Ja vas molim Babiću…

Replika, Janko Veselinović.

Replika, Zoran Babić.

Vreme.

Vreme Babiću.

Jesam.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, replika.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.
Završavamo sa replikama. Svaka dalja replika gubi smisao.

Po amandmanu gospodin Đukanović.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Po Poslovniku, reč ima gospodin Pavićević.

Gospodine Pavićeviću, ako će kažnjavanje da doprinese povećanju dostojanstva, evo, ja ću prvo sebi da izreknem opomenu. Molim vas, ali pre nego što izreknem sebi opomenu, hoću jedno da kažem – vi kao da ne pratite, ne mislim sada na vas lično nego govorim načelno, i kada su i jedan i drugi govorili, molio sam da se vrate na temu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Nisam čuo.)
Pa niste čuli. Baš kada je Babić završio, posebno sam naglasio da se vodi računa o načinu izražavanja i iskazivanja mišljenja o aktuelnoj temi, o dnevnom redu. Jasno i decidno sam to naglasio. Ne mogu svakoga od vas pojedinačno, nemam tu moć da u vašu glavu udenem na koji način će ko da govori. To je izbor svakog od vas pojedinačno. Bio bih najsrećniji, samo to da kažem, kada bi se ovde stvarno razgovaralo o argumentima i kritika koju uvažavam u svakom pogledu, ali koja bi bila argumentovana i iskazana na dostojanstven način.
U tom smislu mogu da podržavam sve vaše sugestije ovde, ali ona ne zavisi samo od mene. Zavisi od sviju vas ovde koji govorite.
Prema tome, s obzirom na mere koje sam preduzimao, osim kažnjavanja, smatram da i to kada kaznim, onda svi pojedinačno, nažalost, hoću da to, kada čuju poslanici, posle vam je svima krivo što sam izrekao opomenu. Meni je, moram da vam kažem, i ovo da kažem, izuzetno teško da ja zavlačim ruku u tuđi džep. Teško mi pada. Meni je to najlakše uraditi. Ovde mogu za čas posla da izreknem deset opomena. Mogu da izreknem i čak da mi je savest potpuno čista, ali bih voleo kada bi svaki od poslanika kada govori o povredi Poslovnika drugog poslanika to primenio bar na sebi. To bih voleo.
Prema tome, vi imate pravo, smatram da mi je savest čista i da nisam povredio Poslovnik, vaše je pravo, gospodine Pavićeviću, da u Danu za glasanje…? (Ne)
Hvala.
Povreda Poslovnika, Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine Babiću, izvinite. Ne, ne, molim vas.

Ne mogu da prihvatim. Moraćete vi mene da saslušate. Moraćete, bez obzira na sve. Ako ja primenjujem dva poslovnika prema jednoj drugoj stranci, onda sam ja spreman odavde da ustanem i da odem i da više ne predsedavam. Molim vas, Babiću, onda vodite računa šta govorite, bez obzira. Ja takvu stvar neću da trpim i neću da dozvolim. Ovog momenta sam spreman, ako to tvrdite da sam to ja uradio, ovog momenta ću da ustanem.

Onda vodite računa, molim vas. Izvolite.

Ovo je samo dokaz još jedan kako može nedovoljno jasno izrečena reč, a misleći drugo, da izazove negativnu reakciju. Pazite, razumite, ja sam to shvatio da sam to ja primenio i hvala vam što ste to demantovali. Dugujem to izvinjenje, jer ja nikada od toga ne bolujem.
Da li treba da se izjašnjavamo? (Ne)
Po amandmanu reč ima gospodin Đukanović.

Hvala.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Sada ja vas molim, gospodine Pavićeviću, da se vratite dnevnom redu.