Poštovani predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, danas raspravljamo o veoma značajnim zakonima i čuli smo razne, da kažem, i pohvale i kritike i od strane poslanika i od strane premijera i predsednika Vlade.
Ono što ja želim da kažem da je toliko izneseno argumenata da onaj ko je hteo da čuje čuo je, onaj ko je hteo da razume razumeo je, onaj ko to neće, čini mi se da je više i suvišno pričati. Zbog toga ja ću pokušati da budem veoma kratak. Jednostavno moje izlaganje ću zadržati na par konstatacija i na jedno pitanje.
Partija ujedinjenih penzionera će podržati sva dokumenta, zakone o kojima se raspravlja iz prostog razloga što smo svesni da samo merama koje preduzima Vlada možemo izaći iz ove krize.
Ja hoću da kažem da verujem i ubeđen sam u dobre namere i premijera i predsednika Vlade i svih onih koji žele dobro ovoj Srbiji, da su namere dobre, da postoji želja i volja, a čini mi se i snage, ali sigurno da koliko ćemo u tome uspeti ne zavisi samo od želje i volje nego i od onoga koliko ćemo i mi, svaki pojedinac i građanin doprineti, razumeti, dati svoj doprinos u razrešavanju svih pitanja počevši od onoga u kući pa do onoga na radnom mestu.
Zbog toga, mi ćemo podržati sve ove zakone i ne samo ove zakone nego i sve mere i aktivnosti koje Vlada preduzima sa ciljem da Srbija stane na svoje noge, da obezbedi novu budućnost.
Ja bih rekao, imam prava da kažem, pre svega, svoje dece i unučadi da ne mislim da li će mi sutra dete ili unuče imati posao, da ne ode u inostranstvo, jednostavno želim da ova Srbija postane blagostanje za sve naše građane, da žive i rade od svog poštenog rada.
Kada je reč o penzionerima, bilo je reči ovde o nepopularnim merama, merama koje su bile i možda preduhitrene itd. Budite sigurni da penzioneri jednostavno imaju samo jednu želju da dele sudbinu svih građana ove Srbije. Ne traže nikakve privilegije, ne traže nikakve povlastice. Žele jednostavno da uživaju koliko je to moguće i koliko to zdravlje dozvoljava u onome što su svojim radom zaslužili, a sigurno su ogorčeni na sve one aktivnosti koje su učinjene u proteklom periodu na rastakanju svega onoga što su oni stvarali. Neću da govorim o mafijama, svi to znamo od narko, do ne znam koje, putne, itd, već je postalo toliko svima to poznato.
Ono što veoma želim da kažem, a za mene veoma bitno jeste da mi moramo uspostaviti pravnu državu, da svaki čovek se oseća siguran, zaštićen i čini mi se da na tom planu, ja želim posebno da naglasim, boga mi i uspevamo. Ipak građani postaju sigurniji, bezbedniji. Daleko od onoga što mi želimo da bude, da ja ne mislim da li će moje dete noću u 12 sati biti slobodno da se kreće ili ne, i tako da mi niko neće upasti u stan itd. Na tom planu, znači, neophodno je stvarno da učinimo maksimalno. Želim jednostavan, miran i bezbedan život.
Jednostavno, mislim da sam u tom smislu, ono što želim da kažem ovom prilikom, neću da govorim ni o problemima penzionera i da kukam, itd, jednostavno sam imao potrebu da ovde kao narodni poslanik kao vaš kolega i čovek koji ima neko životno iskustvo, da kažem ono koja je moja želja i uverenje da ćemo mi, nadam se uspeti u svim svojim nastojanjima. U tom smislu ćemo imati podršku.
Kada sam govorio o pravnom sistemu, to je jedno moje pitanje, moram ga nažalost i pomenuti, moram ga pokrenuti, jesam o tom problemu unazad četiri godine uvek pokretao, ono je rezultat nepoštovanja zakona i propisa, a to je pitanje usklađivanja vojnih penzija vojnim penzionerima prvo iz 2004, pa iz 2008. godine.
Moram da vam kažem da je on rezultat jednostavno želje pojedinca da ne ispoštuje samo zbog postojeće uredbe i postojeće zakone. Sad smo mi doveli u situaciju da ova država, odnosno poreznici, su već platili nepotrebno oko osam milijardi, govorim o dugu iz 2004. godine, a Boga mi, ako, a po ovome kako sada situacija stoji, oni imaju pravo na to, taj dug će umesto devet milijardi narasti preko 20 milijardi, ako se otegne, onda pitanje koliko.
Moram da vas podsetim, tu je i premijer i ministar rada i ministar finansija, Ustavni sud, uvažavam da se neko ne slaže, ali ako je Ustavni sud u ponovljenom postupku doneo odluku i potvrdio to pravo penzionera, navodeći da je došlo do diskriminacije i nepoštovanja ljudskih prava, itd, da ne obrazlažem odluku, da je Upravni sud doneo presudu, da Fond PIO uskladi penzije.
Od toga je već prošlo, sada već godinu dana, jednostavno se ćuti. Moja je bila želja, nekoliko puta sam ovde postavljao, da zaustavimo taj proces od koga imaju štete i država i penzioneri. Samo neko drugi ima korist, niti država ima koristi niti imaju penzioneri. Pre četiri godine predlagao sam da se to pretvori u javni dug, jer ja sam svestan čovek, mogu ovde da kažem šta hoću, ne želim da izražavam neke svoje nerealne želje, pokušavam da budem koliko je god to moguće realan i objektivan, da se to pretvori u jedan javni dug. Bilo je mogućnosti, moram da vam kažem, da je samo bila želja da se vodi jedan konstruktivan dijalog, verujte mi, da penzioneri možda ne bi ni tražili da im se isplati dug. Međutim, šta je došlo? Došlo je da su ljudi ušli u sudske procese i vi jednostavno ste zahuktali jedan proces da više nemate nazad.
Pretpostavljam da je ovo teško pitanje, ne znam, kada do sada nisam dobio, i ako sam to već četiri puta postavljao pitanje, ne znam iz kojih razloga nisam dobio odgovor na to, verovatno da ima problema, ali mislim da ćutanje ne vodi rešenju. Istina, bila ona ovakva ili onakva, povoljna ili nepovoljna, ona možda boli, ali je najbolji odgovor. Presecanje Gordijevog čvora je uvek rešenje nečega onoga što je možda teško rešivo.
Zato molim pre svega ministra finansija i ministra rada, računam da je to u njihovoj nadležnosti, ako su u mogućnosti da mi odgovore na ovo pitanje, na koji način i kako oni vide da se ovaj problem razreši i da se jednostavno zaustavi bar dalje rast tog duga, rast troškova, rast kamata, rast sudskih troškova itd. i to zaustavi na ovom nivou i da ne idemo dalje?
Mislim da sam bio jasan i sa ovim evo ću i završiti, sa još jednim naglašavanjem, budite uvereni da će naša partija PUPS podržavati sve one aktivnosti, bez obzira bila to ova vlada ili neka druga, ako mi budemo tu, ili neki drugi, sve one aktivnosti koje vuku državu napred, koje će da stvaraju dobrobit za sve građane.
U tom smislu želim vam uspeha, želim jednostavno da uspemo ne samo vi, nego svi mi da uspemo i da jednog dana se ponosimo na ovu Srbiju, lepu, koju imamo, koju ne umemo da koristimo, ne umemo da koristimo njena bogatstva i dobrobiti koje nam ona pruža. Hvala vam lepo.