Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici SRS su uglavnom rekli sve o ovom zakonu. Ja bih samo u nekoliko detalja ponovio, smatram sebe za stručno lice i kao profesora fizičke kulture i, donekle, poznavaoca smučanja.
Ja bih krenuo od člana 3, o kome je već bilo reči da, skijalište predstavlja samo ako je osvetljeno i ako je osvetljeno je skijalište.
Međutim, skijalište je svaki teren pogodan za smučanje, spuštanje smučkama niz brdo i svaki takav teren je skijalište. Ima tu još dosta nelogičnosti, koje mogu lako da se isprave i koje ne bi narušile zakon, koje mogu biti prihvatljive za ministra. Mislim da bi se donekle zakon upristojio i bio bi prihvatljiv.
Osvrnuću se na zaštitnu zonu ski-staze. To je prostor širine do pet metara. Ipak treba da ima neka distanca, neka razdaljina koja bi predstavljala određenu bezbednost za lice koje izgubi smučku, pa ne može da se spusti smučkama, mora da ide peške niz stazu ili ako želi da ide uz stazu.
Dešavalo se da se smučar popne ski-liftom uz stazu i kada pogleda strminu naniže on skine smučke na leđa i siđe dole. Preceni svoje mogućnosti kao smučara i prinuđen je da se spusti.
Potrebna je ta minimalna zona od nekoliko metara, tri do četiri, pored ski-staze da bi bila bezbednija. Ja sam na Kopaonik išao još u ono doba kada nije bilo ovako prebukirano i prenatrpano. Više ljudi skromnijih primanja ne mogu ni da privire tamo.
To je postalo mondensko skijalište gde možete videti samo džipove i besna kola i automobile. Tačno je to, ministre, BMV, Audi, Mercedes i ostale vratolomije. Sada tamo divljaju, bob-sanke, tako nekontrolisano da je nebezbedno.
Ja nisam primetio u zakonu da je predviđeno, što je u mnogim zapadnim zemljama zabranjeno, kretanje motornim vozilima na skijalištima, dozvoljeno je do određene visine, određenog mesta gde se parkiraju automobili, a na samim skijalištima se koriste vozila koja se kreću na električni pogon.
To imate na mnogim skijalištima u Francuskoj, Švajcarskoj, a znajući da na Kopaoniku uspeva kao retka vrsta Pančićeva omorika, njoj verovatno ne prijaju izduvni gasovi ugljen-dioksid i ugljen-monoksid, i doći će do degradiranja jedne, lepe, izuzetne planine.
Isto tako, ovde je već rečeno da nije trebalo praviti velike kapacitete na vrhu planine, već da je bilo velikih mogućnosti dole u Brzeći ili sa druge strane u Jošaničkoj Banji, da je tamo trebalo graditi smeštajne kapacitete, a do vrha graditi ili gondole ili sedačnice ili ski-liftove koji mogu da skijaše izvuku na vrh planine i da skijaš tamo obavi ono zbog čega je otišao na planinu.
U članu 8. je rečeno da ne treba, da se ne sme graditi na terenima koji su podložni odronu kamenja, lavinama. Pa, mislim da tamo niko neće graditi čisto iz ekonomskih razloga, jer ako se desi jednom nesreća niko više neće otići tamo. Mislim da to baš i nije najlogičnije.
Isto, ovaj član 12. ne bih komentarisao, da se za skijanje koristi ski-staza samo ako postoji određena količina snega, mada smo se mi kao deca i na travi malo skijali, ali treba malo jača strmina.
U članu 19. – lepo je ovo što sve staze treba da budu obeležene, jer, na kraju krajeva, ima skijaša veštijih, ima početnika, ima ljudi u godinama i ne zavisi skijanje samo od veštine, već zavisi od kondicije, od stanja organizma.
Jer, čovek u nekim zrelim godinama, bez obzira koliko je vešt, ne može nešto žešće da izvede na ekstremnim stazama kao što su bile staze na Brezovici, na Kopaoniku i nisu tako strme staze, osim one Duboke što ide prema Brzeću, koja je i testirana i pripremljena za vrhunska takmičenja.
Ovde piše – ''ekstremno teška pista''. Pista, meni više zvuči za trke Formule jedan, nego za skijašku stazu, jedino ako se ide preko pa se preskoče i borovi i jelke.
U članu 28. kaže se: ''Mehanizacija za uređenje ski-staze može da se koristi u vreme kada žičare i ski-liftovi ne rade''. Mislim da treba na određenim stazama da se uvedu oni rat-trakovi i ostale sprave za uređenje staze, da se jednostavno ugasi ski-lift da ne bi došlo do povređivanja.
Jer, neko je vešt neko nije vešt, neko može da se zaustavi na dva metra, a neko ne može ni na 50, tako da bi to bila jedna dobra ispravka.
U članu 31. kaže se: ''Prevoz žičarom je oblik javnog prevoza i obavlja se prema utvrđenom redu vožnje''. Žičara radi kontinuirano, znači dok se ne ugasi. Mislim da žičara nema red vožnje, već ima radno vreme kada se pali i kada se ugasi završava se rad.
Oko osvetljenja ski-staza, mogu određene ski-staze, ne mogu sve biti osvetljene. Neko se noću smuča, neko drugi nešto drugo voli da radi, tako da i to ne bi moralo da bude uslov za sve ski-staze da budu osvetljene.
Redarska služba, to je član 53. kaže: ''Redarsku službu može obavljati lice koje ima završenu srednju školu'', ne znam zašto, ''i koje pokaže uspeh na posebnoj proveri znanja''.
Mi smo kao studenti fizičke kulture polagali posle određenog kursa ili u sklopu predmeta kada smo polagali na primer za učitelje skijanja ili za spasioca na bazenu, reci ili jezeru, imali određeni ispit bez obzira što smo položili ispit plivanja ili smučanja.
Kaže se u članu 54. tačka 4) redar da ''obavesti turističkog inspektora ukoliko se skijaš ili drugi neposredni korisnik skijališta u korišćenju skijališta ne pridržava utvrđenog reda na skijalištu''.
Tačno je, treba takvog privesti redu, ali da li inspektor ima i fizičku snagu da savlada nedisciplinovanog? Tu treba uključiti i policiju.
Koliko sam video na Kopaoniku ima patrola policije, i da rasteretimo malo budžet Ministarstva unutrašnjih poslova, mogu da prekomanduju neke u policiju na smučkama.
Pošto je mnogo toga rečeno i da se ja ne bih ponavljao, moram samo još nešto da kažem. Ja sam sa ministrom na jednom Odboru za turizam pomenuo mogućnosti Topličkog okruga, moram to da ponovim. Lukovska Banja se nalazi na Kopaoniku, vidim da nije planirano da se tamo nešto gradi, ona je na preko 1.000 metara nadmorske visine, okolni vrhovi su na 1.300, 1.400 metara.
To su izuzetno lepe padine Kopaonika, izuzetni uslovi za nordijsko smučanje. Tu bi moglo da dođe do boljeg iskorišćenja kapaciteta zato što bi se kombinovao banjski i planinski turizam i mislim da bi ulaganje bilo isplativo i ekonomski održivo, a Topličkom okrugu bi mnogo značilo.
Sada bih postavio jedno poslaničko pitanje kompletnoj Vladi Srbije: zašto su zaboravili Toplički okrug, zašto se ništa ne ulaže tamo, zašto nije planirano nigde?
Tačno je da nemamo Šiptare kao nacionalnu manjinu, ali imamo Rome, jer sva sredstva koja su planirana izdvajaju se tamo gde ima Šiptara. U Toplici nema Šiptara, ali ima sirotinje, ima poštenih i čestitih građana koji svakodnevno pitaju i mene kao opozicionog poslanika zašto ja ništa ne učinim za Toplički okrug.
Ja im kažem da nisam moćan, kažem im da su ministarstva tako podeljena da su da kažem etnički čista ili partijski čista da praktično poslanici mogu da prozovu, ja ovo činim u ovom trenutku da mi moji Topličani ne zamere i da kažu – nisi se nikada javio da nešto tražiš.
Jesam, uvek sam koristio priliku da nešto tražim za Toplički okrug, da se nešto učini, jer šteta je. Toplički okrug je dao mnogo doprinosa u svim ratovima i u zadnjem.
Odaziv na mobilizaciju je bio 98% u Topličkom okrugu, ne samo u ovom ratu nego u svim ratovima.
Određeni treba da se seti, Vlada Srbije, da postoji Toplički okrug pogotovo što je to raseljeno područje, da opština Kuršumlija ima manje stanovnika, skoro duplo, nego pre 50 godina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, najzad je došao posle više odlaganja ovaj predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Izuzetno je značajan i važan zato što je doping u sportu uzeo takvog maha da preti da razori i psihičko i fizičko zdravlje mladih ljudi i izuzetno talentovanih sportista.
Činjenica je da sve mlađi i mlađi naši sportisti odlaze u inostranstvo, a pre svih sportova u košarci, odbojci, fudbalu, tako da se pre vremena, pre zrelosti organizma poseže za nedozvoljenim sredstvima koja trenutno daju rezultat, ali u dužem vremenskom periodu ostavljaju trajne psihičke i fizičke posledice.
Naime, od psihičkih stimulansa koji se koriste i koji su izuzetno opasni, i koji često dovode do smrti, koriste se stimulansi koji blokiraju jedan sistem u mozgu koji obaveštava organizam da je došao do krajnjih granica snaga. Sportista deluje dalje, napreže sve svoje krajnje mogućnosti i često dolazi do smrti.
Taj stimulans se najčešće koristi kod sportova koji traže izuzetnu izdržljivost, a to je pre svega biciklizam, maraton i slični sportovi.
Što se tiče ovde spomenutih anaboličkih steroida, izuzetno su opasni i u kratkom vremenskom periodu daju rezultate i povećavaju izuzetno mišićnu snagu i masu. Oni deluju i na bazi su testosterona i deluju na ljudski organizam, a žlezde koje proizvode testosteron zakržljaju i to trajno ostavlja posledice na kasniji život.
Ovde se pominju razne kaznene odredbe i tu treba napraviti neku gradaciju, a naročito kada se uhvati da se mladi sportista, a pogotovo maloletnik, dopinguje, jer oni često nisu svesni, željni uspeha, željni rezultata. Oni posežu sa tim nedozvoljenim sredstvima, a često u saradnji sa klupskim lekarima i trenerima koji su, isto tako željni uspeha, željni novca, jer krajnji rezultat bavljenja sportom, vrhunskim sportom, jeste novac. Tu su umešani razni menadžeri i razni mešetari koji žele na brzinu da naprave veliki rezultat i velike pare.
Kao profesor fiskulture dugogodišnji u srednjoj školi, upoznat sam sa svim štetnim posledicama opojnih droga, raznih stimulativnih sredstava na zdravlje dece. Po svim analizama, sve je više prisutna droga u školama i Ministarstvo prosvete bi trebalo da povede jednu širu akciju protiv korišćenja opojnih droga i raznih stimulativnih sredstava preko sredstava informisanja, da se naprave spotovi, da sve televizije budu dužne da to prikazuju. Kada mogu da prikazuju one planinare koji vole pivo, mogu da prikažu i nekog zdravog i mladog sportistu koji je isključivo svojim radom uspeo da postigne izuzetne rezultate.
Reče ministar da je donošenje ovog zakona međunarodna obaveza. Slažem se sa tim. Još veća obaveza je i parlamenta Srbije, i Vlade Srbije i Ministarstva prosvete i sporta da imamo zdravu naciju, da imamo zdravlje ljude, i psihički i fizički, jer smo svedoci da je u školama sve više fizičkih deformiteta, deformiteta kičme, stopala i apelovao bih na ministra, ako me čuje, da vrati treći čas u srednje škole koji je davno ukinut.
Kao čovek iz struke znam da je dva časa nedeljno nedovoljno i da se ispita, doduše. U osnovnim školama da, a u srednjim nije još. Koliko znam. Apelujem na Ministarstvo da vrati treći čas fizičkog vaspitanja u škole jer posle završetka osnovne i srednje škole 99% ljudi i dece ne nastavi da se bavi sportom, a izuzetno je važno i korisno da se sportom bavimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. Predloga zakona o javnom dugu koji, kao i ostali naši amandmani, glasi da se član 13. briše. Kako ne bi ispalo da je ovaj amandman besmislen, moraću da pročitam član 13, pa da razjasnim o čemu se radi u ovom članu zakona.
Član 13. Predloga zakona o javnom dugu glasi: ″Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova. Obaveza otplate javnog duga iz stava 1. ovog člana može biti u domaćoj ili stranoj valuti. Otplata javnog duga ima stalnu aproprijaciju u budžetu Republike i prioritet u isplati u odnosu na ostale javne rashode utvrđene zakonom kojim se uređuje budžet Republike. Odredbe zakona kojim se uređuje budžetski sistem koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budžeta ne odnose se na otplatu javnog duga.″
Šta ovo znači? Ukratko, ovo znači da je otplata preuzetih kredita u prednosti nad penzijama, platama za prosvetu, sredstvima za zdravstvo, sredstvima za dečije dodatke, tako da stavlja u jedan nezavidan položaj buduću vlast koja će morati da otplaćuje ove kredite koje će Mlađan Dinkić uzimati i za šta treba i za šta ne treba. Ovo bi otprilike izgledalo kao kada bih se zadužio, pa da moja deca i moji unuci imaju obavezu da to otplate, a sve to i taj dug je u prednosti nad njihovim osnovnim životnim potrebama, tako da je ovo član koji nije primenljiv i koji ne vodi ničemu. Zamolio bih narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman i da kompletno ovaj zakon padne. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Amandman glasi: "Član 9. briše se". Član 9. glasi: "U slučaju povećanja osnovnog kapitala agencije izdavanjem novih akcija, u skladu sa zakonom, učešće Republike Srbije u akcionarskom kapitalu agencije ne može biti manje od 51 posto od ukupnog iznosa akcionarskog kapitala".
Ovaj član se nadovezuje na prethodni član 8. tačka 2) - donacije domaćih i stranih pravnih lica, pa i fizičkih. E, sada imamo primer jedne formirane banke koja je najpre formirana državnim novcem, ali je kasnije čudnim finansijskim transakcijama postala privatna banka, pa se bojim da će dokapitalizacijom od 49 posto agencija za finansiranje izvoza Republike Srbije postati čak i privatna, jer smo imali primer da je jedna banka koja je formirana državnim novcem postala privatna banka.
Dalje, što se tiče agencije, SRS je principijelno protiv formiranja agencija, zato što do sada formirane agencije nisu opravdale svoje postojanje. Lično sam imao jedno loše iskustvo sa Agencijom za privatizaciju, gde je Odbor za privatizaciju više puta donosio odluke za raskid ugovora, ali Agencija za privatizaciju se stavljala iznad Odbora. Odbor za privatizaciju po zakonu treba da kontroliše Agenciju i Agencija za privatizaciju nije postupala po odlukama Odbora za privatizaciju, pa se bojim da će i ova agencija koja će biti formirana biti iznad svih organa vlasti i radiće na svoju ruku.
Tu može doći do sukoba interesa, jer će najverovatnije tu dokapitalizaciju izvršiti velike banke koje će imati velikog uticaja na izvoznu politiku.
Posebna stvar je u tome što je pitanje šta će ta agencija izvoziti. Privreda je urnisana, a poljoprivreda je na izdisaju. Ovde su pominjane maline, kupine, višnje; dolazim iz kraja gde je višnja bila veliki izvozni brend, gde je država dobijala 100 miliona maraka od izvoza. Dakle, od pre par godina to pada i prošlogodišnji rod višanja nije naplaćen, a ovogodišnji je 15 dinara u otkupu. Jedna trećina para se isplaćuje odmah, a ostalo kad se vidimo. Ja, kao proizvođač višanja, deo prošlogodišnjeg roda nisam naplatio i počeo sam da krčim, nisam brao ove godine višnju, zato što se ne isplati da se bere.
Država ovim gubi mnogo, a posebno oni ljudi koji to proizvode i gaje. Isti je slučaj sa ostalim poljoprivrednim proizvodima, pa ne bih šire ulazio u to, jer su vam poznate sve te stvari.
Mislim da je ovih 25 miliona evra koje je država planirala da izdvoji iz budžeta, a koje nema, trebalo uložiti u neku postojeću banku da bi se pospešio razvoj privrede, da bi se poljoprivreda stavila na noge i mislim da bi bilo mnogo korisnije da se tako uradilo. Agencija kao agencija je veliki potrošač budžetskog novca i mislim da neće opravdati svoje postojanje.
Dalje što bih rekao, mada nije tema, ali moram da kažem, u prokupačkoj opštini je pre šest dana bilo katastrofalno nevreme, uništena je letina u dvadesetak sela prokupačke opštine, u nekoliko sela je uništen krovni pokrivač, oštećeni su prozori i zidovi i ja odavde moram da apelujem na najviše državne organe da upute pomoć, jer ljudima prokišnjavaju krovovi, grad je padao takvim intenzitetom da je kompletne krovove odneo. Zamolio bih i apelovao bih na Vladu i Ministarstvo finansija da hitno izdvoji sredstva kojima će sanirati tu štetu, jer ovaj okrug je ojađen i oni nisu u mogućnosti da sami reše ovaj problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da se ne javim povodom amandmana, jer su poslanici SRS-a posle toliko ponavljanja ovde objasnili da je ovaj zakon potpuno neprimenjiv i da treba doneti jedan zakon o povraćaju imovine, pravi zakon, koji će stvarno omogućiti povraćaj imovine oduzete posle 9. marta 1945. godine. Ne znam iz koga razloga ste naveli taj datum. Nisam dovoljno učen da se setim koji je to važan datum bio 9. marta 1945. godine.
Ali, javio sam se povodom jednog konkretnog primera iz Toplice. Tačnije, manastiru Ajdanovac, koji se nalazi na Velikom Jastrepcu u opštini Prokuplje, oduzeta je imovina, konak, deo imanja i šume, koji je u međuvremenu privatizovan. Pitanje je sada na koji će način to biti vraćeno, ako uopšte bude vraćeno.
Amandmanom koji je podneo Milovan Radovanović predlaže se da se član 10. zakona briše. Nije mi jasno zbog čega se razdvaja imovina i na koji način će se vratiti imovina privatnim vlasnicima, a na koji način crkvama. Zakon ne treba prihvatiti. Treba doneti jedan zakon koji će omogućiti povraćaj imovine svima podjednako, a ne razdvajati imovinu privatnih lica od imovine crkve.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za privatizaciju poslanici Srpske radikalne stranke su podržali ovaj amandman.
Smatramo da je pravedno, iz mnogo razloga, da se on prihvati. Sa ministrom smo razgovarali o tome i ministar kaže da je pravedno, ali nije po pravu.
Međutim, mnoge male sredine, a istakao bih Prokuplje... Prilikom privatizacije Duvanske industrije, koja ima pogone u Prokuplju, Mlinske industrije iz Niša i u narednoj privatizaciji ″Žitopeka″ iz Niša Prokuplje će biti uskraćeno, a i druge male sredine. Mislim da je fer i pošteno da one bar deo kolača dobiju. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na član 13. zakona o mirnom rešavanju radnih sporova koji glasi: "član 13. se briše".
Naime, SRS je u principu protiv osnivanja raznoraznih trošača državnog novca, a to su agencije koje se osnivaju kada treba i kada ne treba, pa je SRS za jedno logičnije rešenje da to rešavaju službe pri opštinama. Predviđena je obuka uz pomoć donacija. Smatramo da se to može uradi i sa stručnim službama, pravnim službama pri opštinama, tako da bi, po nama, to mnogo jeftinije koštalo.
Ministar nije tu, ali ja sam član Odbora za privatizaciju, pa smo imali raznorazne slučajeve da dolazi do velikih sporova između vlasnika preduzeća i radnika, a poslednji slučaj koji bih naveo, pa bih pitao ministra da je tu kako bi to razrešio.
To je jedna firma iz Doljevca, "Agroeksport-Toplica", koja se bavi klaničnim poslom. Poslednjoj sednici Odbora za privatizaciju došao je vlasnik koji kaže da će menjati delatnost, gajiće puževe. On tamo ima radnike koji su stručni ljudi, mesari i koji rade taj posao.
Da li on to misli da će oni puževe da mu kolju tamo, a otpustio je više od polovine radnika. To bi bilo interesantno da razjasnimo, ko će to da razreši i ko će to da miri? Po meni bez, suda tu rešenja nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan novi zakon koji nudi izvesna poboljšanja u odnosu na važeći zakon. Važeći zakon nije valjao ništa i zato ovaj zakon može da pretrpi izvesne kritike od SRS, i da su prihvaćeni svi amandmani koje je SRS predložila, bio bi prihvatljiviji za nas.
Meni, kao prosvetnom radniku, ima nekih stvari koje moram da kritikujem. Pre svega, tu mislim na materijalni položaj obrazovanja, ne samo na plate zaposlenih, već i na materijalni položaj škola, opremljenost škola, a naročito u unutrašnjosti. Uvek su se parametri za škole uzimali iz većih centara, iz Beograda, a na provinciju i na jug Srbije malo je ko gledao.
Škole su veoma loše opremljene i iskoristio bih ovu priliku da pozovem ministra da poseti malo jug Srbije, da vidi kako se dole radi i kako se živi. Započeta je izgradnja jedne škole u Topličkoj Maloj Plani i čisto sumnjam, pošto i ovaj zakon predviđa da je materijalno obezbeđenje škola prebačeno na opštine, da će biti završena.
Pozivam ministra da sagleda taj deo, da poseti Toplicu i da vidi dole kako se radi. Što se tiče struke, ispiti za direktore, meni nije jasno šta će ti direktori polagati. Direktori su iz reda prosvetnih radnika, profesora, i oni poznaju proces rada u školama. Imaju u školi pravnike, šefove računovodstva i meni nije jasno šta direktor treba da uči dalje. Voleo bih da ministar objasni ovde šta će sadržati taj ispit za direktore.
Što se tiče stručnog ispita za licence za profesore, to zovem stručnim ispitom, jer sam taj ispit polagao. Čovek u prosveti, ako je zdrav, ako je sve u redu sa njim, sa iskustvom stiče veća znanja i bolji je profesor. Stručni ispiti su se polagali na fakultetima gde se završavalo i licenca se nije tražila.
Sada meni nije jasno koliko vremena će ta licenca da traje i da li će se polagati ponovo ispit za licencu ili neće. Jasno je meni da dolazi do starosti i do drugih stvari koje ometaju proces nastave, ali postoje lekarski pregledi svake godine koji, po meni, treba da se obavljaju savesno i ako čovek nije više za rad ide u penziju: A da se ponovo polaže za takozvanu licencu, po meni, mislim da je bespredmetno.
Što se tiče ovog pripremnog predškolskog razreda, nije tamo jasno, verovatno će se u drugim podzakonskim aktima objasniti, da li će to biti učitelji ili pedagozi. To će se razjasniti kasnije, jer može doći, ako se to prebaci samo na učitelje, do viška radne snage u predškolskim ustanovama, što ne bi bilo dobro.
Ovde je naveden i disciplinski postupak protiv učenika. Dat je neki rok od 60 dana. Šta će biti ako je to pri kraju školske godine ili je to završni razred, pa se nikada ne povede disciplinski postupak protiv učenika. Znači, taj rok bi možda trebalo da se skrati. Jer, to može biti neki teži disiciplinski prekršaj, za isključivanje iz škole, prođe tih 60 dana i tako to prođe.
Što se tiče završnih ispita, ako nastavnici u školi za osam godina osnovnog školovanja, ili za četiri ili tri srednjeg obrazovanja, ne ostvare uvid u znanje tog učenika, onda mi nije jasno kako to može da se oceni u dan, dva ili tri, koliko će trajati diplomski ispit. Kako može da se sagleda to znanje, jer znamo da se diplomski rad piše kod kuće, koristi se razna literatura i slično. To nije dobro rešenje. Može čak da se desi da učenik bude fizički sprečen da prisustvuje tom ispitu, da ostane bez diplomskog i da praktično ne može da se upiše u srednju školu ili na studije.
U zakonu nije rečeno da li će biti prijemnih ispita za srednje škole i fakultete. Verovatno neće biti prijemnih ispita. Neće? Znači, neće biti, ali ipak mislim da završni ispit nije dobar i trebalo bi savesno ocenjivati učenike tokom školovanja, i da se mogu sa ocenama iz svih razreda tokom školovanja upisivati u srednje škole i na fakultete.
Član kojim se predviđa materijalno obezbeđenje škola iz budžeta opština nije dobar, nije fer prema siromašnim sredinama, jer one praktično ne mogu da pokriju te troškove. To znam, dolazim iz Topličkog okruga, da nijedna opština ne može da pokrije troškove škola, ili vrlo teško, jer je tu ubačeno i stručno usavršavanje, tako piše u zakonu (obraća se ministarki) i sve ostalo što prati to.
Da nam se to ne bi dešavalo upravo tu gde su najsiromašnije opštine Republika treba da interveniše, da se ne bi dešavalo da padaju plafoni ili da deca propadaju kroz patos u školi, a to smo ovde juče čuli.
Što se tiče opisnog ocenjivanja, pošto sam već duže u prosveti, više od 20 godina, pamtim onu abecedu, a verovatno to pamti i većina ovde, kada se tako ocenjivalo muzičko, likovno i fizičko vaspitanje. Deca su izgubila interesovanje za te predmete, pa su čak izbegavala i da pohađaju nastavu. Mislim da to nije dobro. Trebalo bi štampati i posebne đačke knjižice da bi se takva ocena napisala, jer ako se opisno ocenjuje onda je potreban veći prostor u đačkoj knjižici.
Predviđeno je i da se prva dva razreda osnovne škole ne ocenjuju. Mislim da ni to nije dobro zato što su deca navikla da nose kući petice, četvorke, pa i to treba korigovati.
U vezi sa građanskim i verskim vaspitanjem juče smo čuli neka mišljenja, a to piše i u zakonu, da nije moguće promeniti izabrani program, i sa tim ne slažem. Smatram da to treba prepustiti volji dece. U prvom razredu dete još nije u mogućnosti da samo odabere predmet koji će slušati, pa to kasnije treba prepustiti deci tj. da to mogu da promene.
A, čuveno građansko vaspitanje, koje je uvedeno kao pandan verskom obrazovanju, ima jedno ime koje ne želim da izgovorim. Verovatno ga Gašo Knežević zna. To sam čuo od sveštenih lica i nimalo se pohvalno ne izražavaju o njemu. Hvala.