Dame i gospodo narodni poslanici, i SNS ima želju da govori o Zakonu o PIO. Moja malenkost je zadužena za taj zakon. Do sada smo govorili o budžetu, ali smatramo da je ovaj zakon koji je predložen na neki način nemoralan, neprihvatljiv i žalosno je da se nalazi u proceduri danas na ovom zasedanju. Razlog za to je što teret štednje koja je neminovna, s obzirom da imamo katastrofalnu ekonomsku situaciju, s obzirom da imamo dužničku krizu koja je pomolu, s obzirom da imamo sistemsku krizu, očigledno je da sistemske reforme nisu urađene onako kako treba. Činjenica je da imamo veliku javnu potrošnju, da smo imali lošu procenu svega onoga što je pred nama i da je ova vlada donosila jako loša rešenja, teret svega toga ne može da padne na najsiromašnije i najugroženije.
Jedna od najsiromašnijih i najugroženijih grupa su svakako penzioneri.
U prethodnom Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju SNS je prepoznavala izvesne probleme. Konkretno sam tražio i autentično tumačenje kada je u pitanju član zakona 63. Član zakona 63. nažalost ovaj put se nije našao u izmenama i dopunama ovog zakona, a trebalo je, jer imamo veliki problem kod obračuna ličnog koeficijenta. Činjenica je da kompjuterski program koji ima PIO lični koeficijent računa na taj način što se u zadnjoj godini, bez obzira koliko meseci se sabira prilikom obračuna tog koeficijenta, taj iznos deli sa prosekom za celu godinu.
Pred sobom imam obračun jednog mog komšije Jagodinca, gospodina Vojinović Vukosava, koji je penzionisan u sedmom mesecu i prilikom izračunavanja koeficijenta uzeta je zarada za tih sedam meseci, a prosečna zarada za godinu dana upoređena je sa tom zaradom i došlo se do koeficijenta od nekih 0,57. Da je otišao u 12. mesecu, upoređujući sa godišnjim koeficijentom, taj koeficijent bi bio znatno veći. Na kraju se ti koeficijenti zbrajaju i dele sa brojem koeficijenta i na taj način penzioneri budu zakidani za par stotina dinara. Sve zavisi od toga da li ste otišli u januaru u penziju ili ste otišli u decembru. Ako ste otišli u decembru, nema zakidanja, ali ako ste otišli u januaru, bitna je razlika. Možda ta razlika nije velika za nas ali je velika za ljude koji primaju relativno male penzije.
Tražio sam, kao što rekoh, još pre godinu dana, autentično tumačenje tog člana 63. Nažalost, Zakonodavni odbor nije imao razumevanja. On se obratio Vladi, Vlada je poslala jedno nemušto saopštenje u kome je bilo reči o svemu i svačemu, osim o načinu kako se obračunava lični koeficijent, a to je dato u ovom članu 63. koji je doslovno, ali sasvim nelogično primenjivan prilikom obračuna penzija.
Znači, mnogo toga, kada su u pitanju penzioneri, je loše urađeno u prethodnom periodu i činjenica je da od 2000. godine, odnosno do 2002. godine kroz razno-razne izmene imamo restrikcije u ovoj oblasti, imamo smanjenje prava penzionera i u uglavnom mnogo loš socijalni položaj penzionera, nego što je to bilo u nekom prethodnom periodu, bar računajući onu prosečnu platu.
Isto tako, mislimo da te obaveze koje ova država ima prema MMF, a pre svega se odnosi na kamate, odnosi se na kredite koji su uzimani u godinama koje su iza nas, od 2000. godine pa na ovamo, a očigledno 2010. godine moraće da se vrate, ne mogu da pandu na teret najsiromašnijih, sasvim sigurno. To što mi imamo pad industrijske proizvodnje, to što imamo pad zaposlenih, pad zarada, pad životnog standarda, to je krivica ove vlade, to je krivica ove državne administracije. Ako je neko trebao da ponese teret svih tih teškoća, ako preko nečijih leđa treba da se usklađuje, smanjuje potrošnja da bi se krediti i kamate uplaćivale, to je pre svega državna uprava koja se i pokazala nesposobnom da rukovodi ovom državom.
Ono što je veliki problem, to je činjenica da imamo jako malu naplatu, da imamo sve više sive ekonomije, imamo činjenicu da možemo samo kroz javne nabavke, koje po podacima Evropske komisije ili Svetske banke iznose, nemojte da me držite za reč, negde oko četiri milijarde evra, 25% tih sredstava ode kroz korupciju, kroz kriminal. To je negde oko milijardu evra. To je oko 100 milijardi dinara, a transfer iz budžeta fondu PIO je 230 milijardi dinara.
Znači, samo kroz borbu protiv korupcije i kriminala možemo da nadomestimo bar još malo preko 30% onih sredstava i mogli bismo da dođemo u situaciju, ne da se penzije smanjuju, nego da se penzije povećavaju, ne samo penzionerima, već i drugim socijalno ugroženim kategorijama.
Isto je tako, rekao bih, sramotno da se dogovor predsednika Vlade i sindikata nije ispoštovao, da smo samo pre mesec dana imali taj dogovor, da je na
osnovu tog dogovora sindikat prihvatio da ne ide sa peticijom, ne stvara probleme Vladi, a da je izigran na neki način, jer ono što je urađeno, urađeno je pre svega kada su u pitanju žene koje odlaze u penziju i povećana je starosna granica, ali nije ispoštovan dogovor da sve ostane onako kako je trenutno do 2013. godine.
Isto tako, imamo veliki problem i kod povećanja penzija. Ako se setite, Zakon o fiskalnoj odgovornosti podrazumevao je da do usklađivanja dođe u zadnjih šest meseci i da je poštovan Zakon o fiskalnoj odgovornosti vi biste u januaru imali povećanje penzija od 6%. Imate neke klauzule u samom zakonu koje su neprihvatljive, odnosno ne znače ništa, jer povećanjem BDP od 4% je san, samo želja ove vlade. Ove godine imate 1,5%. Sledeće godine ste projektovali 3%. Šta će biti 2012. godine?
Sve u svemu, situacije je jako loša. Danas ono što je bitno kao jedan podatak, prosečan životni vek za muškarca u Srbiji je negde oko 69,7 godina. Ako odlaze sa 65 godina u penziju, znači penziju mogu da koriste pet godina. Za žene, po podacima koje ja imam, 75 godina, što znači da je to samo neki 17 godina. U zemljama EU, u zemljama Evrope situacije je znatno povoljnija kada su u pitanju njihovi građani i penzija se koristi znatno duže.
Da ne bih suviše vremena oduzimao mom kolegi koji treba mnogo toga da kaže o problemima iz oblasti poljoprivrede, želeo bih samo na kraju da vas podsetim da mi danas u Srbiji imamo negde oko 800.000 nezaposlenih, da imamo negde oko 300.000 ljudi koji primaju minimalce, nekih 15-16 hiljada, koliko ste to sad podigli na nekih 5%, i da će ovaj zakon značiti da će u toj penzionerskoj populaciji verovatno biti još jedno 500.000 gladnih, još jedno 400.000 siromašnih. Nažalost, 2012. godine, pošto nemate nikakve garancije da će penzije koliko toliko pratiti plate, imaćemo blizu 50% građana Srbije koji će biti siromašni. Hvala vam.