Molim vas, gospodo, vi sebe ne čujete. Nemojte da reagujete tako, ja ne vidim da je to toliko uvredljivo.

Povreda Poslovnika, Bojan Đurić.

Gospodine Đuriću, što se tiče toga rasprave potpuno vas podržavam. Već nekoliko puta molim i pokušavam da izbegnem i pokušavam da me razumeju. Jednog momenta će i moje strpljenje izaći pa ću onda dovesti ovo do kraja, ovu sednicu dovesti do kraja, budite sigurni, na bilo koji način.
Slažem se, jedna strana govori da oni govore po amandmanu, a u suštini govore načelno ili odlaze u političke teme. Potpuno ste u pravu. Nema veze ni budžet, PDV, ni šećer ni mleko. Slažem se sa vama. O svemu se govori, a najmanje o amandmanu.
U tom smislu, od sada neću dozvoliti i svakoga ću prekinuti i opomenuti ko pokuša da pređe u načelnu raspravu mimo amandmana. Prihvatam vaš stav.
Nije ovo pretnja, ali stvarno nema smisla.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. st. 2 i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, ali ne duže do završetka pretresa u pojedinostima tačke 5. dnevnog reda sednice.
Sada određujem pauzu i sa radom nastavljamo u 15.05 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Moram samo jednu stvar da kažem. Nemam mogućnosti da repliciram, ali pre nego što otvorim raspravu moram da kažem, kad je bilo reči od strane Đurića vezano za genocid. On smatra da, kako sam ga ja shvatio, da je Haški sud potvrdio genocid. Ja se sa tim ne slažem i dalje stojim na stanovištu, to sam dužan da kažem kao čovek, da Srbi nisu genocidan narod i još da dodam to, kada je bila rezolucija o Srebrenici, ja sam bio jedan od retkih poslanika iz pozicije koji nije glasao za tu rezoluciju.
Pravo je da misli šta hoće, ali ja zbog javnosti i zbog svog ličnog stava to želim da kažem. Na sceni je sad i pokušaj revidiranja i Prvog svetskog rata, videli ste, sada će da Gavrila Principa proglase, neki hoće, itd, da ne širim temu.
Jednostavno, hoću da potvrdim moj stav, da srpski narod nije genocidan narod. Nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Molim vas Veselinoviću, ipak se vratite dnevnom redu.

Molim vas, nemojte, to nema veze.

Vi možete da kažete da ima, ali ja vam govorim da nema i molim vas da se vratite na tačku.

Gospodine Veselinoviću, stvarno nema smisla.

Ne možete me ubediti da vaša diskusija u zadnjih tri-četiri minuta je vezana za ovaj amandman.

To su samo vaše pretpostavke.
Molim vas, ako se ne budete vratili dnevnom redu i pričali po ovom amandmanu, izreći ću vam opomenu. Izvolite.

Vaše je pravo tako da mislite, ali smatram da sam ja u pravu što zahtevam da se pridržavate dnevnog reda, a vi sve vreme raspravljate u načelu. Odnosno, ne baš sve vreme, ali najveći deo rasprave se vodi u načelu i u pretpostavci. To neću da dozvolim, koliko god se vi na mene ljutili.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
I vas isto, gospodine Babiću, molim da se držite dnevnog reda.
Izvolite.

Hvala.
Za repliku se javio narodni poslanik Janko Veselinović.

Gospodine Veselinoviću, gospodin Babić je koristio i vreme replike i ovlašćenog predlagača. Molim vas, dobro sam pazio, cela njegova priča je bila odgovor na vaša pitanja. Nemam razloga da Babića štitim, ali sve što je govorio je bilo u kontekstu onoga što ste vi uputili. Prema tome, ne možete tražiti od mene da vama dozvolim da pričate jednu priču, a da drugome ne dozvolim da odgovorim na ta pitanja.
Ovo vreme ću vam poništiti, neće biti uračunato, a vi se ponovo javite. Izvinjavam se.
Izvolite.

Molim vas, gospodo narodni poslanici, stvarno ću završiti raspravu ako ovako nastavite.
Replika, dva minuta.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Replika?