Dame i gospodo narodni poslanici, meni se čini da jako često imamo kao temu dnevnog reda ovaj zakon. Nekako loše Vladi ide, loše ministarstvu ide kada su u pitanju rokovi za primenu ovog zakona i stalno nešto odlažemo. Prosto je neverovatno da MUP ne može da proceni koliko im je vremena potrebno da bi u potpunosti sproveli ovaj zakon, koliki su im tehnički kapaciteti i organizacione sposobnosti, nego smo u situaciji da se stalno iznova i iznova vraćamo i stalno radimo neke izmene i dopune ovog zakona.
Nažalost, po mišljenju SNS, i u ovom predlogu zakona, koji nije nešto naročito velik, ima poprilično problematičnih instituta, neprimenjivih, pa rekao bih i onih koji će bitno da otežaju život pojedinim građanima Srbije. Da ne bih mnogo gubio vreme teoretišući, krenuću konkretno.
Što se tiče ovog instituta koji ste osmislili, a odnosi se na maloletna i poslovno nesposobna lica, na prvi pogled sve to izgleda idealno. Da i drugi roditelj da saglasnost prilikom izdavanja lične karte, izgledalo bi stvarno da je to sasvim u redu, da se izbegnu zloupotrebe, jer su pojedini roditelji zloupotrebljavali svoje pravo.
Ali, s druge strane, imate velike probleme među bračnim drugovima, često imate posvađane bračne drugove, često imate inat i veliki broj maloletnih lica neće moći da ostvari svoje pravo na ličnu kartu, zato što postoji strah jednog od roditelja da će eventualno to maloletno lice otputovati van teritorije zemlje, i taj je strah bez razloga.
Čini mi se da zbog možda par procenata zloupotrebe, možda 10% ili 20%, lica koja su maloletna, zahvaljujući ovoj odredbi, biće pogođena i neće moći da dobiju ličnu kartu da ostvare neke svoje želje ili planove.
Dakle, čini nam se da ovaj institut nema mesta u ovom zakonu, da ga je eventualno možda trebalo tražiti u nekom krivičnom zakonu, da je kroz neke druge zakonske projekte trebalo rešavati problem zloupotrebe prava na starateljstvo nad decom, a ovo roditeljsko pravo koje ste ostavili u jednom stavu kaže da će se maloletnim licima starijim od 16 godina lična karta izdati bez saglasnosti drugog roditelja, ukoliko taj roditelj ne vrši roditeljsko pravo. Mislim da ta odredba ne znači mnogo, jer jako je malo roditelja koji nemaju pravo na roditeljsko pravo.
S druge strane, čini mi se da imamo jednu koliziju. Vi u samom zakonu propisujete da sva lica koja sa 16 godina koja nemaju izdatu ličnu kartu podležu nekim kaznenim sankcijama. Sankcija je, čini mi se, 30 dana zatvora. Ali, ne propisujete da su i roditelji odgovorni za to, ukoliko to maloletno lice ne poseduje ispravu, ličnu kartu. Dakle, poprilično problematičan institut koji će stvoriti jako puno problema i, čini mi se, po stavovima SNS, faktički neprimenjiv u praksi.
Što se tiče nekih tehničkih mogućnosti za latinično pismo, podsetio bih vas da u članu 9. već imate pravo nacionalnih manjina da na jezicima nacionalnih manjina imaju izdate lične karte i lična dokumenta. Kakvi su to sad novi neki tehnički uslovi, tehničke mogućnosti koje su nam potrebne, ako je očigledno da već postoji ta mogućnost u prethodnom zakonu? Čini mi se čak i da se pominju podaci i na engleskom jeziku.
Uz to, nekim podzakonskim aktima propisuje se da li ima ili nema tehničkih mogućnosti. To može da bude samo u okviru zakona. To može da bude primenjeno na sve građane Srbije, gde ćemo jasno da znamo možemo ili ne možemo. Prava su ista za sve građane, a na ovaj način to pravo neki građani mogu da ostvaruju, a neki ne mogu.
"Službeni glasnik", to je po mišljenju SNS jedan prevaziđen institut, u tom smislu što se jako često nevažeća lična karta oglašava sa velikim zakašnjenjem, što retko ko vodi računa o tome. Mi smo jednim amandmanom i predvideli da se u okviru MUP oformi registar, javni registar u kome ćete moći da vidite koje su to nevažeće lične karte, koji ćete moći u svakom slučaju i u svakom trenutku da koristite. Mislim da je to jedan civilizacijski napredak.
Ako je potrebno da ga građani finansiraju "Službeni glasnik" nekim uplatama to je neka druga priča, ali mislim da je to što se "Službenog glasnika" tiče potpuno prevaziđeno i nepotrebno se našlo u ovom zakonu. To je jedan od stavova SNS.
Kada imamo naše građane na radu u inostranstvu, dve godine je važenje lične karte. Zar vam se ne čini da je to premalo? Na osnovu čega ste vi došli do ovog ograničenja na dve godine? U čl. 1. i 2. vi nemate obavezu da prebivalište bude uslov za izdavanje lične karte. Ako ste već želeli da na neki način ograničite, morali ste da menjate i čl. 1. i 2. Po čl. 1. i 2. oni imaju pravo na ličnu kartu, kao i svi ostali građani, i to pravo je 10 godina.
Čini mi se da u ovom obrazloženju nisam našao razlog zbog čega bi to bilo dve godine, osim ako to nije finansijski interes MUP, da ti ljudi što češće vade dokument i, naravno, uplaćuju izvesna finansijska sredstva i popunjavaju rupe u budžetu trenutno aktuelne Vlade.
Da ne govorim o maltretiranju. Iovako sve manji broj ljudi koji radi u inostranstvu dolazi u Srbiju, ne osećaju se dobrodošlo, jako često osećaju da ih na svakom koraku iskorišćavaju i da sva prava koja su rođenjem stekli dolaze pod znak pitanja.
Stariji od 65 godina, još jedan institut. Sa 65 godina možete da dobijete trajnu ličnu kartu. Zbog čega ne sa 55? U prethodnom zakonu je to bilo sa 50 godina. Naš amandman je da to bude 55 godina. Samim tim imaćete manje redove kada je u pitanju izdavanje ličnih karata. Zbog čega neko ne bi mogao sa 50 – 55 godina da dobije trajnu ličnu kartu?
Zbog čega to pravo ne bi bilo po automatizmu? Zbog čega on treba da potraži poseban zahtev, da izrazi želju da to bude trajna lična karta? Ne znam zbog čega se niste opredelili da to bude nešto što se podrazumeva. Životni vek naših građana, mislim da je svima nama poznato, kreće se do nekih 70 godina. Šta znači ovaj institut – sa 65 godina dobićete trajnu ličnu kartu? Mislim da je ta granica previsoko postavljena. Stav SNS je i u ovom pogledu da lična karta treba makar sa 55 godina da se dobije kao trajni dokument i da se podrazumeva po automatizmu da taj poseban zahtev nije potreban.
Veliki broj građana nije ni upoznat sa svim pravnim mogućnostima. Jako često na šalterima službi i nemaju nekoga ko bi ih uputio i eventualno pomogao da neka svoja prava ostvare.
Znači, jedan od osnovnih razloga je, čini mi se, veliko siromaštvo građana Srbije, razlog zbog čega mi ovaj posao do sada nismo završili. Finansijska sredstva koja su potrebna da se izdvoje za nove dokumente, za novu ličnu kartu, za veliki broj građana nisu mala. Zbog toga oni te poslove ostavljaju za kasnije i zbog toga se to produžava iz godine u godinu.
Zbog toga ćemo mi verovatno i sledeće godine imati izmenu i dopunu ovog zakona, a to je elementarni razlog što vlast nije svesna koje su mogućnosti građana i kako danas građani u Srbiji žive siromašno. Stav SNS je i sa te strane potpuno jasan, da oni građani koji su socijalno ugroženi, ako ne već svi građani, treba besplatno da dobiju ličnu kartu i da jednom završimo ovaj posao, a ne da se razvlačimo godinama oko nekih tehničkih stvari, oko nečega što je civilizacijska potreba.
Mi imamo jedan veliki problem i SNS često to ističe, a to je cena obrazaca, cena dobijanja dokumenata. Bilo je dosta problema i sa kašnjenjem, neorganizovanošću administracije na nivou opština.
Smatramo da tu ima jako malo transparentnosti, da nemamo javnu nabavku, da nemamo nijedan argument zbog čega su lična dokumenta ovako skupa. Trenutno imamo problem i sa registarskim tablicama, koje se bez ikakvog zakonskog pokrića trenutno izdaju po Srbiji. Ima mnogo priča o tome, nikakve garancije da će te registarske tablice sačekati EU. Ako je to bio cilj, očigledno velika sredstva građana, koja oni nemaju, izdvajaju se za neka dokumenta koja kratko traju. Ako se prisetite, svakih par godina smo menjali te registarske tablice.
Često tražimo od MUP da nam obrazloži zbog čega su ta dokumenta toliko skupa, po tri do četiri puta skuplja nego što je tržišna vrednost. Na taj način, čini mi se, ogromna sredstva prikupljaju se od građana. Imam podatak za ove registarske tablice da je to nekih 50 miliona evra koje su u opticaju. To je očigledno samovolja nekoga iz MUP. To je ono što je nedopustivo i jedan krajnje nekorektan odnos prema građanima Srbije.
Na kraju, želeo bih da ubuduće imamo što manje ovakvih zakona kojima se popunjavaju neke rupe u budžetima, da li MUP, pravosuđa ili bilo kojih institucija na nivou Srbije, i to sve preko leđa građana Srbije, kroz takse i raznorazne nadoknade i plaćanja, u situaciji kad građani to ne mogu da priušte.
Nadam se da ćete neke od amandmana koje smo predložili razmotriti ozbiljno. Mislim da su stvarno u interesu građana i da ćete o nekim institutima, koje često predlažete, malo dublje da porazmislite, da to ne bude ad hok, onako na brzinu i da budu ti instituti usaglašeni sa celinom zakona.