Dame i gospodo narodni poslanici, za vreme ove diskusije naslušao sam se svega i svačega. Čini mi se da pojedine političke stranke ne žele da prihvate odgovornost zašto nam je danas stanje u prosveti ovakvo, i to političke stranke bivšeg režima.
Ja ću da podsetim kako su funkcionisale sve vlade Republike Srbije, od 2001. godine do 2012. godine. I takav način vršenja vlasti nas je doveo u ovu situaciju da sada umesto da pričamo o reformisanom društvu i o tome kako ćemo jednu odličnu proizvodnju i privredu da napravimo još boljom, mi pričamo o pomoći zaposlenima u prosveti i o merama štednje.
Do 2012. godine, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije nije ni postojala. Postojali su ministri, koji su svoj resor smatrali svojom privatnom imovinom i na osnovu broja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kalkulisali, vršili vlast i ucenjivali ostale članice Vlade. Pa je ministar prosvete, da bi podigao platu zaposlenima u prosveti, rekao – ako ja ne dobijem sredstva, moji poslanici neće više da glasaju za zakon. Pa je ministar zdravlja to isto govorio. Pa je ministar zadužen za rad, boračka i socijalna pitanja govorio – ako nema povećanja penzija, moji poslanici neće da podrže Vladu Republike Srbije. I na šta se stvorila Vlada Republike Srbije? Vlada Republike Srbije se stvorila na protočni bojler pojedinih ministara u Vladi, koji su besomučno, da bi se dodvorili biračkom telu, zaduživali privredu. I umesto da se Vlada Republike Srbije bavila ekonomskim pitanjima i ekonomskim razvojem, iz koga bi finansirali zarade u prosveti, zdravstvu, Vojsci, policiji, bavili su se kreditima.
Najviše me je iznenadila jedna velika politička stranka, tada velika, sada stranka koja se bori za opstanak na političkoj sceni, sa stotinak poslanika – dozvolila je da je ucenjuju. Zašto? To će morati sama ona da da odgovor na tako nešto. Ali, što je najgore, ja mislim da nije bila ucenjivana samo od ministara koji su bili u toj Vladi, nego je bila ucenjivana i od tajkuna kojima je pravila usluge dok je vršila vlast. To je bio onaj period kada je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla. To je bio onaj period kada smo krenuli vrtoglavo u ambis koji se zove javni dug. To je bio onaj period kada je moralo da se izdrži četiri godine, po svaku cenu, jer se neko bojao izbora. To je bio onaj period kada ste jednog ministra finansija, koji je hteo da reformiše srpske finansije, mislim na Dianu Dragutinović, smenili i ponizili ovde, da biste mogli da ispunjavate želje tajkunima. Vama je to smešno, meni nije. Jer, da ste bili u pravu, rasturili biste tu Vladu i tu Skupštinu i izašli na izbore. Šta je tu problem? Jer ne funkcioniše koalicija? Raspišite izbore, izađite i da se izmerimo svi. Vama se to nije sviđalo. Niste ni smeli. I nemojte onda da mi kažete da ste imali dobre namere. Niste, jer ste branili šaku vlastu, jednu, dve, tri, četiri fotelje i upropastili 10 miliona ljudi.
Zato sada raspravljamo ne o tome kako da našu privredu napravimo još konkurentnijom, da budemo vodeća zemlja u regionu po ekonomskom razvoju, nego raspravljamo o tome, o merama štednje, o javnom dugu i o tome kako je ova Vlada uspela, posle niza carstava, malih ministarstava, da bude na prvom mestu jedinstvena, da ostvari rezultat i da od zarađenog, prvi put, da neku pomoć. To je početak tih promena o kojima govorimo.
Ne možete da živite na kreditima. Ne možete da živite na iluzijama. Probajte to kući, stavljajte svoje kuće i svoja imanja pod hipoteku da biste putovali po celom svetu. Nećete? A zašto ste to onda radili sa Srbijom? Vama je to smešno, meni nije. Ja nemam rezervnu domovinu. Nemam rezervni ni grad. Nemam ništa rezervno. Zato meni nije to smešno. Meni je samo jadno što sam svojim prisustvom učestvovao u svemu tome, iako sam govorio da ćemo na kraju da dođemo do ovog rezultata.
Zato će Srpska napredna stranka u Danu za glasanje da podrži ovaj zakon. Zato što po prvi put u Srbiji, posle dugo godina, nije štampan novac da bi se nešto isplatilo, nisu podizani krediti da bi se nešto isplatilo. Zarađeno je iz privrede i koliko god da je to možda skroman iznos – naš je. Po onoj narodnoj – bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Barem je naše i počećemo polako da sređujemo društvo, da ga uređujemo i da za ne tako baš puno godina naši građani budu zadovoljni.
Kad se sve ovo promeni i kad, kako reče premijer, neka druga većina bude vodila Vladu Republike Srbije, ne samo da ćemo im ostaviti državu uređenu, nego će oni biti rasterećeni od toga da pričaju šta smo mi radili, šta ste vi radili. Mislim da vas taj sud šta ste vi radili najviše plaši.