Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Kolega Imamoviću, vratiću vam reč.
Ja vas molim da ne dajete kvalifikacije. Znači, osumnjičen, to prihvatam, ali konačno presuđeno, bez odluke suda, to ne.
Imate još 90 sekundi. Izvolite.

Privodite kraju, kolega Imamoviću.)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Kolega Đurišiću, ja vas molim da postavite pitanje bez odgovora. Vi dajete i odgovor i postavljate pitanje.
(Marko Đurišić: Samo slušajte pažljivo, gospodine Arsiću, i biće vam jasno.)
Ja jako pažljivo slušam. Zatražite ponovo reč, dobićete je, nema problema.
(Marko Đurišić: Ako vam do sada nije jasno, pustite me još tri minuta da pojasnim suštinu pitanja.)
Da objasnite suštinu pitanja? Hajde, pokušajte.

Gospodine Đurišiću, izričem vam opomenu, zato što ste kolegu poslanika nazvali konjem.
(Marko Đurišić: Šta je on meni rekao, Arsiću? NJemu opomenu pa onda meni.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.
(Marko Đurišić: Šta je on meni rekao?)
Molim vas, kolega Đurišiću, ništa vam nije rekao.
(Srbislav Filipović: Đurišiću, kad se napiješ konji ti se priviđaju. Nemoj da te ritne konj.)
(Marko Đurišić: Ništa mi nije rekao? Ni ja onda njemu nisam ništa rekao.)
Svi su čuli da ste kolegu nazvali konjem.
(Marko Đurišić: Kako vas nije sramota?)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Koleginice Čomić, taj posao ostavite meni, a vi postavite pitanje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Kolega, ja još uvek ne razumem i ne čujem vaše pitanje.

Zato što ne postavljate pitanje.

Ne, niste postavili pitanje, vi ste dali komentar.

Gospodine Nogo, izričem vam opomenu.

Imate još jednu opomenu.