Hvala vam gospodine Markoviću.
Vreme. Hvala vam.
(Aleksandar Marković, s mesta: Poslovnik.)
Malo sačekajte. Doći ćete do izražaja svi.
Gospodine Markoviću, molim vas, da se mi razumemo, da li ima potrebe da ja čitam član 106. kada je u pitanju replika? Mislim da nema potrebe da čitam. Vi znate dobro da je ovim članom predviđeno kada poslanik ima na repliku, a na kraju u zadnjem članu, stavu se kaže da o tom pravu odlučuje predsedavajući.
Prema tome, nisam pisao ovaj Poslovnik i smatram da, procenjujem da li neko ima pravo na repliku ili ne. Možda ja i grešim. Neću da kažem da nisam pogrešio, ali moje je ubeđenje da nemate pravo i ja to i dalje tvrdim da niste imali pravo na repliku.
Što se tiče povrede Poslovnika u delu koji ste rekli, nije stvar predsedavajućeg da ocenjuje da li neki od narodnih poslanika govori istinu ili se služi neistinom. Ovde nisam za to zadužen, niti to mogu čak i da jesam. Niti sam sudija, niti sam pravnik, niti imam informacije, molim vas.
Vi za ono što smatrate da je neistina, imate načina drugim metodama da to dokažete i nemojte tražiti to. Molim vas, nemojte to, kao što to važi i da ste vi rekli isto bi to bilo, da je neko drugi, ja govorim u principu tako je.
Smatram, vi možete da se ne složite o metodologiji diskusije gospodina Rističevića, ali on ima takav sistem. Ja smatram da je on koristio primere i imao je za potrebu da to iskaže. To je vaš sada problem, i vas, i nas i sviju.
Prema tome, smatram da nije došlo do povrede Poslovnika. Vaše je pravo da zahtevate da se u Danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika. Da ili ne? (Da.)
Hvala vam.
Po povredi Poslovnika je prvo Aleksandar Marković. Izvolite.