Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo jedan amandman, kako to kažu moje kolege iz DOS-a, tako ću da ih nazivam, koji je irelevantan, samo nemam više sa kim da vodim polemiku. Očigledno da ostaci DOS-a pobegoše iz ove Skupštine. Nema nikoga od njih, a kažu da hoće da vode dijalog sa nekim. Pa, valjda će prvo sa svojim kolegama poslanicima.
Naslušao sam se ovih par dana njihovih žalopojki, oko toga kako njih neko sprečava da govore. Niko ih ne sprečava, samo u okviru onog vremena koje im pripada. Oni hoće da nas spreče da govorimo, oni hoće da nas da učestvujemo u debatama.
Svrha podnošenja amandmana jeste ili da se popravi tekst amandmana ili da se pošalje politička poruka. Ja ne mogu da shvatim da moje kolege poslanici nisu nešto naučili u ovih proteklih četiri ili pet godina, a to da na prvom mestu jesu izgubili 2012. godine izbore, ali imali smo izbore i 2014. godine, imali smo i 2016. godine i vanredne parlamentarne izbore i lokalne izbore, imali smo 2017. godine predsedničke izbore, imali smo 2018. godine lokalne izbore u Beogradu.
Nisu ništa naučili iz svojih grešaka, da njihovo pojavljivanje i njihovo učešće u debatama u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne daje njima veći broj glasova, nego naprotiv, manje. Tako da je i svrha, jedna od svrha našeg podnošenja amandmana, da nauče kolege iz DOS-a nešto iz svog rada, da vide da je njihova politika koja je bila u stvari hajka na Aleksandra Vučića i SNS, njih polako izbacuje iz političkog života Republike Srbije. Ne bave svojim programima, ne bave se svojim radom, bave se nama i hoće da nas ućutkaju, da nam zabrane da pričamo o rezultatima koji su u Srbiji.
Lično smatram da bivši DOS u nekoj možda malo manjoj ili malo većoj meri treba da ostane ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao opomena i nama koji sada podržavamo vlade i nekim budućima koji će da vladaju Srbijom, kako prolaze političke stranke i političari koji kada vrše vlast se otuđe od građana i misle samo na sebe.
I zbog toga, gospodine ministre, evo, i potpredsednik ste Vlade, možda bi neka imena trebali da stavimo u amandmane Ustava da njihov mandat bude zagarantovan, jer će biti jako dosadno ovde bez njih u Narodnoj skupštini, a možda bi trebalo i da razmislimo o tome da smanjimo cenzus, ne znam, za njih iz stranke koje su podržavale DOS na jedan, jedan i po, dva procenta. Ne znam, valjda će im to biti dovoljno da uđu u parlament.
Ima tu još jedan problem koji bismo rešili. Zamislite da posle nekih narednih izbora u srpski parlament uđu dve liste koje su bile na jednoj istoj liniji pre izbora. To nas polako, ali sigurno vodi u jednopartijski sistem i bili bismo jedinstvena zemlja u Evropi sa jednopartijskim sistemom, ali ne zaslugom stranke koja vrši vlast, nego zaslugom DOS-a koji je nesposoban da osvoji 5% glasova. I da ne podnosimo ove amandmane, čak i prirodan prag od 14 hiljada glasova, oni bi mogli da prebace samo sa motkom u skoku u vis.