Čudo kako se uvek prepoznaju, reklamiram član 103. stav 7. Poslovnika, vezano za poslaničku grupu koja je jedino ekspert za Poslovnik.
Konačno smo ravnopravni, sada sam poslanik, a ne predsedavajući i kada je jedini argument na nečiju diskusiju, ne ono što je rekao, nego jedini argument da se neko javi po Poslovniku, gospodine predsedavajući, to je za mene dokaz da narod ume da pogreši. Ja to prihvatam i poštujem i greške našeg naroda.
Nemam ja ništa protiv, ko hoće da sluša ili neće, samo sam hteo da pomognem kolegama poslanicima, da shvate pravila rada parlamenta i da niko od nas nije beskrajno pametan i da je ceo život jedno učenje.
Ako neko ustaje da bi se slikao pored Poslovnika i nema šta da kaže o zakonu ili predlogu, on pokazuje i onima koji su glasali za njega da su bili obična greška.

Ja se slažem, SNS i njeni poslanici su nedostižni za kolegu koji je upravo malopre govorio, otprilike jednu svetlosnu godinu, to je 31.536.000 sekundi, pomnožite sa 300 hiljada kilometara.
Ja znam šta govorim, gospodine Živkoviću, a isto toliko je daleko od njih da, recimo, gospodin Obradović otvori novu fabriku u Ćupriji, kao što je to danas otvorio aktuelni premijer Aleksandar Vučić. Fabrika se zove „Eurofiber“ i usrećiće i zaposliće nekoliko stotina ljudi. To je običan čovek, kome treba posao, o njemu se brine poslanik i o njemu se brine i premijer.
Slažem se da mnogo stranaca ima u Srbiji, da je finansijski sektor, ne zaslugom Aleksandra Vučića, nego mnogo ranije, pripao većinskim delom stranim bankama. Upravo sam dao predlog kako možemo da izađemo iz tog problema. Ima i stranih fabrika.
Nažalost, u Srbiji ima i političkih stranaka gde su vlasnici stranci, koji su omogućili jednoj poslaničkoj grupi, kojoj je 5% bilo, nešto što nisu u stanju bili ni da preskoče skokom sa motkom, da uđu u ovaj parlament. To je ta razlika. Pa, Dveri. To je ta razlika i to su ta dostignuća.

Još nešto i završavam.
Za njih je i svetlosna godina i 50% glasova na izborima koje je Aleksandar Vučić dobio u Srbiji. Kada budu imali pola od toga, neka se jave.

Ima jedna narodna poslovica koja kaže: „Kome snaga leži topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“. I još neko nešto kaže o podnošenju ostavke, ko je koga naterao, iz političke stranke koja je smenila 900 sudija i tužilaca, prvo, bez obrazloženja, a onda su obrazloženja pisali kopi-pejst, samo menjali ime. I oni pričaju kako je ko nekoga naterao.
Zarad istine, prvo, nije usvojen izveštaj Komisije finansijski za 2012, 2013. i 2014. godinu i vi ne znate kako se ponašao gospodin tada aktuelni predsednik Komisije, kada je došao na Odbor za finansije, kada je svima nama rekao, ja tada nisam bio predsednik, kako mi ništa ne znamo i ko smo mi da ispitujemo njegov izveštaj. Tada je vaš poslanik u sledećem sazivu Borko Stefanović, šef poslaničkog kluba, tražio da ga smenim momentalno zbog ovoga. Tražio sam da prilagodi Plan finansijskog poslovanja za 2015. godinu, pazite, on već troši novac, Zakonu o zaposlenima u organima državne uprave o određivanju koeficijenta i zarada. Dao sam rok od šest meseci. Nije urađeno. Bila je fer ponuda – ili će to da ide na plenum Skupštine da o tome raspravljamo ili da podnesete ostavku. Ne razumem zašto toliko branite tog gospodina. To je onaj koji je bio valjda, ne znam, na Maldivima. Nema egzotične destinacije koju nije posetio dok je bio predsednik Komisije.

Ovo su sve literalni radovi. Nemam ja ništa protiv DS. Niko ne može da mi kaže ni u jednom trenutku da sam imao govor mržnje, za sve ove godine.
Ali, da li zna cenjena koleginica, da je Odbor za finansije već pokrenuo postupak za razrešenje. Stavio je na dnevni red. Znači, većina članova Odbora, ne većina, bilo je jednoglasno i član DS tada, i predsednik vašeg Poslaničkog kluba je glasao za to. Borko Stefanović, imenom i prezimenom, vam kažem. Postojao je konsenzus u celom Odboru za finansije da se pokrene postupak za njegovo razrešenje pred Narodnom skupštinom.
Tačno je da je trošio i isplaćivao enormne zarade zaposlenima suprotno Zakonu o zaposlenima u organima državne uprave. Da je krčmio tu najveću investiciju koju je imala Vlada DS i Borisa Tadića, Mirka Cvetkovića, tako što su „Maksi“ prodali. Živela je ta komisija, plaćala putovanja, uvećane zarade do 60% od te privatizacije. I vi hoćete da mi kažete da takve treba gajiti?! Ja mislim da ne. Svako od nas nosi svoj krst. Samo, ne samo za ono što uradi, nego i za ono što ne uradi, a morao je da uradi. Jel smete vi da nosite vaš?

Upravo sada dolazimo do toga kako ko vidi državu i kako ko posmatra funkcionerska mesta u Vladi RS. Nije ovo prvi put da Aleksandar Vučić učestvuje u Vladi i prvi put sa istom imovinom je izašao sa kojom je ušao u Vladu.
Što sada pričate o tome? Demagogija je da neko radi za svoju državu? Da li neko od vas zna koliko je to lepo kada uradite nešto za svoju državu? Da li neko od vas zna koliko ste zbog toga srećni i ispunjeni? Ja možda znam nešto malo o tome, ali očigledno ako nastupate, da li zaista verujete da on ima platu od 100 hiljada?
Da, ja verujem, jer i ja sam u politici malo duže, imam istu imovinu koju sam imao i pre 16 godina. U čemu je problem ovde? Neko smatra da treba da dođe na vlast da bi krao? Ne vidim da je to u redu, da instrument vlasti bude način da se bogatite? Ne može, u ovoj Vladi to ne može i nemojte da ulazite više u tu priču. Ili se postavljate da vam je to namera, ukoliko dođete na vlast? Takve priče ne stoje.
Još nešto, kao što se često spominje, u Srbiji se živi teško i onaj ko vodi državu odgovara za svakog njenog građanina, za svako dete, za svakog čoveka, za svakog penzionera. Ako hoćete o njima da brinete, kao što pričate o porodicama – da, ja želim da pomognem …

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Privodite kraju.

Zahvaljujem.
Gospodine Ćiriću, dao sam vam i više.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Zahvaljujem, gospodine Nogo.
(Srđan Nogo, s mesta: Neverovatno.)
Šta je neverovatno?
(Srđan Nogo, s mesta: U sred rečenice ste mi isključili mikrofon.)
Ne, nije mene strah uopšte, taman posla. Ja se nisam bojao ni kada sam bio opozicija.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku.

Privedite kraju, gospodine Martinoviću.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, povreda Poslovnika.

Gospodine Nogo, smatram da nije prekršen Poslovnik.
Ako je neko prekršio Poslovnik, ja sam ga prekršio što sam vam dozvolio da pričate o Vladi Republike Srbije, a po članu 107. Poslovnika radi se o kandidatima za članove Komisije za hartije od vrednosti koje predlaže Odbor za finansije i koje bira Narodna skupština, a vi ste sve u to upleli Vladu koja je izvršni deo vlasti i na taj način urušili dostojanstvo Narodne skupštine.
(Srđan Nogo dobacuje.)
Izgleda mi, gospodine Nogo, da vi prečesto sanjate Aleksandra Vučića.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.

Gospodine Martinoviću, molim vas bez ličnog obraćanja.

Privedite kraju.