Dame i gospodo narodni poslanici, sasvim sigurno da su građani Srbije nezadovoljni stanjem u zdravstvenom sistemu, kvalitetom usluga koje im se pružaju, ali isto tako je činjenica da zdravstveni radnici nisu zadovoljni sistemom nagađivanja koji trenutno postoji u zdravstvenim ustanovama. Sasvim sigurno, u tom smislu, ovaj zakon može da pobere neke simpatije zdravstvenih radnika, jer mu je prevashodno cilj da te neke nedostatke, te neke mane koje smo imali u prethodnom periodu eliminiše.
Čini nam se, prvo, da je krajnje nekorektno prema zdravstvenim radnicima da ovim zakonom na neki način njih proglasimo neradnicima, a da sve one ostale iz javnih uprava amnestiramo od odgovornosti, možda od nerada, i da od njih ne tražimo da svoja primanja, svoje plate primaju prema rezultatima rada. Ako se krene u jednoj oblasti da se menjaju stvari, ako zanemarimo ostale javne službe, mislim da činimo veliku grešku i mislim da na neki način omalovažavamo zdravstvene radnike, što je jedna od osnovnih zamerki SNS kada je u pitanju ovaj zakon.
Ono što je stanje u zdravstvu i što karakteriše stanje u zdravstvu, to je jako loše stanje u samom Fondu republičkog zdravstvenog sistema, činjenica da mi danas imamo fond koji je nekih 3,5 milijardi dinara, da je to iznos približan iz 2003. godine, da su sredstva jako mala u odnosu čak i na period pre izbijanja ove krize, pre 2007. godine i da se tu nije napravio nikakav značajan pomak, odnosno sve ono što smo imali u nekom prethodnom periodu. Ako ne budemo napravili ozbiljnu reformu zdravstvenog sistema, dolazimo u situaciju da možemo da se vratimo na one godine i na onu situaciju iz devedesetih godina, koju smo svi okarakterisali kao jako lošu.
Dakle, budžet je jako mali, uplata doprinosa je sve manja i manja, plaćanje poreza od strane građana i privrednih subjekata je pod znakom pitanja i imamo činjenicu da se sve više uvećava broj građana bez vlastitih primanja koji se leče o trošku zdravstvenog sistema. Činjenica je da ih je negde oko 1.200.000. Činjenica je da je država Fondu dužna oko 12 milijardi dinara, a da je samo 600.000 dinara isplatila. Sve to bitno utiče na kvalitet zdravstvenih usluga, a ne samo na stanje kada su u pitanju plate zdravstvenih radnika i kada je u pitanju motiv za rad zdravstvenih radnika.
Znači, imamo činjenicu da se bitno uvećava broj korisnika koji ne plaćaju zdravstvene usluge, sa jedne strane, i da perspektive Fonda nisu ni malo ružičaste, ako pogledate u nekom narednom pogledu. Ako pogledate ekonomsko stanje, ako pogledate stanje naše ekonomije, mi u nekom narednom periodu možemo da očekujemo samo lošu situaciju. Lošiju situaciju zato što imamo jedan izuzetno nizak privredni rast, koji ne obezbeđuje adekvatnu socijalnu i zdravstvenu politiku, odnosno kvalitet te politike koji neće omogućiti da se ta izdvajanja uvećaju u nekom narednom periodu.
Imamo činjenicu da imamo sve veći broj zatvorenih firmi. Mi smo došli u situaciju da se veći broj preduzeća danas u Srbiji zatvara, nego što se otvara, a to se nije desilo decenijama unazad. Imamo činjenicu da su neuplaćena sredstva sve veća i veća i da se po nekoj stopi od dvadesetak procenata uvećavaju iz godine u godinu. Samo kada je u pitanju Fond Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, mislim da je dug nekih 80 milijardi dinara, što uopšte nije zanemarljivo kada se pogleda koliki je ukupan iznos fonda.
Dakle, uz inflaciju, koja bitno obezvređuje sredstva, uz nezaposlenost, koja se povećava iz dana u dan, možemo da očekujemo samo znatno lošiju situaciju u zdravstvenoj zaštiti. To je onaj veliki problem koji, nažalost, ova vlada nije imala hrabrosti da rešava, ne samo u ovoj predizbornoj godini, već godinama unazad. Mnogo se pričalo o nekim institucionalnim reformama, o reformama javnog sektora, ali skoro ništa se nije uradilo.
Nažalost, umesto jedne ozbiljne, makar srednjoročne, ako ne dugoročne politike, mi smo u ove četiri godine iza nas imali politikanstvo, imali smo neke medijske jednokratne kampanje, koje dugoročno nisu popravile stanje, niti u našoj ekonomiji, niti u zdravstvu, niti kada je u pitanju penzioni fond, koji je isto tako ugrožen kao i Fond zdravstvenog osiguranja.
Želim da kažem, mislim da je obaveza, da plate u zdravstvu nisu tako velike. Mislim da je to jedna činjenica. Ako pogledate one podatke koje daje sindikat, vi kod lekara koji nemaju specijalizaciju imate platu od pedesetak hiljada, a kod onih sa specijalizacijom ona ume da bude znatno veća, prelazi 60.000 i na dalje. Kada su u pitanju medicinske sestre, raspon plata, bar prema onim podacima sindikata, je 27.000 do 40.000. Pomoćno zdravstveno osoblje ima strahovito malu platu i krajnje je vreme i da ona postane deo zdravstvenog sistema, a ne da se prema njemu odnosimo na ovaj način da su primanja krajnje mala i kreću se oko nekih dvadesetak hiljada dinara.
S obzirom na sve to, s obzirom na činjenicu da je potrošačka korpa negde oko 70.000 dinara, da ste, čini mi se, vi ministre i sami izjavili da je zdravstvo na sedmom ili osmom mestu, kada su u pitanju plate u državnoj upravi, kada imamo činjenicu da je pad standarda za sve građane, pa i za zdravstvene radnike, samo u prethodnoj godini bio za trećinu u odnosu na 2009. godinu, ne možemo da kažemo da zdravstveni radnici imaju prevelika primanja, da ta primanja bitno ugrožavaju Fond za zdravstvenu zaštitu. Nama se iz SNS čini da je veliki problem, pre svega, u trošenju sredstava fonda, ne u onom delu koji se odnosi na plate, već u onom delu koji se odnosi na investicije.
Sa tim u vezi, veliki broj afera je pokrenut u prethodnom periodu, ali skoro ništa od toga nije rešavano. Sve je ostavljeno za neki budući period. Zvanično ste, koliko sam ja informisan, vi neke afere i pokrenuli, da li vi, da li MUP. Nadležni koji se bave korupcijom i kriminalom u zdravstvu nisu do sada na pravi način odreagovali, ali rešenje tih afera se ne nazire. Očigledno je da se dobar deo toga zataškava i da vreme prolazi.
Sam zakon i primena ovog zakona je krajnje problematična, mogu da kažem. Problematična iz jednog prostog razloga, zato što mi imamo previše politike u zdravstvu. Previše politike imamo u celom društvu, ali u zdravstvu i te kako. Ono što ste vi osmislili uglavnom sprovodiće načelnici odeljenja. Ti načelnici odeljenja su najčešće ljudi koji su politički obojeni i koji će ovaj sistem nagrađivanja koji se sastoji iz tri faze jako često zloupotrebljavati i jako često svoje kolege koji su iz istih partija nagrađivati one koji nisu iz tih partija i koji uopšte nisu uključeni u politiku biće, rekao bih lekari drugog reda.
Prema tome, mislim da će u primeni samog zakona biti dosta problema, da će stvoriti, i u ovako ne tako idealnim međuljudskim odnosima u zdravstvu, još više problema, da će biti još više nezadovoljstva kod jednog dela zdravstvenih radnika i da sam zakon, u suštini, neće bitno popraviti ni motivaciju zdravstvenih radnika za rad, niti kvalitet zdravstvenih usluga koje ćemo pružiti u narednom periodu.
Ovaj zakon je, rekao bih i kompenzacija za reforme koje niste sproveli u prethodnom periodu, možda na neki način i bežanje od odgovornosti za sve ono što se do sada dešavalo i pokušaj da se amnestira prethodna vlast za stanje u zdravstvu i zdravstvenom sistemu i, sasvim sigurno, za sve one probleme koji su se nagomilavali godinama unazad.
Kada sve ovo sagledate, kada saberete efekte ovog zakona, moram da se složim sa onim kolegama koji su naglasili da je ovaj zakon krajnje problematičan. Kao stranka smo pokušali da intervenišemo sa par amandmana, ne bi li bar donekle popravili ovaj predlog zakona. Nažalost, poveli ste se onom logikom kojom se ova vlast rukovodi već četiri godine unazad – dajte da uzmemo bilo koja sredstva koja nam ponudi Svetska banka ili EU, jer sami nismo sposobni da bilo šta proizvedemo, da stvorimo razmenjiva dobra sa kojima možemo da izađemo na svetsko tržište, pa taj manjak deviza, koji nam je neophodan da bismo zadovoljili ovakav uvoznički lobi, nadoknađujemo kroz donacije, kroz neke programe koji nisu dovoljno osmišljeni i koji često i nisu primereni stvarnosti i stanju u našim institucijama.
Dakle, želeo bih da ovaj zakon znači napredak za zdravstvo, za kvalitet zdravstvenih usluga. To očekuju svi građani, ali sumnjam da ćemo kroz ovakav zakonski predlog, baveći se samo platama zaposlenih, uspeti bilo šta ozbiljno da uradimo kada je u pitanju zdravstvena zaštita građana Srbije. Hvala.