Dame i gospodo narodni poslanici, članom 2. se reguliše član 32. osnovnog zakona, gde se predviđa da kazna može po Zakonu o prekršajima da bude zatvorska kazna da bude duža od 30, odnosno do 60 dana. Tražili smo da se našim amandmanom taj novi predlog izbriše. Međutim, izgleda mi da su amandmani bili malo ispod događaja, verovatno je kriva brzina u kojoj je zakazana sednica, čak sada mislim da bi i ovaj rok trebalo da bude duži od 60 dana, s obzirom na obrazloženje koje je dala Vlada.
U obrazloženju se kaže - Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je mišljenja da i u drugim oblastima, izuzev javnog reda i mira, mogu postojati tehnički teški prekršaji za koje može propisana kazna biti 60 dana zatvora.
Ovo su retke prilike kada se slažem sa Vladom Republike Srbije. Može biti i težih prekršaja, a pogotovo kada se recimo nenamenski troše sredstva iz budžeta Republike Srbije. Sve bi bilo u redu kada biste u ovom zakonu stavili da ministri koji nenamenski troše sredstva iz budžeta Republike Srbije ne mogu da se pozivaju na svoj ministarski imunitet, nego da odgovaraju pred sudijom za prekršaje. Kazna ne može biti manja od 60 dana do godinu dana.
Zašto to kažem? Voleo bih da čujem sadašnjeg potpredsednika Vlade Božidara Đelića, koji je za daleko blaže stvari svojim prethodnicima pisao krivične prijave, a sada koalicionim partnerima iz SPS. Zašto sada ne traži da se protiv nesavesnih ministara, pa čak i iz njegove Vlade, ukoliko nisu namenski trošili sredstva iz budžeta Republike Srbije, podižu krivične prijave. Ostaće malo da se narod raduje saopštenju DRI i da će pisati prekršajne prijave. Ministra ne možemo pozvati na prekršajnu odgovornost jer ima imunitet, a koji mu je postavila Vlada itd.
Ako već ne možemo da ministri odgovaraju, bar neka u zakonu piše, ko zna, možda u nekom drugom vremenu, kada se više ne budu mogli zaklanjati iza imuniteta, odgovaraju prekršajno za ovako krupna dela, kakva ste vi u ovom slučaju predvideli.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se povećavaju kazne za sudske veštake, ukoliko se ne odazovu pozivu suda, odnosno odu da svedoče. Dosadašnjih 500 do 2.000 dinara kažnjavaće se kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Međutim, postavio bih jedno pitanje, pošto je ministar pravde tu - koliko treba da bude kažnjen vaš pomoćnik ili sekretar ukoliko ne postupa po konkursu koji je otvoren za sudske veštake? Zašto ne širite krug sudskih veštaka? Zašto ste to na jedan određen način zatvorili? To je postala stvar privilegovanih u Srbiji.
Što je krug veštaka veći i kvalitet samih veštačenja je bolji. Jednostavno, iz tog kvaliteta izrodiće se nekoliko veštaka ili nekoliko grupa veštaka oko kojih će sudovi da se otimaju. Ali, biće prinuđeni da zbog velikog broja sudskih veštaka, ta svoja veštačenja rade izuzetno kvalitetno.
Ovako, u ovoj situaciji, znam za nekoliko primera gde su određeni građani koji ispunjavaju sve uslove, podnosili zahteve da budu upisani u registar sudskih veštaka, do dana današnjeg njima nije odgovoreno ni da li su prihvaćeni, ni da li su odbijeni. Ali svaki put kada su to radili bilo im je naloženo – morate da platite toliko i toliko republičku taksu.
Ako je problem taksa, povećajte je, ali dajte ljudima da rade. Ako nije, rešavajte. Ako zaslužuje dajte mu, a ako ne zaslužuje odbijte njegov zahtev.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nije tu ministar finansija gospođa Dragutinović, smatram da je ipak jedino ona kompetentna da nam priča o budžetu i svemu ovom što se dešavalo kod nas po pitanju javnih finansija u poslednjih godinu dana.
Možda budžet za 2010. godinu jeste prvi budžet koji je imao stavku za pretpristupna sredstva EU, ali moram da kažem da je ovo i prvi rebalans budžeta koji će ova skupština da usvaja, a budžet za narednu godinu je već usvojen. I upravo se dešava ono na šta smo vas mi iz SNS upozoravali i kada je bio Zakon o budžetu za 2009. godinu i kada smo raspravljali o rebalansu istog budžeta. Sada, na kraju fiskalne godine, vidimo da se sva ona naša upozorenja, koja ste sa osmehom i podozrenjem odbijali, vide baš u ovom predlogu rebalansa budžeta za 2009. godinu, o kojem raspravljamo 22. decembra.
Sve vreme smo vas upozoravali da je prihodna strana budžeta za 2009. godinu nerealna. Sada kao rezultat imamo nova zaduženja budžeta Republike Srbije, odnosno građana, za oko 400 miliona evra. To je rezultat fiskalne politike u 2009. godini, plus one 292 milijarde evra za koje smo se već zadužili u istoj ovoj godini.
Da se podsetimo malo, prvi budžet od petooktobarskih promena iznosio je negde oko 120 milijardi dinara. Onda ste izvršili reforme poreskog sistema, izvršili ste fiskalizaciju u Srbiji i budžet je došao do nekih 360 milijardi dinara. Do tada su to bila realna finansiranja budžeta Republike Srbije, mada su fiskalna opterećenja i po građane i po privredu bila velika.
Sada imamo budžet koji iznosi preko 700 milijardi dinara i pitam vas sve koji ćete ovde da glasate za ovaj rebalans - da li su i prihodi građana Srbije i privrede Srbije uvećani šest puta u odnosu na 2001. godinu, da li je standard šest puta veći u odnosu na 2001. godinu, ili imamo samo šest puta veće umnožavanje državne administracije koja troši sva ova sredstva koja se prikupe iz poreza?
Ne treba dalje da idemo, ne treba dalje ni da gledamo, dovoljno je da vidimo Skupštinu Srbije, da pogledamo broj zaposlenih koji je bio 2001. godine i koliko ih sada ima. Iako su neke nadležnosti iz savezne države prešle u nadležnost Republičke skupštine, ne može takvo povećanje broja zaposlenih da se pravda time. Onda tek mogu da zamislim šta je u ostatku državne administracije.
Do te 2004. i 2005. godine, kao što rekoh, finansiranja budžeta su manje-više bila realna, uz veliko fiskalno opterećenje i privrede i građana. Onda ste otkrili kredite, hartije od vrednosti, zapise, i onda smo krenuli u jednu ludnicu, koju je nekad Dinkić prikazivao kao suficit. Emituje državne hartije od vrednosti, pa kaže - ne trošimo mi toliko. Onda je došao sadašnji premijer za ministra finansija, pa je po istom budžetu iskazao deficit i onda je, povrh svega, kao šlag na ovu ludnicu koju ste napravili, došla i svetska ekonomska kriza.
Nova zaduženja pravdate time da mi, kao Srbija, nismo prezadužena zemlja i da ima mnogo gorih od nas. Navodite primer, recimo, Grčke. Hajde da se ostavimo takvih ideja. Oni imaju izgrađenu infrastrukturu i imaju ogromne prihode. Gde god se okrenete, postoje bescarinske zone. Ne sekiram se ja za njih, oni imaju odakle da vrate te kredite, a mi podižemo kredite da bismo finansirali državnu administraciju, a ne razvijali infrastrukturu. Podižemo kredite da razvijamo, recimo, turizam, a nemamo puteve kojima će turisti da dođu do naših destinacija. Kako onda mislite da mi ove nove kredite vraćamo?
Da ovom poslu prilaze prilično neozbiljno, neiskreno i samo da bi opravdali, napravili ravnotežu između prihodne i rashodne strane budžeta, dokaz je ovaj rebalans. Neke stavke u njemu ne mogu da se pravdaju u odnosu na rebalans koji je bio u aprilu. Recimo, stavka porez na dohodak građana je sada, u decembru, za deset milijardi dinara manja nego što je to bilo planirano rebalansom u aprilu, iako su sve poreske prijave predate daleko pre nego što je ovaj rebalans iz aprila bio stavljen u proceduru i izglasan.
Porez na dobit preduzeća je manji za 5,5 milijardi dinara. To je sasvim razumljivo i na to smo vas takođe upozoravali. Mnoga preduzeća iskazivala su gubitak ili umanjenje svoje dobiti zbog pokrivanja kursnih razlika nastalih od septembra do decembra prošle godine. To što će tek u 2010. godini da nam se desi sa tim stvarima, kad svi oni krediti koji su vraćani od januara do kraja ove godine i sva preduzeća budu iskazala gubitak na kursnim razlikama za kredite koje su uzimali u toku 2008. godine, videćete koliki će onda da bude prihod po osnovu dohotka na dobit preduzeća.
S druge strane, čitava ova kriza jedino je odgovarala bankarskom sektoru. Moram na to da se osvrnem, zato što se kursna razlika kod njih naziva kamata, kamate su oslobođene plaćanja poreza, tako da je bankarski sektor u ovom trenutku najprofitabilniji u Srbiji i mogu da kažem da su banke kod nas bez ikakve zdrave konkurencije. Naravno, u tome učestvuju G17 i Narodna banka, koje otežano dozvoljavaju da se bilo koja druga banka, osim ovih postojećih, nađe na domaćem tržištu.
Ima još jedna stvar koja u ovom rebalansu začuđuje. Recimo, porez na promet proizvoda - manji za 360 miliona dinara. Opet je podatak kojim ste operisali bio iskazan u aprilu, a već 1. januara ste imali taj podatak, potpuno tačan. Znači, cilj je bio da se samo prihodna strana budžeta izbalansira u odnosu na rashodnu i da se mogući deficit, barem tada, što je god moguće više sakrije.
Iznenađuje da su carine naplaćene u većem iznosu nego što je to planirano, za pet milijardi dinara, ali ne sam iznos kao iznos koliko je bilo planirano, nego iznenađuje zašto je porez na dodatu vrednost iz uvoza naplaćen u iznosu manjem za 21 milijardu dinara, što takođe pokazuje da oni koji su projektovali prihodnu stranu budžeta ili nisu znali svoj posao, ili su imali samo jedan cilj, a to je da se budući deficit ne iskaže u rebalansu u aprilu, nego sada.
Sam rebalans nema rashodne strane, a rashodna strana ostaje onakva kakva jeste. Znači, nema nikakvih ušteda u domenu javne potrošnje. Nijedno ministarstvo, nijedna uprava, nijedna agencija nije napravila nikakvu uštedu u toku 2009. godine, a skoro godinu dana pričate o tome kako ćete da smanjite državnu administraciju, kako ćete da smanjite javnu potrošnju, kako je to jedini način da izvučemo državu iz ove krize u koju je zapala, ne krivicom svetske ekonomske krize, nego krivicom neodgovornih ljudi koji su ovu državu vodili.
Žao mi je, moraću još jednom da ponovim, što ministar finansija nije tu, jer bih voleo da vidim ko su pravna lica koja su dobila subvencionisane kredite po 3%. Smatram da takvi ne postoje, jer je 3% plus euribor kamata negde oko 5%. Nijedan dinarski kredit sa kamatom od 10% nisam pronašao u ponudi. Nijedna banka s tim nije operisala niti je jedna banka s tim radila. Ako je to neko i dobio, dobio je mali broj pravnih lica koja su verovatno na određen način povezana sa predstavnicima vlasti.
Ima još jedan problem koji je ministar finansija ovde izneo kao neistinu, a to je da kredite odobravaju banke i sredstva za kredite obezbeđuju banke. To takođe nije tačno. Kredite za Fond za razvoj, prateću dokumentaciju, pripremaju banke. Ne odobravaju banke sredstva nego Fond za razvoj, i postoji ugovor i postoji ugovorna klauzula da ukoliko... Nemojte, gospođo Kalanović, da me terate da idem da skidam mejlove koje sam dobio od banaka. Znači, ukoliko Fond za razvoj ne obezbedi sredstva, a banka uplati, računaće se po drugim uslovima.
Još nešto, ako Fond za razvoj odobrava i obezbeđuje sredstva, odakle pravo bankama da kredite sa valutnom klauzulom plasiraju po svom prodajnom kursu, a privreda i građani te kredite vraćaju po kupovnom kursu? Kažu - to im je jedina marža. Kako to da im bude jedina marža, ako država subvencioniše i dotira do razlike marže koju su oni imali? Kakva je to njihova marža, ako sredstva za kredit obezbedi Fond za razvoj? Njihova marža je platni promet. Njihova marža je prilikom obrade podataka.
To je problem, zato što Srbija nema svoju razvojnu banku i nema banku preko koje će ona sama da plasira sredstva, nego i od ono malo sredstava što obezbedite za građane i privredu nemaju korist oni kojima su namenjena ta sredstva, nego korist isključivo imaju banke. U tome je problem čitavo vreme od kad ste došli na vlast.
Voleo bih da mi neko, ne od ovih iz vlasti, nego od ovih što napominju da će da glasaju za ovaj rebalans budžeta i prateće zakone, makar jedan kolega poslanik ustane i kaže odakle ćemo i kako da vraćamo ove kredite. Jedna ruka je prazna, a u drugoj nema ništa. Ili je sve ovde koji podržavaju većinu i svoje predstavnike u Vladi baš briga za to kako će krediti da se vraćaju, nego je cilj da se preživi do sledećih izbora? Rekao bih da je to ono što najviše interesuje sadašnju vladajuću većinu.
Gospodo iz vladajuće većine, Srbiji ne trebaju ni agencije, ni uprave, ni kancelarije, ni decentralizacija, kada lokalnim samoupravama dajete sve veće nadležnosti, a ne date im realne izvore finansiranja. Srbiji su potrebne fabrike i radna mesta. Kada budete o tome počeli da razmišljate, možemo da pričamo o tome da mislite dobro državi. Za sad, čini mi se da većina misli samo na sebe. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom moj kolega narodni poslanik Vučeta Tošković u stvari ukazuje kako se Vlada stvarno odnosi prema budžetu Republike Srbije. Amandman je odbijen i moram da pročitam obrazloženje.
Kaže se: „Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže brisanje svih sredstava opredeljenih za Kancelariju za saradnju sa medijima, koja je osnovana uredbom Vlade“, znači nije čak ni zakonom, nego uredbom, „kao služba Vlade i samim tim ova služba je budžetski korisnik za čiji rad se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije“. Da vidimo šta je u stvari Kancelarija za saradnju sa medijima i koliko troši sredstava građana Republike Srbije. Za plate troši 34 miliona. Nije mi jasno koliko je to službenika potrebno u toj kancelariji da efikasno rade svoj posao, odnosno sarađuju sa medijima. Čak i ako postoji, ne bi trebalo da bude više od tri, četiri, eventualno pet zaposlenih. Po ovoj stavci, u toj kancelariji se nalazi najmanje 30 zaposlenih.
Sledeće što u ovom razdelu što bode oči, jesu usluge po ugovoru – 12 miliona 750 hiljada. Kakve to usluge Kancelarija za saradnju sa medijima plaća? Uopšte sve ovo što čitavo vreme pokušavamo kroz ove amandmane da ukažemo jeste, kako to kaže moja koleginica narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, pravite kuću od krova. Ova vlada i one prethodne od 2000. godine pokazale su da su efikasne samo kada je u pitanju umnožavanje državne administracije. Dovoljno je da pogledate koliko je bilo zaposlenih 2000. godine i koliko će danas, posle ove racionalizacije, biti zaposlenih. To će sve da vam kaže.
Međutim, ako neko ozbiljno hoće da se bavi ovim poslom i da bude ministar u Vladi, mora sebi na prvom mestu da postavi pitanje – da li je bolje da sredstva iz budžeta idu za plate zaposlenih u državnoj administraciji, koja se neprestano umnožava a nije efikasna, ili da idu u investicije? Čuo sam više izgovora u toku ove godine, da se smanjenjem državne administracije neće mnogo postići na prihodnoj strani poreza, možda nekih efekata na rashodnoj, ali će i prihodna doći u obzir. Ne mogu sa tim da se složim.
Ako se sredstva usmeravaju u investicije, plate će primati neko drugi, a ne državni činovnik koji ne radi svoj posao ili mu je radno mesto izmišljeno. Primaće radnici koji izvode te investicije, primaće proizvođači repromaterijala, trošiće taj novac na robu široke potrošnje i samim tim će ponovo biti novostvorene vrednosti, a ovako imamo jednu jalovu administraciju koja nema nikakvih rezultata.
Druga, sekundarna posledica ulaganja budžetskih sredstava u investicije jeste da olakšavate budućim investitorima i proizvođačima raznih roba uslove da otpočnu kvalitetno da rade svoj posao, da proširuju svoje kapacitete ili da otvaraju nove. To je sekundarna posledica i o tome neću ni da pričam. Izgleda da to niko u ovoj vladi ne želi da razume.
Znači, kada je pitanju priča oko smanjenja javne potrošnje, ne vidimo ozbiljnih pomaka, jer ako pogledamo samo razdeo za plate i dodatke zaposlenih, on je za nekih pet ili šest milijardi manji nego što je predviđeno budžetom za 2009. godinu, pre nego što su stupili na snagu zakoni koji bi to trebali da smanje, a čisto da se tim iznosom ne biste mnogo ni hvalili, što ste smanjili tih šest milijardi, predviđeno je negde oko 180 milijardi, što je jedna izuzetno skromna ušteda.
Mislim da ćete ovom problemu morati malo više da razmišljate i da konačno shvatite – ne mogu državni službenici, kojima su izmišljena radna mesta, da se zaklanjaju iza političkih stranaka koje su im izmislile radna mesta.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ovde nema malo više poslanika koji podržavaju ovu vladu, ali ovo što se predlaže u članu 10. je u najmanju ruku ponižavajuće za Narodnu skupštinu. Moje kolege koje su govorile pre mene u jednom delu su pokušale da objasne o čemu se radi.
Znači, neprihvatanjem ovog amandmana dovodi se uopšte smisao zakona o budžetu i dovodi se uopšte u pitanje smisao i postojanje Zakona o budžetskom sistemu, jer mi sada sa članom 10. i jedan deo zakona o budžetskom sistemu stavljamo van snage i dajemo ovlašćenja Vladi da ona prema svojim procenama, prema svojim potrebama, određuje kako će novac da bude trošen iz budžeta Republike Srbije.
Gospođo ministre, najbolje bi bilo da zakon o budžetu sadrži samo prihodnu stranu, koliko ćemo novca da dobijemo, da prihoduje budžet, a sa druge strane samo rashodnu stranu, i to sintetika, bez analitike, a vi trošite kako je vama najbolje.
Na to se svodi ovo što ste napisali članom 10. Da ste makar sebi postavili određena ograničenja, može, ali do tog iznosa, do 1,5% iznosa budžeta, to bi imalo nekakvog smisla. U ovom slučaju nema nikakvog. Ostavljam mogućnost zloupotreba, jer kad se jednom nešto uradi kako ne treba, onda to postaje praksa. Znači, zloupotreba je da može prihodna strana da bude nerealna, da se pozivate na član 10. stav 3. i da to sprovodite u delo.
Još nešto, gospođo ministre. Zašto onda, kad sebi dajete tako velika prava i ovlašćenja, ta ista prava niste predvideli da član 61. Zakona o budžetskom sistemu ne važi više ni za lokalne samouprave, jer i one po tom zakonu rade i one troše budžetska sredstva. U tome jeste problem. Mislim da Narodna skupština svoja ovlašćenja ne može da prenosi na Vladu, a izgovor ne može biti ni svetska ekonomska kriza (Predsednik: Vreme.) ni pandemija gripa. Evo, grip vam je sad kriv za sve, samo da biste sebi dali prevelika ovlašćenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS ide u prilog članu 13, jer članom 14. je predviđeno zamrzavanje plata za sve indirektne i direktne korisnike budžeta RS. Tražili smo ovim amandmanom da to važi za sve gde je osnivač RS.
Samo obrazloženje, da to ne može biti regulisano Zakonom o budžetu, tako bar piše u obrazloženju Vlade RS, prilično je smešno. Zato što ste već Zakonom o budžetu suspendovali, odnosno stavili van snage odredbe Zakona o budžetskom sistemu. U jednom slučaju, kada vama to odgovara, može, a u drugom slučaju, kada vama to odgovara, ne može.
Postavio bih nekoliko pitanja gospođi ministru. Da li se seća prošle godine afere oko Aerodroma "Nikola Tesla" i njenog direktora Bojana Krišta? Ili svih mogućih afera i priča oko JAT-a? Njima plate nisu zamrznute i moći će da troše kako se njima sviđa.
Još jedno pitanje za gospođu ministra - ako ovaj amandman ne prihvati, kako misli da sprovede član 13, odnosno da se 50% dobiti uplati u budžet RS iz preduzeća gde je osnivač RS, a nisu direktni i indirektni korisnici budžeta, kada će celu zaradu, sve što su zaradili u toku 2009. godine da potroše na plate?

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS podnela je amandman kojim se traži brisanje člana 26. Mogu da kažem da mi ovo liči na jedan eksperiment ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, g. Markovića, on je sklon tim eksperimentima, ali nije prvi koji se upustio u nešto ovako i neće poslednji da bude koji se na nešto ovako i opekao.
O čemu se radi? Ministar Đelić, jedan od tvoraca Zakona o javnim nabavkama, evo njega da pitam, kakvo on viđenje ima, kako će mesna zajednica da sprovede postupak javne nabavke. Da li je neko od vas ikad u Vladi, koji ste pisali ovaj zakon, razmišljao o tom problemu i da li uopšte znate kakve sve probleme imaju mesne zajednice.
U najvećem broju slučajeva, ukoliko neki projekat i bude odobren za neku mesnu zajednicu, ta ista lokalna samouprava izradila je taj projekat preko svojih službi. Sada se direktno sredstva prebacuju mesnoj zajednici. U redu. Postavljam pitanje, kako će da se sprovede javna nabavka i da to bude na zboru građana. Ko će da vrši nadzor izvođenja radova. Znam više slučajeva, ali navešću samo jedan, MZ Brnjica, opština Golubac, odvojena su sredstva od strane opštine i prebačena mesnoj zajednici za rekonstrukciju i izgradnju vodovoda. Na zboru građana se birala ponuda. To tako izgleda.
Ako nastavite na ovakav način da arčite državni novac, razmislite samo i po pitanju kako se troše sredstva iz samodoprinosa koji su strogo namenski, pa često umesto da se ta sredstva opredeljuju za namenu za koji je mesni samodoprinos i raspisan, opredeljuju se i za sportske klubove ili neke druge stvari koje nisu uopšte ni bile…

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim želju gospođe ministra da promeni malo svoju priču od početka, kako je obrazlagala budžet. Verovatno je možda to i malo isprovocirano ovim amandmanom.
Inače, gospođo ministre, vi ste nama probali na jedan više nego pristojan način, ljubazno, sa osmehom, da pokušate da nas naterate da progutamo jedan gorak zalogaj, koji se zove budžet za 2010. godinu. Gorak, zato što, u svo poštovanje prema vama, moram da kažem da je ova vlada nestručna, gramziva i puna zloupotreba i u tome leži problem kod čitavog ovog budžeta. Da je to tako, videćemo kasnije kada ide rasprava u pojedinostima.
U vašoj diskusiji, gospođo ministre, primetio sam dosta optimizma. Samo bih vas pitao – na čemu ga gradite? Njemu nema mesta danas. Dovoljno je da pogledate prihodnu stranu budžeta i ne treba puno da preturate po porezu na dodatu vrednost itd. Dovoljno je da pogledate očekivane prihode poreza na dobit pravnih lica, projektovano za 2009. godinu 44 milijarde, projektovano za 2010. godinu duplo manje. Tu vam je sve jasno. Dobit naših preduzeća biće duplo manja u 2010. godini.
Budite srećni ako polovinu od toga što ste planirali da naplatite stvarno naplatite, jer su preduzeća već uplaćivali akontacije, sada će imati daleko manju dobit, pa će te akontacije da prepisuju već više uplaćenom porezu.
Obrazloženje koje ste dali zašto odbijate ovaj amandman, u poslednjem stavu, mogu da kažem da je prilično nepristojno. Kaže se – amandman se obrazlaže neophodnošću smanjenja zaduživanja, kao i činjenicom da bi zaduživanje imalo smisla ukoliko bi se sredstva usmerila u podsticanje privrede, poljoprivrede i kreditiranju i izgradnji proizvodnih pogona. Prema Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, upravo u iznosu ukupnih podsticaja iskazanih kroz subvencije, kapitalne rashode i male kredite, odgovara nivou utvrđenog fiskalnog deficita.
Hajde da pogledamo budžet. Ukupno subvencije, podsticanja i investicije - 75 milijardi, a lažno zaduženje, gospođo ministre, 107. Tvrdim da ćemo u 2010. godini da se zadužimo za 400 milijardi dinara.
Ne bismo imali ništa protiv da stvarno sredstva koja su predviđana Zakonom o budžetu i kreditne linije koje otvarate budu isključivo usmerene u investicije, međutim, situacija je malo drugačija.
Da li hoćete da mi obrazložite kako planirate za "Zastavu'' 10' milijardi dinara kreditnog zaduživanja, a ne znamo da li je naš partner isplatio obaveze iz 2009. godine? Pošto se time ne hvalite i Dinkića ne vidimo ovde, pretpostavljam da nije uplatio. Nema problema, prenećemo ovlašćenja Skupštine, ukoliko bude bilo potrebno, da se zadužite, ali kada ono što duguju u 2009. godini "Fijat" uplati nama.
Mnogo je ovde bilo priča i polemika o penzijama, od toga da penzije treba smanjiti itd, ne slažem se sa tim, to je moje pravo. Gospođo ministre, četiri milijarde dinara primaju zaposleni u fondu. Interesuje me, koliki je to prosek i koliko imaju zaposlenih u fondu. Ako imaju plate po 120, 130, 150 hiljada direktori, onda su zaista veliki stručnjaci i čudi me zašto imaju ovoliki nedostatak sredstava u Fondu za zaposlene.
Naš amandman koji je podnela poslanička grupa SNS u stvari hoće da vas opomene da nemate pravo da to radite, da nemate pravo da državu zadužujete prekomerno. Nije izgovor svetska ekonomska kriza i recesija u koju se ulazi, nego je u pitanju jedan ogroman, glomazni državni aparat koji je neefikasan i ministri koji bi trebalo da brinu o privredi a to ne rade, nego brinu samo o sebi i brinu o projektima.
Meni je bila smešna javna rasprava između ministra Mrkonjića i Verice Kalanović, ko će da radi projekte za NIP, da li Ministarstvo za NIP ili ministarstva koja će da koriste sredstva. Zašto bi došlo uopšte do rasprave, nije u pitanju struka, u pitanju je to da se na projektima najviše može napraviti zloupotreba. Imate projekte po ministarstvima koje su pravili ministri iz G17, koji stoje po fiokama po 5-6 godina i nikad neće biti realizovani. Kada bismo Kalanovićku ovlastili da to radi za celu Vladu, pa ona bi izmislila plan i program spejs šatla koji Srbija treba da finansira, iako to nikad u životu ne može da zaživi. U tome je problem sa ovom vladom i sa ovim budžetom. Kako rasprava bude više odmicala dokazivaćemo vam da možete da napravite i veće uštede nego što to realno hoćete da prikažete.
Gospođo ministre, još nešto da vas pitam, pošto ste tu, objasnite kako smanjujete državnu administraciju kada imate upravu za javna plaćanja i upravu za agrarna plaćanja. U tom jeste dupliranje organa, dupliranje ministarstava, dupliranje agencija samo da bi se neko svoj još više zaposlio i da bi se formirali upravni odbori, da bude još direktora, da se na još neki način troši da bi se opravdala situacija u kakvoj se danas nalazimo.
Potpuno se slažem sa vašom konstatacijom da je ovo prvi budžet gde se vide sredstva koja će biti korišćena iz pretpristupnih fondova EU, ali sam siguran da je ovo poslednji budžet koji ... (isključen mikrofon).
Sledeći budžet svakako će da prave ljude koji više brinu o građanima, ne misle na sebe i isključivo će biti u interesu države i građana.

Ne znam kada će biti uspostavljena uprava za agrarna plaćanja, ali je sasvim sigurno da je u budžetu Srbije za 2010. godinu ima, a da li pričamo o upravi za trezor, to su gospoda kojima nikako ne možemo da otkrijemo izvor prihoda, ali kao nagrade zaposlenima treba da isplate u 2010. godini milion i po evra. Da li pričamo o istoj upravi? Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da se gospođa ministar više ne zaklanja iza Zakona o budžetskom sistemu, barem kad su građani u pitanju i koliko ćemo mi stvarno u toku 2010. godine da zadužimo i njih i državu Srbiju. To se najbolje vidi baš iz člana 2. na koji je podnet amandman.
Obrazloženje zašto je amandman odbijen, stvarno je smešno i čitati, iako je obrazloženje pisala Vlada, izuzetno neozbiljno, a to bi otprilike koliko treba da se zadužimo, prosto rečeno, bilo ovako. Kaže – obezbediće se iz kredita iznos od 78 milijardi 850 miliona dinara, kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti iznos od 294 milijarde dinara. Tu se pokriva neki dug od 292 milijarde 336 miliona 362 hiljade i tamo neki dinar.
Zahvaljujući Zakonu o budžetskom sistemu, u ovoj skupštini Srbije, kao narodni poslanik, imao sam prilike da vidim dva ista budžeta, jedan je bio u suficitu, a drugi je bio u deficitu, znači, potpuno isti, samo način prikazivanja prihodne strane budžeta je odredio hoće li biti u deficitu ili u suficitu. Kaže se da je ovo deficit u iznosu od 107 milijardi dinara. Gospođo ministar, hajde da ovih 292 milijarde vratimo iz realnih prihoda u budžet, a realni su carine, porezi, akcize, a onda da se zadužimo onoliko koliko ste vi ovde tražili.
Koliki će da bude suficit? Koliki će da bude deficit? Biće 373 milijarde. Toliko vi planirate kredita da uzmete u 2010. godini. To što ćete da vratite stare kredite u iznosu od 292 milijarde vas ne opravdava, tolika su zaduženja. Možete da odmahujete glavom. Kažem, vratite ovih 292 milijarde iz realnih prihoda, pa da vidimo koliki će da bude budžetski deficit.
Ovako nešto što naša Vlada, da bi pokrila svoju neefikasnost i stanje u privredi radi, još više se oslikava na sledećem primeru. Kroz emitovanje hartija od vrednosti i kroz kredite toliko je novca isisano iz domaćeg bankarskog sektora, da imate jednu posledicu da su krediti za preduzeća i preduzetnike u toku 2009. godine skočili za oko 35 do 40%, i to indeksirani u evrima.
Hvalite se podsticajnim kreditima koje ste emitovali u toku 2009. godine. Gospođo ministre, da vam otkrijem nešto što možda znate, ali ne želite o tome da pričate, zašto ne kažete kako se vraćaju ti krediti? Znači, privredno društvo ili preduzetnik podnose zahtev banci, banka odobrava kredit i preuzima sredstva iz fonda. Onda kredit uplaćuje, da li pravnom licu ili preduzetniku, indeksirano u evrima, po prodajnoj ceni evra od strane banke, a isti taj kredit koji finansira država kada vraća ratu, otplaćuje po kupovnom kursu banke koja je obezbedila kredit.
Postaviću pitanje – čekajte, ljudi, odakle vama pravo? To nisu vaša sredstva. Bankari odgovaraju – to je naša marža, a imaju svoju maržu, 1% obrade kredita. To mu je marža, šta hoće više?
Gospođo ministre, šta ste vi uradili da sprečite banke da se tako ponašaju, pogotovo što to nisu njihova sredstva? Do dana današnjeg ništa. Jedini kurs koji može da bude u primeni, kada su u pitanju subvencionisani krediti koje država emituje preko banaka, jeste srednji kurs NBS, ni prodajni, ni kupovni, banaka koje posreduju između države i korisnika kredita.
Da stvar bude još gora, ako se pogleda budžet i kaže se da mora ovako crno da nam bude i da moramo da se zadužimo 373 milijarde u toku 2010. godine, u članu 1. se kaže da 45 milijardi i 500 miliona treba da se isplate dugovi Londonskom klubu, to ne može da se promeni. Stara devizna štednja građana, to takođe ne može da se promeni.
Pazite sledeću stavku – i dugoročne obveznice duga Republike Srbije prema NBS. Gospođo ministre, ne pokrismo li mi nekoliko desetina milijardi dinara gubitka NBS u 2007. godini? Sa kojim pravom, pošto smo iz budžeta pokrili taj njihov dug, oni sada od nas potražuju za dugoročne obveznice? Klasično prebijanje, mi vama otplatili dug i nemate više ništa za obveznice. Da li možda da se nastavlja špekulativni posao guvernera NBS, gospodina Jelašića, jer vodi se velika polemika zašto je došlo do skoka evra na tržištu?
Dovoljno je pogledati sajt NBS i pogledati stanje deviznih rezervi. Ono je navodno veće za nekih 300 i nešto miliona dinara.
Kada pogledamo strukturu deviznih rezervi, vidi se da 145 miliona evra pripada bankama koje su morale taj novac da prebace radi obavezne devizne rezerve NBS. Naravno, kada se neko hvali kako ima velike devizne rezerve, a istovremeno na tržištu baš on je taj koji pravi debalans i remeti odnos dinara i deviza, pojavljuje se kao posledica da banke žele iz tržišta da izvuku tih 145 miliona evra i dolazi do skoka.
Taj skok neće da plati ni guverner, neće da plate ni banke, platiće građani, platiće privreda, jer su i građani i privreda zaduženi i prezaduženi u kreditima koji su indeksirani u evrima, po kamatama od 15% pa naviše. Gospođo ministre, voleo bih da vi uzmete jedan takav kredit, pa sa vašom platom, koja i nije mala, pokušate da ga otplatite, da vidim kako će to da izgleda.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi se slažemo, čak i gospođa ministar, da u vreme svetske ekonomske krize treba država da štedi.
Čini mi se da mnogi od pripadnika Vlade tu štednju više prihvataju deklarativno i ne daj bože da neko upre prstom u njihove kabinete, u njihove agencije i u njihove uprave. Danas imamo kabinet potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija. Imamo i ministarstvo koje takođe ima svoj kabinet za oblast evropskih integracija i isti čovek je ministar i potpredsednik Vlade, samo ne znam da li prima dve plate pošto radi dva posla. Treba Božidara Đelića pomoći, malo je bilo onih 10-11 miliona, čovek je sirotinja, treba mu dati dva radna mesta. Imamo kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, a isto tako i ministarstvo, sa sličnim nadležnostima već postoji, isti čovek je i ministar i potpredsednik Vlade, reč je o Mlađanu Dinkiću. Ima dva kabineta. Postavljam pitanje – da li ima i dve plate?
Imamo kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku. Tu gospodina Krkobabića ne mogu da krivim ni za šta. Za sada nije ministar, videćemo kako će da se završi. Međutim, pre nego što pređem na kabinet prvog potpredsednika Vlade, da pročitam samo jedan deo, ako se uzme i lista se samo malo budžet i vidi se na šta sve trošimo novac građana Srbije i zadužujemo i njih i budžet, imamo Kancelariju za saradnju sa medijima pri Vladi Republike Srbije – 67 miliona, pa imamo Kancelariju za evropske integracije, imamo potpredsednika Vlade, pa imamo ministarstvo, a sada imamo i kancelariju koja troši 113 miliona.
Imamo i službu za upravljanje kadrovima – 87.588 hiljada, a imamo i Upravu za zajedničke poslove. Zašto to ne bi moglo preko jednog organa? Zatim imamo Savet za decentralizaciju Srbije koji treba da potroši 24 miliona i 400 hiljada. Imamo Upravu za javni dug. Čini mi se da je neko spomenuo Upravu za trezor. Imamo Upravu za agrarna plaćanja, tri uprave. Pa onda imamo Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom. Je l' imamo Republičku direkciju za imovinu? Imamo. Pa što ćemo onda na ove da potrošimo 56 miliona. Pa onda imamo Direkciju za referentne i nacionalne laboratorije – 31 miliona.
Pa onda imamo, Agencija za privatizaciju potrošiće na ime specijalizovanih usluga 277,5 miliona. Kakvi su efekti te agencije? Efekti su da je privatizacija u Srbiji poslednjih devet godina neuspela. To je jedini efekat. I mi sada treba još njih da nagradimo, naplatili su sve one provizije prilikom neuspelih privatizacija. Onda imamo Agenciju za zaštitu životne sredine, koja osim plata i pratećih troškova nema ni jednu jedinu subvenciju i donaciju za recimo izgradnju regionalnih deponija. Onda imamo Fond za zaštitu životne sredine, koji osim plata ništa drugo nema. Onda imamo Republički zavod za informatiku i internet. E, pitao bih sad gospodu iz Vlade mogu li da podignu izvod iz matične knjige državljana ili izvod iz matične knjige rođenih bilo gde na teritoriji Republike Srbije ili samo tamo gde su upisani? Ali je bitno da imamo Zavod.
Onda imamo Agenciju za strana ulaganja i pomoć u izvozu 306.767.000. Voleo bih da znam šta ta gospoda rade i da li je Vlada Republike Srbije, ako već ima Agenciju, razmišljala o tome da subvencioniše izvoznike, ali da to bude uređeno zakonom. Znači, za tu i tu vrstu gotovog proizvoda, ne poluproizvoda, ne trange-frange, kao što je bilo sa šećerom Miodraga Kostića, dobiće toliko i toliko novca ako to izvezete iz Republike Srbije. Toga nema. Bitno je da imamo agenciju. Moje kolege će o tome malo više da pričaju kakve su reference ljudi koji rade u agenciji. Onda imamo Agenciju za energetsku efikasnost. I sada ako uzmemo papir i saberemo sve te silne gluposti, jer ne mogu nikako ni na koji drugi način ovo da nazovem, oni će da potroše 1.200.000.000. A onda neko izađe i kaže, hvali se, mi ćemo dve milijarde da odvojimo za subvencionisanje stanova za celu državu, a desetak agencija potroši taj novac.
Kada je u pitanju prvi potpredsednik Vlade, na koga se i odnosi ovaj amandman, jer sam hteo da svi potpredsednici imaju ne po jedan kabinet, nego jedan, i da iznos koji oni mogu da potroše u tom jednom kabinetu bude jednak iznosu koji troši kabinet premijera, jer on mora da objedini sve oblasti i sva ministarstva sa svojim pratećim službama, ali pošto gospodin Ivica Dačić ima dva kabineta, jedan u Ministarstvu unutrašnjih poslova, jedan u Vladi Republike Srbije, kao prvi potpredsednik, postavio bih jedno pitanje, možete slobodno da tretirate kao poslaničko – da li prima dve plate?
Suština jeste da veliki broj visokih funkcionera MUP-a, raspoređeni su na određene funkcije kao što su savetnici, pomoćnici direktora policije i slično. Veliki broj tih ljudi upućeni su na druga radna mesta, iako su zadržali platu na radnom mestu na kome su se nalazili u trenutku upućivanja. Od kada su upućeni dobijaju terenski dodatak, a ne nalaze se na jugu Srbije, dobijaju putne troškove, dobijaju dnevnice, a dobili su i stan od MUP-a na mesto gde su upućeni.
Pošto po Zakonu o MUP-u upućen može da bude samo šest meseci, interesuje me koliki je broj pripadnika koji su upućeni duže od šest meseci, kolike su prihode oni imali po osnovu terenskog dodatka i dnevnica u toku 2007. i 2008. godine? Koji su rezultati organa kojima oni rukovode od kada su došli?
Voleo bih da mi gospodin ministar na ovo pitanje odgovori, jer je reč o zloupotrebi u policiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da predlagač zakona smatra da probleme koje ima u pravosuđu i sa funkcionisanjem zakona i pridržavanjem zakona očigledno može da reši povećanjem maksimalno predviđenih kazni za određene vrste dela, pa i dodavanjem novih dela u ovoj oblasti. Međutim, najčešći problem u ovoj oblasti je ta minimalno predviđena kazna i presude koje donose nadležni sudovi, a ne zakon.
Vi ste u ovom članu 35. povećali gornje granice kazne, donje granice su ostale iste.
Prema tome, ako je za neko delo bila predviđena kazna od tri meseca do tri godine, a vi od tri godine sada povećavate na pet, i dalje će neko da dobija presude tri, četiri ili šest meseci, kao što je to bilo po starom zakonu, odnosno trenutno važećem.
Tako da taj problem nećete rešiti, već je problem u tome da kaznenu politiku koju zauzima Vrhovni sud, a kasnije i svi niži ostali sudovi, pokušate na zakonit način da uskladite sa stvarnom situacijom u društvu.
Ovde se vidi još i nova kvalifikacija dela koja kaže - ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, predsedniku Narodne skupštine, predsedniku Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, tužiocu, zameniku tužioca i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Međutim, ovaj spisak ako ste već hteli da ga napravite, onda ste trebali da ga napravite kako treba. Hajde da kažemo za predsednika Republike, predsednik Skupštine, predsednik Vlade. Ali, je l' može da bude ugrožen i ministar, je l' može da bude ugrožen i narodni poslanik?
Kada su u pitanju poslovi od javnog značaja u oblasti informisanja, i tu ste išli prilično selektivno, tako da ste recimo, na primer, zaboravili...

Zamolio bih vas da me pitate pre nego što mi oduzmete reč i nema potrebe toliko da žurite, završićemo onako kako ste planirali.
Hteo sam da kažem da, na primer, kao javna funkcija i javni posao nisu predviđene Predlogom zakona pravna i stručna pomoć pred sudskim i drugim državnim organima, i mogu još tako da nabrajam, i da nabrajam, ali ipak smatram da je visina kazne od godinu do osam godina za ovako specifična dela izuzetno, izuzetno visoka i čini mi se da je predlagač hteo da reši neki trenutni problem, što svakako predlozima zakona ne treba raditi, nego praviti trajna rešenje koje će dugo, dugo da ostane u primeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristiću svoje vreme kao ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, a inicirao me gospodin ministar reagovanjem na pitanja koja je postavio narodni poslanik Mićo Rogović.
Gospodine ministre, ne volim kada ljudi jedno pričaju, a drugo rade. To je očigledno ovde veliki problem. Rekli ste da nećete da se mešate u izbor direktora škola, čak ste i odbili neke predloge da ministar daje saglasnost na izbor direktora škole i da je to posao školskih odbora.
Međutim, gospodine ministre, pogledajte član 60. vašeg Predloga zakona. U članu 60. ministar daje saglasnost na izbor direktora škole, a ako u roku od 30 dana ne da, odnosno ne ospori, smatra se da je direktor izabran, što bi bilo u redu.
Ako se pogleda stav 8. na koji sam podneo amandman, a kada budemo došli do toga imate vremena da se izjasnite, kaže se ovako - akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom. Potpuno ispravno, gospodine ministre.
Sledeći deo teksta kaže - ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove. Pročitajte šta ste mi odgovorili kada ste odbili moj amandman. Videćete da je to u velikoj suprotnosti sa onim što sada pričate, gospodine ministre.
Još nešto, gospodine ministre, dolaskom SPS u ne tako davnoj prošlosti, reč je o tri-četiri godine u nekim opštinama na vlast, nisu promenjeni samo direktori svih škola nego i svi upravni odbori, školski odbori.
U zakonu ste predvideli da direktora može da promeni prosvetni inspektor, da naloži školskom odboru da ga promeni. Ako to školski odbor ne uradi, Ministarstvo, odnosno ministar raspustiće taj isti školski odbor i postaviti privremeni organ uprave.
Da li vo to o nekim školskim odborima pričate, gospodine ministre, da on imaju neku moć da se odupre vama sa ovim zakonom kako ste napisali? Kažem vam, pregledajte lepo još jedanput amandmane koje smo podneli i čekam vas na tom članu 60. da pročitam obrazloženje pred narodnim poslanicima, koliko je ono u suprotnosti sa onim što ste rekli kada ste odgovarali na pitanja gospodina Miće Rogovića.

Gospođo predsedavajuća, pronađite član koji reguliše pravo na repliku. Postoje dva osnova: jedan ako se neko od govornika uvredljivo izrazi prema nekom pojedincu, narodnom poslaniku, ili poslaničkoj grupi, to je prvi osnov; drugi osnov, ukoliko je neko od govornika pogrešno protumačio nekog prethodnog govornika.
Vaše diskreciono pravo je da cenite za onaj deo koji se kaže - uvredljivo ili ne. Ali, govornik ima pravo da ceni da li je neko njega pogrešno protumačio ili ne, a ne vi.
Hteo bih da iskoristim svoje pravo na repliku.