MIRA PETROVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođena je 30. maja 1956. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je ekonomistkinja. Članica je Izvršnog odbora i potpredsednica PUPS-a.

Krajem 2012. godine izabrana je za članicu Programskog odbora Radio-difuzne ustanove RTS, a pored toga bila je i specijalni savetnik u PTT. Za direktora PTT Srbija izabrana je avgusta 2016. godine.

Narodna poslanica u Narodnoj skupštini Srbije postaje 31.5.2012. godine, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:16

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 2 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 10 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 12 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

Poštovanje predsedavajući.

Poštovanje uvaženi ministri, drage koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe PUPS, najviše ću se osvrnuti na ono što nas najviše interesuje, a to su plate i penzije, pa ću malo podsetiti i na ginezu tog rasta penzija, pre svega i tog švajcarskog modela formule za izračunavanje. Ta formula je bila na snazi od 2003. godine do 2006. godine i tada je ukinuta na zahtev Svetske banke vezano za dogovor sa MMF-om i posle toga je krenuo taj totalni sunovrat penzija i tada je PUPS reagovao i tražio 2008. godine vanredno uvećanje penzija od 10%.

Mi smo na to vrlo ponosni. Mislimo da nije to bio uzrok ekonomskih problema koji su bili i tada i koji su se kasnije sve više povećavali, i na kraju krajeva, svi ti penzioneri su te penzije i zaslužili i morali smo da vodimo brigu o njihovoj egzistenciji.

Posle toga, 2014. godine dolazimo ponovo do teške ekonomske situacije, gde predsednik Vučić odlučuje da se primene teške mere fiskalne konsolidacije i mi tada dajemo podršku.

Sada, naravno, posle ovoliko vremena se pokazalo da smo bili u pravu i ako smo sve vreme trpeli velike udarce i od opozicije, pa i od dela vlasti, jer nismo bili ti koji su branili penzionere, navodno, po njima.

Ova fiskalna konsolidacija je uradila upravo ono što smo mi od početka, od našeg formiranja 2005. godine i tražili, a to je da uđemo u mirne tokove, da penzije budu redovne, da budu stabilne, da država bude ta koja garantuje njihovu isplatu. Sada smo došli do toga.

Samo ću podsetiti da i te 2008. godine i tih godina pre toga, pa sve do pronalaženja strateškog partnera za „Bor“ i „Železaru Smederevo“, što je odradio opet predsednik Vučić, nije se znalo, mnogo novca je odlazilo sa strane, mnogo novca je u tim privatizacijama nesrećnim nestalo, a da se ne zna gde su te pare završile. Ali, mi smo sada ovde gde jesmo.

Imamo stabilne finansije, imamo povećanje penzija i ono što je možda pitanje koje mi iz PUPS-a vidimo iz predostrožnosti, naravno, a to je kako će funkcionisati to povećanje u skladu sa zakonom, 50% povećanja zarada ne znamo kojih. Mislim da je najbolje da se to isprecizira da kasnije ne bismo imali nesporazuma, jer ne znamo da li se to odnosi na plate u javnom sektoru, da li se odnosi na realni sektor, da li su ukupno prosečne, rast prosečnih zarada, kao što je i pitanje rasta potrošačke korpe, indeksa i to je sada pitanje na šta se odnosi.

Znamo da će se statistički podaci uzimati od juna prethodne godine, unazad godinu dana, što će reći da je to godinu i po dana. Sada je pitanje – šta ćemo ako bude veći rast i potrošačke korpe i zarada i pređemo tih 10,5% koje očekuje i za koje MMF misli da su granice.

Da li ćemo poštovati to što je propisao MMF, ono što MMF smatra ispravnim ili će, na kraju krajeva, država sama o tome odlučivati? Mislim da su to neke nedoumice koje bi trebalo da se razjasne pre nego što počnemo od 1. januara sa novim obračunom penzija. Imamo još neke probleme, u nagoveštaju, što bi rekli.

Svi znamo da tehnologija strašno napreduje, svi znamo da samo za IT izdvajamo šest milijardi za razvoj IT, digitalizacije i doći ćemo u situaciju da se mnogo zanimanja ukine već u narednih desetak godina.

Neke su procene da će 2030. godine nestati 400 miliona zanimanja, a da će se pojaviti nekih 260 novih. Sreća naša u svemu ovome je što robotika ipak ne može, nema emocije, nema mozak, pa može da radi samo neke fizičke radnje koje se ponavljaju, ali ćemo u svakom slučaju, doći u situaciju da će izvestan broj ljudi ostati bez posla i da nećemo imati realno punjenje fondova.

Kako ćemo to tada da rešimo, možda je dobro da krenemo sada da razmišljamo, možda da razmišljamo u pravcu predloga koji je dao naš predsednik, Milan Krkobabić, da možda krenemo u osnivanje nekog fonda tehničko-tehnološkog razvoja, gde će se izdvajati sredstva upravo svih tih velikih kompanija koje imaju zastupljenu robotiku, da se jedan deo uplaćuje u taj fond, a da to budu sredstva kojima će se nadomesćivati nedostatak novca u fondovima, Fonda PIO, recimo.

Ili, možda, nije loše da razmislimo o ovom novom zakonu o poreklu imovine koji će se pojaviti uskoro u Skupštini, o kome ćemo raspravljati. Možda bi mogli da izdvojimo i da taj deo koji se bude naplaćivao od ljudi koji ne mogu da dokažu poreklo, ne znam da li ste me pratili ministre, znači predlog je da možda fond možemo da dopunimo, da se deo sredstava koji se budu naplaćivali u vidu kako stoji preporuka, predlog je da 25% se plaća neka taksa, porez na imovinu za koju nema traga, da se recimo deo 50%, 20, to je sada na vama, vi se bavite finansijama, da se prebaci u te fondove koji će služiti za jačanje Fonda PIO upravo za sve one ljude koji ostaju bez posla zbog tog tehnološkog razvoja koji nažalost, takav kakav jeste. Kažu da 15% zanimanja nestaje godišnje. Pojavljuju se i nova, ali procentualno nije isto. Više nestaje nego što se pojavljuje.

Tako da, što se nas tiče, ta formula švajcarska je zaista vrlo prihvatljiva. Mi kao partija zastupamo tezu da penzije treba da plate rast plata u javnom sektoru i to je nešto što smatramo da u budućnosti možda možemo da dostignemo, ali za to treba vremena, kao što treba vremena i za predlog koji je dao kolega predsednik poslaničke grupe radikala, gospodin Vojislav Šešelj.

Možda, zbilja, u jednom trenutku da finansijska situacija i ekonomska bude toliko stabilna da postane rutina, da možda tada treba razmišljati o povratku tih nekih sredstava, koji su u jednom trenutku oduzeti penzionerima, svima onima koji su imali preko 25.000, ali to je zaista procena koju će morati da radi Vlada, koju će morati da radi Ministarstvo finansija, pogotovo.

Ono što bih volela sada i gde ne mogu da propustim priliku da kažem je kao neko ko vodi javno preduzeće „Pošta“ Srbije, da se mi radujemo konačnom ukidanju zabrane, odnosno uredbe o smanjenju zarada i molila bih da nekako, ministre, meni je ovo jako važno, zato što mene sada gleda 15.000 ljudi zaposlenih u „Pošti“ Srbije. Svih ovih godina, od 2014. godine od kako važi uredba o smanjenju zarada, uvek smo poslovali sa dobitkom.

Ja sam juče bila zatečena slušajući gospodina Pavla Petrovića kada je komentarisao budžet sve sa pohvalama, naravno, kada je rekao da je prosečna zarada u EPS-u skoro 100.000, da se očekuje da bude.

Znači, u „Pošti“ Srbije, znate kako su poslovali prvih devet meseci ove godine, znači, u „Pošti“ Srbije, koja godinama posluje sa dobiti, koja svake godine u budžet uplaćuje, mi dinar jedan nemamo duga, mi dinar jedan ne dobijamo iz budžeta Republike Srbije, mi imamo 10.000 manju prosečnu zaradu od proseka u Republici Srbiji. Zaista mislim da nešto moramo da uradimo.

Mi ne tražimo da dobijemo 20, 30% veće zarade, ali da pokušamo da nas pustite da malo povećamo tim ljudima. Znate kako, tehnologija je sjajna. Tehnologija vam omogućava da sedite kod kuće, da naručujete sve, ali neko mora da vam to donese. Vi morate da imate dostavljača, vi morate da imate vozače koji će da dođu kući da vam donesu sve to što ste poručili.

Ti ljudi moraju da budu plaćeni. Vremena se menjaju.

Mi sada imamo situaciju da ne možemo da procenimo koliko ih treba platiti da bi ih zadržali. Sada imate situaciju zaista, za mene, vrlo iznenađujući, da imamo Sajam zapošljavanja kod nas koji organizuju Slovenci, koji nam uzimaju vozače i nude im plate od 1.000 evra. Pri tom je to meni nezamislivo da smo dozvolili, ali smo dozvolili. Sa druge strane, bez njih ne možete a IT-ivci nam odlaze, niti možemo da njima toliko povećamo, jer u javnom sektoru, kod nas u „Pošti“ Srbije, IT-ivci imaju platu 70.000.

Pri tom moram da podsetim, znači ono što niko nikada neće da kaže nigde javno – sve što se radi vezano za elektronsku upravu rade zaposleni, odnosno IT-evci „Pošte“ Srbije i „Halo bebu“ smo mi radili i matične knjige smo mi radili i državljanstvo smo mi radili i dostavu i primanje zahteva za zdravstvene knjižice.

Znači, Pošta Srbije je zaista jedno veliko, dobro i javno preduzeće, koje sledeće godine slavi 180 godina postojanja, što je zaista za svaki respekt. Mislim mi smo sada svi u cajtnotu i mi pravimo naš budžet, ali mislim da bi morali da imate malo više razumevanja za Poštu Srbije, kao preduzeće koje zaista daje izvanredne rezultate, a pri tome se malo osećamo kao 13 prase, da kažem ne voljeno dete. Toliko o zaradama.

Mi ćemo, iz PUPS-a, naravno moje kolege će govoriti podrobnije o pojedinim delovima budžeta. Mi smo, naravno zadovoljni. Prvo smo zadovoljni situacijom u kojoj se država nalazi, jer ovaj budžet sada je u stvari projekcija onoga što smo radili. I da nismo radili tako kako jesmo, i da svi zajedno nismo podmetnuli leđa tamo gde treba ne bi smo mogli da imamo, ni ovakav budžet, na koji zbilja sada treba da budemo ponosni.

Poslanička grupa PUPS-a će naravno podržati, tako da biće još razgovora, ali toliko od mene.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2018.

Poštovana predsednice, gospođo Gojković, uvaženi ministri, drage kolege, ja ću u ime poslaničke grupe PUPS da malo unesem optimizma i da vratim raspravu u svoje tokove i da malo smirim strasti i da pričam o budžetu.

Što se tiče budžeta, mislim, kakav je budžet, mislim da je stav izneo Fiskalni savet. Ako smo godinama unazad uvažavali mišljenje Fiskalnog saveta koje je bilo uglavnom negativno, odnosno loše po budžet koji je planiran, ne vidim zašto bismo sada dovodili u sumnju da li je njihov stav ispravan ili nije.

Ja ću se osvrnuti samo na par stvari za koje mislim da su nama važne kao poslaničkoj grupi. To, da li su sredstva u budžetu dobro raspodeljena je uvek diskutabilno, jedni misle koji su dobili više da je u redu, ovi koji su dobili manje, misle da nije, a mi iz poslaničke grupe PUPS mislimo da nije dobro, da je ministar zadužen za regionalni razvoj, naš predsednik, ministar Krkobabić zaista odradio sjajnu stvar sa idejom zadruga i da je prosto ove godine trebalo da se planira više sredstava, vezano za razvoj zadrugarstva u Srbiji.

S druge strane, moramo da se vratimo unazad i da kažemo – da, u ovom prethodnom periodu, dve godine poslednje kako se ministar Krkobabić bavio zadrugama, je urađena zaista sjajna stvar, da su se oko neophodnosti osnivanja zadruga i udruživanja malih poljoprivrednih proizvođača svi saglasili, da smo dobili podršku i najeminentnije ustanove SANU i najvećih stručnjaka u zemlji kada se tiče sela i svih poslova kojima se bave ljudi na selu, a znamo da imamo 600.000 sela i da 1.400.000 ljudi živi od toga. S te strane moramo da izrazimo zadovoljstvo da je, prosto, ta ideja o zadrugarstvu zaživela, probudila sve nas i bila taj jedan mali zamajac koji je bio neophodan da se svi osvestimo i da se svi setimo, na kraju krajeva, da smo svi potekli odatle, uglavnom i to je ono što kod nas izaziva sada, s druge strane, i optimizam gledajući budžet Ministarstva poljoprivrede, koji je dobio 7,6 milijardi više, očekujući da ministar poljoprivrede, prosto, nastavi da uloži još više sredstava i da ta sela zaista zažive na način koji su počeli.

Naravno, regionalni razvoj, niko od nas nije naivan i niko ne misli da je to zadruga, regionalni razvoj je sve drugo, i kultura, i obrazovanje. Imamo mi. Sve sfere su tu neophodne, ali, eto, ono što je bio naš doprinos je zadrugarstvo. Prosto, buđenje svesti da je selo neophodno i da treba podržati i pomoći tim ljudima da mogu da zažive i da postanu i robni proizvođači.

Taj deo sam morala da spomenem, ali ću se, naravno, baviti penzionerima, jer smo, na kraju krajeva, pre 13 godina zbog njih i osnovani. Moram da priznam da smo zadovoljni što smo konačno došli do toga da budžet ove godine, vezano za penzije bude veći, da su penzije vraćene, odnosno uvećane, da smo preživeli krizna vremena koja su bila iza nas.

Podsetiću vas da smo mi uvek bili napadani, i kada smo se osnovali i kada su penzije bile isto 40%, i tada je bilo, otprilike, šta sada ovi ovde traže, pa onda smo napadani za tu 2008. godinu, koju sada niko ne spominje, sem u kontekstu kad se napada PUPS i kriza koja je tada nastala, a mi duboko verujemo da smo uradili pravu stvar i tada zaštitili, jer smo zbog toga i osnovani bili, 1.700.000 penzionera tekućih.

S druge strane, napadani smo ponovo i 2014. godine, kada smo podržali tešku meru za sve nas, tešku meru, moram priznati, tada i za premijera Aleksandra Vučića, vrlo tešku političku odluku da se smanje penzije tolikom broju ljudi, da to, s druge strane, iako je 1.050.000, čini mi, se ostalo zaštićeno, da to dovede u sumnju da li će uopšte moći da se izvučemo, da li će država moći da se izvuče iz bankrota koji je pretio i da li će se to možda odraziti i na njih.

Ja slušam ovde moje kolege kada pričaju o penzijama i, naravno, svi se sada bave penzionerima, svi se bave zaštitom penzionera, ali ja ću podsetiti jednu stvar - te mere jesu bile potrebne. Da li se sada mi slažemo ili se ne slažemo, odnosno da li hoćemo da priznamo ili ne, to je jedno, ali je činjenica da vi možete da imate najbolji BMV, ali ako nemate gorivo, možete samo da sedite u BMV, nema vožnje. Tako i ovo, ako u budžetu nema para, ne možete vi da imate dobre penzije, ne možete da imate… Znači, jednostavno, moramo da budemo svesni situacije u kojoj se nalazi naša država.

Ono o čemu bih ja sada volela još malo da kažem nešto to je da je ovo sada smo prvi korak i mi u 2019. godini, prosto, imamo jedan mali period, gde možemo hladnih glava da svi zajedno sednemo i da vidimo koje nam je rešenje. Ovo sigurno nije trajno rešenje. Oko toga se slažemo svi. Svoje mišljenje je iznosio i šef kancelarije MMF Sebastijan Sosa. Mi ćemo i u 2019. godini imati usklađivanje penzija dva puta godišnje, ta odredba nije ukinuta, u aprilu i oktobru, ali, naravno, sve u skladu sa ekonomskim položajem, odnosno sa privredom, tako da se to neće odraziti na BDP, ali ono što je važno to je da mi budemo konačno pametni i da probamo da sve te naše političke različitosti nekako usmerimo ka nečemu što je budućnost svih nas.

Mi moramo da prihvatimo činjenicu da, kažu istraživanja, za 25 godina 40% zanimanja neće postojati. Do 2025. godine neće postojati poštari.

Ja sam na čelu jedne „Pošte“ Srbije. Amazon sada radi na razvoju bezpilotnih letilica koje će raznositi pošte, pa neće biti fizičkih poštara. Pošta Amerike je bila pred bankrotom i da se nije predsednik Tramp lično umešao, oni bi već bili zatvoreni. Znači, nešto što nas čeka je jedan racionalan prilaz ovom problemu.

Mi moramo da uđemo u reformu penzionog fonda. Toga smo svi svesni. Kakva će to formula da bude, da li će biti ova, što bi rekli,švajcarski model ili ne, ali mi moramo zajedno da dođemo do zajedničkog stava, do zajedničkog rešenja da te penzije budu ono što su ljudi koji su radili, zaslužili i koji rade i koji će doći do tih penzija mi moramo da ih obezbedimo na neki način.

Mi imamo kao poslanička grupa i kao partija, kao PUPS imamo naše predloge. Da li su oni dobri, to je pitanje, ali hajde, sedimo za sto, imamo sada. udahnuli smo vazduh, možemo mirne glave da sednemo i da nađemo rešenje za budućnost.

Robotika je nešto što nam visi iznad glava. To znači ukidanje. Mi pričamo svi sada o nedovoljnom broju ljudi, o problemu zapošljavanja, odnosno o nedostatku radne snage. Ja se plašim da ćemo mi doći u situaciju da ćemo mi imati radnu snagu, ali oni neće imati gde da rade, jer će sve biti robotika. Tehnološki razvoj je stravično. Nešto što je bilo nezamislivo pre dve, tri godine, apsolutno je postala naša stvarnost, tako da mislim da je ono što je pred nama, to je da se mi ozbiljno pozabavimo penzionim fondom, da budemo, prosto, svi zajedno spremni na razgovore, spremni na to da svi zajedno izađemo sa modalitetima, pa će se valjda iz toga izroditi i neko dobro rešenje.

Volela bih isto da naglasim da se vrlo često nama čini da smo samo vreća za udaranje, da vam nikada niko ne kaže nešto pohvalno, da je uvek PUPS kriv za sve što se dešava penzionerima, ali, znate kako, ipak glasači i svi naši gledao, samo rezultati koje mi ostvarimo.

Ja moram da priznam da smo mi vrlo zadovoljni i da se ta podrška građana upravo ogleda, evo i sada na ovim loklanim izborima koji su pred nama, mi smo drugi na dva mesta, na jednom mestu treći i mislim da smo danas predali četvrtu listu, vrlo brzo sakupili podršku glasača za predaju liste. To znači da ljudi mere i da prosto vide, bez obzira da li smo mi toga svesni ili ne.

Znači, što bi rekao naš predsednik Krkobabić, izbori su vaga za tačno merenje. Hajde da vidimo, da odmerimo ko šta radi i koliko radi, koliki je bio njegov uspeh i doprinos i nije stvar u tome da vi budžetom dobijete velika sredstva ako ih ne utrošite na pravi način.

Znači, ono što je nama potrebno to je zaista jedan ozbiljan pristup svemu, pogotovo tom novom Zakonu o PIO. To nije lak put. Mi smo spremni kao poslanička grupa i kao PUPS da sednemo i da sa svima koji imaju dobro rešenje porazgovaramo. Toliko od mene, a mi ćemo kao poslanička grupa podržati zakon.

Deseto vanredno zasedanje , 21.09.2018.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri, gospođo Kalanović sa saradnicima, koleginice i kolege, ja u ime PUPS-a, koji je ovde već 10 godina, tako da mi jesmo stranka koja postoji i za koju se zna, i koja svih 10 godina upravo štiti interese penzionera i tako smo se i oformili 2005. godine, vrlo kratko ću istoriju jer je neophodno, 10. maja jer je pretio genocid nad penzionerima. Tadašnji ministar Lalović sa zakonom koji je donet vezano za PIO je sam dao izjavu da se očekivalo da će penzije padati, ali niko nije očekivao da će toliko pasti. U tom trenutku su penzije bile ispod 40% i zato je bilo neophodno nešto uraditi i zato su se prosto penzioneri udružili. Ja nisam penzioner, ali sam se priključila njima te iste godine.

Ono na šta bih volela da podsetim, a to je da smo mi, nas nikada nije bilo dovoljno da samostalno donosimo odluku, ali nas je uvek bilo dovoljno da se čujemo i da možemo da dajemo predloge. Mi smo imali 2008. godine predlog o vanrednom usklađivanju penzija i mi stojimo iza toga i to je bila neophodna mera, kakve god ona posledice imala, to je bilo neophodno da bi ta generacija penzionera mogla da preživi. I to je briga o penzionerima, tada pokazana od strane PUPS-a.

Kao što smo i 2014. godine sa ovim brojem poslanika dobili šansu, i ako nismo bili neophodni vladajućoj stranci, da možemo da preuzmemo deo odgovornosti i mi smo je preuzeli, podržavajući koncept fiskalne konsolidacije i šta god mi ovde sada pričali te mere su bile neophodne. Mi smo morali da se izvučemo i da prosto stabilizujemo naše finansije i ono na čemu je PUPS insistirao i tada, a to je da naravno mere budu privremenog karaktera, to je da dođemo do toga da penzije budu uredne, odnosno redove, sigurne i naravno da prate ekonomski razvoj.

Zato mi sada zaista izražavamo zadovoljstvo što pred sobom imamo novi zakon koji je bio neminovan, Predlog zakona, da bismo mogli da ukinemo prethodni koji se odnosio na privremeno umanjenje penzija.

Sa druge strane moram da kažem da ono što moramo da istaknemo i pohvalimo vezano za ovu Vladu, što je ipak urađeno i ranije nego što je rečeno, što penzionerima naravno mnogo znači. Ono što mi iz PUPS-a mislimo i mislim da je neophodno sada skrenuti pažnju na to, to je nešto na šta je u nekom trenutku i ministar Đorđević skrenuo pažnju, a to je da u Srbiji ima sve manje ljudi koji rade i da će ih biti sve manje.

To je problem o kome mi sada ovde treba da raspravljamo. Ne treba da se vraćamo više u nazad ko je, kada i šta uradio. Istorija će to pokazati. Na kraju krajeva, postoje i tolike službe koje time treba zvanično da se pozabave, ako treba da se pozabave, a dajte da pokušamo da nađemo jedno trajno rešenje.

Slažem se, profesor Korać je spominjao tu neku nesigurnost koju izaziva sada ova izmena u zakonu, da će se budžetom određivati sredstva koja će biti planirana za penzije. Tačno je da sada, prosto, da li se svesno unosi nervoza, ali tačno je da na klupama penzioneri komentarišu – da, tamo smo imali neke sigurne brojeve, da li će toga biti ili ne? Pa, i kad smo imali sigurne brojeve, padale su nam penzije.

Znači, mi ne sumnjamo u dobru volju Vlade, ministra, predlagača zakona, da će penzije rasti, ali ono što je neophodno da uradimo jeste da kada se završi ova rasprava, koja će trajati nedelju dana, nebitno koliko, i posle koje ćemo usvojiti zakon koji je pred nama, da već koliko sutradan krenemo da razmišljamo o ozbiljnom novom zakonu, reformi penzionog sistema, ali pravoj, koja se ne može rešiti za tri meseca, za pet meseci.

Ovaj sada zakon pred nama je bio nužnost da bismo mogli da krenemo sa isplatama novih penzija, ali mi moramo i mi smo već kao poslanička grupa dali predlog još u februaru mesecu ove godine i pozvali apsolutno sve relevantne činioce društva i Fiskalni savet i opoziciju i sve vladajuće stranke i sindikate da dođu i da stave. Evo, mi imamo predlog kako. Ne kažem uopšte da je to najbolje rešenje, ali je činjenica da nešto mora da se uradi.

Tehnologija toliko napreduje. Sada je bio „Letnji Davoš“ u Kini. Svi smo u novinama čitali pre nekoliko dana, koje su profesije koje će nestati. Ja vodim „Poštu Srbije“ i jedna od profesija su poštari, ali neko će morati da uplaćuje doprinose. Dok god ima ljudi koji rade, mi ćemo moći, ali će biti sve više automatizma, a sve manje fizičkih ljudi.

Vi sad imate problem u Novom Sadu. Recimo, ja konkretno imam. Vi ne možete da nađete, da angažujete i zaposlite ljude. Taj problem postoji već jako dugo u Subotici. Danas čitam u novinama, Hrvatska ima isti problem. LJudi odlaze tamo gde im je bolje, a s druge strane tehnologija se toliko razvija da vi sada imate jedan kompjuter koji zamenjuje desetine ljudi. Mi imamo mašine. Evo, ja imam u „GPC“-u mašinu koja može da zameni 800 ljudi. Šta ćemo da radimo sada? Da otpustimo 800 ljudi? Kako će ti ljudi jednog trenutka da dobiju penziju? To je nešto što je naš problem, to je nešto o čemu mi svi zajedno ovde treba da razmišljamo.

Da li je to predlog koji mi imamo, osnivanje nekog tehničkog, tehnološkog fonda, što Slovenci hoće da urade, ne znam da li su već završili, što znači da sve kompanije koje imaju mnogo robotike, mnogo mašina, uplaćuju deo profita u taj fond da bi iz njega mogli da se finansiraju penzioneri koji moraju da primaju. Taj svet mora od nečega da živi.

To je ozbiljna tema za razmišljanje i to je ono što sam ja danas htela ovde da govorim. Brojeve smo svi videli. Mi smo svi to pročitali. Mi znamo i mišljenje Fiskalnog saveta kako je, ali mislim da nama svima zajedno, bez obzira na to sada, mi svi sada pričamo o međugeneracijskoj stvarnosti. Mi smo o tome počeli da pričamo i 2008. godine, kada niko nije pričao. Postalo je jako zabavno. Naravno da su danas tema da penzioneri, naravno, ali nekako penzionere svi brane samo u vreme izbora i samo u vreme kampanja.

Mi se sada suštinski vraćamo, jer ćemo svi biti penzioneri, mi se vraćamo na to da mi moramo zajedno da nađemo konsenzus i da kažemo – da, to je nešto što je budućnost, to je nešto što će biti održivo i neće zavisiti da li je ministar Siniša Mali ili je ministar neko drugi. Neće zavisiti od vodeće stranke, već će biti uređeno zakonom. Za to treba mnogo vremena. Sigurna sam da nama samo za dogovor da sednemo treba godinu dana, ali dajte da se u ovih godinu dana nađemo, sednemo i da svako iznese neku svoju platformu i da probamo da to uskladimo i da nađemo rešenje za buduće generacije. Hvala najlepše.

Imovinska karta

(Beograd, 10.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Specijalni savetnik generalnog direktora JP "Pošta Srbije" Beograd Javni Mesečno 176635.00 RSD 16.09.2013 - 13.09.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
V.D Direktora Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 217000.00 RSD 13.09.2016 -