakonom i pred Bogom. Ovim zakonom upravo promovišete da pojedine grupe neposlušnih mogu nekažnjeno da rade to što rade. To nisu obična krivična dela, dela obijanja trafika, uživanja lakih opojnih droga, uličnih tuča, ovo su teška krivična dela.
Ukoliko se usvoji ovaj zakon, verujte mi, možda ćemo se sresti negde na nekom mestu, vojske više neće biti, ali će biti zapisano da je ovaj skupštinski saziv i vi, kao ministar, doneo zakon koji je amnestirao one koji su počinili krivična dela i dao moralno pravo svima ostalima da više ne idu u vojsku.
Sada se postavlja pitanje ko je taj ko ide dobrovoljno u vojsku, ako ga niko ne zove u vojsku, koji jednostavno želi da bude tamo šest meseci; lezi, puzi, diži se, sklapaj, rasklapaj, itd; izdrži komandu, ko će onda da ide? Ti mladići se osećaju kao mladići drugog reda, bezvredni, država ih ne prihvata, ne vrednuje ih, ne daje im za to priznanje. Priznanje tim momcima koji su sada u vojsci i koji će sutra ići u vojsku je upravo to, da se kazne oni koji je izbegavaju namerno.
Mogu vam reći, čak iz ideoloških razloga, jer oni što navodno ne žele da idu u vojsku, podržavaju neku tzv. demokratsku opciju ili neku drugu opciju koja upravo, slušajući te svetske moćnike, želi da našu vojsku svede na 14.000 vojnika. Takva vojska, a vi ste služili vojsku, ja sam služio vojsku, ne može odbraniti jedno naseljeno mesto, jedno selo, a da ne govorim o državnoj granici. Prepuštanje granice policiji, videćete kakvih će biti rezultata i sa odnosima koji su u policiji. Naša granica će biti prohodna da može svako da uđe, izađe, usnimi, obezbedi ono što treba kontraobaveštajnim službama nekih vojski koje planiraju da ovu zemlju tako rasparčaju.
Upravo vam govorim iz iskustva, bio sam vojnik, otac sam vojnika, povucite ovaj zakon, neka svi mladi i sposobni ljudi idu u vojsku. To je obaveza u svim zemljama; čak i one zemlje koje imaju vojsku, kako kažete – profesionalnu, imaju način na koji obučavaju ljude za neke situacije koje niko ne želi, jer niko ne želi da im sin ide u rat, obučavaju se kako će u takvim globalnim svetskim procesima i nemirima pre svega sačuvati porodicu, sebe i državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislio sam da će danas biti i gospođa predsednik Vrhovnog suda, pa sam hteo njoj da se obratim. Mislim da je rizik govoriti na ovu temu sa ove govornice, jer šta god kažemo ništa se ne realizuje. Izbor nosilaca pravosudnih funkcija je gori nego ikada. Predsedavao sam godinu dana Odboru kome vi, gospodine, sada predsedavate i daleko je bio bolji izbor, ne zato što sam ja predsedavao, nego zato što je način provere, način predlaganja, način dolaska, sve je bilo drugačije, bilo je više konsultacija.
Danas se isključivo radi, baš danas, tada ne, po partijskoj pripadnosti. Mislio sam da će se to promeniti. Predsednik Vrhovnog suda i dalje protežira isključivo ljude koji su bili u onom režimu žutih, koji su je tada doveli na to mesto, a mi sada izabrali.
Nažalost, i ja sam glasao za njen reizbor. Sada, kada bih mogao povukao bih svoj glas. Bitno ne možemo uticati, jer nas je 22, ali kada bude reči o leskovačkom pravosuđu, zamoliću kolege da tada ne učestvujemo u radu Skupštine, da ne dajemo legitimnost onim kandidatima i predlozima koje vi dajete, Visoki savet pravosuđa i u ovom slučaju Odbor za pravosuđe.
U suštini se ništa ne menja – samo budi naš i radi šta znaš. Dakle, mislim da je stav naše grupe izneo Žarko Obradović, zamenik predsednika naše poslaničke grupe i u potpunosti to podržavam, kao i ono što je govorio gospodin Krasić. To je odlika celog pravosuđa. Mi se dole suočavamo sa sličnim situacijama sa kojima se suočava i pravosuđe na višem nivou.
Pogledajte danas, sve novine vrve od napisa – gospodin Čedomir Jovanović je posećivao optužene u zatvoru. On ne odgovara, odgovaraće gospodin Blanuša, jer se pravosuđe i vi izgleda plašite da će Čeda opet doći za potpredsednika Vlade, pa će ih sve posmenjivati. To je jedini razlog, drugog razloga nema.
Prošli put je DSS osporila izbor predsednika Trgovinskog suda u Leskovcu, iako je bio jedan od boljih kandidata. Taj sud ima vrhunske sudije, ali to nije odgovaralo gospođi Vidi, jer taj sud je dve godine odbijao da upiše vrednost kapitala "Zdravlja" i malih akcionara, da bi Vlahović, bivši ministar, kupili za samo 3,2 miliona evra, to je firma koja više vredi od "Plive", a "Plivu" danas kupuje ta ista firma koja je kupila i "Zdravlje" za milijardu dolara.
To je u osnovi, zato što je morao Viši trgovinski sud da donese takvo rešenje.
Njoj i Visokom savetu pravosuđa ne odgovara nijedan sudija i zato je sada za te sudije poslala v.d. iz Niša, kao da smo svi mi maloletni, maloumni, nesposobni u Leskovcu. To je sramno postupanje, bez obzira o kome se radi, pa makar i od predsednika Vrhovnog suda.
Sada kažu, opet će doći neko od njih, ovaj će samo biti privremeno, samo dotle dok ne pokvari odnose u tom sudu.
Izabran je predsednik Okružnog suda koji zajedno sa načelnikom SUP, okružnim tužiocem, delom advokata pravi grupu, neću reći da je kriminalna, jer nemam dovoljno dokaza, ali grupu u oblasti pravosuđa da sude, presuđuju i ako pripadnete tom advokatu da vas brani, unapred znate presudu, ne treba da se brinete. Zato je potreban sudija za drugostepeno veće u Okružnom sudu. Sada predlažu čoveka koji po svim kriterijumima ne može da bude sudija u ovom trenutku.
Ali, to nekome treba, zato što je gospođa predsednik Vrhovnog suda proglasila Okružni sud u Leskovcu jednim od boljih sudova; da li na nekoj tajnoj večeri ili tajnom ručku, sa izveštajem koji je dosta friziran, parfimisan, netačan...da je jedan od boljih sudova.
Jeste taj sud bio jedan od najboljih, imao je čak i ministra kao predsednika suda u to vreme. Sada samo vraća predmete na upravni postupak.
Da li je to dobar sud koji ima pravo, odnosno kontrolu nad nižim sudovima, da jedan predmet, mislim na onaj gde leskovačke sudije ne žele da sude, ne da ne mogu, ima već šest parnica, šalje predmet dalje, a on se četiri godine u Leskovcu ne rešava. Ima predmeta koji čekaju i po 20 godina, to su uglavnom neki sporovi.
Da je predložen sudija za Okružni sud iz Opštinskog suda bio sudija tog Okružnog suda...
Naime, o čemu se radi? Sudija koji sudi po nalogu, po direktivi, po partijskoj boji, trenutno po tome ko je jači a ko slabiji, 2000. godine u dogovoru sa tužiocem odbija krivičnu prijavu, ne obaveštava stranku u postupku koja se pridružila gonjenju da je odustao, pa su mu žuti brže-bolje izdejstvovali mesto, umesto da bude sudija Opštinskog suda, on postaje načelnik leskovačkog SUP.
Gle čuda, u to vreme, tada se dešava najveći zločin u Leskovcu, čuveni slučaj Čedić, gde je bilo sedmoro mrtvih. Iako je taj načelnik SUP i sadašnji njegov naslednik, koji je bio glavni, odnosno bio je komandir milicije, dobijao više puta i pismene i usmene pozive da intervenišu, jer taj gospodin, dakle, mislim na pokojnog Čedića, pretio je tim porodicama. Oni su pokušali bar preventivno da deluju. Nakon ubistva sedmoro ljudi, taj naš SUP ga ne može naći. Dolaze specijalci iz Beograda i ne nalaze ga mrtvog, odnosno da je izvršio samoubistvo, nego ga nalazi čovek koji je otišao da kosi livadu, pa ga je tamo i našao. I dalje je bilo brljanja da li je on ili nije. Dva puta je načelnik SUP, a sadašnji kandidat za sudiju Okružnog suda, javnosti saopštavao – prvi put da nije utvrđen DNK, nego će se uzeti uzorci od oca, pa kasnije da je u redu, a sada javno mnjenje te okoline smatra da je to namešteno.
Da li je moguće da onaj ko tako sramno obezbeđuje svoju funkciju u unapređenje, da li je moguće da bude nosilac pravosudne funkcije? Bio je član RIK 2000. godine. Gle čuda, on sudija, član državne komisije, kada je bio izabran za načelnika SUP sa sadašnjim tužiocem, koji brže-bolje prelazi kod žutih, obezbeđuje sa tadašnjim ministrom Batićem da se dvojica, mislim na tužioce, lustriraju, a on napreduje dalje. Čist cinkaroš! A dva zamenika tužioca bili su samo članovi RIK-a u proširenom sastavu.
Da li on može biti nosilac pravosudne funkcije u Okružnom sudu, koji da bi napravio kompletan zbir tih ljudi i tužioca, koji im je pomogao u svemu ovome, brže-bolje po postavljenju za načelnika Ministarstva unutrašnjih poslova Sekretarijata u Leskovcu, bira njega za svog pomoćnika.
Smatram da je u leskovačkom pravosuđu napravljen takav lobi koji radi protivzakonito, koji radi iz parcijalnih interesa, koji želi samo da progoni one koje trenutna vlast želi da goni, a ne one koji su stvarni počinitelji krivičnih dela. Oni su 2000. i 2001. godine pre akcije "Sablja", pohapsili nekoliko leskovačkih direktora, uticajnih i poštenih ljudi, a među njima i direktora farmaceutske kuće "Zdravlje", koji je bio u pritvoru i suđen i presuđen i oslobođen i naplatio preko 3,5 miliona naknade zato što je bio osuđen i optužen samo zato što je pripadao tadašnjoj političkoj opciji SPS.
Neko je ovde rekao da samo zbog toga reagujemo što je neko bio bivši socijalista. Meni su malopre zamerili, neki prijatelji iz DSS, da o ovome govorim samo zato što sam i ja lično povređen. Dame i gospodo, uvek morate poći od svog slučaja. Ako to pravosuđe u Leskovcu pet godina ne želi da reši predmet nasilne paljevine kuće i da ga šalje od suda do suda, ako taj SUP, na čijem je čelu taj Zoran Stojanović, tri godine ne želi da dostavi imena, a postoje kamere i snimci ko je to radio – pa, da li sam ja građanin drugog reda. Zato što ne spadam u red Sonje Biserko, moram da trpim sve ovo.
Da li sam toliki mazohista da u ovoj skupštini podižem ruku za takve ljude, pa ako to čine meni koji nešto može da kaže, šta li čine onim ljudima koji to ne mogu da kažu. Baš zbog toga što se radi i o mom slučaju, ovo dalje da tolerišem ne mogu. Kakav sam ja predstavnik dela tog naroda koji ne može da reši svoj slučaj – a reši će njihove slučajeve u ovom parlamentu?! Šta mi ovde izigravamo? Koji parlament? Koju volju građana sprovodimo? S obzirom da nema mogućnosti, a prošli put ste skinuli kandidata za predsednika Trgovinskog suda u Leskovcu, jednog od boljih kandidata, nema šanse da u ovome učestvujemo.
Imate većinu i zamoliću poslaničku grupu SPS da u ovoj farsi izbora za sudiju Okružnog suda u Leskovcu ne učestvuje, a mislim da time ne želimo da damo legitimnost takvoj odluci. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam da li da se javim ovde za reč i da govorim, jer govoreći danas o pravosuđu i načinu na koji se biraju sudije i nosioci ovih funkcija, mislim da se puno više vraćamo u partijsku državu nego ono što nam se spočitavalo da je bila partijska država do 2000. godine.
Alči, imajući u vidu da je kolega Petar iz DSS osporio Veselina Savića kao kandidata za predsednika Trgovačkog suda u Leskovcu, moraću nešto da kažem. Upravo to osporavanje me navodi da i dalje verujem da su sudovi sada partijski. Zavisi koja stranka ovde ima veći uticaj na deo pravosuđa, MUP-a, tužilaštva. Sve njih stavljam u istu korpu.
Sada ne možete biti sudija ili predsednik suda ili tužilac ili načelnik SUP-a, ukoliko ne pripadate, i dalje tvrdim, žutima, DS-u, jer imaju velikog uticaja, da li preko predsednika Visokog saveta pravosuđa ili nekih drugih, DSS-a, pa čak i bivše Batićeve stranke. Konkretno u mom kraju posle 2000. godine su se bukvalno podelili u tri tabora, zavisi koji sud je kome tada pripadao, koje su carstvo delili u Beogradu.
Obično je DS imao opštinske sudove. Oni koji su hteli da budu sudije opštinskog suda ili predsednici opštinskih sudova, upisivali su se u DS. Oni koji su hteli da budu sudije za prekršaje išli su kod Batića, sve sudije za prekršaje upisale su se u njegovu stranku. Oni koji su pledirali da budu visoki predsednici sudova okružnih išli su u DSS, jer po toj blagoj podeli je DSS imao uticaja na njihov izbor. Upravo se to i sada provodi.
Mi smo imali puno razloga da osporimo izbor Ilića za predsednika Okružnog suda u Leskovcu, iako su napisane slavopojke o ažurnosti tog suda. Neka se vidi koliko je presuda palo, koja je to ažurnost i šta kažu oni koji imaju kontakte sa tim sudom, i zbog čega je taj sud dozvolio veliku toleranciju opštinskom sudu, gde se predmeti po nekoliko godina ne rešavaju.
Nemam šta drugo da kažem, nego konkretno, pet punih godina i dalje nećete da procesuirate predmet čoveka koji je vaš politički protivnik. Kuća je zapaljena, u tužilaštvu je i dalje nn izvršilac, a svi znaju ko je zapalio kuću, postoje i snimci. Po tužbi za naknadu štete, po Zakonu o obligacijama, država treba da nadoknadi štetu koja je učinjena na takvim demonstracijama, sud ne postupa, jer je do juče predsednik suda u Leskovcu bio predstavnik DS i to je javno rekao. Ali, u tom sudu i dalje vladaju "žuti". Taj predmet će najverovatnije dočekati da onoga, ko je podneo zahtev, pre toga uzme Bog.
U pravosuđu su slavopojke o tim sudovima. Na zahtev za izuzeće predsednika Opštinskog suda koji je nedavno smenjen, odnosno istekao mu je mandat, izabran je drugi, veliki predsednik Okružnog suda kaže - nema elemenata za izuzeće, a izuzeće postoji zato što se ne postupa i zato što se postupa po partijskoj pripadnosti. Nema veće diskriminacije nego sada. Ukoliko pripadate nekoj opciji, gde vam predsednik nekog od sudova nije slučajno naklonjen tome.
Gospodin Veselin Savić, koji je predložen, nije pripadao nijednoj političkoj stranci. Kada smo mi bili na vlasti, bio je neki drugi predsednik, nije mogao da prođe. On je jedan od najboljih sudija trgovačkog suda. Niste hteli Stanimira Markovića koga su "žuti" postavili. Tu nismo hteli da se mešamo, mogao je i on da bude, ali da ovoliko dugo bude sud bez predsednika suda zato što se nekima u Beogradu taj sud zamerio.
Dame i gospodo, znate kada su se zamerili? Svima vama u pravosuđu, koji ste podržavali ili bili podržavani od DS, prilikom privatizacije velike firme "Zdravlje". Ta firma je bukvalno opljačkana, grad Leskovac je opljačkan, okolina opljačkana, jer trgovački sud nije hteo da upiše novu vrednost kapitala koji je tražila Agencija za privatizaciju i zato što tadašnji ministar privrede Vlahović je hteo tako da se proda - za tri miliona i 200 hiljada evra, onakva firma.
Viši privredni sud je dva puta vraćao predmet i nalaže da se promeni vrednost kapitala "Zdravlja" naniže. Trgovački sud nije postupio, sudeći sudija nije postupio, pa kada su došli "žuti" smenili su i jednog i drugog, pa je predmet dat beogradskom Višem sudu. Viši sud je odlučio o vrednosti kapitala farmaceutske industrije "Zdravlje". Od tada te sudije, koje su bile poštene i korektne, imaju problema sa Visokim savetom pravosuđa, sa ministarstvima. Niko ne može biti, nego dajte vi iz Beograda ko će biti predsednik Trgovačkog suda u Leskovcu.
Smatramo da Veselin Savić nije pripadnik nijedne političke stranke, nije bio ni naše kada smo bili na vlasti. Ovde mu je smešteno da je bio član JUL-a, a nije bio, čak i da je bio - JUL je bio mnogo bolja stranka od mnogih sadašnjih stranaka na vlasti, ali čovek nema veze sa tim. On je poštovan sudija, najstariji je, mislim i po godinama i po stažu, u Trgovačkom sudu. Smatram da zaslužuje da bude izabran na ovo mesto, bez obzira na to što ga osporava predstavnik Demokratske stranke.
Ako je to uslov, onda jasno kažite, idemo da ljude koji su kvalitetni zamolimo da se učlane u neku od stranaka od ove tri, rekao sam: DS, DSS ili DHSS, onda će sigurno biti izabrani. Zašto? Ako ste nama spočitavali da su u vreme socijalista bili partijski sudovi i partijske sudije, sada su partijski sudovi. Sticajem okolnosti, godinu dana sam predsedavao u Odboru za pravosuđe ove skupštine, znam da po partijskoj liniji niko nije bio postavljen za tu godinu dana. To je drugo što je onaj iz Nove demokratije pričao neke priče po medijima da je tako bilo. Sada je upravo to. Sada se upravo tako postupa.
Mnogi dole po našim malim mestima, kako ih vi zovete - provincijama, pitaju koja je stranka uticajna u pravosuđu da se tamo učlanimo, da možemo nešto biti ili izabrani čak za sudiju. Ako se sud drzne da ne rešava predmete pet i šest godina, za osobe koje su učesnici u tim sporovima, koji mogu za ovom govornicom i nekim drugim govornicama da to napadnu, šta li rade druge stranke? Nije čudo što u leskovačkom pravosuđu imate predmete i po 25 godina stare. Kada se dođe na izvršenje, u Vrhovnom sudu se poništi postupak i iznova se sudi. Šta će ti ljudi? Jedan, koji je prvi pokrenuo spor u građanskoj parnici, umro je.
Smatram da način na koji se vrši izbor sudija nije dobar, da ona stranka koja ima više uticaja u lokalu, odnosno u vrhu Vlade, ona na terenu lobira i takve se sudije postavljaju, isključivo takve sudije.
Mislim da je došlo vreme da se sa ovakvom praksom prekine ukoliko se želi da se institucija pravosuđa zaštiti, da u nju ponovo vratimo poverenje. Ovako smo doveli da institucija pravosuđa, bar što se tiče mog kraja, na onom nivou na kome sada javni mediji predstavljaju nas, kao parlament, i na onom nivou na kome građani imaju poverenja u medije. To je vrlo nizak nivo, sa koga startuje pravosuđe.
Ukoliko se ovako nastavi da izađe ko hoće za ovu govornicu, ospori nekoga, bez argumenata, zato što mu se ne sviđa, ili onaj tamo kada bude izabran - podržavam SPS, DSS, oni će me gore držati u Skupštini i mogu da radim onako kako budem hteo, da se samo njima ne zamerim, a to što ću donositi nezakonite presude, što ću oštetiti državu, što ću naneti štete učesnicima u sporovima, za to ga nije briga, jer je njemu bitno da ostane na ovim funkcijama.
Molim kolege poslanike i predlažem, kada je u pitanju Trgovački sud u Leskovcu, da izaberemo Veselina Savića. Smatram da to čovek zaslužuje svojim radom, poštenjem i čestitošću i to je pokazao u niz ovih godina, koliko je bio sudija.
Tvrdim vam da nije bio član nijedne stranke. Jer, kada se kandidovao za predsednika Izvršnog saveta Skupštine opštine Leskovac, pobedio sam ga zato što je mene podržavao Savez komunista. Znači, i tada nije bio. Zato smatram da upućivanje zbog toga što je član neke stranke ne može biti, a ako je čak i to, onda morate smeniti sve predsednike svih sudova u Srbiji.

Prošle godine, kada je bio ovaj zakon na dnevnom redu, dato je bilo obećanje pred ovim parlamentom da će se napraviti kriterijumi po kojima će se vršiti transfer sredstava. Kako vidim ovaj predlog, on je isti kao prošlogodišnji, dalje nema kriterijuma na osnovu čega se vrši transfer sredstava, već izgleda samo 11% i nešto, bez obzira na to koje su prošle godine opštine bile oštećene, a koje su bile u privilegovanom položaju.
Smatrao sam da će doći do usvajanja kriterijuma i da onda nema potrebe da se za ovom govornicom iznose podaci o pojedinom opštinama i kada tražimo sredstva kao da tražimo od nekoga milostinju. Podneo sam amandman da se ne bi odbacio, tražeći od grada Beograda, u članu 3. pod tačkom a) grad Beograd, da se povećaju sredstva opštinama, pod 72. Lebane, i pod 82. Medveđa.
Dolazim iz kraja ekstremnog nerazvijenog. Opština Lebane je poznata kao opština sa najnižim prosečnim ličnim dohotkom u Srbiji. I to više godina se već piše i o tome govori. Ima 25.000 stanovnika, 5.000 je nezaposlenih, 24 osnovne škole i dve srednje škole. Sa predviđenim sredstvima ne može da ispuni funkciju lokalna samouprava, pogotovo tamo što se predviđa u članu 7. ili 8, da ukoliko ne izvršavaju osobe prema srednjem i osnovnom obrazovanju da će doći do zaustavljanja transfernih sredstava. Ona je istovremeno i pogranična opština. Ima deo koji se graniči sa Kosovom i Metohijom. Skoro da nijedno preduzeće ne radi. Da je bilo kriterijuma usvojenih, najverovatnije bi Lebane dobilo više sredstava.
Kada sam gledao raspored sredstava, ne želim da se svađaju opštine među sobom, ali je evidentno da tamo gde ministar participira u vlasti, sa istim brojem stanovnika, sa manjim problemima, duplo više sredstava. Pogledajte, pa ćete to videti. Sigurno tim opštinama toliko para treba, ali ovo je već prevršilo meru. Tamo gde se nalazi gospodin ministar prošle godine je bez kriterijuma dato više, sada se samo sa 11% i više dodaje, a druge opštine zaostaju.
Smatram da Lebane zaslužuje pažnju cele Republike Srbije, jer će to područje vrlo brzo da bude napušteno, a onda nam neće biti potrebna sredstva da vraćamo stanovništvo. Ono je već napadnuto kupovinom objekata od strane Šiptara, a to isto važi i za Medveđu.
Medveđa je jedna od one tri opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, ona je od te tri opština sa većinskim stanovništvom, i to značajno većinskim, stanovništvom srpskim. Izuzev jednog državnog, odnosno društvenog preduzeća koje radi, par komunalnih sistema, nijedno preduzeće ne radi i nema zaposlenih.
Preko Koordinacionog centra su bili finansirani neki objekti da bi kao zadržali stanovništvo. Na današnji dan opština Medveđa duguje preko 50 miliona. Kako će to da se isplati izvođačima radova ili poveriocima, a sredstva se i dalje ovoj opštini umanjuju, i možemo doći u situaciju da neki naredni parlament ovde govori i o Medveđi kao opštini sa većinskim stanovništvom albanskim.
Smatram da je ovo nepravilan, nedomaćinski odnos Vlade Republike Srbije prema ovim dvema opštinama i samo sam iskoristio mogućnost da amandman ne bude odbačen, da zatražim, ne gledam da je Beograd mnogo više dobio, da treba skidati od Beograda, ali je jedina pravna mogućnost bila da amandman bude pravno moguć i da se može o njemu ovde govoriti, upravo to da iskoristim tu formalnopravnu mogućnost, ali suština je u tome da je neophodno da se transferna sredstva Lebanu i Medveđi povećaju.
Ne možemo samo živeti na osnovu priče. Reći ću vam da je taj kraj i dalje potcenjen. Ne zbog toga što ima neke posebne odnose u tome šta nam je radila gospođa ministar poljoprivrede, ali ovo je evidentno. Lažni krediti za leskovačke poljoprivrednike. Hoćemo da zadržimo seljake na selu, hoćemo da to područje ne ostavimo Šiptarima, dajemo kredite lažne, sredstva ne dođu u banku, Garancijski fond traži da ljudi pokažu gde su utrošili ta sredstva, a banka kaže da sredstva još od Vlade nije dobila.
Mnogo ne verujem medijima, ali sam imao prilike da sa ovim čovekom razgovaram pre nekoliko dana. Ako je u međuvremenu dobio, izvinjavam se ministru, ali nisu dobijena sredstva. Nije samo on, to je otprilike kod svih osam kredita koji su navodno namenjeni razvoju poljoprivrednika ili zadržavanju poljoprivrednika u selima leskovačkog kraja. Zato smatram da je amandman koji sam podneo ispravan i da taj amandman treba podržati.

Dame i gospodo, preporučujem uvaženoj koleginici da naredni put na lokalnim izborima izađe, pobedi i normalno razvije opštinu Leskovac. Neverovatno da se uvek javljate kada se nešto za Leskovac potražuje. Vi naprosto brkate neke stvari.

Izneo sam činjenice koje su tačne. Čovek nije dobio sredstva, kao i onaj Petković u Gornjoj Jajini, a kada je tom Petkoviću obećan kredit. Otprilike, ponašate se kao JUL, samo što je JUL - džak brašna, dva-tri kilograma šećera i dve flaše ulja davao pred glasanje. Vi ste došli pred izbore za mesne zajednice, pa ste u nekoliko sela obećali velika sredstva, čak i da pravite igrališta mimo lokalne samouprave, pa da će dobiti bespovratne pare samo da podnesu dokumentaciju.

Ljudi potrčaše, dobiste dva-tri sela, želim vam da ih razvijete i da ne pričate ovde priču, nego da ljudi dobiju pare, pare nisu dobili.

Mene interesuje ta banka, "Eksim banka" je prodata, kome je prodata, ali je tačno da ljudi sredstva nisu dobili. Možda ovaj iz Donje Jajine nije dobar domaćin, ali u Gornjoj Jajini su vrlo dobri domaćini, uz njihove dve porodice dobili su 111 glasova za mesnu zajednicu. Zato im dajte sredstva, da bi vam sutra opet izašli na glasanje.

Ne samo to, to se permanentno radi pred izbore, vi original oponašate JUL, samo oni nisu imali ovakav budžet i nisu imali ministra, nego su po malo delili, malo šećera, malo brašna, malo ulja, a vi zveckate gotovom lovom i tu padaju glasovi. Samo ste već pročitani što se toga tiče.

Nemojte više da zagovarate lokalnu samoupravu, vi ste ovde vlast. Naložite ministru da uvede privremene mere, pa vladajte tim Leskovcem, drugačije ne možete dobiti izbore. Dok je radikala i socijalista, vi nećete dobiti izbore dole, to vam potpisujem ovde sa ovog mesta. Ljudi znaju šta ste radili, a šta mi radimo.

Što se tiče nenamenskog trošenja sredstava, opet je to kod vas, dragi moji nosioci vlasti. Šta hoćete? Hoćete da raspustite parlament ako je neko nenamenski trošio budžet. Zna se ko je naredbodavac za sredstva. Prema tome, imate mehanizme u zakonu. Dali ste da dođe budžetska inspekcija. Da li je bila, da li je napravila zapisnik? Molim vas, napravila je zapisnik. Ona taj zapisnik mora dostaviti Ministarstvu finansija, mora dostaviti tom ministru lokalne samouprave. Ako po članu 42. Zakona o lokalnoj samoupravi, tačka 5, dolazi do toga da je neko to radio, onda se lepo donese rešenje i taj gubi funkciju.

Vi hoćete da preko tog nalaza budžetskog inspektora da prevalite da su svi kompletno Leskovčani nepošteni, da je ceo parlament nepošten, da su svi parlamentarci u Leskovcu krali. Čemu to vodi? Vi želite da opet svađate dve do tri parlamentarne stranke u Leskovcu. Znači, vi imate mogućnosti, kod vas je i pogača i nož, izvolite - upotrebite i pogaču i nož.

Nemojte da Leskovac srami sram nekoga ko je to izvršio, a taj ko je to izvršio, ako vi sumnjate, nismo ga na izborima podržali, to svi dobro znate u Leskovcu. Svi ste se, tzv. demokratska opcija ste se složili da on bude, a ne da bude naš kandidat Lešnjak. Vrlo jasni smo u tome. Nemojte više da mi to spočitavate.

Meni ste pokušali sve da učinite za ovih pet godina - da me hapsite, da mi utvrđujete manjkove, viškove, krađu i ništa niste mogli da mi učinite. Ispitivali ste me od pradede vi koji ste došli kao demokratska opcija. Niste ništa našli. Nemojte za ovom govornicom, jer Leskovčani znaju ko ste vi, ko sam ja, u krajnjoj liniji.

Ako hoćete to da razjasnite, da uterate u zakonske okvire, onda dajte, imate ministra finansija, zaustavite transferna sredstva; imate ministra lokalne samouprave, neka donese rešenje. Ako lokalna samouprava ne postupi, onda je ona kriva. Imate organe gonjenja, vi želite da se leskovački parlament pretvori u SUP, tužilaštvo, sud. Naprosto, to ne može. Leskovački SUP, sud i tužilaštvo ništa ne rade pet godina, bave se samo politikom.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, gospodin Miša je izneo stavove u vezi sa Beogradom. Međutim, u članu 16. kojim se dodaje novi član 22b podržavam predloge kolega poslanika koji traže brisanje. Sticajem okolnosti radio sam u nekoliko režima ili sistema u ovim oblastima. Ovakva centralizacija vlasti nije bila ni u jednom vremenu.
U vreme komunista, pa Saveza komunista, pa socijalista, bili su zavodi za cene na sreskom, okružnom i lokalnom nivou, koji su sarađivali sa lokalnom samoupravom i sagledavali stanje u oblasti zadovoljenja potreba građana. Zbog toga su lokalne samouprave i konstituisane. Sada se ovim predlogom člana 22b upravo briše osnovno obeležje lokalne samouprave dato Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Šta ostaje lokalnoj samoupravi ukoliko im se ne da mogućnost da razvijaju svoje lokalne sisteme, a pogotovo tamo gde se unazad za nekoliko godina iz republičkih sredstava i budžeta ne finansiraju te delatnosti, zato što u pojedinim sredinama lokalne samouprave ne podržavaju sastav sadašnje vlasti u Srbiji.
Nemoguće je da javna komunalna preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, svoje planove i programe godišnje dostavljaju na četiri adrese. Šta će plan i program jednog vodovoda lokalne samouprave Ministarstvu, šta će Ministarstvu za rad, pa i finansijama. Možda oko kontrole cena ili praćenja cena Ministarstvu trgovine, tu je nekada i postojala nekakva veza. Sada svako ministarstvo ima ponekog savetnika i svakome se ne svidi poneka tačka iz programa i program ne valja, i vraćajte lokalnoj samoupravi. Ako to ne upotpuni, oduzimaju sredstva ili se ne daju transferna sredstva. Ona se iovako ne daju.
Prošli put sam rekao da je 200 miliona zakinuto opštini iz koje dolazim po osnovama formalno-pravnog mišljenja u pogledu tendera. Nisu lokalne samouprave maloletne, a nisu ni ta preduzeća koja tamo rade nesposobna da utvrđuju svoj program. Programi se utvrđuju na osnovu stanja u opštinama iz kojih dolazimo i na osnovu mogućnosti da građani to plaćaju. Nemoguće je napraviti presek stanja. Na osnovu projektovanja politike cena za narednu godinu utvrđuje se povećanje cena.
Ako Beograd ima 40 dinara, ne znam koliko ima kubika vode, preduzeće iz kog dolazim ima samo 13 dinara po kubiku vode. Sada ide u investiciju i vi kažete 9% i ne možete dalje, a ko će platiti investiciju. Mi imamo ponovo samodoprinose, to je više nemoguće. Ukoliko se građani preko lokalne samouprave dogovore da se nagode i investiraju u razvoj tog preduzeća i uposlenju kapaciteta u nova izvorišta, šta to smeta Vladi Republike Srbije.
Ako preduzeća tamo divljaju i rade loše, lokalna samouprava postavlja direktora i uz njegovu saglasnost izmenama i dopunama će se postavljati i neka ga smeni. Ukoliko ima ovakvih careva, a o kojima je gospodin Miša, drug Miša govorio, neka lokalna samouprava smeni te careve ili neka građani ih opozovu na izborima. Oni su tamo ti koji biraju, daju vlast i oduzimaju vlast.
Kako to može da jedno ministarstvo ili jedan ministar daje ili uzima vlast kada su sve odredbe, svi stavovi, četiri stava, suprotni sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Dajte da ukinemo taj zakon. U ovom zakonu ne može se utvrditi zaustavljanje transfernih sredstava lokalnim samoupravama zbog nepoštovanja politike projektovane cene.
Vi ćete na taj način zaustaviti razvoj lokalnih komunalnih sistema, a oni su u lošem stanju, a pre svega tamo odakle dolazim. Mislim da nema grada koji je tako razvijen i izgrađen komunalni lokalni sistem i da može da funkcioniše na način na koji se sada ograničava njegov plan i program.
Zašto vi smatrate da je jedna lokalna samouprava nesposobna da definiše mogućnost izdvajanja sredstava svojih građana. Građani će o njima reći ocenu. Nema prava nijedan ministar ili ministarstvo, čak ni Vlada nema pravo da oceni funkcionisanje jedne lokalne samouprave. To se sada pokušava iz sredine iz koje dolazim, da nam se stalno preti nekim privremenim merama ukoliko ovo ili ono uradimo ili ukoliko nismo po volji ovog ili onog ministarstva. Ako i ovo usvojimo, onda će svakog dana nad nekom lokalnom samoupravom da visi mač privremenih mera.
Ukoliko se dogovore da tamo cena vode bude tolika i tolika, a grejanje toliko i toliko, onda se nekom ministarstvu to ne sviđa i nema transfernih sredstava, zaustavi se funkcionisanje lokalne samouprave. Normalno je da mora doći i do uvođenja privremenih mera ili do zakazivanja opoziva iovako nesigurne situacije u većini lokalnih samouprava na terenu. Zato ću, bez obzira na druge stavove, biti i izjasniti se da član 22b bude izbrisan.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od uvodničara i ovlašćenog predstavnika SPS, koji je ovde izneo niz pohvala, možda je u pravu sa svog gledišta, gospodin Todorović, najverovatnije će SPS podržati Predlog budžeta, ali za razliku od njega, rekao bih nekoliko konkretnih primedbi na predlog budžeta.
O nekima ne bih govorio da sam imao prilike da se, kao predstavnik jedne lokalne samouprave, sretnem sa ministrom i porazgovaram o problemima koji se provlače već dve godine u budžetu, a ne rešavaju se.
S obzirom na to da aktuelna vlada vodi računa o budžetu i trošenju sredstava i realizaciji budžeta samo u opštinama gde oni participiraju u vlasti, a gde ih nema, kod tih sredina se ne realizuje budžet. Najverovatnije deo suficita je i iz tih para, prenose se nekoliko godina i ne realizuju se.
Moja osnovna primedba, s obzirom na to da dolazim sa juga Srbije, na dve stvari: prvo, što se smanjuju sredstva subvencije u privredi; drugo, u vezi sa tim, što se de fakto Predlogom zakona o budžetu, ukida Fond za razvoj.
To je jedina institucija od koje su jug Srbije i privreda leskovačkog kraja imali nekakve vajde. To je bio, upravo, podsticajni fond i podsticajna sredstva preko koga je Srbija činila nekakav uravnomeren ili uravnotežen razvoj naših krajeva.
Ukidanjem ovih sredstava iz budžeta – ionako zapostavljena privreda nije uspela za ove četiri godine da izvrši restrukturiranje i pripreme za prodaju – cela će tekstilna industrija otići otprilike pod stečaj, a do ove vaše revolucije zapošljavala je 12.500 ljudi. Postavlja se pitanje da li ovakav budžet može da bude razvojan i u tom delu ne delim slaganje sa našim uvodničarem na ovu temu.
To što će biti na ovom zasedanju zakonom oformljen fond za razvoj, što će fond da bude pretvoren u akcionarsko društvo, to nama ništa ne znači, jer će sutradan da bude pretvoren u neku akcionarsku banku i samo to kreditiranje i njena priprema za nekakvu prodaju ili podsticaj neke proizvodnje, nama ništa neće doneti ni novo ni lepše.
U članu 12. Predloga ovog zakona predviđeno je da lokalne samouprave mogu za narednu godinu predviđati sredstva, masu sredstava za lične dohotke, masa isplaćena septembra ove godine, povećana za 9% pa puta 12. Mi koji dolazimo iz lokalnih samouprava znamo u kakvom se položaju nalaze radnici državnih organa uprave.
To je položaj za žaljenje, obespravljeni, sa najnižim ličnim dohocima, i na ovaj način sa 9% na ovu osnovicu ništa ne znači; nema ni novog zapošljavanja, a u tim malim sredinama i malim opštinama, jedino u tim javnim preduzećima i javnoj upravi dođe do nekog zapošljavanja.
Mogu vam reći u Leskovcu, na primer "Zdravlje" koje je prodato ili pokradeno, za dve ili tri godine kako je prodato, otpušteno je blizu 1.000 ljudi, a primljeno samo 14. Od tih radnika se traži da budu efikasni, da rade zakonito i da ne podležu korupciji i mitu. Sa ovakvim materijalnim položajem mislim da mi sasvim suprotno činimo.
Za razliku od toga kada potcenjujemo njihov rad i njihov položaj, u Predlogu budžeta u delu razdela kod predsednika države Srbije predviđena je Narodna kancelarija.
Izgleda da odavde iz Beograda ne vidite šta radi Narodna kancelarija, a to je preko puta. Da li Vlada vidi da se tu pravi paralelni organ vlasti, neka nova država? Ovo nisu sredstva za Narodnu kancelariju, za njihova isturena odeljenja, jer isturena odeljenja su istureni štabovi DS. Na nekim isturenim odeljenjima nema državne zastave, nego zastave partijske, odnosno DS.
To je paralelni organ po okruzima. Onda ukinimo okruge, jer sada svi idu da se žale, imajući u vidu da su i dalje stranka na vlasti, iako glume opoziciju. Jer je pravosuđe još uvek njihovo, javna velika preduzeća su njihova, inspekcije su njihove i onda na poziv iz Narodne kancelarije, a ne iz okruga, inspekcija i svi drugi intervenišu, deli se neka pomoć iz budžeta i sve to u korist DS.
Ukoliko hoćete da im tako date sredstva za njihovu predizbornu ili buduću izbornu kampanju, onda im povećajte u onom delu stavke gde je razdeo političkih stranaka, pa kažite da je ona najbolja stranka, perspektivna, proevropska. Onda dajte pare da se zna da se to finansira za tu namenu, a ne, navodno, za funkcionisanje Narodne kancelarije, koju je konstituisao predsednik države, jer na ovaj način se odlivaju sredstva, a legalnim organima uprave dajemo mogućnost: septembar ove godine puta 9% za bivšu godinu.
Mislim da sami sečete granu na kojoj sedite. Na ovaj način će okruzi biti, da tako kažem, sami po sebi ukinuti. Kada je u pitanju onaj drugi razdeo kod Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, konkretno, tu mislim na izdvajanja za objekte u oblasti vodosnabdevanja. Jedanput sam za ovom govornicom govorio na tu temu, a sada želim sledeće da kažem.
Neverovatno je da je ta direkcija centar otuđene moći, da u Predlogu budžeta, pa čak i u obrazloženju ne kaže se od ovih milijardu i 300 miliona koji se izdvajaju iz budžeta pa plus još dve milijarde prihoda od naknade za iskorišćenu neispuštenu vodu, koji će se to objekti graditi.
Ispada da samo direktor i njegovi saradnici znaju koje će objekte graditi, kome će pomoći, kome neće pomoći i ispada da onaj ko nema vezu u toj direkciji ne može objekat da započne ili da završi. Ja sam konkretno govorio o dva objekta, to je vodosistem Barje, regionalni i Rzav.
Kada je u pitanju sistem Barje, dve godine na ovaj način nema realizacije budžeta za taj objekat i tu je Vlada zakinula 200 miliona. Prošle godine 100 miliona i ove godine 100 miliona. Dakle, prošle godine je raspisan tender, namerno se obara tender iz Direkcije za vodu, dolazi 31. decembar, sredstva ugašena.
Ove godine ponovo se planira 100 miliona i sada je tender raspisala Direkcija za vodu koja nema prava. Nema odluke Skupštine da ona to gradi i sada je opet kraj godine, opet je u toku postupak žalbe, opet se isti žale, opet će proći decembar i opet će 100 miliona za taj objekat biti zakinuti, a mi smo taj objekat, poštovane dame i gospodo, u vreme najvećih sankcija i blokada doveli do izgrađenosti od preko 80%, a od te čuvene revolucije 5. oktobra, na tom objektu se ništa ne radi, izuzev nekih sredstava koje obezbedi lokalna samouprava.
Zato u tom delu ne mogu podržati Predlog budžeta jer se mora reći zašto se daju sredstva i ko kontroliše utrošena sredstva, ko kontroliše Direkciju za vode, da li može direktor da odluči, dok sam ovde to neću graditi ili kada mene ne bude tada gradite.
Evo konkretan primer kako se omalovažavaju opštine koje nisu, da tako kažem, uslovno, vaše. Juče sam postavio pitanje i izvinjavam se što koristim ovu govornicu, da li da učestvujem, da dajem kvorum ili ne. Evropska agencija za rekonstrukciju lokalnih samouprava donela je odluku da sa milion evra pospeši izgradnju industrijskog projekta u Leskovcu.
Mi smo uzeli milion evra kredita od jedne strane banke, u pitanju je Raiffeisen banka, ali sada se pita ministar za lokalnu samoupravu, gospodin Lončar, treba da potpiše u ime Vlade to. To nisu sredstva iz budžeta. Dva dana već nemamo odgovor, zašto to ne želi da potpiše, jer ukoliko je budžetska inspekcija u Leskovcu, neka kontroliše budžet, neka lopove pohapsi, ali grad, opštinu i taj objekat ne može zatvoriti. To zavisi od volje jednog ministra. Da mi je dao odgovor, možda ne bih danas govorio ovako na ovu temu.
Kod obrazovanja, Ministarstvo prosvete, doneta je odluka da Republika učestvuje sa 70% u finansiranju izgorele Medicinske škole. Do današnjeg dana Ministarstvo nije ispunilo svoju obavezu. Ako vi to znate, ja ne znam, znači, ovde državu vodi G17 plus, ja se izvinjavam. Malopre je koleginica rekla – mi iz G17 plus ne damo da mladost ide u Evropu. Dobro, ako je to vaše, mi ćemo se tome pridružiti. Ovaj budžet donosi Skupština, a ne pojedinačno stranka. Vaš ministar to može da predloži.
Molim vas, do pre pet dana nisu bila isplaćena sredstva i tamo nije bilo grejanja, do ponedeljka je bila restrikcija, časovi su skraćeni na 30 minuta, ne zbog štrajka, nego upravo zbog toga što Ministarstvo nije ispunilo svoju obavezu. Kada se to ima u vidu, ovo što sam izneo, par činjenica, stiče se utisak, budi uz Vladu, biće realizovan budžet i onda ne bi bilo suficita. Ima nekoliko opština koje nisu sa vama i na takvu jednu uštedu, vrlo perfidnu, dakle, neuplaćivanjem sredstava ili odlaganjem vi pravite deo suficita za ovaj budžet.

Što južnije, sve tužnije i umesto da to, gospođo, raspravite sa nama dole, vi ste otvorili ovu pozornicu ovde, postali ste Evropljanka i ne smeta vam to, mi sa našim dijalektom itd.
Počeli ste mnogo beogradski, pa možete proevropski itd, a na ove teme koje ste vi izneli, sa vama sam spreman da se suočimo u Leskovcu, gde hoćete i kad hoćete. Vi od toga bežite, sakrili ste se u Beograd i odavde diktirate.
Vi dobro znate da je tekstilna industrija Leskovca, to i radnici znaju i u onim sankcijama i u blokadama, kada je Krasić bio ministar, čak je dato sto puta više para nego sada, sa ovim vašim razvojnim budžetom, tekstilne fabrike su izvozile, a radnici su ulazili i izlazili iz fabrika. Sada ste udarili katance i sada moraju da idu u stečaj, to je vaše.
Drugo, bazene smo mi završili, a ne kada ste vi oktobarsku revoluciju prošli. Objekat "Barje" je 80 posto urađen.
Od one tako ozloglašene crveno-crne koalicije i lokalne samouprave, tako osiromašene, fabrika je napravljena i sada treba to dovršiti. Ali vi ne govorite da vaš direktor Direkcije za vodu više potroši na putovanja. Pogledajte, prošle godine bilo je više od 100 putovanja van zemlje; išao čak u Brazil da prodaje našu vodu. Ne znam čiju ćete prodati, jer "Knjaz Miloš" je prodat. A vi to dobro znate i vaša porodica od tog tekstila dobro živi, vi ćete se iz tog tekstila školovati.
Nažalost, moj prijatelj je vaš otac, on je umro, bio je jedan uspešan direktor, vi to dobro znate i tekstil je bio grana sa ponosom. Upravo sada kada hoćete da uđete u EU, vi ćete to zatvoriti, a ona je zapošljavala više ljudi nego ukupna naša industrija. Govorite o "Zdravlju", koga je Vaša vlast sa Dosom prodala za 3,2 miliona evra, a na taj dan imala je 12 miliona evra gotovih proizvoda, lekova, a da ne govorimo dalje.
Pitanja koja postavljam ministru Bubalu, on kaže da je davno prošlo vreme. Pre toga Maršićanin kaže – prva privatizacija koju ćemo preispitati biće "Zdravlje".
Dalje, kada govorite o ovim zloupotrebama, nemojte time da mašete za govornicom, prvi, odnosno drugi posle Gorana Cvetanovića, kao predsednika Skupštine, to su organi uprave i oni će odgovarati. To ne sme da bude tema razgovora ove skupštine i ne može da bude pravo jednog ministra da ne potpiše ili potpiše, neka budžetska inspekcija radi svoje i neka sve pohapsi koji su kriminalci.
Tražili ste od 2000. godine da me uhapsite, pa ste rekli – nema ništa, ili je prevejani kriminalac ili je pošten čovek. Davno ste hteli, čak i bivši predsednik opštine je govorio – čekamo svaki dan da ga uhapsimo.
Vi danas za ovom govornicom nama presuđujete. Ko vam je to dao pravo? Je l' vaš predsednik suda? Postavili ste tužioca, vašeg čuvenog eksperta iz G17 plus (onog protiv koga smo izrazili ovde neslaganje da bude), da bi štitio nekoga i da nas goni. Dajte, pozatvarajte sve, ali nemojte da pričate napamet neke stvari ovde koje ne stoje. Kako je tamo inspekcija, tražim da inspekcija dođe i u Direkciju za vodu u Srbiji.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, Žarko Obradović je izneo stav naše poslaničke grupe i ja ću se tog stava držati normalno, ali s obzirom na to da sam ja ovde redak poslanik, državni činovnik, nameštenik i ne znam šta ću biti po novim propisima, od 35 godina staža 30 sam bio državni činovnik, od toga dve i po godine zbog politizacije organa državne uprave bio van posla. Nakon toga morao sam da se borim na lokalnom nivou da postanem odbornik, uđem u lokalnu vlast i dobijem ponovo posao u ovim poznim godinama. S obzirom da sam toliko ...
(Glas iz sale: Jesi li bio u zatvoru?)
Tamo još nisam stigao, ali neko će pre mene tamo. S obzirom na to da sam toliko dugo vremena proveo i nešto naučio u upravi ne vidim mnogo novih stvari u odnosu na postojeći Zakon. Njega je prosto trebalo menjati možda zbog proteka vremena, 1992. godina je davno bila, ali ovaj razlog koji se navodi da će, da stari Zakon odiše time da je državna uprava pre svega bila vršilac državne vlasti, a da će dobiti socijalnu funkciju. Gledajući odredbe, ova odredba zakona, ja ne vidim tu funkciju socijalnu. Upravo vidim dominantniju funkciju sprovođenja državne vlasti putem upravnih akata, donošenja odluka na osnovu prava i obaveza, a samim tim i prinudu silnu za ostvarivanje prava ili obaveza.
Od depolitizacije u novim propisima ova dva zakona neće biti ništa, jer ovoliki broj sekretara, pomoćnika, pa čak i državnih sekretara, ono na način na koji se imenuju, postavljaju ili biraju ili na osnovu koga zasnivaju radni odnos, to će opet da rade političke stranke; s obzirom na to da ministri predstavljaju političke stranke, a oni ih mahom postavljaju i predlažu, opet će uprava biti mnogo politizovana nego u jednopartijskom sistemu koji je bio, u kome sam ja dobar deo vremena kao državni činovnik proveo.
Odredbe člana zakona o državnoj upravi od člana 29. do 34. govore o organima u sastavu ministarstva. Kažu da se formiraju u ministarstvima gde određena oblast poslova koji se obavljaju u ministarstvu traži veći stepen samostalnosti i nezavisnosti u radu.
Ja sam imao prilike da neposredno doživim kako rade ti upravo organi u sastavu ministarstva. Upravo, zbog toga sam na jednoj od prethodnih sednica, i zbog toga da dokažem da su ti organi i suviše samostalni, da ministarstvo ili ministri imaju vrlo malo uticaja na njih, jednostavno pritisnem crveno kao znak protesta da probudim savest nekih koji treba da se pozabave ovim organima i organizacijama.
Naime, radi se o jednoj upravi i jednoj direkciji. O drugima nemam pravo da govorim, jer nisam naišao na takvo i slično iskustvo. Upravo njihovo ponašanje me dovodi u ono vreme kada su komunisti razgovarali o centrima otuđenih moći. Upravo oni su pravi centri otuđenih moći. Organizacijom organa državne uprave i našim zakonima mi smo im dali takva ovlašćenja da budu samostalni, raspolažu izuzetnim državnim, odnosno resursima ove države.
Pre svega, radi se o Direkciji za vode. Upravo ponašanjem Direkcije za vode opština u kojoj živim i radim prošle godine je oštećena za 100 miliona dinara. Naime, zato što se neko drznuo da sam u svoje ime, ne znam za čiji račun, utiče zato što na tenderu nije dobio favorizovani kandidat iz Italije. Kada se sve to završilo bio bi skuplji za 13 miliona evra, a to je za siromašnu opštinu i suviše velika para. Tolika para je velika i za državu Srbiju.
Direkcija je potporu našla u Upravi za javne nabavke, koja 53 dana ne odlučuje po prigovoru o opštim pravima tendera, nego tek nakon toga, kada su videli da favorizovani konkurent nije dobio posao, 31. decembra donosi odluku o poništavanju tendera i samim tim oslobađa državu Srbiju da preduzeću "Vodovod" plati tih 100 miliona dinara kao učešće za izgradnju Vodosistema "Barje" koji se gradi već 20 godina. Da bude još veća samostalnost i nezavisnost Uprave za javne nabavke u Zakonu o javnim nabavkama na tu upravu niko ne može da vrši uticaj, nemate pravo sudske zaštite, jer je rečeno da je rešenje Uprave za javne nabavke konačno i sudska zaštita nije dozvoljena.
Zato smatram da odredbe članova od 29. do 34. treba preurediti i smanjiti neograničena ovlašćenja. Oni odgovaraju Vladi ili Skupštini preko ministara, a ministar vrlo malo uticaja može da ima na način kako su oni organizovani, jer direktor donosi uputstva, uredbe, predlaže svoje saradnike, pomoćnike direktora i druge službenike na položaju.
Nejasne su mi odredbe u smislu savetnika, radnika na položaju, s obzirom na to da se zalažemo da veći broj mladih ljudi uđe u državne organe.
Potrebno je najmanje radno iskustvo od pet do devet godina. Ako znamo da svi završavaju studije oko tridesete godine, posle vojska za muškarce i oni tek u četrdesetoj godini mogu da budu na tim položajima.
Takođe je u obrazloženju razloga za donošenje zakona rečeno da će se izvršiti decentralizacija državne uprave i da bi se to opravdalo uzet je upravni okrug. Ničeg novog u realizaciji okruga nema od one uredbe koju je 1992. godine donela Vlada Republike Srbije. Sticajem okolnosti bio sam sedam godina načelnik jednog od okruga. Prema tome, to što je pisalo u uredbi tada, sada je Zakon samo ponovio. Tu nema nikakve decentralizacije.
Tamo i tada i sada ministarstva državna detaširaju svoje poslove, prave odeljenja u okruzima, a okrug nema svoje izvorne organe. Zajednička služba je bila poštansko sanduče, i sada je, Vlade Srbije. Od njih se samo traži odgovornost, a nikakvih prava nemaju na rad detaširanih delova ministarstva. Može se samo pokrenuti disciplinski postupak, ali to mu ništa ne vredi, jer sve odlučuje ministar u Beogradu. Građani načelnika na terenu doživljavaju otprilike kao onog Nušićevog načelnika da može sve. Međutim, ne može ništa.
Da bi se regulisao i poboljšao status načelnika okruga, predviđen je savet okruga. Savet okruga čine predsednici opština, ali oni treba samo da razgovaraju ili da donose smernice i uputstva za ministarstvo koje se bavi lokalnom samoupravom ili za resorno ministarstvo za sprovođenje upravnog postupka. Najmanje predsednici opština to mogu da rade.
Ako već treba savet, onda on treba da ima drugačiju ulogu, da ima usmeravajuću ulogu koja može da bude obavezujuća, ali da u tom ministarstvu umesto predsednika opština upravo budu starešine lokalnih samouprava, odnosno imate opštine koje imaju samo jedan organ i jednog čoveka kao starešinu organa i on je više zainteresovan, više može uticati na delokrug rada organa uprave.
Kada se radi o zakonu o državnim službenicima, takođe tu ne vidim neke bitne novine. Položaj, radno-pravni odnos i ukupan status državnih činovnika, službenika ili nameštenika, kako god hoćete, otprilike je bio u starom Zakonu istovetan. Po meni, to su ljudi koji su tretirani kao građani drugog reda. Mnoga prava su uskraćena dosadašnjim i sadašnjim zakonom.
Radnik lokalne samouprave ne može biti odbornik u lokalnoj samoupravi, ali u dosadašnjem Zakonu, pa i u ovom novom može doći do zloupotrebe, kao što se desilo 2001. godine kada je radnik Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je bio republički službenik, bio odbornik u lokalnom parlamentu. I, da bi tadašnja vlast dobila većinu ministar Batić naredi da da ostavku na dužnost odbornika ili će dobiti otkaz u ministarstvu.
On nije imao nikakvu radno-pravnu zaštitu, niti sudsku i morao je da odustane od odbornika. Ta njegova odbornička grupa tada je ostala u manjini.
Po tadašnjem Zakonu, mi radnici u lokalnoj samoupravi zadnji smo dobili pravo na regres i pravo na topli obrok. Po ovom zakonu državni činovnik ne može biti član organa upravljanja u upravnom odboru. Ukoliko dobije saglasnost ministra može biti, ali ne može primati naknadu. Svaki drugi uposlenik to može da bude. Državni činovnik ne može da osnuje privredno društvo, a svaki drugi radnik to može.
Prema tome, to su prava koja su ovom radniku zabranjena. Jedino što je njemu sigurno, ali to više u jednom drugom sistemu koji nije politizovan, bila je stalnost radnog mesta i ništa drugo, ali mu sada ni to neće biti zagarantovano.
Zato smatram da ovaj zakon bitno ne menja položaj zaposlenih u upravi, a istovremeno zakon o državnoj upravi bitno ne menja status i položaj organa državne uprave. Smatram da se može mnogo bolje uraditi ako se već htelo da se menja i da ovim odredbama od člana 29. do člana 34. treba do kraja definisati status organa u sastavu ministarstva. Ovako kako se radi, oni su van kontrole i sudske, kontrole Vlade, kontrole Skupštine i raspolažu državnim resursima po svom nahođenju.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, danas pre podne i popodne bilo je reči o rezoluciji koja nije usvojena, nije razmatrana u ovom parlamentu.
Hvala gospodinu Vučiću što je jedini pomenuo Grdeličku klisuru, a ja sam dobio pre par časova telefonski poziv, da mi dole na jugu Srbije, inače sam iz Leskovca, osuđujemo sve zločine, ama baš sve i sve zločince, ali nam strahovito smeta što se neko do danas i u medijima i što se neko od političkih stranaka ne seti Grdelice i tog dana.
Jedan od najtežih i najcrnjih dana će biti 12. april u istoriji Leskovca i okoline. Upravo su i NATO bombarderi taj most u Grdelici gađali sa 66 raketa, i tog dana sa tri rakete, jedna je prvo prekinula dovod struje, a dve rakete direktno u drugi i treći vagon, i to je bila velika nesreća, to je bio krematorijum za žive ljude.
Nažalost, bio sam prvi čovek koji je tada ušao prvi u te vagone, upravo ništa od ljudi i nije ostalo. Kosti i meso su se švajsovali sa gvožđem. U tom drugom vagonu je stradala profesorka, diplomirani hemičar, sa bebom, odnosno plodom od pet meseci i njen suprug. To nije bio vojni cilj, čak je i ozloglašena Olbrajtova priznala da je to bio zločin.
Ali, niko to ne pominje danas, već kada neko želi da ode do te Srebrenice i da se pokloni, gde ne negiramo zločine i priznajemo ih, i prihvatamo da su zločini za koje treba da se odgovara, zašto se taj koji boravi, a boravio je tri ili četiri puta u Grdelici, odnosno u leskovačkom kraju, ne pokloni i tim žrtvama i izjavi saučešće i porodicama tih žrtava.
Zato ćemo uvek biti za to da se svi zločini osude i da svi zločinci odgovaraju, ali da se ne prikrivaju zlodela i da se ne prikrivaju ratni zločini NATO pakta koji su činjeni. To je jedan od najvećih zločina i zato ću 9. jula doći da pogledam taj film, najverovatnije će biti prikazana ponovo Grdelica i nje se treba uvek sećati.
Što se tiče ovog seta zakona iz oblasti pravosuđa, naš predstavnik Žarko Obradović je izneo stav, odnosno da ćemo mi glasati za ovaj set zakona, jer znamo da je materijalni položaj pravosuđa jako loš, ali i svih zaposlenih u pravosuđu, ne samo sudija i tužilaca, ali očekujemo da će upravo izmena i dopuna ovih propisa učiniti da se pravosuđe depolitizuje, da bude nestranačko, da obavlja svoj posao, da se donose presude, da se utužuju oni protiv kojih su podnete krivične prijave.
A ne da postoje sudije i sudovi, govorim o mom kraju, čak se neke sudije ne mogu tako ni nazvati, a imajući u vidu kako radi pravosuđe u Leskovcu, mogu reći da li uopšte treba da stoji i da li uopšte treba da nose naziv pravosudnih organa. Upravo u nepostupanju je problem, nije problem u tome ako se ne donese nestručna odluka. A ako se donese nepravilna odluka, ima viših instanci koje će to promeniti, ali je problem u nepostupanju, u neradu, u javašluku i u osluškivanju nekog političkog moćnika da li treba neki predmet procesuirati ili ne.
Ovde je pomenuta pljačkaška privatizacija. Udruženje malih akcionara koje je registrovano u Leskovcu upozorava na to kod "Zdravlja", i to je očigledan primer pljačke, onakav gigant na jugu Srbije, kupljen je u tenderskoj prodaji među prvima u Srbiji samo za tri miliona i 200 hiljada evra, a na taj dan je bilo 12 miliona evra zalihe u gotovim lekovima i repromaterijalima za lekove.
Oni su podneli krivične prijave protiv tadašnjeg ministra za privatizaciju, direktora i nekih uposlenih u "Zdravlju". Niko prstom nije mrdnuo da procesuira to, to leži u fioci.
Čemu takvi tužioci i takve sudije, bez obzira što su njihovi lični dohoci mali, treba da budu daleko veći i od ovoga što je predloženo, ako rade svoj posao, ali ako ne rade, ne zaslužuju to zvanje. Zato je, brže-bolje, posle 5. oktobra promenjeno kompletno rukovodstvo u pravosudnim organima u leskovačkom kraju, pa samim tim i MUP-u.
Može biti ministar MUP-a iz koje god hoćete stranke, dok mu je struktura, koja je došla 5. oktobra u MUP-u Leskovca, nema pomaka. Zato su uhapsili direktora "Zdravlja", proglasili ga najvećim profiterom, procesuiran je, suđeno mu je, bio je oslobođen i za one dane koje je proveo u pritvoru sada je dobio 900.000 nadoknade od ove države. Tako će proći još tri procesa, koja se vode protiv bivših direktora, koji su bili do 5. oktobra u leskovačkim kolektivima.
Očigledan primer nepostupanja u Opštinskom i Okružnom sudu u Leskovcu, predmet po kome se sudi, to je građanska parnica, ortakluk ili zajednička gradnja, i sud se nateže 17 godina.
U postupku početka izvršenja presude, izvršni nalog za izvršenje, sudija Vrhovnog suda u reviziji donosi odluku kojom se poništava prvostepena i drugostepena presuda, opštinski i okružni sud zastanu sa izvršenjem, sve sada teče iznova i sigurno će proći još 17 godina. Zašto? Zato što je taj čovek sa sela, mlinar, okarakterisan kao član Socijalističke partije Srbije.
Da bi se pokazali i dodvorili političkim moćnicima, koji su ih izabrali na jednom običnom procesu oko dodele stanova, odnosno dva stana, gde postoji institucija pravne pomoći, ali da bi pokazali silinu, leskovački moćnici u pravosuđu daju nalog za privođenje bivšeg predsednika Vlade Mirka Marjanovića, samo da se potvrdi činjenica da li
je bio sastanak u Vladi ili ne.
O tome postoje zapisnici, morao je čovek da dođe i da kaže da je bio taj sastanak i da tek tada sudija može da presudi. Koliko to košta, koliki je to napor, a čovek jednom nije došao, a bio je kažnjen sa 10.000, zato što nije poštovao poziv suda.
To je samo da bi se oni i dalje održali. Kada gospoda iz Demokratske stranke kažu da oni ne vladaju, da su opozicija, kada je u pitanju pravosuđe, ministre, ukoliko nešto ne preduzmete, ovim promenama, ne da dođu politički ljudi, nego stručni ljudi, biće još gore. Jer, upravo u leskovačkom pravosuđu i najvećim firmama u Leskovcu i dalje vlada Demokratska stranka.
Voleo bih da budem opozicija u Leskovcu kakvi su oni. Direktor elektrodistribucije, koji svakoga isključuje ko ne plati mesec dana, kao što je pre neki dan isključio vodovod, ali zato sedište Demokratske stranke, koji dve godine ne plaćaju struju ne isključuje, jer je njihov kandidat.
Okružni tužilac, koji je bio perjanica Saveza komunista, posle 5. oktobra brže-bolje je trčao u Demokratsku stranku i postaje okružni tužilac, i u onoj čuvenoj lustraciji Batića daje predlog da se dvoje, po rezultatima, predatim predlozima za utuženje, najefikasnija dva tužioca lustriraju i ostaju ljudi bez posla.
Da bi se dalje dokazali, jer je ova grupa za ljudska prava i neki novinari, tzv. nezavisni iz Leskovca u akciji "Sablja" u nekom dnevnom listu napisali "Zar u Leskovcu nema kriminalaca", tužilac daje brže-bolje nalog, jedne noći 53 dečaka sa ulice su pokupili, kojima treba pomoć, a nijedan posle toga ne beše procesuiran. Da li takav može biti nosilac pravosudnih funkcija? To je upravo sramotna delatnost za ovakve ljude koji postupaju u pravosuđu.
Da neko ne bi mislio da pričam priče, ovo su konkretni životni primeri. Teško je ovde govoriti pred vama, pred građanima Srbije i Leskovčanima. Oni to znaju. Ali, ukoliko se ponašaju prema čoveku koji može to da kaže o njima, a to mogu da kažem i za govornicom lokalnog parlamenta i ovde; tamo sam govorio više puta, a ovde jedanput, sada ću ponoviti; da li je moguće, za tri meseca se navršava pet godina od onda kada mi je tzv. Savez za promene zapalio kuću posle svog mitinga, da u fioci opštinskog tužioca i dalje stoji samo jedna stranica - krivična prijava, gore gde treba da bude prijemni štambilj, piše - nepoznati izvršilac.
Znači, još je na čekanju. Čeka se da zastari, da vreme učini svoje, da nastupi apsolutna zastarelost po tom gonjenju. Da li je moguće da sudija opštinskog suda, zato što se radi o predsedniku Opštinskog odbora SPS, predmet ne rešava tri godine u parnici po mojoj privatnoj tužbi protiv države Srbije i opštine Leskovac da mi se nadoknadi šteta, jer Zakon o obligacijama predviđa: u takvim manifestacijama i demonstracijama imovina i život su zaštićeni.
Neće, zato što znaju da se moraju okvalifikovati oni koji su bili naručioci tog dela. Za takve sudije i za takvo postupanje, koje ljude deli po partijskoj pripadnosti, a bojim se brzo ćemo početi po nekim drugim postupanjima, smatram da nema mesta u pravosuđu.
Izneću mnoge činjenice kada bude predloga za predsednike, nosioce pravosudnih funkcija u Leskovcu. Nama su govorili da je sud bio politizovan kada smo mi bili. Sada je toga mnogo više. Gospodine ministre, strahovito više.
Posle 5. oktobra jedna trećina je otišla u DSS, jer su očekivali, kao raspored je bio da će okružni sud biti DSS, jedna trećina je otišla kod Batića, sudije za prekršaje i drugi, a treća trećina je otišla kod žutih. Sada su oni najdominantniji u leskovačkom pravosuđu.
Ja ću glasati, bez obzira na ovo što mi je lično učinjeno, što je učinjeno u mnogim delima, za ovaj zakon, očekujući da će nove kadrovske promene promeniti pravosuđe u Leskovcu. Oni su doveli dotle, MUP u Leskovcu, Opštinski sud, Okružni sud, i jedno i drugo tužilaštvo, da ohrabruju počinioce krivičnih dela.
Pogledajte, ako zapaljenu kuću nekom Žiki Žmigavcu, to sam ja, takav mi je nadimak, ne procesuira sud pet godina, svako stiče pravo da može da pali. Evo, pre dva meseca zapališe medicinsku školu. Pitajte da li su našli ko je to zapalio? To je upravo pospešivanje, reprodukcija, i to se radi. Oni sada to daju čoveku, kome je učinjena takva nepravda, moralno pravo da se lati starog običaja, da sam uzmem pravdu u ruke i da, znajući delom one koji su bili na mojoj kući, zapalim njihove kuće.
Hoćete li tada da procesuirate? Istog trenutka bih bio uhapšen. Znači, ne možemo se tako deliti. Očekujem da se, posle ovih izmena i onih izmena oko kadrova u sudu, u pravosuđu promeni odnos, da pravosuđe bude samostalno, da sudija može da postupa. U Leskovcu toga nema, jer se oni boje predloga koji će dati tužilac u tužilaštvu i predsednik suda, odnosno njihov kolegijum kada oni to predlože.
Kako je moguće da su sve sudije napredovale posle dva meseca. Lokalni izbori su bili 24. septembra, tek krajem oktobra su presudili, a procesi u izbornom pravu su brzi, da se na sedam biračkih mesta poništavaju izbori zbog nekih formalnosti, ne krađe, zato što na jednom biračkom mestu nije vidljivo da je tu biračko mesto, da bi eventualno DOS pobedio. Opet nije pobedio. Te sudije su ostale.
Kako je moguće da sud u Leskovcu donosi presudu u jednoj pravnoj praznini, sada kada je bio opoziv predsednika opštine, svi kažu da sam njegov politički oponent, ali je to tačno bilo. Sud presuđuje da postupa opštinska izborna komisija. To je u redu. Nalaže se opštinskoj izbornoj komisiji da postupi, ali ne sudiji da i dalje radi, zato što je već nagrađen, pa zakazuje dan i čas glasanja. Onda sam predložio ovim momcima, nemojte, neka sud provede i glasanje, da onda bude kompletna gusta čorba.
Zato očekujem da će promena ovih propisa, za koje ću glasati, omogućiti da se kadrovska politika u pravosuđu promeni nabolje.

Nije dobro kada se dvojica iz istog mesta nađu za ovom govornicom i pričaju različite priče, ali će istina i vreme pokazati. Gospodine profesore, nisam vas pomenuo, vi ste se sami našli prozvanim i to je vaš problem, a nije moj problem sa građanima Leskovca - i sada da budu izbori, vas lično ću opet pobediti. Vi to dobro znate.
Problem je u tome što vi niste mogli da shvatite cifru 38 odbornika 24. septembra. Vama je bio problem što je tada izborna jedinica tog okruga od tri savezna poslanika izabrala dvoje socijalista. Vama je bio problem što je tada za predsednika na okrugu pobedio Sloba Milošević.
Vi ste tu našli Žiku Stefanovića i brže-bolje na binu, ceo dan osvajate televiziju, direktora televizije iznosite nožem, a svi koji su ga iznosili nožem postali su funkcioneri sa vama.
Vi postajete predsednik opštine kupovinom glasova, jer jednog zaplašite, dvojicu iz SPS kupite, jednom obećate da će biti načelnik SUP-a pa ga izigrate, a nakon toga sudiju koji procesuira taj predmet o kome vi govorite, iz 1999. godine, gospodine Živkoviću, predlažete da bude načelnik MUP-a u okrugu. To je cena da presudi onako kako ste vi to naložili.
Pustite te priče, lično ste povređeni jer niste mogli da budete predsednik opštine sa manjinom, pa ste brže-bolje, sa onim čuvenim Šabićem, koji je opet dobio neku funkciju, i morao sam to da glasam zbog partijske discipline, zavedoste prinudnu upravu i tu niste mogli da pobedite.
Na proporcionalnim izborima mi dobismo 12 odbornika, a cela bulumenta DOS-a dobila je 15, pa pojedinačno izmerite ko je koliko jak.
U Leskovcu će na narednim izborima pobediti radikali i SPS zajedno, u to budite sigurni, jer imam druge odnose sa ovima. Ja sam upravo govorio o zakonu. Ovo je očigledan primer nepostupanja pravosuđa. Nisam zloupotrebio govornicu.
Inače, da su pravosudni organi radili, da su doneli presudu i na moju štetu, imao sam pravo da idem dalje, ali nepostupanje me sprečava da ostvarim svoja prava ili da se moja zabluda, ukoliko nisam bio u pravu, pravno razreši preko nadležnih institucija.
Predsednik Opštinskog suda predmet je držao šest meseci, nije hteo da ga rasporedi sudijama. Opštinski javni tužilac i dalje to drži u fioci. Okružni tužilac, koji ima pravo kontrole, ne postupa, jer mu je naređeno da ne postupa, jer će se tada mnogi otkriti. Nijedan čovek nije optužen.
Nažalost, neke više sile su učinile svoje, žalim te ljude, bilo je petoro mladih ljudi koji su bili na krovu moje kuće posle toga su stradali, neko zbog bolesti, neki zbog šmrkanja itd, ali upravo je priroda izvršila tu selekciju. Ali, na žalost i moju i njihovu što pravosudni organi nisu otkrili inspiratore toga, jer tog dana je paljena Skupština Jugoslavije. Tog dana nijedan građanin iz leskovačkog kraja, iz tadašnje opozicije, koji su se smatrali da su opozicija, nije krenuo u Beograd.
Dobili su nalog, a recite ko je to iz Beograda dao nalog da se osvoji televizija na način koji je osvojena i ko je dao nalog da se pali ta kuća. To što MUP nije učestvovao, to je sprega sa vama, o kojoj celo vreme govorim. Prema tome, MUP je to trebalo da spreči.
Zbog toga nemojte da mi spočitavate da svoje privatne stvari iznosim ovde, jer prvi put govorim o tome na ovakav način, moleći da se jedanput okonča postupak u pravosudnim organima, da imam prava da dobijem taj spor ili izbijem svoju zabludu.

Uvaženi poslanici, uvažena predsedavajuća, malopre sam pomenut u istupanju gospođice Jovanović. Nisam nikada za ovom govornicom govorio o tome kako su se dosovske vlasti obračunavale na terenu.
Vi ste znali šta se dešavalo u Beogradu, znali šta se dešavalo u Saveznoj skupštini, ali na terenu dole, na lokalu bilo je gore nego ovde. Ovde je imao ko i da vas zaštiti, i tadašnji ministri policije i pravde itd, na terenu smo ostavljeni sami sebi, sa svojim delom porodice.
Posle 5. oktobra, a koji vi nazivate da je revolucija, a to je bila klasična pobuna grupe građana, negde naoružane puškama, kalašnjikovima, a negde Molotovljevim koktelima ili nekim drugim priručnim sredstvima za paljenje.
Tamo, upravo u onim okruzima ili opštinama gde je 24. septembra naša opcija sa radikalima pobedila, kao što je u Leskovcu, i Milošević je pobedio Koštunicu u okrugu, opštinska lista za odbornike pobedila, onda tome, koji je tada predstavljao socijaliste i bio saradnik predsednika Miloševića, ili ga ubiti ili mu kuću spaliti i vlast oduzeti.
Na moju žalost, a na sreću, porodica mi nije bila u kući, nisam ni ja bio u kući. Kuća je kompletno uništena od horde koju je predvodila perjanica Demokratske stranke u Leskovcu, oličena u tadašnjem DOS-u, jer nisu mogli da prežale da na transverzali Beograd-Preševo bude jedna, kako su oni rekli, crvena tačka, Leskovac, a zaboravili su da je Vranje slično Leskovcu, koji je tada, takođe, pobedio.
Ukoliko je takav obračun bio sa nama koji smo bili obični, da kažem, državni činovnici ili sitni partijski rukovodioci, onda mogu pretpostaviti kakve je torture imala porodica Slobodana Miloševića i on sam; od nezakonitog hapšenja, a za dela za koja se još uvek nije obelodanilo zbog čega je odveden u CZ, do kršenja Ustava, vi ste legalisti, koji ste Ustav pregazili i prebacili ga u Hag, pa do njegove porodice.
A malopre je rečeno koji su to dokazi za progon, sasvim dovoljno kada se za dela, po Krivičnom zakonu društveno neopasna i za koje je zaprećena toliko mala kazna, izdaje međunarodna poternica. Govorite da je rezolucija neustavna i nezakonita. Ona je naprotiv i ustavna i zakonita, jer Narodna skupština ima pravo kontrole primene vlasti i izvršne i sudske, jer bira i postavlja, ali vama to ne odgovara danas koji nećete glasati za ovu rezoluciju, zato što idete na pojedinačne pritiske na sud, na organe otkrivanja, gonjenja i presuđivanja. I dan-danas, iako kažete da ste u opoziciji, DS ....
(Predsedavajuća: Vodite računa o vremenu.)
Demokratska stranka je na vlasti u mom okrugu, danas sve funkcije SUP-a, tužilaštva i suda drže predstavnici DS i stranke Vladana Batića.
Oni upravo sude po tim principima, po principima naloga. Zato već četiri i po godine, od paljenja te kuće do današnjeg dana, nije pokrenut postupak, i do današnjeg dana za javnog tužioca, i okružnog i opštinskog, u pitanju je n.n. izvršilac. A vi zato što je neko nekoga zamolio da mu da stan ili zato što je neko napravio uličnu tuču izdajete međunarodnu poternicu.
Baš zbog toga treba usvojiti ovu rezoluciju, da svi mi, i tadašnji predsednik Srbije Milošević, i ja, svi vi, vaše porodice, imamo jednaka prava po zakonu. Ni manje ni više od toga. Zato treba ovu rezoluciju glasati, a i danas sam spreman da podnesem i veću žrtvu, jer znam da sam pripadao partiji i da je vodio čovek koji je izvanredno vodio zemlju, a danas sam još više u tom uverenju, jer izvanredno dokazuje ko je napravio ovo u Srbiji. Hvala.