Nemojte molim vas.
Da li želite da se skupština u danu za glasanje izjašnjava, da ili ne? Da, u redu.
Po Poslovniku narodni poslanik Marinika Tepić. Izvolite.

Koleginice Tepić, i ja sam na radnom mestu, kao i vi. Ako pogledate diskusiju kolege Milojičića, ništa se nije razlikovala od diskusije kolege Orlića. U čemu je onda problem? Kolega Milojičić je napadao poslaničku grupu SNS, potpuno legitimno, to mu niko nije branio. Onda je Orlić napao poslaničku grupu bivšeg režima, potpuno legitimno, isto kao što je bilo i za kolegu Milojičića.
Sada, da se vratimo na povrede Poslovnika. Do dva minuta je obrazlaganje, ali nećete da čitate sve članova, jer u članu 106 - niko ne može da prekida govornika, osim predsednika, odnosno predsedavajućeg u Narodnoj skupštini.
Kada je koleginica Videnović počela da se obraća ne meni za povredu Poslovnika, jer ja sam taj koji krši Poslovnik.
(Marinika Tepić: Persirala vam je.)
Ne, nemojte tako, nismo deca zaista.
Znači, ja sam tada prekinuo, jer je to bila replika na izlaganje kolege Orlića, koji je pokušao da se ostvari primenom instituta povrede Poslovnika, i tad sam je prekinuo.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da)
Nema problema, izjasniće se.
Zahvaljujem.
(Aleksandra Tomić: Poslovnik.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Koleginice Tomić, ja bih postupio po Poslovniku, ali poslanička grupa DS nema više vremena.
Nastavljamo dalje.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč?
Koleginice Davidovac, izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Božić, izvolite.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, ministar Antić. Izvolite.
(Goran Ćirić: Gospodine predsedavajući, očekujem da i meni date pravo na repliku od tri minuta, kao što ste dali gospodinu Aleksandru Martinoviću.)
Nisam vama dao, kolega Ćiriću, nego ministru Antiću jer ste ga prozivali. Pa, i ministar ima pravo na repliku.
(Goran Ćirić: Dajte mi reč, imam pravo na repliku.)
Ne, sačekajte, za sada nemate osnova. Vama više nije predsednik Boris Tadić.

Zahvaljujem, ministre.
(Goran Ćirić: Replika!)
Nemate osnova za repliku.
(Goran Ćirić: Kako nemam, imenom i prezimenom me je prozvao?)
Kolega Ćiriću, čitao je vaše podatke koje ste vi dostavili Agenciji za borbu protiv korupcije. To je javni podatak, koji svako može da pročita, svaki građanin. I vi na osnovu toga tražite da dobijete pravo na repliku? Izvinite, molim vas. Vi ste taj izveštaj potpisali, dostupan je svim građanima, kao i svakom narodnom poslaniku.
(Marko Đurišić: Replika!)
(Miroslav Aleksić: Pustite ga da govori.)
Po amandmanu, narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.
(Marko Đurišić: Kako on sme, a ja ne smem? Šta se smeješ, daj mi reč. Jel rekao – Boris Tadić?)

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Po Poslovniku, narodni poslanik Boško Obradović.

Kolega Obradoviću…
(Boško Obradović: Šta je sad? Ne mogu da citiram Aleksandra Martinovića?)
Možete, naravno, samo se, koliko se ja sećam, juče kolega Martinović zbog tih svojih reči izvinio i svim poslanicima i članovima SNS i svim građanima Srbije što je bio u zabludi.
(Marko Đurišić: Jel je rekao da je bio u zabludi ili da je magarac?)
Molim vas, kolege.
To što ste vi sada rekli, kolega Đurišiću, to ipak gospodin Martinović sam može o sebi da govori, a vi nemate pravo. Jel u redu?
E sad, kolega Obradoviću, ja sam pustio kolege poslanike da pričaju ovde o svemu i svačemu, a najmanje o amandmanima koji su čitani i na dnevnom su redu.
Da vas podsetim, vaš kolega Kostić je govorio o budžetu i razdelu koji se odnosi na dotacije, transfere ili šta već udruženjima Srba u regionu i dijaspori. To je budžet. Koliko znam, mi sada pričamo o drugom zakonu, tako da to nije problem.
Evo, pustio sam ga, ništa. Nisam ga prekidao.
(Boško Obradović: Mene ste prekidali.)
Vas sam prekinuo zato što ste vi krenuli u replike, obrazlažući Poslovnik.
Vi ste rekli ovako: „Nama ne date da govorimo šta hoćemo i o aktuelnim temama.“ Evo, ja vam se sada zahvaljujem u ime kolege Martinovića što je on aktuelna tema u srpskoj javnosti, ali ne možete i nemate pravo da u povredi Poslovnika govorite o tim stvarima.
(Boško Obradović: A on to radi?)
Ne, on to nije radio.
(Boško Obradović: A Rističević jel ima pravo?)
On je to radio u replikama, nije u povredi Poslovnika, kolega.
Očigledno je da imate neki problem. Žuta boja izgleda vam je problem. To je neka zaraza ovde.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika ili ne?
(Boško Obradović: Vratite mi vreme do dva minuta!)
Nemate vi do dva minuta. Pričali ste minut, razumeo sam vašu povredu Poslovnika. Rekao sam vam i odgovorio. Vaši poslanici se javljaju po amandmanima, a pričaju o svemu i svačemu i niko ih ne prekida.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika!)
(Marija Janjušević: Povreda Poslovnika!)
U čemu je problem? Opet sam prekršio Poslovnik dok sam obrazlagao povredu Poslovnika? To je nemoguće.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marija Janjušević. Izvolite.

Koleginice Janjušević, odmah da vam kažem, ja sam dužan kao predsedavajući sad da vas prekidam.
(Boško Obradović; Ne možeš da prekidaš poslanika dok govori.)
Kolega Obradoviću, vi mene ne možete da prekidate, a ne ja poslanika koji govori.
Znači, prilikom reklamiranja Poslovnika, koleginice Janjušević, morate da znate da predsedavajući ima obavezu da odgovori narodnom poslaniku na reklamaciju Poslovnika i da onda pita da li želi da se izjasni o tome ili ne.
(Marija Janjušević: Ali ne i da polemišete. Ako hoćete da polemišete, siđite dole.)
Znači, nisam mogao da prekršim član 100. nego sam upravo sprovodio odredbe Poslovnika.
(Marinika Tepić: Poslovnik.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Marinika Tepić.