Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo, dosta je već rečeno o zakonu koji tretira zapošljavanje u lokalnim samoupravama i AP i rekao bih da smo u principu saglasni s tim i poslanici vlasti, i poslanici opozicije, da pred sobom imamo jedan dobar zakon i da on u suštini predstavlja kontinuitet reformske politike i onih obećanja koje je Vlada dala 2014. godine kada je i konstituisana, i da bitno pomaže u sređivanju stanja u javnoj upravi koje već dugi niz godina, rekao bih čak i decenijama, nije rešavano i u kojoj su se nagomilali brojni problemi.
Mislim da postoji ozbiljno nezadovoljstvo i samih građana, pa i privrede, kada je u pitanju stanje u lokalnoj samoupravi, pre svega, da mnogi smatraju da lokalne samouprave nisu dovoljno kompetentne, da su često spore ili nezainteresovane kada rešavaju probleme građana i sasvim sigurno ovaj zakon znači će bitan napredak u odnosu na stanje koje smo imali dosad.
Što se samog stanja tiče, naravno da tu ima i subjektivnih i objektivnih problema. S jedne strane prevelik uticaj politike, a s druge strane činjenica da kada je u pitanju regionalni razlog, postoje velike regionalne razlike između pojedinih delova Srbije i između opština i kapaciteta tih opština da stvaraju i imaju jednu lokalnu samoupravu koja može u potpunosti da odgovori interesima razvoja tih lokalnih samouprava.
Rekao bih da je zakon i zakonopisac i sama Vlada toga bila i te kako svesna i da su rešenja koja su data u ovom zakonu, baš u kontekstu rešavanja tih glavnih problema. Problema koji se odnose na depolitizaciju, znači definitivno bitno za građane da se zna, uvodi se javni i interni konkurs, znači, definiše se koje uslove u pojedinim zvanjima mora da ispunjava kandidat i omogućava se da se sve ono što se do sada dešavalo u lokalnoj samoupravi kada je u pitanju zapošljavanje u dobroj meri umanji, ne bih rekao da će sve moći preko noći, zato i postoji ministarstvo da kontroliše primenu ovog zakona, ali će situacija biti neuporedivo bolja nego što je bila u godinama koje su i za nas.
Ne bih mnogo o rešenjima koja su u ovom zakonu, rekao sam moje kolege su dosta već rekle o samom zakonu, ali mislim da je jako bitni da svi shvatimo da je dobra organizacija državne uprave, organizacija bukvalno na svim nivoima.
Ključ uspeha bilo koje države, bilo koje ekonomije i da je ono po čemu se pre svega uspešne zemlje zapada razlikuju od nas je baš to što imaju znatno bolju organizaciju u svim domenima. Prema tome, sam zakon i njegovo osnovni kvalitet je što u uvodi unifikaciju koja omogućava bolju organizaciju i bolju kontrolu lokalne samouprave. Znači, unifikaciju na nivou cele Srbije u svim lokalnim samoupravama kada je u pitanju sistem zvanja, kada su u pitanju poslovi koji se obavljaju kad su u pitanju sama radna mesta, njihov otpis i zahtevi koja ta radna mesta zahtevaju.
To je ono što omogućava da u nekom narednom periodu, naravno mislim na ministarstvo, možemo da vršimo jednu uporednu analizu lokalnih samouprava i da prepoznamo ona uska grla u pojedinim lokalnim samoupravama, tamo gde u pojedinim delovima lokalnih samouprava nemamo dobru ili dovoljnu kadrovsku strukturu ali i tamo gde imamo preveliki broj zaposlenih u kojoj ćemo moći da eventualno izvršimo izvrsnu racionalizaciju što se dakle rešava sistemski. Sve ono što su do sada bili problemi lokalne samouprave i što je jednostavno nepostojanje uvida u potpuno stanje od strane ministarstva se u dobrom delu eliminiše u ovom trenutku.
Dakle, želim na kraju da kažem da je ovo što smo započeli i što započinjemo ovim zakonom jedan proces koji će trajati, neće to moći preko noći, što je rekla i sama ministarka, ali, stvaramo sistem, sistem koji će dati, sasvim sigurno, rezultate, dati rezultate i kad su u pitanju finansijski efekti. Jer, kvalitetna uprava u lokalnoj samoupravi u svakom slučaju znači svrsishodnije trošenje i ovako skromnih sredstava na nivou lokalnih samouprava. Tu ima jako puno problema i verujem da ćemo i u tom smislu imati izvesna zakonska rešenja.
Želim da podržim ovaj zakon i da pozovem sve poslanike da budu konstruktivni u raspravi o amandmanima i da u što je moguće većem broju u Danu za glasanje sa što većim brojem glasova usvojimo ovaj zakon. Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući.
Pretpostavljam da imamo dovoljno vremena kao poslanička grupa. Dame i gospodo narodni poslanici, meni je uvek zadovoljstvo kada pred sobom imamo zakone koji jačaju našu privredu, jačaju njenu konkurentnost, koji stvaraju prostore za nove poslove, koji popravljaju privredni ambijent u Srbiji. uvek takve zakone treba pažljivo sagledati, dati sve od sebe da se eventualno poprave. Ja se nadam da kroz ovaj veliki broj amandmana da će biti i takvih predloga i da se jednostavno privreda u Srbiji ojača, da se stvore nove mogućnosti i mogućnosti kao što rekoh za nove poslove.
Jedan od zakona o kojem se danas dosta govorilo jeste Zakon o javnim preduzećima, ali to je zakon koji zaslužuje veliku pažnju i građana i narodnih poslanika jer javna preduzeća u prethodnom periodu su na neki način bila izuzeta iz svih onih tranzicionih promena pre svega smo se bazirali na društvena preduzeća, na realni sektor, na finansijski sektor, ali nije se imalo dovoljno snage da u prethodnom periodu poradimo malo više kada su u pitanju javna preduzeća, a javna preduzeća čine dobar deo srpske privrede i od izuzetnog su značaja i za budućnost naše privrede.
Uspeh reformi u narednom periodu meriće se pre svega činjenicom koliko ćemo uspeti da pod kontrolu stavimo javna preduzeća, da javna preduzeća budu efikasnija nego što su danas, da ostvaruju profit da taj profit vraćaju u budžet Srbije, jer društvo je u dugom nizu godina jako puno ulagalo u njih, da gubici u javnom preduzeću u narednom periodu budu što je moguće manji. U jednom delu su oni neminovni kada je u pitanju socijalna politika koju nažalost vode pojedina javna preduzeća.
Ali, kada su u pitanju preduzeća koja se nalaze na tržištu, a javna su preduzeća, njihova efikasnost u narednom periodu, naravno i profitabilnost mora da bude znatno veća. Od 2014. godine kada se ovoj Vladi pružila prilika da vrši vlast, ja mislim da su učinjeni prvi koraci da se situacija u javnim preduzećima polako popravlja. Ovo je samo još jedan korak. Pred nama je jako veliki posao, jer je svako javno preduzeće priča za sebe, ima svoje probleme, ima svoje dobre strane, ima svoje mane. Nisu sva u situaciji da eventualno uđu u neki proces privatizacije ili u proces javno privatnog partnerstva. Računam da u narednom periodu sa jedne strane, vodeći računa da njihovi troškovi budu što manji, a sa druge strane obavezujući se i kao društvo i kao država i kao politički akteri. Sve manje od javnih preduzeća očekujemo da imaju socijalnu funkciju, jer to je jedini način da možemo na jedan pravi i realan način da merimo njihovu efektivnost, njihovu efikasnost, efikasnost njihovog poslovanja. Ovaj zakon daje jedan jako ozbiljan iskorak, pre svega kada je u pitanju kvalitet menadžmenta, kada je u pitanju kvalitet nadzornih odbora, jer to je ono što je nedostajalo u javnim preduzećima, čini mi se do sad, ili to nije bilo u dovoljnoj meri naglašeno.
Znači, ovaj zakon bitno uteže taj deo, inokosni organi bivaju pod kontrolom, kako osnivača, tako i ministarstva, ali i kada je transparentnost u poslovanju nudi neka rešenja koja su znatno bolja nego što smo ih imali do sada.
Ja bih par reči samo da kažem o jednom zakonu koji smo, čini mi se, zapostavili, a to je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pre svega, ovo želim da kažem zbog građana koji nas gledaju i čini mi se da u dosadašnjoj raspravi nisu imali dovoljno informacija šta donosi ovaj zakon. Za ovaj zakon Vlada i ministarstvo zaslužuju svaku pohvalu. Vlada i ministarstvo su prepoznali da u trenutku kada se sprovode reforme, kada neminovno pada privredna aktivnost, preduzetnici, mala i srednja preduzeća imaju sve veći problem sa likvidnošću i omogućili su na ovaj način da se eventualno u onim subjektima koji imaju problem sa plaćanjem poreza dođe do reprograma poreskih opterećenja do 60 meseci, čime su stvorili prostor da se mala i srednja preduzeća, a i fizička su obuhvaćena ovim zakonom, finansijski rasterete, da se normalizuje njihovo poslovanje, da se očuvaju radna mesta u trenutku kada idemo u sve ozbiljnije restrukturiranje kompletne privrede i da se podstiče privredna aktivnost koliko je god to moguće u ovom trenutku.
Znači, bitno je da se kaže da, kao što rekoh, imamo odlaganje plaćanja dugova na rate i imamo otpis obračunate, a nenaplaćene kamate i to za dugove koji ne prelaze dva miliona dinara. To je ono što je bitno za mala i srednja preduzeća, za naše preduzetnike, kao i da će kamata nakon tog dogovora sa poreskom upravom biti na nivou referentne kamatne stope koja je preko 4%, što je i te kako bitno za preostala dugovanja, a ne ovako velika kakva je bila do sada.
Dakle, i ovi drugi zakoni koji su u ovom trenutku pred nama su izuzetno dobri, u korist privrede i imaćemo prilike da kroz amandmane prodiskutujemo o datim rešenjima. Kao što rekoh na početku, nadam se u nekom delu i da ih unapredimo. Svaka podrška i svaka čast Vladi za zakone koje je danas pripremila za nas. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekako smo otišli i suviše, čini mi se, u širinu i tačno je da ovi prvi amandmani obično i odu tako malo i rasplinu se, što bi naš narod rekao, ali ja bih se vratio na sam amandman. Mislim da smo, s obzirom na sadržinu amandmana, suviše nekako vremena potrošili oko njega. Mislim da ovde ima znatno kvalitetnijih i suštinskijih amandmana i da jednostavno ovaj amandman ne zaslužuje toliko vremena, kao što rekoh, koliko smo potrošili, jer se radi o tome da informacije o životnoj sredini ovim predlogom zakona bivaju dostupne svim građanima, nevladinim sektoru, da se osniva i nacionalni registar i da se na svaki način pokušava da javnost ima uvid u sve ono što se dešava sa životnom sredinom. Pa, prema tome, u samoj ovoj tački 3. pominju se strategije, zakonodavstvo, planovi, programi, znači, ide se u suštinu i do najsitnijih detalja se omogućava javnosti da uđu, pa i naravno kada su u pitanju javne politike.
Ono što je najveći problem sa ovim amandmanom je faktički, što on ukida javnu politiku. Jer, ako prihvatimo amandman, ukida se na neki način javna politika, a javne politike u svim oblastima života i u svim zakonskim projektima koje smo imali su dosta često jako dobro formulisane. Pa, prema tome, uvoditi u ovom trenutku neki termin koji u stvari znači kontrolu svega onoga što se dešava u oblasti životne sredine je nepotrebno, jer sam ovaj institut koji se sada uvozi i kroz organe javne vlasti koji se potpuno definišu i kroz ovu kontrolu, omogućava da se na bolji način kontrolišemo i upoređujemo ono što je proklamovano i ono što se primenjuje u praksi. Po meni je sasvim normalno ovaj termin koji smo imali do sada i u buduće koristimo, a ne da idemo sada u neke jezičke izlete koji eventualno mogu da stvore neku zabunu ili probleme u primeni ili u praksi. Hvala.