Za mene je to bila više replika, a mogu da je prihvatim kao takvu.
Po povredi Poslovnika, reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Hvala.
Shvatio sam i jednog i drugog da su reklamirali povredu Poslovnika, a po osnovu povrede dostojanstva Skupštine. Poimanje povrede dostojanstva Skupštine, svaki od nas ima svoje viđenje. U tom smislu ja sam im dozvolio da oni na svoj način to obrazlože. Koliko to neko prihvata ili ne, to je sada drugo pitanje.
Prema tome, lično smatram da ni u jednom, ni u drugom, ni u trećem slučaju nije došlo do povrede Poslovnika, nego je stvar sada kako ko doima ono što je neko rekao. Molim vas da oko toga ne gubimo vreme, već da pređemo na suštinu rasprave po aktuelnom dnevnom redu.
(Zoran Babić, s mesta: Replika.)
Prvo reč ima ministar. Vi imate pravo replike…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Živković ima pravo na repliku.)
Molim vas, ja vodim ovu sednicu. Ne razumem čemu tolika nervoza.
Znači, prvo ima reč ministar.
Izvolite, gospodine ministre.

Hvala, ministre.
Gospodine Babiću, želite repliku na izlaganje Živkovića, je li tako?
Izvolite.

Gospodine Živkoviću, po kom osnovu?
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Na čije izlaganje replika?
Molim vas, ljudi, sačekajte. Da li vi stvarno mislite da ja ne znam Poslovnik? Recite mi samo na čije izlaganje želite repliku?

Molim vas, gospodine Živkoviću, samo da se razumemo, nemate pravo replike na povredu Poslovnika. To treba da vam je jasno.

Samo malo, dozvolite da ja završim.
Gospodin Babić je, po mom shvatanju, imao pravo na repliku vama, jer ste direktno pomenuli zakon iz 1999. godine i poimenično ste gospodina Vučića pomenuli, lidera njihove partije. Po tom osnovu sam ja dao pravo njemu. Ne vidim razloga da vi imate repliku, jer u svojoj replici on nije vas spomenuo, govorio je o nekim događajima.

Nemate pravo i ja vas molim da sednete. Mislim da smo se dogovorili.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Hvala vam lepo na savetu, ali, isto tako, u tom članu 104. piše, da ga ne čitam celog, da ipak na kraju o korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik odnosno predsedavajući Narodne skupštine. Ja sam odlučio da nema pravo i molim vas da završimo s tim.
Izgleda da vi stvarno trenirate moje strpljenje. Izvolite.
(Zoran Živković: Ne, nego ste vi dobili od juče zavrtanje ušiju.)

Ja preuzimam taj rizik samovolje u ovom slučaju. Malo se prisetite da je gospodin Živković u svojoj diskusiji, a nije to morao, nije bilo ni vreme, namerno, bar ja to tako shvatam, isprovocirao. Prema tome, on je bio uzročnik. Ja negde to moram da završim.
Prema tome, molim vas da stavimo tačku na ovo i da nastavimo dalje s radom.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Hvala.
Reč ima ministar Tasovac. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović.

Gospodine Mićunoviću, ja imam potrebu da podržim vaš pristup istupanja narodnih poslanika i verujem i očekujem da će se najveći deo narodnih poslanika ugledati na taj princip izlaganja i obraćanja, pre svega, predsedavajućem, a ne međusobnom prepucavanju, da upotrebim tu malo ružnu reč, i na taj način dovodimo situaciju da se krši povreda Poslovnika i vređanja, što sigurno ja najmanje to želim. Na kraju krajeva, mislim da to nama dvojici i dolikuje da budemo promoteri takvog nastupa. Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milorad Stošić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Reč ima ministar Tasovac. Izvolite.