Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan zakon koji faktički dotiče mnoge od nas, nas koji konzumiramo alkohol i kojima je cilj da imamo kvalitetnije piće, one koji proizvode alkohol, poljoprivredne proizvođače, proizvođače koji su registrovani, a i državni budžet, ako hoćete, jer najveći deo prihoda, najveći deo tržišta nalazi se danas, nažalost, kada je u pitanju proizvodnja alkohola, u sivom tržištu.
Mislim da pred sobom imamo jedan jako dobar zakon, zakon koji je poprilično životan, koji je prihvatio činjenicu da danas u Srbiji građani nemaju velika finansijska sredstva da bi finansirali proizvodnju alkohola, koji je u mnogome uprostio kompletnu regulativu koju smo imali do sada i stvorio prostor da se stvori i veća količina jakih alkoholnih pića na tržištu i kvalitetnijih alkoholnih pića na tržištu i da se pre svega, ono što ja vidim kao osnovni kvalitet i osnovni cilj ovog zakona, izađe na strano tržište, da se krene pre svega u izvoz. Činjenica je da mi imamo veliku količinu jakih alkoholnih pića, da ona prevazilazi potrebe našeg tržišta i da zbog toga veliki deo voća, koje je jako kvalitetno, ne bude ni pokupljen, ne bude iskorišćen i da taj potencijal koji je pred nama ovim zakonom trebamo da realizujemo i ostvarimo znatno veći devizni prihod nego što smo imali do sada.
Komparativna prednost Srbije u ovoj oblasti, u ovom sektoru je očigledna u odnosu, pre svega, na EU. Mi imamo jako dobro podneblje, jako dobar kvalitet voća i imamo jednu tehnologiju koja je vekovima razvijana i jako dobro poznaje naš narod, način na koji se proizvode alkoholna pića.
Dakle, sam razvoj sektora treba i ovaj zakon da omogući da što veći broj naših poljoprivrednih proizvođača ostvari prihod, da se uvećaju investicije u proizvodnju i da ovo bude kroz niz brendova, stvarno jedna izvozna šansa, izvozni potencijal kada je u pitanju proizvodnja alkoholnih pića, proizvodnja i izvoz generalno poljoprivrednih proizvoda.
Znači, do sada smo imali jedno loše stanje koje je već pomenuti, pre svega, zahvaljujući ovom zakonu, koji je usvojen 2009. godine, koji nije prepoznao fizička lica i poljoprivrednike kao potencijal Srbije, koji je bitno uvećao sivo tržište u Srbiji, koji je doveo do toga da danas u Srbiji imamo jako niske cene, koje, pre svega, diktira sivo tržište i bitno onemogućava veću proizvodnju registrovanih proizvođača alkohola i veću ponudu, s kojom bi, eventualno mogli da izađemo na svetsko tržište i samim tim i jako loš kvalitet alkoholnih pića.
Znači, šta ovaj zakon donosi u odnosu na dosadašnji zakon? Delimično su o tome govorile moje kolege, ali ponovio bih. Znači proizvodnju za sopstvene potrebe, sve ono što smo do sada proizvodili, sve ono što su proizvodili građani Srbije, ništa se ne menja. Oni su ti koji garantuju za kvalitet svojih proizvoda. Znači individualni proizvođači, fizička lica. Oni su ti koji mogu svoj proizvod da poklone, mogu sami da konzumiraju, mogu to i članovi njihove porodice, ali oni koji su ujedno onemogućeni da svoj proizvod flaširaju, da ga puštaju u dalju prodaju, a ono što je poseban kvalitet ovog zakona to je da im omogućava prodaja destilata. Prodaja destilata za negde oko 300.000 individualnih proizvođača koji su se registrovali, bar po statističkim podacima i koji proizvode voće, danas je moguća. Mogu višak destilata da prodaju proizvođačima a ti proizvođači, naravno dobijaju sirovinsku bazu od koje mogu da proizvedu znatno veću količinu jakih alkoholnih pića, i kao što rekoh da se, pre svega, usmere prema stranim tržištima.
Šta bih još trebao da istaknem. Ono što je novina i što je, po meni, izuzetno dobro rešenje, to je činjenica da pojedinačno pravo koje smo imali kada je u pitanju geografska oznaka porekla, prelazi na kolektivnu. Šta bi to trebalo da znači? Do sada ste mogli da registrujete određeni brend i vi sami kao pojedinac ili onaj s kim želite da sarađujete ima pravo na taj brend, ima pravo da iskorišćava taj brend. Sada se stvari u potpunosti menjaju. Vi ili grupa, ili udruženje, ili vaše kolege, možete da registrujete taj brend, ali svako registrujući se kod Ministarstva poljoprivrede, može da se priključi tom brendu i da se bitno uveća količina, znači brendiranog pića i sa tom količinom podstičemo ekonomiju obima koja je uslov da bismo uopšte mogli da izađemo na inostrano tržište, znači van Srbije.
To je ono što jedan strahovit kvalitet ovog zakona. To je ono što otvara perspektivu i za individualne proizvođače, jer je na ovaj način omogućeno da se kroz brendove, kroz jedan ujednačen kvalitet iskorači i da se ukaže potreba za većom količinom destilata, pa samim tim, eventualno i kroz razvoj primarne proizvodnje, koja je na neki način i zapostavljena, s obzirom da proizvodnju u voćarstvu zahteva dosta velike investicije i da je najveća količina voća koju mi proizvodimo, a hvalimo se velikim količinama proizvedenog voća, voća druge i treće kategorije, eventualno industrijsko voće, s kojim ne možemo da izađemo na tržište kao sa konzumnim voćem.
Dalja priča sa geografskom oznakom porekla je ta da mi stvorivši nacionalne geografske oznake porekla možemo da uđemo u proces da te geografske oznake porekla možemo da registrujemo u Evropi, jer mi dosad imamo jako male količine koje izvozimo u EU. Uglavnom se izvozi, bar prema podacima koje sam ja prikupio, u zemlje koje su van EU, Švajcarska, Rusija, Amerika, Australija, ali relativno male količine odlaze u zemlje EU i to je nešto što mora da se menja.
Još jedna bitna novina i nešto što bi trebalo da potpomogne da tržište u narednom periodu bude i šire i da ponudi kvalitetniji proizvod, to su sertifikaciona tela. To je nešto što do sada nismo imali u prethodnom zakonu i što je jedan, rekao bih, ozbiljan kvalitet ovog zakona, jer je činjenica da inspekcijske službe nisu mogle da stignu svuda i da iskontrolišu kvalitet alkoholnih pića, znači voćnih rakija, jer nama je pre svega cilj da povećamo proizvodnju voćnih rakija i da se ovim zakonom omogućava da se taj posao inspekcija prebaci jednim delom na sertifikaciona tela. Ta seritikaviona tela trebaju da garantuju da imate proizvod ujednačenog kvaliteta po brendovima koji su pre toga registrovani, kao što rekoh, geografske oznake porekla i ta sertifikaciona tela izdaju dozvole za stavljanje u promet određene količine proizvoda, koje zadovoljavaju te kvalitete.
Naravno da će Ministarstvo indirektno kontrolisati i njih kroz proizvode koji se nalaze na tržištu, da li oni u potpunosti ispunjavaju svoju društvenu ulogu, a uloga im je da bitno popravimo kvalitet domaćeg proizvoda, jer bez toga nema napretka u ovoj proizvodnji i još jedanput izlazak na inostrano tržište.
Sve ostalo, i koje su mogućnosti ovog zakona odnosi se, pre svega, na jeftiniju proizvodnju, znači poljoprivredni proizvođači koji žele da se upišu u registar proizvođača to mogu, ovaj put da učine uz znatno manje troškove. Mislim da intencija Ministarstva da se bar vratimo na 2009. godinu i da imamo negde oko 2000 proizvođača koliko ih je bilo u tom trenutku, pa čak i da se taj broj poveća, naravno. Da je jako važno da smo i deklarisanje i kategorizaciju alkoholonih piša uradili po evropskim standardima, to je u prilogu ovog zakona. Mislim da je i registar proizvođača nešto što je izuzetno bitno, jer jedino ako imate prave podatke, koji se sakupljaju svake godine možete da vodite neku politiku i eventualno nekim podzakonskim aktima da unapređujete ovaj sektor.
Što se tiče rinfuzne prodaje, ja sam jedan od onih koji smatra da je ovo dobro rešenje. Dobro rešenje zato što mislim da rinfuzna prodaja snižava kvalitet proizvoda i da je treba izbeći jer ja ceo ovaj zakon doživljavam kao zakon koji treba da podstakne izvoz, jer oslanjajući se na domaće tržište naši proizvođači nemaju nikakvu perspektivu.
Ono što je bitno i za državnu kasu i to treba reći, radi se o ozbiljnom novcu, naravno ne treba imati iluzije, najveći deo tog novca, kako to trenutno stoji, radi se o nekih 200 miliona evra, neće biti moguće prikupiti, jednostavno ostaje mogućnost samostalne proizvodnje, odnosno proizvodnje za svoje potrebe i taj deo alkoholnih pića neće biti oporezovan sasvim sigurno, ali činjenicom da će jedan deo od individualnih proizvođača preći u legalne tokove, sasvim sigurno znači će i veće poreske prihode.
Nadam se da ćemo u tom smislu onaj procenat, koji je ministarka pomenula, nekih 25% po tvrdnjama udruženja, taj procenat je znatno manji legalne prodaje alkoholnih pića, uvećati u nekom narednom periodu, jer ako govorimo o 200 miliona evra, to je otprilike trenutni deficit koji je republički budžet imao negde u julu mesecu.
Znači, suština ovog zakona je izvoz i od toga hoće li Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa Ministarstvom trgovine omogućiti da se izvoz odvija nesmetano, normalno, hoće li ovim proizvođačima pomoći da izađu na tržište i hoće li ova radna grupa voditi računa o izvozu srpskih alkoholnih pića? Od toga će zavisiti da li će ovaj zakon imati punu primenu i da li ćemo doći u situaciju da sve ono što danas imamo kao višak proizvodnje u voćarstvu bude prerađeno kroz jedan proizvod koji je, treba reći, trajan, po čemu se razlikuje od mnogih drugih proizvoda od voća i koji ostvaruje jako dobre prihode i to treba reći, možda je najkomercijalniji kada je u pitanju prerada voća.
Znači, suština se svodi na izvoz i ja molim ministarstvo da proprati izvoznike, da prepozna probleme koje eventualno oni imaju. Ja lično nisam, pripremajući se za ovu raspravu, prepoznao da trenutno ima nekih ograničenja, ali, u svakom slučaju, ne sme se dozvoliti da se pojave, a sadašnju proceduru treba što je moguće više uprošćavati. Ovaj zakon će pružiti priliku svim poljoprivrednim proizvođačima koji gaje voće da ostvare ozbiljan prihod i da bitno poprave svoj ekonomski položaj. Hvala.