Hvala.

Gospodine Veselinoviću, po amandmanu?

(Janko Veselinović, s mesta: Replika!)

Izvolite.

Hvala.

Reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite.

Imate dva minuta, nažalost, koja su istekla.

Reč ima Aleksandra Jerkov, po Poslovniku.

Gospođo Jerkov, molim vas, da se razumemo.

Prvo, niste mi rekli po kom osnovu.

Zatim, prihvatam moju grešku što sam ministru pre toga dao reč, ali smatrao sam da nema smisla da čoveka prekidam i da neće toliko bitno uticati na vaš sadržaj povrede Poslovnika. Vratiću vam ja vreme. Ali, ja vas, moram da priznam, ne razumem na čije izlaganje sam ja povredio Poslovnik, uopšte mi nije jasno, pa vas molim član i na čije izlaganje, gde sam ja povredio Poslovnik. Izvolite. Prijavite se ponovo, molim vas.

Gospođo Jerkov, molim vas.    Meni je jasno šta ste vi rekli. Ali, sada obrazloženje dalje vam neću dozvoliti. Neću vam dozvoliti, jer sad vi upadate u drugu igru i drugu priču. Završite repliku.

Gospođo Jerkov, vidite, vi dovodite mene u takvu situaciju da ja treba sada da reagujem. Sada će svi drugi imati pravo da kažu da sam ja prekršio Poslovnik. Nemojte, molim vas.

(Aleksandra Jerkov, s mesta: Vi radite kako mislite da treba.)

Poštujte, ako ništa, moje godine, da ja prema vama sada treba da se ponašam nekorektno, ne nego po Poslovniku. Ja vas poštujem i uvažavam vas kao ćerku svoju i gledam vas tako. Ne vas, Goco, vi ste bliže tu mojoj generaciji. Dobro, šalu na stranu, molim vas lepo da poštujemo Poslovnik, da ga uvažavamo.

Zorane, vi isto repliku? A vi po amandmanima. Dobro.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Replika.)

Gospodine Martinoviću, ne vidim stvarno razlog za repliku. Stvarno, drugarski vas molim. Na čije izlaganje, molim vas?

(Aleksandar Martinović, s mesta: Na izlaganje gospođice Jerkov.)

Ne možete, ona je povredu Poslovnika.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Ali, direktno me je pomenula.)

Nema veze, govori se o povredi Poslovnika.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Mogu li onda da se javim po povredi Poslovnika, član 107?)

Dobro, onda povreda Poslovnika. To mogu da prihvatim. Izvolite.

Ne, ne gospodine. Ma neću vam dozvoliti. Nemojte, molim vas.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Završavam. Samo dve rečenice, molim vas.)

Neću. Martinoviću, molim vas, nemojte. Ja dobro razlikujem šta je povreda Poslovnika, a šta je pokušaj zloupotrebe Poslovnika.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Obrazlažem povredu Poslovnika.)

Ne, nemojte, molim vas. Hajde budimo kolegijalni. Ne. Hvala vam.

Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Ne, Marijane, neću ni vama dozvoliti.

(Marijan Rističević, s mesta: Zahvaljujem. Ne tražim da se glasa. Hvala.)

Da li želite da se izjašnjavamo o povredi Poslovnika? (Ne.) Hvala.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika, da obrazložim.)

Nemate pravo na repliku.

Gospodine Pavićeviću, vi niste bili uopšte ni u jednoj reči spominjani. Ovde je bilo reči po amandmanu koji je podneo gospodin Janko Veselinović. Nemojte, molim vas. Nemate pravo na repliku uopšte. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, čovek čeka već pola sata. Izvolite. Po amandmanu, je li tako?

Toškoviću, molim vas, vratite se na amandman.

Gospodine Toškoviću, molim vas, kakve veze sad imaju krediti sa ovim amandmanom, molim vas?

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu.

Molim vas gospodine Babiću, znam da je bolno. Ali, molim vas gospodine Babiću.

Gospodine Babiću, molim vas, niste hteli da me saslušate, ja vas molim, to o čemu ste sada govorili zadnjih par minuta, ja ne tvrdim da to ne boli narod ili da nije interesantna tema, ali isto tako kao što mene obavezuje Poslovnik tako obavezuje i vas da govorite o temi dnevnog reda. To nije bila tema dnevnog reda. To pitanje, za to postoji način kako možete da pokrenete i da postavite i prema tome molim vas da koristite druge instrumente i način i upoznavanja javnosti i Skupštine, ali je to ipak po meni ipak zloupotreba Poslovnika i molim vas da poštujemo Poslovnik maksimalno.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, replika.

Zoran Babić, replika. Izvolite.