Dame i gospodo narodni poslanici, prepodnevno zasedanje moje kolege iz bivšeg režima, iz opozicije najčešće su trošile oko pet minuta na to da se žale kako im je dnevni red sednice preobiman i kako ne mogu da diskutuju, a uspeli su da podnesu negde oko 1450 amandmana na predloge zakona.
Osim kritike za dnevni red, izgleda da nisu imali nikakve argumentovane kritike na sam Predlog zakona, pa su onda počeli da iznose neistine i u najvećem, svoju diskusiju usmeriću baš na to da te neistine razobličim, a to ne samo radi istine, već i zbog toga da ne bi mogli da plaše više građane Srbije sa zakonima koje donosimo.
Pre nekoliko minuta smo čuli da je Zakon o PDV povećava PDV za neke proizvode, pažljivo sam pročitao zakon i u Zakonu o PDV nemamo ni jedno povećanje, zamislite, nego imamo čak smanjenje PDV za određene vrste roba.
Najlepše i najlakše je da neko kaže kako država od nekoga nešto otima da bi stekao određen politički poen i nema veze da li je zakon dobar ili loš i nema veze da li će građani od njega da imaju korist.
Jedan od kolega poslanika je čak i rekao o PDV da kada se izglasa ovaj zakon biće ukinute beneficije porodicama sa decom, a nije pročitao pretposlednji član zakona. Nije hteo da pročita zbog svoje demagogije i simptoma onog, jel beše Čvorović iz „Balkanskog špijuna“ da se taj zakon primenjuje kada se donese poseban zakon o porodici i deci. To nije hteo da spomene. Dezinformiše građane Srbije da uzmu one račune koje su do sada sačuvali i jednostavno da ih bace. Nema veze što će oni da trpe štetu zato što su njega možda poslušali, bitno je da se napadne Vlada i Aleksandar Vučić.
Imamo zakon, recimo isto smo slušali kada je u pitanju taj PDV, pa se jedna poslanička grupa stalno bori, kaže zašto ne uvedete da hrana za bebe bude opterećena posebno stopom poreza. Samo znate šta, stopu od 20%, opštu stopu nije donela ova Vlada, nije ni prethodna, nije ni Vlada iz 2012. godine u kojoj je bio premijer Ivica Dačić, nego su doneli oni koji sada traže smanjenje tog istog poreza.
Zato se vraćam na onu priču o vremeplovu, čini mi se da imaju problem sa naknadnom pameću. Jedan od kolega poslanika je spomenuo čak i Zakon o privatizaciji, kako je vršena privatizacija, slažem se, privatizacija je bila potpuno pljačkaška, ali ne trpim da mi to kažu oni koji su učestvovali u jednoj takvoj privatizaciji. Vređa me.
Opominjali smo, ne može da bude procena kapitala zasnovana na knjigovodstvenoj vrednosti imovine, a to su radili. Suprotno čak i međunarodnim računovodstvenim standardima, jer ih tad nismo uveli ali su radili po tom zakonu i donosili zakon. Onaj ko dobacuje, nije taj zakon doneo taj gospodin, nego gospoda kojima se obraćate.
To znači da objekat koji ima realnu tržišnu vrednost, recimo, 500 hiljada evra a star je 20 godina, njegova knjigovodstvena vrednost je znate kolika – nula. I kao nula je ulazila u katalog za privatizaciju. Obrazloženje tada vrlo ministra iz Vlade, iz prve DOS-ove Vlade, gospodina Vlahovića je bila – pa, to će tržište da odredi. Pa je onda Bubalo isto to rekao kada je bio ministar ispred Demokratske stranke Srbije.
Ali, sad ne znam šta patriote traže sa njima, kad su oni upropastili tri države – Srbiju, kad je Kosovo proglasilo nezavisnost, Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ja se s takvima ne družim. Biram društvo. Ali je bilo bitno da se uđe u parlament i da se prosipaju laži o rezultatima Vlade Aleksandra Vučića – slaži što više, okrivi ga što više, da bi imao glasova što više. Ne valja ta politika.
Bilo je diskusije da je čak i problem što se uvodi posebna akciza za kafu. Kažu – biće upropašćeni domaći proizvođači kafe. Hajde da krenemo ko su domaći proizvođači kafe – sve miljenici bivšeg režima. Jel se oni brane? A to, pazite, najluđa moguća rečenica – da zemlje Evropske unije daju subvencije proizvođačima kafe. Pa jel kafa raste u Evropskoj uniji? E, onda se pojavljuje eks ministar u liku stečajnog upravnika i narodnog poslanika.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Šta je ovo, prepričava sad ceo tok sednice?)
Polako, polako.
Kažu ovako – najveći problem jeste „Petrohemija“ i 105 miliona evra duga koji treba da se plate „Petrohemiji“. Niko nije rekao da je taj dug nastao za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Kad ste vi bili u Vladi, piše ovde.)
Tad je bio Savez komunista, ne dobacuj više. Tad si učio da hodaš. I niko neće da kaže, osim ministra Antića, da danas „Petrohemija“ u 2016. godini treba da iskaže dobit između 40 i 50 milijardi dinara, možda čak i više. Ali, nije bitno. Bitno je da se kaže kako se nešto otima od građana Srbije.
Kad smo govorili o RTB Boru, niko neće da kaže da je najveći dug koji RTB Bor ima baš prema bankama koje su u stečaju i koje su, dok su ovi vršili vlast, preko Agencije za osiguranje depozita, pokušavali na svaki mogući način da naplate te dugove koje je država koja više i ne postoji davala tom istom Rudarsko-topioničarskom basenu.
Onda dolazimo do priče oko partokratije. E, sad ćemo malo to da analiziramo. Izađe jedan narodni poslanik i kaže – Gospodin Spaskovski je čovek kome niko ništa ne može, on je direktor Srpske napredne stranke. Koliko ja znam, gospodin Spaskovski koji se bori za opstanak RTB Bor, bio je direktor i u prethodnim vladama. Kako to sada on, dok ste vi bili na vlasti, je bio dobar i držali ste ga na vlasti, a sad ne valja?
Kad pogledam sve ove diskusije i sve ovo što se oko ovih zakona spominjalo, evo, ponovo ćemo da se vratimo i na te lične karte i na preduzeća u restruktuiranju, lik i delo eks ministra…
Gospođo predsedavajuća, opomenite narodnog poslanika, stalno dobacuje! Ne znam, čini mi se da je peti blok odavde.
Znači, spominju se te lične karte, a znate šta je bio cilj tih ličnih karata, lepo je to bilo da se zna tačna vrednost imovine i ponaosob gde se ta imovina nalazi, ali je problem što je zakon trebalo da sprovodi taj eks ministar, danas stečajni upravnik i narodni poslanik. Sa imovinom koju bi kao ministar popisao, imao bi tačno stanje svakog preduzeća, sa namerom da ta ista preduzeća, govorim o gospodinu Raduloviću, gurne u stečaj po novom Zakonu o stečaju, kojeg je trebao da vodi izvesni gospodin Borivoje Petrović, stečajni upravnik, koji je čak i plaćao kazne za nezakonito vođenje stečaja, preko komorskog sistema, zato što bi se ukinula Agencija i nadzor države nad stečajevima državnih preduzeća.
I cela ta priča oko borbe za glasove jeste da se sva ova preduzeća koja su u restrukturiranju stave u stečaj. Briga njih za građane. Briga njih za penzionere. Briga njih za zaposlene u organima državne uprave. Treba doći do provizije i nagrade stečajnog upravnika od 20%, a da se prodaje imovina i rasprodaje imovina koja košta nekoliko milijardi evra. Pa se napadaju zašto to država pokušava da sačuva, da sačuva i te zaposlene i te njihove porodice, samo iz razloga da neko može da kaže kako su tamo partijski kadrovi.
Kad pogledate biografije onih koji najviše napadaju ovaj zakon, ja bih voleo da je makar jedan stečajni postupak koji je vodio eks ministar a sada stečajni upravnik i narodni poslanik, da se makar jedan stečaj završio tako što je stečaj obustavljen i preduzeću vraćena registracija koju je imalo u APR-u. Ne. Svi stečajevi koje je on vodio, završavali su se isključivo likvidacijom, rasprodajom imovine.
E sad, zamislite kada bi takav danas bio premijer, mogli bi da se pozdravimo i sa „Petrohemijom“, sa RTB Borom, mogli bi da se pozdravimo i sa „Prvom petoljetkom“, „Sartid“ smo uspeli da privatizujemo, to ne može da pošalje u stečaj, ali bi zato i „Trajal“ poslao u stečaj, poslao bi i „Tigar“, ne automobilski deo, u stečaj i da ne nabrajam dalje. Znači, to je njihova politika.
I sada sakrivaju činjenice od građana, da možemo da živimo samo od onoga što zarađujemo i da ove mere koje sprovodi Vlada Republike Srbije jesu kupovina vremena dok privredu ne osposobimo da može da počne da radi, da imamo veću zaposlenost, da imamo više fabrika, a ne da kritikujemo radi kritike i radi toga da dobijemo neki glas više.
Neki poslanici se čak žale zašto država hoće da napravi puteve. Pa kažu – štampajte novac, što podižete kredite. Hoće da nas vrate u 1993, 1994. godinu. To im je cilj. Tada su radnici primali po dve-tri marke platu. Takvu budućnost nude oni Srbiji. Znači, ja mogu samo da podelim na one koji su napravili dovoljno štete da ne bi ni trebali više da se bave politikom, na one koji bi štampali novac i na one koji bi od Srbije napravili stečajno preduzeće. Ja nemam drugu podelu za one koji ne podržavaju Vladu Republike Srbije.
Mogao bih ovako satima da kritikujem sve ono što je izrečeno i što su laži. Jedna od laži jeste, koja se stalno provlači, a to je da su subvencije koje se daju privredi isključivo za strane investitore. Prvo, ko god ima dobru investiciju i dobar program, dobiće sredstva od Vlade Republike Srbije. Onda se bave računicama, pa kažu ovako – neko radno mesto platite pet hiljada evra, a on daje radniku platu 200, 250 evra. Pa on treba, pa izračunaj koliko meseci treba da radi, da država vrati ta sredstva. LJudi moji, to je ekonomski toliko političko neznanje, da ja to ne mogu da verujem.
Svaki dinar koji date u subvenciju i otvarate novo radno mesto se na više načina vraća državi. One neznalice uzmu samo digitron i izračunaju, oni koji znaju. A šta uradi taj koji primi platu? Stavi u slamaricu? Ne, ide da je potroši. Zaradio je platu i za trgovca. I on će primiti nešto od tih para. Zaradio platu od proizvođača robe, jer neko konzumira robu. Zaradio je platu i za nečiju penziju, ali to ne žele da prihvate. Znači, četiri ili pet puta taj jedan dinar koji uložite u novo radno mesto se vrati državi.
Zato nemamo nikakvih dilema da ćemo kao poslanička grupa podržati set ovih zakona, koliko god da se nekome ne sviđaju. Ali, pošto mi ostalo tri minuta pročitaću i biografiju gospođe Danice Marinković zarad istine, pošto je bila žestoko napadnuta i optužena.
Za sudiju Okružnog suda u Prištini izabrana je 1. jula 1984. godine, gde je do 31. maja 1994. godine radila parnicu, radila u svojstvu istražnog sudije sprovodeći istrage u svim predmetima nezavisno od vrste krivičnog dela, kao i u predmetima kada je u pitanju krivično delo terorizma na teritoriji cele AP Kosovo i Metohija. Između više predmeta u kojima je sprovodila istragu, ističemo predmet ilegalni MUP gde je istraga bila sprovedena protiv 112 lica albanske nacionalnosti, a optužnica je podignuta protiv 88 lica i doneta je pravosnažna osuđujuća presuda. Isto tako je sprovodila istragu protiv dve grupe Albanaca zbog krivičnog dela terorizma. Akcije su izvedene na celoj teritoriji autonomne pokrajine koja je obuhvatala 15 lica, pa sad se nabrajaju lica, presuda je postala pravosnažna. Dalje, u njenoj biografiji, se navodi da je vodila postupke bez obzira koje su nacionalnosti oni koji su činili teroristička dela i bez obzira na to koje su nacionalnosti bili oni kojima su činjena teroristička dela.
Mislim da takva osoba treba da bude imenovana i da nema razloga da se stidi bilo kog dela svoje biografije, jer je radila na očuvanju zakonskog poretka, štitila sve, bez obzira na njihovu versku i nacionalnu pripadnost. I, napadati njen rad je isto, kao što sam i rekao, ponovno vršenja zločina nad nedužnim civilima i pripadnicima MUP-a koji su radili svoj posao. Ko to ne može da shvati, postavljam pitanje, kako može da predstavlja građane koji glasaju za njega? Ne daj Bože da se to desilo na nekom drugom mestu i da su ti isti građani bili žrtve. Kakav bi bio osećaj onda?