Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo čujem neko osporavanje o tome da li narodni poslanici treba da predlažu zakon ili ne. Za razliku od nekih koji imaju plitku pamet i kratko sećanje, ja znam da su u istoriji ove Narodne skupštine mnogi narodni poslanici predlagali zakone. Recimo, Zakon o javnim nabavkama donet 2012. godine bio je poslanički zakon, narodni poslanici su ga napisali, napravili radnu grupu, organizovali sve potrebne rasprave, predložili Narodnoj skupštini koja ga je usvojili. Samo da podsetim kolege narodne poslanike da je samo zbog tog Zakona o javnim nabavkama u 2014. godini Fond za zdravstvenu zaštitu Republike Srbije uštedeo 450 miliona evra, što znači da je bivši režim za 10-ak godina ukrao iz Fonda za zdravstvenu zaštitu oko četiri milijarde evra. Tek toliko, sića.
Idemo dalje.
Još jedan zakon je bio poslanički – Zakon o Narodnoj banci Srbije. Predložili su ga isto narodni poslanici 2012. godine. Treba li da vas podsetim kolika je bila inflacija pre donošenja tog zakona, a za vreme vlasti bivšeg režima. U najboljem slučaju 9%, a da pogledamo kolika je bila posle ili danas – 2,8%. Razlika je bar tri puta u korist zakona koji su predložili narodni poslanici.
Da vas podsetim ili pitam – da li znate koliki je bio evro pre samog donošenja zakona? Bio je 119,80, devizne rezerve, neto, 5,1 milijardu evra. Danas je 117,5 srednji kurs, a devizne rezerve su preko 25 milijardi evra neto, a zlatne rezerve su veće nego devizne rezerve koje smo zatekli kod vas. Toliko o tome kako narodni poslanici znaju da pišu zakone, a kako neki koji to osporavaju, kad su bili ministri i državni sekretari i savetnici premijera, nisu znali ili su znali ali im nisu bile časne namere, jer su hteli da napišu zakone, da kroz donošenje takvih zakona legalizuju pljačku koju su sprovodili dok su vršili vlast.
28/3 TĐ/IR
Sada smo imali priliku na početku današnjeg dana da čujemo kako nam neko ko je lepo krao od Srbije predlaže da mi krademo od Rusije. Evo, to su vaši dometi. Valjda ste hteli da od domaćih lopova postanete i međunarodni, ali to ova vlast svakako nije.
29/1 AL/MJ 15.55 – 16.05
Što se tiče pravosudnih zakona, ili ja bih pre rekao tužilačkih zakona koji uređuju unutrašnju organizaciju tužilaštva, nisam znao da je moj kolegama iz bivšeg režima važnije da se vodi debata o jednoj ruševini, koju neko zove zgrada Generalštaba, ja je zovem ruševina jer nije ništa drugo, nego da se vodi debata o istinskoj i pravoj odgovornosti onih kojih su prouzrokovali smrt 16 ljudi u Novom Sadu. O tome ćutite. To vam nešto ne treba. Taj deo istine vas više ne interesuje, obojena revolucija propala. Istrošili ste tu temu. Vidite, baš moj kolega Uglješa Mrdić se najviše bavio ovom temom zarad istine, ne zarad politike.
Vratio bih se na onu fotografiju koju je pokazivala moja uvažena koleginica Milica Nikolić. Na fotografiji sede tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala Nenadić, sedi sa njim bivši direktor „Infrastrukture“ Milutin Milošević, sedi neki Bojović, predsednik Skupštine akcionarskog društva „Infrastrukture“, sedi sa njim i rektor Đokić. Neko bi rekao lepo društvo, imaju pravo da sednu, da se druže, ja kažem imaju, samo pre toga bih postavio jedno drugo pitanje.
Kada je započeta tužilačka istraga vezano za pad nadstrešnice u Novom Sadu Više tužilaštvo u Novom Sadu se bavilo uzrocima i odgovornima za pad u smislu tehničke struke. Više javno tužilaštvo u Beogradu je pokrenulo postupak finansijske istrage vezano za pad nastrešnice i moguće korupcije koja se dešava u tome.
Šta se dešava u toku same tužilačke istrage? Republički tužilac Zagorka Dolovac oduzima predmet Višem javnom tužilaštvu i upućuje ga Nenadiću. Sad, jedno pitanje za vas koji mnogo dobro znate pravo, jel to normalno ponašanje? Ja bih rekao da nije. Zato što, ako je započelo jedno tužilaštvo istragu, pustite ga da tu istragu sprovede do kraja, a kada prikupi dokaze opredelite kom tužilaštvu pripada. Ne. Moralo je da se prebaci Nenadiću.
Znate zašto? Pa, zato što je postojala opasnost da onaj ko je potpisao da je nadstrešnica, odnosno cela železnička stanica bezbedna za javnu upotrebu sedi sa tužiocem Nenadićem, a to je Milutin Milošević, direktor „Infrastrukture Železnica Srbije“.
Drugi osumnjičeni, koji bi mogao da završi u tužilačkoj istrazi u pritvoru jeste Bojović, jer besramno krijete, u želji da od jednog krivičnog postupka pretvoriti politički postupak, koji bi na kraju doveo do toga da se nasilno promeni vlast u Republici Srbiji. Zato nije smelo Više javno tužilaštvo u Beogradu da vodi finansijsku istragu i zato je Zagorka Dolovac taj predmet izmestila kod Nenadića.
Da podsetim, a neki od vas su imali takve pozicije da nemoguće da ne znaju, direktor „Infrastrukture Železnica Srbije“ potpisuje ugovor sa izvođačem radova na rekonstrukciji i obnovi cele pruge Beograd – Novi Sad – Subotica i svih železničkih stanica. On potpisuje ugovor sa izvođačem. On daje saglasnost na angažovanje svakog podizvođača, on vrši nadzor, on odobrava i vrši isplate, a saglasnost na sve njegove pravne radnje daje predsednik Skupštine Bojović i postavljam pitanje – šta traži u društvu sa tužiocem za suzbijanje organizovanog kriminala Nenadićem u kafani i rektorom Đokićem? Šta traži Nenadić sa njima? O tome ćutite, nego nas zamajavate sa Generalštabom, jednom ruševinom.
Da podsetim samo u celoj ovoj priči da politički proces koji ste hteli da vodite sa rektorom Đokićem jeste pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti u Republici Srbiji. Po nekim pogovaranjima, pričama, informacijama, rektoru Đokiću je izvesni taj Bojević neki intimus. Znam da su se u istoriji vodili ratovi zbog žena, i Trojanski rat je bio zbog žene, tako da nije isključeno samo ne znamo ko je Bojović ili rektor Đokić
29/2 AL/MJ
muško ili žensko, bez obzira da biram njihovo seksualno opredeljenje ili da ga kritikujem. Nemam nameru time da se bavim, ali moguće je sprovoditi i obojenu revoluciju, moguće je sprovoditi obojenu revoluciju da biste zaštitili svog ljubavnika. Nešto postajete nervozni.
Samo da podsetim, Republika Srbija je pod dirigentskom palicom rektora Đokića bila skoro pa blokirana. Sve ste fakultete blokirali zajedno sa njim, jer niko normalan ne može da poveruje da bi 10, 15 ili 20 studenata bez pomoći dekana i rektora moglo da blokira bilo koji fakultet.
Na delu je bila sprovođena jedna obična obojena revolucija. Što vam toliko smeta obojena revolucija? Izgubili ste, obojena revolucija je propala, propala, nema ništa od toga. To smo vam obećali još pre godinu dana kada ste odbijali prvo izbore. Rekli ste – ko izađe na izbore, on je izdajnik. Tada ste nadali da ćete 15. marta nasiljem da dođete na vlast. Kada niste došli 15. marta na vlast tražili ste privremenu Vladu. Kada ste izgubili privremenu Vladu, odnosno izabrana srpska Vlada, tražite izbore. To je vaša politika.
Znači, vi ćete da sve ovde nas da zamajavate oko najobičnije ruševine, Generalštaba, u želji da prikrijete zaista prave odgovorne za korupciju po pitanju rušenja nadstrešnice u Novom Sadu, zato što to vama politički odgovara i zato ste protiv toga da tužioci koji štite okrivljene, osumnjičene, ja se izvinjavam, u ovom postupku budu smenjeni, odnosno njihova nadležnost bude promenjena, a to tužilaštvo koje je pre svega tu da bi štitilo zakone i Republiku Srbiju, radilo svoj posao, a ne sprovodilo diktate određenih političkih struktura, nevladinih organizacija i određenih obaveštajnih službi iz inostranstva.
Po tome i vidim vaš zahtev koji ste svi zdušno podržali da sam u pravu, a to je tzv. neka tužilačka policija. Nemam ništa protiv, samo pogledajte koje su zemlje učestvovale u tom projektu, da li ta tužilačka policija postoji u njihovim državama, da li neko želi kroz priču o tužilačkoj policiji da utiče na političke procese u Srbiji. Tako da, zaboravite i tu stvar.
Sa ovim izmenama seta tužilačkih i pravosudnih zakona, koje je predložio uvaženi kolega Mrdić, konačno vraćamo Srbiji nadležnosti i deo vlasti koji pripada narodu i državi Srbiji, a ne nevladinim organizacijama, zapadnim centrima moći i pripadnicima bivšeg režima.
Zahvaljujem.
Znate šta, razumem da neko mora da brani Nenadića, iz potpuno privatnih razloga. Trenutno se vodi, završen je prvostepeni postupak pred Specijalnim sudom u aferi „Azotara“, gde je direktor „Ces Mekona“ oslobođen odgovornosti u postupku koji Nenadić vodi i Saša Dragin u prvostepenom postupku. Lični motiv ima uvaženi kolega, bivši savetnik premijera Cvetkovića, da brani Nenadića. Isto kao što ima i da sačuva prijatelje kao što su Dulić ili Bubalo. Saša Dragin, naravno, zajedno su radili. Pajtosi. Drugari. Neko je opljačkao subvencionisano đubrivo i strpao sebi razliku od 5,2 miliona evra u džep i umesto da odgovara Nenadić ga oslobađa.
Idemo dalje. Pričamo o javnim nabavkama. Sve postupke koji su navedeni, na njih daje saglasnost država, Vlada, na osnovu nekih međunarodnih sporazuma, a opet, jedan deo tih međunarodnih sporazuma potpisao je baš bivši savetnik premijera Cvetkovića, i to baš pogodite sa kim, sa Kinom. Nemam ništa protiv, odličan sporazum. Ja sam glasao za taj sporazum, kao narodni poslanik, da ga potvrdi Narodna skupština.
E sad, to što su neki ljudi koje je takođe birala ova Narodna skupština, koji su ulivali poverenje, koji su nas sve ovde prevarili, jel treba da budu smenjeni? Jel se desi da neki put neka skupštinska većina izabere nekog ministra koji na kraju ne ispuni iščekivanja te Narodne skupštine? Pa, desi se. Pa, jel su smenjeni? Pa, smenjeni su.
30/2 MZ/MT
Znate šta, u celoj toj priči oko javnih nabavki ja ću da navedem samo jedan primer kako se to radilo za vreme bivšeg režima. Raspisali su javnu nabavku za izgradnju autoputa od Vranja do Preševa. Pazite sad – ceo posao dobija građevinska firma koja je registrovana nekoliko meseci pre dobijanja posla. Pogodite gde je registrovana. U Austriji, na autobuskoj stanici.
Pa tako je, jeste smešno. zaista su dodelili posao kompaniji koja je registrovana, nekoliko meseci pre dodele ugovora, na autobuskoj ili železničkoj stanici u Beču. I sad pazite šta urade još. Potpišu ugovor, obezbede avans, uplate avans i firma proglasi stečaj. Pare pojela maca. I sad će takvi da mi pričaju kakve ugovore zaključuje ova Vlada i ova većina. Pa ceo auto-put od Vranja do Preševa je neko ukrao ili ste možda vi zajedno sa njim, a ubeđen sam da je bilo tako.
Nemojte, ko boga vas molim, više vi da pričate o sistemu, o zakonu, o poštenju, videli smo vaše poštenje dok ste bili na vlasti, ni crno ispod nokta niste ostavili građanima Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja ću malo da se pozabavim javnim nabavkama i izveštajima Komisije za zaštitu prava i Kancelarije za javne nabavke.
Čini mi se da su tokom čitave godine javne nabavke kako Republika Srbija troši sredstva iz budžeta Republike Srbije tema i ovde se mnogo toga u toku protekle godine o tome raspravljala, međutim niko nije bio dovoljno iskren od predstavnika bivšeg režima da prizna koliko je Srbija napredovala u oblasti javnih nabavki i da su postupci koje sprovodi Republika Srbija jedni od najtransparentnijih i najboljih u Evropi.
Možda je to vama smešno, ali u nastavku vam neće biti smešno.
Danas imate sistem javnih nabavki koji je u svakom trenutku dostupan svakom građaninu Republike Srbije, od davanja plana javne nabavke do sprovođenja
6/3 GD/MJ
konačne odluke i dodeli ugovora. Samo to ne želite da kažete ili da priznate zato što ne možete na taj način da opravdate to što nekog optužujete iz ugla svoje perspektive prvoklasnih lopuža.
Da bih objasnio građanima Srbije kako ste krali, 40% nabavki u njihovo vreme se sprovodilo u pregovaračkom postupku. Danas je samo 3%.
7/1 TĐ/MP 11.05 – 11.15
Šta znači pregovarački postupak? Ne sprovode javnu nabavku, nego je pravdaju, hitnost postupka. Traže saglasnost, tada Uprave za javne nabavke, da sprovedu pregovarački postupak i dve lopuže iz bivšeg režima sednu, dogovore se ko će da dobije posao i realizuju posao. To je bio pregovarački postupak.
Danas je pregovarački postupak samo u 3% javnih nabavki i to za postupke gde je predmet javne nabavke isključivo pravo jednog vlasnika, a to je najčešće intelektualna svojina.
Danas Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki rešava predmete od okončanja prikupljanja dokumentacije u roku od 28 dana, prosek. U njihovo vreme po dve, tri godine nisu mogli da reše žalbu. I sada vi nekome nešto prebacujete. Sprovodili ste javne nabavke po kancelarijama, zatvorenim, bez prisustva javnosti, bez portala, bez plana javnih nabavki i dajete sebi za pravo da nekome kažete da on zloupotrebljava Zakon o javnim nabavkama. Celu godinu lažete kako se EKSPO radi bez primene Zakona o javnim nabavkama, a znate da se radi po skraćenom postupku, ali se radi, i podleže svim zakonskim propisima i pravima na pravni lek i žalbu, ali ne možete tada da stvarate narativ da vlast krade. Zato ćutite o tome, zato izmišljate, zato optužujete druge za vaše lopovluke koje ste sprovodili dok ste bili na vlasti.
U narodu i u biologiji ima jedna ptica koja svoje jaje uvali drugoj ptici u gnezdo. Zove se kukavica, pa ste i vi kukavice koje stalno svoje lopovluke, svoje zloupotrebe, svoje privatizacije i mlekara, i vodoizvorišta, pripisujete drugima. Ovde jedan poslanik kmeči za zaposlene u Vranju, a zbog dovođenja vašeg investitora u Vranje, Srđan Dejković je izgubio svoju kompaniju iz Vranja koja je zapošljavala 500 radnika. Samo tada to nije bio problem, ali sada jeste problem da se sedne sa onima koji su doveli do otpuštanja tih 500 radnika i da sedi sa njima u klupi, zastupa njihove programe. Zato što niste imali Komisiju za kontrolu državne pomoći, pa ste doveli investitora u Vranje koji je zatvorio domaćeg investitora, a brinete navodno o domaćim investitorima, brinete o javnim nabavkama, brinete o svemu, samo sada kada ste opozicija, a niste nimalo dok ste bili na vlasti zato smo i zatekli opustošenu i opljačkanu državu, kakvu više nikada nećete moći da napravite, kao što više nikada u njoj nećete moći ni da odlučujete.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram četrdeset petu zo-sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu utrošenja ovih sredstava. Sednici pristuje deset članova ili zamenika članova Odbora, te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Saziv sa predloženim dnevnom redom ove sednice dostavljen je mailom i unutrašnji sistem elektronskog parlamenta. Da li ima predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda Nema primedbi, predsedniče.
Nisam uputdan. Ako nema, molim ko-poslanike da se izjasne o predloženom dnevnom redu. Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je Odbor jednoglasno utvrdio dnevni red za današnju sednicu. Prva tačka dnevnog reda, povlačenje skupštinske procedure Predloga odluke o izboru predsjednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki od dva, uhm, od 23.
marta 2026. godine. Dana 30. januara 2026. godine Odbor je doneo odluku o raspisivanju javnog konkursa za izbor predsjednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Odbor je nakon sprovedenog izbornog postupka na sednici održanoj 23.
marta 2026. godine na osnovu kriterijuma utvrđenih Zakonom o javnim nabavkama, uslova za izbor iz raspisanog javnog konkursa, podnete dokumentacije prijavljenih kandidata, izveštaja radne grupe i obavijenog razgovora sa kandidatima odlučio da Irena Grujić bude kandidat za predsjednika, a Branislav Cvetović-Cvetković kandidat za člana Republičke komisije u vezi s tim utvrdio Predlog odluke o izboru predsjednika jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i istu dostavio Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje Dana 26. marta 2026. godine. Kandidat Branislav Cvetković je pisanim putem doopisa broj nula dva povlaka dvestu dvanaest kroz dvadeset i šest povlaka trinaest obavestio Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja ovih sredstava o povlačenju iz daljeg postupka, uhm, izbora člana Republičke komisije.
Na današnjoj sednici Odbor treba da odluči o povlačenju iz skupštinske procedure Predloga odluke o izboru predsjednika jednog člana Republičke komisije koji je dostao Narodnoj skupštini aktom broj nula dva povlaka jedan tri tri dva kroz dvadeset šest od 23. marta 2026. godine, imajući u vidu navedeno navvedeno povlačenje kandidature. Otvaram raspravu da li se neko javlja za reč Ako se niko ne javlja za reč, zaključujem raspravu i molim članove Odbora da se izjasne o povlačenju iz skupštinske procedure Predloga odluke o izboru predsjednika jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da povuče skupštinske procedure Predlog odluke o izboru predsjednika jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je dostao Narodnoj skupštini aktom broj nula dva povlaka jedan tri tri dva kroz dvije, dvadeset i šest od 23.
marta 2026. godine. Prelazimo na drugu tačku, utvrđivanje Predloga o izboru predsjednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Budući da je Odbor u okviru prethodne tačke dnevnog reda tekuće sednice doneo odluku o povlačenju skupštinske procedure Predloga odluke o izboru predsjednika jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, iz razloga što kandidat za člana povuku iz daljeg postupka izbora člana Republičke komisije radi obezbeđivanja uslova za dalji nesmetan rad Komisije, potrebno je da Odbor utvrdi novi Predlog odluke o izboru predsjednika Republičke komisije, imajući u vidu činjenicu da ne postoje smetnje u postupku za izbor predloženog kandidata za predsjednika Republičke komisije Uzimajući u obzir izvještaj radne grupe za utvrđivanje ispunjenosti uslova u postupku predlaganja kandidata i činjenicu da je Odbor na četrdeset četvrtoj sednici nakon obavljenog razgovora sa kandidatom za predsjednika Republičke komisije utvrdio Predlog odluke o izboru kandidata Irene Grujić za predsjednika Republičke komisije, s tim u vezi je potrebno da na današnjoj sednici utvrdi Predlog odluke o izboru predsjednika Republičke komisije. Imajući u vidu izneto, predlažem da Odbor utvrdi Predlog odluke o izboru predsjednika Republičke komisije, i to tako što će predložiti da Narodna skupština izabere kandidate Irenu Grujić za predsjednika Republičke komisije.
Otvaram raspravu. Da li se neko javlja za reč? Ako se niko ne javlja za reč, zaključujem i raspravu i molim članove Odbora da se izjasne o Predlogu odluke o izboru predsjednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je Odbor jednoglasno utvrdio Predlog odluke o izboru predsjednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavkiPredstavnik Odbora na sednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora.
Treća tačka dnevnog reda donošenje odluke o pokretanju postupka za utvrđivanje Predloga za izbor jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Imajući u vidu да se predloženi kandidat za izbor člana Republičke komisije za zaštitu prava u posebnim javnim nabavki povukao iz daljeg postupka izbora i s obzirom na to da je Odbor s tim u vezi doneo odluku o povlačenju skupštinske procedure Predloga Odluke o izboru predsednika jednog člana Republičke komisije. A kako bi se obezbedio kontinuitet i nesmetan rad Republičke komisije, neophodno je da Odbor ponovi postupak za izbor jednog članova Komisije donošenjem odluke o oglašavanju javnog konkursa. Članom sto osamdeset devet i stav drugi do četvrtog Zakona o javnim nabavkama propisano da Narodna skupština bira i razrešava predsednike i članove Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Na predlog Odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije nakon sprovedenog javnog konkursa.
Predsednik i članovi Republičke komisije biraju se na period od pet godina, a nadležni odbor pokreće postupak za utvrđivanje Predloga za izbor predsednika i članova Republičke komisije. Narodne skupštine dvadeset trećeg decembra 2020. Godine doneo odluku kojom je izabrao Jasminu Milenković za člana Republičke komisije. (dih) S obzirom na to da je navedeno članu Republičke komisije mandat istekao dvadeset trećeg decembra 2025. Godine.
Imajući u vidu sve prethodno izneto, polazeći od te odredbi člana sto osamdeset devet stav četiri Zakona o javnim nabavkama, potrebno je da Odbor donese odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje Predloga za izbor jednog člana Republičke komisije objavljen kao javnog konkursa. Predlog odluke sa tekstom javnog konkursa možete pogledati u sistemu elektronskog parlamenta. Otvaram raspravu da li se neko javlja za reč. (pauza) Ako se više. Ako se niko ne javlja za reč, zaključujem raspravu i predlažem da Odbor donese odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje predloga kandidata za izbor jednog člana Komisije u predloženom tekstu, molim da se izjasnimo.
(pauza) Zaključujem glasanje. (pauza) Za jedanaest protiv nema uzdržanih nema, te konstatujem da je Odbor jednoglasno doneo odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje predloga kandidata za izbor jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki raspisivanjem javnog konkursa. Ovim smo iscrpeli dnevni red, zahvaljujem se svima na današnjem radu i zaključujem sednicu Odbora
(zvuk mikrofona) Zahvaljujem da li neko nešto ima da pita kandidata? (zvuk mikrofona) Ako nema, ja samo da se zahvalim kandidatu. I prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda. (zvuk mikrofona) Utvrđivanje Predloga odluke o izboru predsednika jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Pri otvaranju rasprave po ovoj tački, podsećam vas na sledeće odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Zakonom o javnim nabavkama u članu sto osamdeset devet i stav drugi utvrđeno je da predsednika i članove Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki biraju i raz-razrešava Narodna skupština na predlog Odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije nakon sprovedenog javnog konkursa s-konkursa stavom četvrtim istog člana propisano je da nadležni odbor pokreće postupak za utvrđivanje predloga za izbor predsednika i članova Republičke komisije. Članom sto devedeset prvim stav prvi zakona propisano je da za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koji ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na studijama drugog stepena, odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, a najmanje sedam godina radnog iskustva u pravnoj struci, posle položenog pravosudnog ispita i koji ima radno iskustvo od najmanje pet godina u oblasti javnih nabavki. Stavom tri istog člana propisano je da za člana Republičke komisije može biti birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na studijama drugog stepena, odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i najmanje sedam godina radnog iskustva u poslovima javne nabavke i koji ispunjava druge uslove propisane za rad u državnim organima. U okviru ove tačke dnevnog reda trebalo bi da utvrdimo Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, tako što ćemo glasati o svakom kandidatu pojedinačno. Da li se neko javlja za reč?
(zvuk mikrofona) Ako se niko ne javlja za reč, prelazimo na glasanje o kandidatima. Prvo ćemo se izjasniti o kandidatima za predsednika Komisije. Molim da se izjasnimo o kandidatu Ireni Grujić. (zvuk mikrofona) Zaključujem glasanje. Za je glasalo devet, protiv nema, udržan jedan, od desete.
Konstatujem da je kandidat dobio des-devet glasova za. Molim da se izjasnimo o kandidatu Živku Marjanoviću za predsednika. (zvuk mikrofona) Zaključujem glasanje. Konstatujem da kandidat nije dobio ni jedan glas. Molim da se izjasnimo za predsednika o kandidatu Nađi Popović.
(zvuk mikrofonaZaključujem glasanje. I konstatujem da kandidat nije dobio ni jedan glas. Molim da se izjasnimo o kandidatu Hani Hukić, za predsednika. Zaključujem glasanje. Za niko, protiv niko, uzdržan jedan, te konstatujem da ni kandidat Hana Kukić nije dobio ni jedan glas, za. Sad se izjašnjavamo o kandidatima za člana komisije u skladu sa članom sto devedeset prvim stav treći Zakona o javnim nabavkama. Molim da se izjasnimo o kandidatu Živku Marjanoviću. Zaključujem glasanje. Za niko, protiv niko, uzdržan jedan, te konstatujem da je kandidat, nije dobio ni jedan glas, za. Molim da se izjasnimo o kandidati Jasmini Milenković. Kandidatu. Zaključujem glasanje. Za niko, protiv niko, uzdržan jedan, te konstatujem ni, da je kandidat dobio nula glasova, za. Molim da se izjasnimo o kandidatu Aleksandri Popović. Zaključujem glasanje. Za, protiv, za nula, protiv nema, uzdržanih jedan, te konstatujem da je i ovaj kandidat dobio nula glasova. Molim da se izjasnimo o kandidatu Branislavu Cvetkoviću. Zaključujem glasanje. Za deset od deset, te konstatujem da je kandidat dobio deset glasova. Konstatujem da je Odbor utvrdio predlog odluke o izboru predsednika jednog člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i to tako što će predložiti Narodnoj skupštini da za predsednika izabere kandidata Irena Grujić, a za člana Komisije Branislava Cvetkovića. Molim da se izjasnimo o predlogu odluke u celini. Zaključujem glasanje. I konstat, za deset, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je Odbor većinom, odnosno jednoglasno utvrdio Predlog odluke, odluke o izboru predsednika jednog člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Predstavnik Odbora na sednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora Peta tačka dnevnog reda. Utvrđivanje predloga odluke o izboru jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Pre otvaranja rasprave po ovoj tački, podsećam vas na sledeće odredbe Zakona o javnim nabavkama. Članom sto devedeset i prvim stav drugi Zakona o javnim nabavkama propisano je da za člana Republičke komisije može biti birano lice koji ima visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na studijama drugog stepena, odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno s akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita i koji ima radno iskustvo od najmanje pet godina u oblasti javnih nabavki. U okviru ove tačke dnevnog reda trebalo bi da utvrdimo Predlog odluku o izboru jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, tako što ćemo glasati o svakom kandidatu pojedinačno. Otvaram raspravu da li se neko javlja za reč. Ako se niko ne javlja za reč, zaključujem raspravu i prelazimo na glasanje o kandidatima. Molim da se izjasnimo o kandidatu Ireni Grujić. Zaključujem glasanje. Za nema, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je Irena Grujić, kandidat, nije dobila ni jedan glas, za Molim da se izjasnimo o kandidatu Živku Marjanoviću. Zaključujem glasanje. Za je glasao devet, protiv nema, jedan uzdržan, te konstatujem da je kandidat dobio devet glasova. Molim da se izjasnimo o kandidatu Mersihii Marković. Zaključujem glasanje. Za jedan, protiv nema, uzdržanih nemate. Konstatujem da je kandidat dobio jedan glas. Molim da se izjasnimo o kandidatu Jasmini Milenković. Zaključujem glasanje. Za nema, protiv nema, uzdržan jedan, te konstatujem da kandidat nije dobio ni jedan glas. Prema rezultatima glasanja, konstatujem da je Odbor utvrdio Predlog odluke o izboru jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, i to tako što će predložiti Narodnoj skupštini da za člana Komisije izabere kandidata Živka Marjanovića. Molim da se izjasnimo o Predlogu odluke u celini. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je Odbor jednoglasno utvrdio Predlog odluke o izboru jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Predstavnik Odbora na sednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora. Ovim smo iscrpili dnev-dnevni red. Zahvaljujem se svima na učešću i zaključujem sednicu Odbora
Sad molim službu Odbora da pozove kandidata Branislava Cvetkovića. Dobar dan. Dobar dan, gospodine Cvetkoviću, vi ste kon-konkurisali za č-mesto člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, pa vas molim da u nekom trajanju od pet do deset minuta se predstavite članovima Odbora.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30300.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 81000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 81000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30300.00 | RSD | 01.08.2022 - |