Dame i gospodo, narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetu za 2018. godinu. Čuo sam svoje kolege poslanike, koji ne podržavaju Vladu, neke koji nikad neće da podržavaju Vladu, neke koji su bivši režim i sva njihova diskusija se svodi na to, da kada se uzima nešto kroz mere štednje, da to neko privatno tera neki inat građanima, penzionerima i zaposlenima u javnoj upravi. Neki bivši predsednici opština su hteli čak i da budžet Republike Srbije isplaćuje nagrade i bonuse njihovim zaposlenima u sistemu predškolskog i školskog obrazovanja, jer je zaboravio da je on osnivač, odnosno lokalna samouprava, a ne Republika, pa ako hoće da nagrađuje, nek obezbedi sredstva. Kako je to zaista izgledalo kada je država bila privatna do 2012. godine, sada ću da vam objasnim. To sam imao na umu kada sam podnosio ovaj amandman.

Budžet Republike Srbije funkcioniše po konsolidovanom principu. Znači, kada se isplaćuju određena sredstva, gleda se solventnost svih onih koji imaju novac na trezorskom računu. Neki bivši premijeri, u to vreme toga nije bilo, ali jeste tako. Do 2012. godine imali smo neka navodna programska zaduženja, neke kredite koje smo podizali, a nismo imali projekte da realizujemo te kredite.

E sad, šta su gospoda smislila iz bivšeg režima, šta da rade sa tim novcem, jer im je realizacija investicija bila do 10% na nivou godine. Taj isti novac vraćali su nazad istim bankama, po daleko manjoj kamatnoj stopi nego što se država zadužila. Pošto su smanjili solventnost konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije, kada dođu penzije ili zarade u javnom sektoru, a treba da se isplate do 2012. godine, onda su ponovo od tih istih banaka po znatno većim kamatnim stopama zaključivali nove ugovore i kredite. Tako je to funkcionisalo kada je država do 2012. godine bila privatna.

Šta ste imali kao posledicu? Kao posledicu ste imali oko 12% inflaciju u Republici Srbiji. Posledicu ste imali da je nacionalna valuta gubila 11 do 12 dinara vrednost u odnosu na evro u toku jedne godine, da bi oni navodno povećali penzije 5%, a inflacija i razlika u evru to pojede dva puta. Imali ste situaciju da kamate, zato što sada sve kredite uzima država, građanstvo i privreda plaćaju po 30% i kao rezultat ste imali gubitak od 250 do 400 hiljada radnih mesta.

Tako je to izgledalo do 2012. godine, kad je neko imao privatnu državu i kad je neko zaista otimao i od penzionera, i od zaposlenih u javnoj upravi, i od zaposlenih u javnom sektoru, i od bilo koga ko je bilo šta radio u Srbiji. Da stvar bude još gora, platili ste četiri i po milijarde evra iz deviznih rezervi Republike Srbije. To su rezultati onih koji nam predlažu ovde neke zakone, pa ceo dan slušamo njihove predloge za dopunu dnevnog reda.

Samo postavljam jedno pitanje – gde ste se tako opametili posle 2012. godine? Što niste bili tako pošteni, tako vredni, tako sposobni do 2012. godine? A ne da mi rešavamo, evo već šestu godinu, probleme koje smo nasledili, koje ste vi napravili.

Gospodine predsedavajući, mislim da ste bili dužni da postupite u skladu sa članom 103. stav 9, čini mi se Poslovnika.

Prvo, i u prethodnoj reklamaciji Poslovnika, a i u onoj pre toga, da ne kažem da su narodni poslanici iz SNS maltene nazvani bednicima, jer radimo bedne stvari.

E, sad, mislim da je došlo i do kršenja člana 108. Poslovnika zato što naše cenjene kolege iz DS žele da nam onemoguće da učestvujemo u radu Narodne skupštine. NJima je to smešno. Oni nam zabranjuju da govorimo u Narodnoj skupštini. Oni bi hteli da nam zabrane da diskutujemo o zakonima. Oni bi hteli da nam zabrane da podnosimo amandmane. Oni bi hteli jednostavno da nam zabrane i da izađemo na izbore, samo tako bi mogli da nas pobede, da nas nema na izborima.

Oni smatraju da je njihova privilegija koju mi nemamo, jer smo građani drugog reda, tako su nas zvali u kampanjama. Građani prvog reda su građani koji podržavaju DS, pa to ste pričali. To bi hteli i ovde u Skupštinu da preslikaju. Ma, niste vi ni građani prvog reda. Ne postoje građani prvog, drugog i trećeg. Postoje građani Srbije oni su vam rekli koliko imate pravo da diskutujete, oni su vam rekli o koliko amandmana imate pravo da pričate, oni su vam rekli koliko ne možete da vladate. Zato što dok ste vladali sve ste upropastili.

Poštovani predsedavajući, mislim da je došlo do kršenja člana 103. stav 1. Poslovnika, koji kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da to nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.

Znači, vaše diskreciono pravo jeste da utvrdite da li sam ja u svojoj prethodnoj reklamaciji kršenja Poslovnika zaista to pravo zloupotrebio. Ali, u međuvremenu je govorio jedan moj kolega, tako da gospodin Nemanja Šarović nije imao pravo da nas ovde maltretira dva minuta i na to ste bili u obavezi da mu ukažete odmah.

Sad ću da vam kažem iz kojih razloga je to. Gospodin Nemanja Šarović je sebe 2010. godine proglasio stečajnim upravnikom SNS. Hoćemo li stenograme da čitamo? I dok je sprovodio stečaj nad SNS, izgubio je mandat narodnog poslanika, koji je uspeo da vrati tek 2016. godine. Tako da mu ja to ne zameram. Četiri godine je dovoljno da se zaboravi Poslovnik.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Gospodine predsedavajući, član 27. Poslovnika, ali vam to ne zameram za ove uvrede koje su izrečene na moj račun zato što gospodin Šarović mene ne može da uvredi. Ne može da me uvredi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mada ove amandmane često nazivaju predstavnici bivšeg režima besmislenim, ja mislim da su i te kako smisleni i važni.

Napisao sam amandman i predao u ime poslaničke grupe SNS, koji glasi – u članu 1. dodaje se stav 3. koji glasi: „Planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi efikasnost finansijskih institucija u Republici Srbiji“.

Smatram da treba napomenuti na sve one probleme koje je imala Republika Srbija prilikom donošenja ranijih budžeta. Na primer jedan moj kolega je čak i govorio o nekim iznosima sredstava koji se planiraju za izgradnju nekih zatvora. Međutim, ja sada pročitah ovde u Predlogu zakona o budžetu za 2012. godinu koji je predložio bivši režim, baš i ima spominjanje dve kazneno-popravne ustanove u Kragujevcu i u Pančevu. Čini mi se da su predstavnici bivšeg režima bili vidoviti gde planiraju da budu njihovi sada već bivši ministri, da žive.

Takođe, stalno se ovde govori kako su naša javna preduzeća neefikasna i kako je to sve super funkcionisalo dok su oni vršili vlast. Onda imamo da, recimo, Narodna skupština Republike Srbije daje „Srbijagasu“ 20.000.000.000 dinara za održavanje tekuće likvidnosti.

Sada ću da kažem zašto je to tako. Najveći dužnici „Srbijagasa“ jesu bile lokalne samouprave, između ostalih i grad Beograd i grad Novi Sad i grad Pančevo, koji su trošili taj isti gas. Gas je naplaćivan, odnosno toplotna energija, od građana Srbije, ali su predsednici opština i direktori toplifikacionih preduzeća taj novac delili na visoke plate do 2012. godine.

Međutim, ono što mene najviše iznenađuje jeste da se izdaje garancija JAT Tehnici doo u iznosu od 526 miliona dinara radi izgradnje Hangara 2 u cilju prihvatanja i osvajanja novog tipa aviona „Erbas A 320“, i to u vreme kada JAT ima sedam „Boinga 737“ od kojih su samo tri u letnom stanju. Ostala četiri su prizemljena i kanibalizovana. Da bih objasnio šta to znači, skidani su delovi sa ta četiri aviona da bi ova tri mogla da lete.

Onda, iako nemaju nikakav sporazum, nikakvu mogućnost, planiraju da izgrade hangar za „Erbas“ avione koje nemamo. Toliko su bili dalekovidi i toliko su vodili računa o finansijskom sistemu u zemlji. I, sada, kada su napravili hangar, nas krive što smo osnovali „Er Srbiju“ i nabavili deset aviona koji lete za našu nacionalnu aviokompaniju i onda oni kažu – prave se gubici.

Dalje, u tom istom Zakonu o budžetu za 2012. godinu, jer tada su još uvek bili na vlasti, zakon je usvojen 2011. godine, planirano je za JAT Ervejs milijardu i 52 miliona dinara za tekuću likvidnost, znači, nenamenska sredstva da se potroše i pokriju gubici koje je naša nacionalna aviokompanija pravila do su bili na vlasti.

Zato, podnosićemo amandmane, podsećaćemo gospodu iz bivšeg režima šta su sve radili dok su bili na vlasti. Vodićemo računa i da neki narodni poslanik ne neplaćuje putne troškove od Vranja do Beograda, a istovremeno je i gradski odbornik na teritoriji grada Beograda. Vodićemo računa da se takve stvari ne dešavaju, jer ti koji se tako pošteno i stručno predstavljaju, taj novac su otimali od građana Srbije, a da ne spominjem i to da kada su se prikupljala sredstva za odbranu haških optuženika davao je samo dnevnicu, a nije hteo ni putne troškove od Vranja do Beograda i nazad.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba razmisliti o amandmanu i o diskusiji kolege Martinovića, a treba razmisliti i o diskusijama pripadnika bivšeg režima. Pogotovo mi se sviđa onaj deo kada oni pričaju šta u Srbiji sve ne treba da se radi, a sve to pod izgovorom da brinu za građane Srbije. U proteklih nekoliko sati rekli su sledeće – da ne treba Republika Srbija da ulaže u železnicu, pa su rekli da ne treba da ulaže u puteve, pa su nam rekli da Republika Srbija ne treba da vodi računa o našem aerodromu „Nikola Tesla“, pa su nam rekli da ne treba da ulažemo u privredu, pa su nam rekli da zatvorimo sva preduzeća, pa su nam rekli da treba da imamo vojsku koja će da nas čuva i brani motkama.

E, sada, ako ne ulažemo u železnicu, gospodu bih podsetio da su SAD postale ekonomski najmoćnija zemlja na svetu baš zato što su prvi uspeli da svoje privredne centre povežu železničkim prugama i tu dominaciju zbog toga, koju su ostvarili pre 140 godina, imaju i dan-danas. Onda da ne ulažemo u puteve, a oni su, svaka čast svakome, njihovi roditelji odlazili iz mesta gde su rođeni u Beograd ili Novi Sad ili u Niš zato što nisu imali put do kuće gde su se rodili. Pa da ne ulažemo u aerodrome, a ja mislim, koliko ima godina od kada je bio prvi let braće Rajt.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi iz bivšeg režima nas vode u srednji vek. Pričaju da nema goriva za automobile, oni nekome nešto kažu. Puteve smo prestajali da imamo, ne automobile, puteve smo prestajali da imamo dok ste bili na vlasti. Autoput od Subotice do Beograda započeo je još Slobodan Milošević. Koliko dugo ste ga pravili? Pa ste upadali sa kalašnjikovima kad je Marija Rašeta Vukosavljević dala koncesije na jednu traku autoputa, pa ste pravili autoputeve po njivama, međusobno ih niste spajali. od njive do njive. Kako su vršili eksproprijaciju? Da ne pričam o železnici. Sada su ovde bile garancije iz 2012. godine. Zadužili ste državu. Pa gde vam je rezultat? NJihov najveći uspeh u železnici – oni smatraju da je isto tramvaj i voz, pa su ulagali samo u španske tramvaje, gde je nestalo koliko miliona evra.

Sada oni brinu o penzionerima. Moram da postavim jedno pitanje – da li se penzije dobijaju od preduzeća koja rade ili od kredita? Po njima – od kredita, ali ne onih kredita koje će oni da podižu, nego onih kredita kojima će da nas sve zaduže, da nas vrate lepo u srednji vek, da oni budu vlastela, a ostatak Srbije da budu kmetovi. Nisu nas 12 godina vodili sigurnom rukom u Evropsku uniju, nego u srednji vek. Da imaju makar malo časti, ne bi ovakve stvari pričali, pokušali bi nešto da poprave, a ne da optužuju.

(Zoran Krasić: Igrali su se mobilnim telefonima.)

To što se igraju mobilnim telefonima, eto, hteli su i „Telekom“ da prodaju. Toliko su ga upropastili da nije vredeo više ni 300-400 miliona evra, nešto što je pravljeno 50-60 godina. Sada oni nama pričaju kako treba država da se vodi. Sve živo ste upropastili, sve čega god ste se dohvatili.

Evo, vidim, neki se podsmehuju za ovo što diskutujem. Pa, lako je njima bilo da stave stan pod hipoteku u korist DS-a. Pa, koliko su stanova zaradili nepoštenim radnjama dok je DS bio na vlasti? Koja je to ljubav? Pa, nemate vi ljubav ni prema stranci, ni prema državi, samo prema svom džepu i politikom se bavite zbog svog džepa.

Gospodine predsedavajući, ja govorim o povredi Poslovnika koleginica koja je govorila pre Marinike, vezano za član 103. stav 8. tačno, koji se može tumačiti kao jedan vid replike na moje izlaganje, a mogla je lepo koleginica da primeti, da je, recimo, inflacija 2009. godine bila 11,7%, da je 2010. bila 6,5%, da je 2011. godine bila 11%, da je 2012. godine bila 7,8%, 2013. godine 7,8%, 2014. godine 2,9%, 2015. godine 1,9%, 2016. godine 1,2%, projektovana inflacija za 2017. godinu 3,1%. Kurs evra je pre pet godina i tačno četiri meseca bio 119,80 kakav je približno i danas.

Isto tako je koleginica mogla da kaže, da je, recimo za Bugarsku morala da ide sa nekih 50 ili 60 puta…

Ne, ne, nemojte, dozvolite mi da završim izlaganje. Imam prava, hoću ne kao, molim vas dozvolite mi da završim svoje izlaganje.
Da je, recimo, južni Koridor 10, južni krak, pre četiri ili pet godina bio jednosmeran put, a sada je auto-put. Da je istočni krak bio jednosmeran put sada je autoput, da imamo 35 kilometara novog autoputa i da ne nabrajam.
Znači, to je odgovornost koju mi imamo, a koju neko nije imao dok je vodio državu.

Po amandmanu kolega Marinkoviću i samo da vas obavestim da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće i da su svi dužni da u skladu sa svojim ovlašćenjima poštuju odluke Ustavnog suda, a to znači i narodni poslanici.

Ne mogu da se složim sa svojom koleginicom koja je maločas govorila o povredi Poslovnika jer ovo je poslednja prilika i poslanicima opozicije i poslanicima bivšeg režima da pričaju o penzijama. Znači, poslednja prilika da pričaju o penzijama zato što će Srbija u sledećem budžetu da raspravlja o Zakonu o budžetu u kome penzije neće imati bilo kakvo umanjenje, nego još veće i još drastičnije povećanje jer smo uspeli da merama fiskalne konsolidacije i oporavkom privrede i oporavkom saobraćajne infrastrukture od Srbije počnemo da pravimo mesto za lepši život, za razliku od njih koji su nas vraćali u srednji vek punih 12 godina.

Znači, nemojte koleginice da se bunite što vaše kolege iz opozicije bivšeg režima hoće da raspravljaju o penzijama, pustite ih ovo im je poslednja prilika. Kad više ne bude bilo, pričamo o penzijama, a moram da vas podsetim da su zakoni iz mera fiskalne konsolidacije doneti u novembru ili decembru 2014. godine, da smo u međuvremenu imali parlamentarne izbore 2016. godine, da smo u međuvremenu imali lokalne izbore 2016. godine, da smo imali predsedničke izbore 2017. godine i da su i doživeli takav porazni debakl na izborima, zato što su ti isti penzioneri osetili sigurnost kada državu i Vladu, tada Vladu a sada i državu vodi Aleksandar Vučić. To je nešto što ne možete da osporite.

Znači, nemojte da branite interese onih koji vas u tome ne podržavaju. Kako će da vas podrži penzioner koji dobije povećanje penzije 2% ili 3%, a evro skoči 10 ili 12 dinara ili čak 16, kao što je bilo za vreme vaše vlasti? Pa, takav neće da glasa za vas više nikad, pa zaboravite to.

I u pravu ste kad kažete da ćemo jednom da izgubimo izbore, ali sam siguran neće to biti od vas i nećete biti vi tu da to gledate.

Kolega Marinkoviću, ne znam po kom osnovu ste dali prethodnom govorniku …

(Dušan Pavlović: Spomenuo me je dva puta.)

Niste spomenuti ni jednom. Rekao je – profesore.

Član 104. Poslovnika. Spomenuta je samo titula – profesor. Ima ovde i profesor Atlagić i kolege Martinovića i vi ste profesor, i Mijatović je profesor itd, da ne nabrajam. Po kom osnovu je onda gospodin Kovačević privilegovan da on bude jedini profesor u Narodnoj skupštini? Molim vas, pridržavajte se Poslovnika.
Pridržavajte se Poslovnika jer u suprotnom možemo da govorimo kako su dobijana profesorska zvanja, kako su mentori morali da budu na godišnjem odmoru kada su dobijana profesorska zvanja. Možemo i tu temu da, ali onda bi …

Samo da završim.
… bi kolega koji je govorio o zakonu morao da kaže – tzv. profesor. Onda bi kolega mogao da dobije reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se nije desilo i da mi je neko pričao, da nisam bio ovde, ja ne bih verovao šta se ovde sve diskutovalo. Neke kole poslanici su govorili o otimanju penzija, pa je jedan govorio o velikim troškovima javnih preduzeća, pa je jedan govorio da je čak ovo sedmi ili osmi budžet, nije, nego je šesti, pa je jedan poslanik govorio da je javni dug od kada DS nije na vlasti narastao za 10 milijardi, pa je onda jedan poslanik govorio o bankrotu u Kragujevcu, a bio na listi sa gradonačelnikom Kragujevca koji je maltene doveo Kragujevac do bankrota i sedeo u istoj klupi, pa je govoreno o dugovima „Srbijagasa“, pa je govoreno o subvencijama za zapošljavanje, kako je sve to loše, kako ova Vlada troši novac i pravi štetu građanima.

Rešio sam da malo vidimo i pokažemo kako to sada imamo jedan ovakav budžet, s kojim naravno da možemo da budemo i zadovoljni, naravno da imamo i određenu dozu optimizma i naravno da žalimo za vremenom koje smo izgubili dok smo ispravljali tuđe gluposti, lopovluke i laži, a to ovako izgleda, dame i gospodo narodni poslanici.

Kaže ovako – kurs evra 5. avgusta 2008. godine bio je 76,26 dinara. Istog avgusta 2009. godine 92,77 dinara, razlika je 16,5 dinara. Idemo dalje, 2010. godine 106,07 dinara, razlika je 14,29 dinara. Kad su napravili najveću njihovu stranu investiciju, a to je bila prodaja „Deleza“, uspeli su da smanje kurs za četiri dinara u 2011. godini, ali kad narodu kažete „strane investicije“, on to voli da čuje, a prodali su jedan najobičniji trgovinski lanac. „Maksi“ su prodali „Delezu“ i to je velika investicija.

Pošto su neki profesori, tzv. profesori ekonomije, napustili salu, što nam nisu oni rekli, nama neukim poslanicima, da prodajete preduzeće koje pruža uslugu, da prodajete srpsko tržište, nikakva nova radna mesta, nikakve investicije, nikakva nova vrednost, ali ste to prodali. Mišković je novac izneo nešto u Bugarsku, nešto u Sloveniju i to se završilo.

Godine 2012. kurs evra bio je 118,21 dinar, 5. avgusta, razlika je 16 dinara. Za četiri godine, koliko ste bili na vlasti, kurs evra je skočio za 41,94 dinara. Neko će da kaže da ovo nema veze sa budžetom. Ima. Ima još kako.

Pošto se hvalite velikim rezultatima dok ste bili na vlasti, da vidimo kako je izgledala inflacija. Jako zanimljiva stvar. Godine 2008. inflacija je bila 11,7%, pa je 2009. godine bila 8,4%, pa je 2010. godine bila 6,5%, pa je 2011. godine bila 11%, pa je 2012. godine bila 7,8%. Neko će opet da dobacuje da ovo nema veze sa temom dnevnog reda. Ima. Zato što sa ovim podacima vidimo zašto imamo ovakav budžet i koje je tu izgubljeno vreme.

Ovo je samo deo priče. Jedan od poslanika reče da je javni dug u Srbiji narastao od kada je SNS na vlasti za 10 milijardi, a ja kažem da je to laž.

(Radoslav Milojičić: To je istina, živa istina.)

To je najobičnija laž. Evo, sada ćemo da vidimo.

Znači, ukupan javni dug, direktne i indirektne obaveze, 31. decembra 2012. godine, ne možete da me ubedite da je za četiri meseca Dačićeve Vlade nešto bitno moglo da se promeni po stanju javnog duga, nemojte ni da pokušavate, jer tada dospevaju krediti, iznosi 17 milijardi 717 miliona evra. Vidite dalje, 2013. godine 20 milijardi 141 milion evra, 2014. godine 22 milijarde 761 milion evra, 2015. godine 24 milijarde 818 miliona evra, 2016. godine 24 milijarde 820 miliona, da bi 2017. godine imali silaznu liniju. Znači, kada se pogleda rast javnog duga je sedam milijardi, što nije malo, ali hajde da pogledamo, evo, upravo sam demantovao nekog kolegu koji je izgovorio neistinu, ali ja neistinom zovem kada neko nešto govori, nije tačno, a ubeđen je da je tačno, a onoga ko govori neistinu i zna da je to neistina naš narod naziva lažovom. Da vidimo kako je nastalo tih sedam milijardi evra.

Molim predsedavajućeg da ovog „Veselka“ iz Palanke umiri. Ne bojim se ja njega.

Ne bojim se ja njega, ne zato što sam pametniji, ima i toga, nego govorim istinu.
Evo ovako, 2013. godine samo na ime kamata 750 miliona evra. Godine 2014. samo na ime kamata, 900 miliona. evra. Godine 2015. samo na ime kamata, milijardu i sto miliona evra. Samo 2016. godine, milijardu i 150 miliona evra. To su samo kamate. E sad, neko će da kaže, pa u redu, što niste vraćali glavnice. Pa nismo mogli. O tome se radi.
Jer vidite, vraćamo se na početak diskusije. Pročitao sam da je za četiri godine dinar izgubio vrednost za preko 50%. Pročitao sam da je za četiri godine inflacija zbirno bila oko 40%. Sad mi recite ko to želi da radi i posluje u Srbiji kad ima inflaciju 40%, kada ima gubitak nacionalne valute u iznosu od 50%, koja to preduzeća hoće da rade u Srbiji?
E sad, gospodin ministar tad nije bio tu, ali on ne zna da su oni u ekonomskim naukama izmislili nov način primarne emisije novca. Jer ako se neko zapita, zašto su bile ovolike kursne razlike i zašto je bila ovolika inflacija, može samo da pogleda državne bilanse iz tog perioda, pa će da vidi da se država zaduživala putem hartija od vrednosti sa referentnom kamatnom stopom i kamatom koju je država plaćala na preko 20%. Sedamnaest je bila referentna. Preko 20%. Ta kamata je bio specifičan vid stapanja novca bez pokrića i to se dokazuje kroz sve moguće simulacije koje se izvode.
Tako da gospoda koji su protiv subvencija za zapošljavanje, znate kakvu su subvenciju napravili u Srbiji? Koštala nas je 4,5 milijardi evra deviznih rezervi. Napravili su subvenciju da 250 hiljada ljudi ostane bez posla. To je njihova subvencija. Državnim parama, našim deviznim rezervama. Zbog vaših igranki i marifetluka 250 hiljada ljudi je izgubilo posao. Jer, izvinite, bilo je ovde priča i oko javnih preduzeća, pokrivanja gubitaka.
Znači, samo po osnovu kamata koje su plaćene jer nismo imali privredu da otplaćujemo glavnice, zatekli smo državu bez privrede. Potrošeno je tri milijarde i 850 miliona evra na kursne razlike. Na šest milijardi dolara koliko smo zatekli duga razlika iznosi 27 evro centi. Milijardu i 820 miliona dolara, to je 6% BDP. Kako vas, bre, nije sramota? To ste pravili od države.
Kad kažete da neko otima penzije i kad neko kaže da otima plate zaposlenih u javnoj upravi, to ste vi. Vi ste im oteli. Kad kažete da ima otpuštanja, vi ste otpustili 250 hiljada ljudi i to platili 4,5 milijardi evra.
Kad pričate o stranim investitorima, dovodili ste belosvetske hohštaplere na finansijska tržišta kojima ste uzimale pare po visokim kamatama i bogatili ih. To je rezultat vaše vlasti.
Postavljate često pitanje, ako je neko pravio takve stvari, zašto ne odgovara?
(Balša Božović: Nemoj da se dereš, bre!)
Voleo bih da može da odgovara. Dalje, 2010. godine, novembra meseca, izmenili ste Zakon o deviznom poslovanju i legalizovali lopovluk i krađu, tako da nemojte više vaše rezultate da pripisujete nama.
Postoji jedna ptica koja snese jaje u tuđe gnezdo, a vi budite jedanput ljudi od časti i priznajte svoje greške, a ne kukavice, da podmećete svoje loše rezultate drugima.
Nije meni problem da prozovem ni gospodina Ćirića koji pričao o tih 10 milijardi kojih nigde nema, ni ovog „Veselka“ iz Palanke, ni Balšu Božovića, ni Aleksića. Ne bojim se ja njih, ne zato što sam pametniji, kolega Krasiću, a ima i toga, nego zato što ja govorim istinu, a njihove laži, vreme i događaji vrlo brzo demantuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene začudi da je jedan ipak smeo da se javi. Nema veze.

Ali, evo ovako, zarad istine, neko je rekao 15,3 milijarde evra je bio javni dug. Nije tačno. Jula meseca je dug bio 16,3 jer ste imali budžet od 160 milijardi deficita koji ste 90% ispunili još 30. juna 2012. godine. E, sada gde je razlika? Otišlo je na pokrivanje dugova JAT-a, jer smo zatekli samo tri aviona koja mogu da lete. Pa je otišlo jedan deo duga na Razvojnu banku Vojvodine, a drugi deo duga je otišao na Agrobanku. Treći deo je otišao, recimo, na Srbijagas, ali kako je nastao dug Srbijagasa? Tako što su predsednici opština iz DS naplaćivali usluge za grejanje, podizali sebi plate, finansirali izbornu kampanju, a nisu plaćali gas Srbijagasu. E, tako ste vladali. Otimali gde god ste stigli, bre. Ma ne samo na vrhu. Ovaj Veselko iz Palanke je sitna riba, pljuskavica. To je na dnu, na svim nivoima od mesne zajednice do predsednika države.