Izvinite, gospodine Đurišiću.
Gospodine Kariću…
(Ivan Karić, s mesta: Opsovao mi je mater.)
Ja njega nisam to čuo, ali čuo sam kako ste vi njemu dobacivali, mnogo pre nego što je bilo bilo kakve diskusije između vas i njega. Zato vas molim da ne dobacujete narodnim poslanicima i ne ometate gospodina Đurišića u daljem radu.
Izvolite, gospodine Đurišiću.

Gospodine Đurišiću, mi smo sa zakonom koji reguliše „Beograd na vodi“ završili.
Da vas podsetim, pošto imate primedbi na moj rad, član 108. Poslovnika, stav 1. – O radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Član 106. stav 1. – Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Tako da vas molim da svoju diskusiju upodobite članu 106. stav 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji je donela vaša većina.
Izvolite.

Gospodine Đurišiću, ovo vam poslednji put kažem, imam dva izbora. Ili da počnem da vam izričem opomene do oduzimanja reči, što vi očigledno želite, ili da odredim pauzu dok konačno ne spremite diskusiju koja će da bude u skladu sa članom 106. stav 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Izvolite.

Gospodine ministre jeste li zatražili reč?
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Zahvaljujem.
Reč ima, pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Marko Đurišić. Izvolite.

Molim vas bez ličnog obraćanja.

Molim vas bez ličnog obraćanja.

Vreme, gospodine Đurišiću.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, replika.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Gospodine Đurišiću, po kom osnovu?
(Marko Đurišić, s mesta: Gospodin ministar je govorio o Borisu Tadiću.)
Izvolite.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.