Dame i gospodo narodni poslanici, u oblasti životne sredine imamo mi dosta nasleđenih problema koji se vuku decenijama unazad i po tome i nismo neki veliki izuzetak, sve zemlje iz tog socijalističkog bloka, jako malo pažnje su posvećivali ekologiji, zaštiti životne sredine.
Imali smo mi sedamdesetih i osamdesetih godina jako brz razvoj, često i stihijski i u svakom slučaju karakteristika osnovna je da nije bilo brige o životnoj sredini, a ni kasnije u devedesetim godinama, da li zbog mnogih drugih „bitnijih“ problema i zanemarivali smo životnu sredinu i u toj deceniji i došli smo u situaciju danas da u mnogim sredinama imamo jako ozbiljne probleme kada je u pitanju i zemljište i vazduh i voda, niz deponija o čemu su već govorile moje kolege da se ne ponavlja, problem sa industrijskim otpadom koje je delimično proisteklo iz zastarele tehnologije koju nismo imali mogućnosti u prethodnom periodu da obnavljamo.
Ali ako nešto iz svega toga što je iza nas možemo da zaključimo i da kažemo da smo izvukli neku pouku iz tog perioda iza nas, to je da nema održivog industrijskog razvoja bez životne sredine.
Ulagati u industriju, a ne voditi računa u životnoj sredini, nikako ne može da znači da ćemo u nekom narednom periodu ostvariti kvalitetniji život i za nas i za naše potomke. Prema tome, oblast životne sredine, jako važna, jako bitna i mi tu imamo i neke olakšavajuće okolnosti, što se ono kaže – sreća u nesreći, sankcije, privatizacija, tranzicija, inflacija, nažalost naša industrijska proizvodnja je danas na nivou početka devedesetih godina i sva ta zagađenja, s obzirom na neku našu prethodnu nebrigu i nedostatak neke zakonske regulative, bila bi još i veća da se nije desilo to što se desilo, bez obzira na jedno veliko siromaštvo naših građana, makar u oblasti životne sredine. Stanje nije zadovoljavajuće, ali to stanje može da se popravlja.
Može da se popravlja pre svega zahvaljujući tome što se industrijske zemlje, Evropska unija naravno, pre svega probleme i životne sredine poodavno, prepoznali da su, da je dobar deo propisa EU, odnosi se na samu životnu sredinu. Po nekim podacima do kojih sam ja došao, jedna trećina propisa koje je donela EU, odnosi se na životnu sredinu, što pokazuje koliki je to značaj za samu EU i za nas naravno kao buduće članove.
Evropska unija je faktički stvorila jednu matricu kojom mogu da se kreću i kojom treba da se kreću sve zemlje koje pristupaju EU, toj zajednici i naravno odnosi se na nas i mi se usvajanjem ovih zakona i predlaganjem ovih izmena i dopuna zakona krećemo u tom pravcu, što je jako pozitivno.
Znači, ono što nas čeka, to su u svakom slučaju jako složene i ozbiljne procedure koje zadiru i u svakodnevni život i to je jako bitno da naši građani znaju da ćemo svi skupa, ne samo institucije sistema, ne samo lokalna samouprava, nego i svi mi, svaki pojedinac morati u svakodnevnom životu da se mnogo ozbiljnije odnosimo kada su u pitanju problemi životne sredine i da pokažemo mnogo veći nivo svesti, to je ono što je naša obaveza i prema nama i prema budućnosti ove zemlje.
Znači, građani, javnost su jako bitne i ja tu dolazim do jednog kvaliteta, novog kvaliteta ovog zakona, nešto što bi trebalo da se pohvali, da ove izmene i dopune zakona omogućavaju veću uključenost građana u probleme životne sredine, da podrazumevaju mnogo veću dostupnost informacijama kada je u pitanju životna sredina i mnogo veću transparentnost.
Ono što ovaj zakon dodatno karakteriše, to je i državna pomoć koju u ovoj oblasti država može da pruži, koji mora da bude u skladu sa zakonom koji smo pre par godina doneli u oblasti državne pomoći. To je bitno za nas jer je oblast ekologije poprilično finansijski zahtevna, mada je to danas očigledno i biznis, i sve više biznis, treba to naglasiti, ali pruža i mogućnost i za ozbiljne investicije kada su u pitanju strani investitori u onim oblastima naravno gde oni to prepoznaju i mogućnost za veliki broj novih radnih mesta, što u svakom slučaju jeste rak rana srpske ekonomije i srpske privrede.
Prema tome, u svim oblastima, pre svega kada je u pitanju upravljanje otpadom, kada je u pitanju reciklaža, ali i u drugim kada su u pitanju staništa, ima jako puno mogućnosti za privatnu inicijativu i ovaj zakon faktički to i naglašava, obezbeđuje ozbiljna finansijska sredstva kada je u pitanju Zeleni fond i industriji i poljoprivredi i kada je u pitanju energetika, mogućnost da se situacija u svim tim oblastima unapredi.
Zatim, ono što je po meni isto tako možda jedna od najvažnijih karakteristika i najvažnijih kvaliteta ovog zakona, to je tržište. Stvara se, jednostavno, mogućnost da se formira tržište otpada, da se definiše promet, tretman, trgovina otpada. Da se veći broj subjekata uključi na to tržište i da samim tim imamo i nižu cenu i kvalitetnu uslugu u tom delu.
Mislim da treba pohvaliti i one odredbe koje se odnose na zaštitu prirode. To je, spomenuo bih, briga o staništima, mogućnost osnivanja geoparkova, promet flore i faune, znači prekogranični promet, kontrolu divljih životinja čak i u zoološkim vrtovima, što bitno unapređuje ovu oblast i jedan kvalitetniji i moderniji pristup divljim životinjama i toj regulativi i to je nešto što u svakom slučaju treba pohvaliti.
Treba reći da su i poslanici opozicije potpuno u pravu kada očekuju više u oblasti životne sredine. Toga su svesni i poslanici vladajuće većine i sama Vlada, jer u ovoj oblasti, oblasti zaštite životne sredine treba primeniti još negde oko 600 propisa. To su uglavnom podzakonski akti. To su neki tehnički zahtevi, to su izvesna zakonska rešenja.
Sve je to jedan proces koji mora da traje. To je proces koji će trajati i onog trenutka kada budemo u samoj EU. Prema tome, kritike koje stižu jesu na prvi pogled utemeljene, ali nisu racionalne, jer kao što rekoh, trebaće još dosta izmena i još dosta zakonskih promena, novijih zakona, novih procedura da bi se sve ono što EU izgrađuje već decenijama unazad inkorporiralo i u naš zakonski sistem.
Prema tome, treba biti strpljiv, treba da shvatimo mogućnosti koje trenutno imamo i kapacitete naših institucija. Treba da shvatimo i finansijske probleme koje ima ovo društvo i industrija, koja treba da poprilična sredstva izdvoji u tom smislu. Lako je kritikovati. Treba biti realan i treba shvatiti da je ovo ozbiljan napredak u zakonskoj proceduri, koja je počela da se razvija pre par godina.
Na kraju, složio bih se sa onim poslanicima da su nam veliki problem lokalne samouprave, da nam je veliki problem primena, kontrola i kaznene sankcije u zakonskim propisima. Siguran sam da ćemo u tome morati da se potrudimo u nekom narednom periodu i siguran sam da svi skupa možemo da imamo zajednički stav da imamo jedan bitno kvalitetniji milje kada je u pitanju zaštita životne sredine, donošenjem ovih zakona, a da će, naravno, u narednom periodu ići i ka poboljšanju, prema mogućnostima naše ekonomije i naših institucija. Hvala.