Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Hvala, prof. Atlagiću.
Reč ima Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Hvala.
Smatram da nisam povredio Poslovnik. Valjda i mi imamo pravo iako pripadamo vladajućoj većini da imamo i nekih ideoloških razlika i bilo kojih drugih i da o tome raspravljamo.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Doktore Rančiću prijavili ste se, ali poslanička grupa nema više vreme.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić. Nije tu.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Izvolite. Veroljub Arsić, pominjanje vladajuće partije, vladajuće strukture.

Izvolite kolega Arsiću.

(Vjerica Radeta: Šta vam je?)

Predstavlja vladajuću partiju, koleginice. Nećemo sada da ukidamo demokratiju ovde u parlamentu. Nema smisla.

Izvolite kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici sa kolegom koji je govorio pre mene oko toga da li je Srbija poštovana u svetu ili nije. Da je rekao da nas u svetu ne vole svi, to bih razumeo i takvih ima, još uvek. Ali, da nas poštuju svi ozbiljni, to je tačno i to više nego u protekli 20, pa i 30 godina od raspada SFRJ. Da je tako vidi se i po tome da nijedno ozbiljno političko pitanje koje se dešava na zapadnom Balkanu ne može da se reši bez učešća i doprinosa Republike Srbije. Valjda nas to najviše interesuje. Valjda nas taj region u kome mi živimo najviše interesuje.

Kada neko spominje strane kompanije neka mi kaže da li misli možda na „Filips“, „Simens“ ili možda misli na „Hestil“ ili možda misli i na „Gasprom“. Kažite to jasno i glasno da li ste protiv toga da „Hestil“ bude u „Sartidu“ u Smederevu, da li ste protiv toga da „Gasprom“ bude u NIS-u? To su isto strane kompanije. Ne možete – ovo nam se sviđa, ovo nam se ne sviđa, protiv ovoga ćemo da pričamo, a ove ćemo da hvalimo. Taj koncept zaboravite da će neko u Skupštini da vam ućuti.

Još nešto. Prirodno je da neko hoće da zaradi. To je njegov interes. Naš interes je da zaposlimo naše građane. Naš interes je da naši građani rade, primaju platu, zasnivaju svoje porodice, rađaju decu koja će da ostanu u Srbiji, a oni koji se zalažu samo za jednostranu politiku i samo politiku u jednom smeru možda je jednog dana budu i ostvarili, ali nažalost u Srbiji neće više biti nikoga, nestaćemo kao narod.

Hvala kolega Arsiću.
Za repliku se javio Sreto Perić i Vjerica Radeta.
Mislim da veći osnov ima kolega Perić.
(Vjerica Radeta: Njemu dajte repliku zato što se njemu obratio, a meni zato što je pomenuo Srbiju.)
A vama zato što je pomenuo Republiku Srbiju?
(Vjerica Radeta: Tako je.)
Naravno, nećemo se šaliti. Daću vama…
(Vjerica Radeta: To nije šala. Hoću da repliciram na ovo što sam čula. Znate, Sreto ima pravo zato što je njega…)
Dobro. Ne znam zašto ste vi toliko nervozni, stvarno.
(Vjerica Radeta: Ja nervozna?)
Vi sada meni dajete instrukcije kako ja treba da vodim parlament.
(Vjerica Radeta: Ja sam potpredsednik.)
Slažem se. Ja vas poštujem, ali dopustite mi da ga vodim u onom duhu u kojem treba da ga vodimo i da svako dobije ono pravo u skladu sa Poslovnikom.
(Vjerica Radeta: Hajde, daj replike.)
Nema problema.
Ima repliku Sreto Perić. Izvolite.

Hvala kolega Periću.

Pravo na repliku Veroljub Arsić. Izvolite.

(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Možemo mi da polemišemo oko nekih stvari, ali ja jedno sigurno znam, da je predsednik Republike Srbije, tada predsednik Vlade, Aleksandar Vučić doveo predsednika Sija u Smederevo, predsednika Kine i da je „Hestil“ u Srbiju doveo Aleksandar Vučić.

Možete da pričate, možete šta god hoćete, ali se računa ono što uradite. Jedno drugo pitanje - ko je doveo „Ling-long“ u Zrenjanin?

(Vjerica Radeta: Isti onaj što je doveo ping-pong i „Mercedesa“ u Srbiju.)

Valjda isti taj Aleksandar Vučić. Čujem da se neko sprda ping-pong itd, valjda fabrike u kojima će da rade naši radnici su nekome za podsmeh, meni nisu. „Mitu“ u Obrenovac ko je doveo nego Aleksandar Vučić. Da ne pričam o Nišu, da ne pričam o Boru, pa da krenem da nabrajam, neće mi biti dovoljna ta dva minuta, morao bih da pričam otprilike dva sata o svim fabrikama koje su rezultat zalaganja Aleksandra Vučića.

Znači, želimo da sarađujemo i sa investitorima koji se nalaze na istoku, ali želimo i da sarađujemo sa investitorima koji se nalaze na zapadu. Šta je tu loše? Kažu dve stolice, pričali su kako to nije moguće, a dobijali su mandate na priči o dve stolice.

(Vjerica Radeta: Ti i on ste ukrali mandate.)

Pa, sad možemo i o tome da pričamo ko krade mandate, ko se odrekne programa na osnovu kojih je dobio mandat ili onaj ko hoće da se drži svog predizbornog programa i to možemo da pričamo.

(Vjerica Radeta: Ajde lopove, kriminalcu, kako te nije sramota da pričaš o krađi mandata.)

(Predsedavajući: Nemojte, molim vas.)

Zahvaljujem na tim pridevima, ali da raščistimo nešto, ono što je jasno i većini građana Srbije.

Aleksandar Vučić je počeo promene u Srbiji koje više niko ne može da zaustavi, a dobre su za građane Srbije, dobre su za državu Srbiju i mi ćemo te promene da nastavimo. Ko želi da živi u prošlosti, neka živi u prošlosti i neka se bavi prošlim stvarima. Ko gleda u budućnost, na prvom mestu čuva svoj narod.

Hvala.
Vjerica Radeta, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala koleginice Radeta.

Reč ima Veroljub Arsić, po amandmanu.

(Veroljub Arsić: Pravo na repliku.)

Nemate pravo na repliku, ovo je bila povreda Poslovnika.

Možete po amandmanu.

(Veroljub Arsić: Po Poslovniku, član 107.)

To je uredu.

Član 107. dostojanstvo.

(Vjerica Radeta: Ne može taj član, bio je.)

Evo, 106. Može?

(Vjerica Radeta: Ajde.)

Znači, poštovanje Republike Srbije, pa neko još kaže da kažu predsedniku Aleksandru Vučiću kako mora da prizna Kosovo kao državu, pa ćemo onda ući u EU.

Evo ja vam sada kažem, sa Aleksandrom Vučićem niko tako ne razgovara, niti mu pada na pamet, niti pokušava, niti može. Nekima su možda mogli pre Aleksandra Vučića, pre 2012. godine. Nekima su mogli, sada ne mogu.

Dalje, možemo o tome da pričamo ko nam je prijatelje, nemam ništa protiv, ali unapred neke praviti neprijateljima, mislim da nije mnogo pametno. Valjda se politika vodi glavom, ne srcem.

Evo, ja ću da kažem, posle Srbije najviše volim Rusiju, ali ću da donosim odluke ovde u Skupštini kao poslanik kada glasam isključivo one koje su u interesu Srbije, valjda je to moje pravo.

(Vjerica Radeta: Jeste, samo je stvar odlučivanja.)

Stvar odlučivanja.

Da završim, zamislite kako bi bilo to da je bivši režim još samo jednu godinu vršio vlast u Republici Srbiji, još samo jednu godinu. Evo, ja vam kažem, ne bi više postojali. To su te teške odluke kada morate neki put negde da presečete. Zamislite da smo sa njima imali 2014. godinu, pa podavili bi se. Sada neko hoće da mi prebaci što sam doneo odluku da tu oligarhiju skinemo sa vlasti, to mi prebacuju, što sam poštovao naređenje bivšeg predsednika stranke da dosmanlije žute skinem sa vlasti. Završio sam s tim.

Hvala kolega Arsiću.

Smatram da nisam povredio Poslovnik.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

Hvala.

Po Poslovnika, Nataša Sp. Jovanović.

Hvala koleginice Jovanović.

Veroljub Arsić, povreda Poslovnika.

Hvala, kolega Arsiću.

Moram stvarno da dam jednu pauzu od pet minuta, jer ovo o majicama i predsednicima stranih država, stvarno smo otišli.

(Posle pauze)

Član 106, ja sam svoju sudbinu i sudbinu svojih potomaka vezao za Srbiju.

(Vjerica Radeta: Moraš član 103, 106. je bio malopre.)

Član 106. stav 1, dobro da raščistimo to.

Da sam hteo, dolazim iz takvog kraja, mnogo mi je članova familije po zapadnoj Evropi, začas bi se snašao, ali sam ostao u Srbiji i vaspitavam sve da ostanu u toj Srbiji. E, sada kada pričamo oko zapadnih lidera, koliko je meni poznato predsednik Republike Srbije što kao predsednik, što kao premijer sa Angelom Merkel se susreo sedam puta. Za vreme režima Borisa Tadića bilo je dva puta, s tim da je jednom bilo zvanično, drugi put su je jurili na nekom međunarodnom skupu. Valjda tih sedam puta govori nešto o poštovanju Republike Srbije i predsednika Republike Srbije. To je nekima smešno.

Međutim, u Narodnu skupštinu ja mogu da uđem obučen ili da nosim majicu sa likom svog predsednika stranke ili predsednika države, nikako sa slikom predsednika SAD, Donalda Trampa.

(Vjerica Radeta: Ali, kandidata za predsednika.)

Neka je i kandidat, on je predsednik.

Sada, zamislite kako to izgleda, zamislite vi kakav problem da se ne ponašamo odgovorno prema državi možemo da napravimo Republici Srbiji, jer činjenica jeste da američka administracija uvodi sankcije Narodnoj Republici Kini. Jel se ne bi zamerili predsedniku Siju i Kini jednim takvim potezom? Jer, činjenica jeste da se uvode sankcije Ruskoj Federaciji SAD i da to vrše pritisak na Srbiju. Zamislite kada bi ja kao poslanik vladajuće većine ušao sa majicom američkog predsednika, šta bi mislili o nama u Ruskoj Federaciji? Šta bi mislili? Bili bismo u ozbiljnom problemu kao država, da ne pričam o tome koliko se poštuje Srbija, da je i predsednik Si boravio u Srbiji, čak štaviše duže nego u Francuskoj, da je predsednik Vladimir Putin, čini mi se, tri puta boravio u Srbiji za vreme aktuelne vlasti.

Ne znam ni ja koliko je bilo do sada susreta između predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Putina.

Isto tako, održavani su sastanci i sa predsednicima zapadnih država.

Predsednik Republike Srbije odlikovan je Ordenom Aleksandra Nevskog od predsednika Putina.

Zamislite, da li bi to bilo moguće da smo Martinović i ja ušli u Narodnu skupštinu sa slikom Donalda Trampa? To ne bi bilo moguće. To se ne bi desilo, to vam garantujem.

Valjda se politika vodi tako što pazite o svakom svom koraku, da ne napravite štetu svojoj državi.

Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni.