Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo, čitam, prvo, amandman: «U članu 7, Razdeo 8. glava 8.1. funkcija 110, ekonomska klasifikacija 511 - "Zgrade i građevinski objekti" u koloni 6, iznos "334.000.000" zamenjuje se iznosom "475.950.000", u koloni 8 - iznos "334.000.000" zamenjuje se iznosom "475.950.000".
U ekonomskoj klasifikaciji 512 "Mašine i oprema", iznos u koloni 6 - "300.000.000" zamenjuje se iznosom "334.000.000", u koloni 8 - iznos "786.175.849" zamenjuje se iznosom "820.175.849", a ekonomska klasifikacija 551 se briše.»
Kao što je u obrazloženju napisano, Nacionalni investicioni fond o kome pričamo ovih dana, od kojeg pravite kampanju, velika je prevara Mlađana Dinkića i isključivo je namenjen marketingu stranke G17 plus, jer tu nema nikakvih pravih investicija.
Ja ću malo retroaktivno da pričam o nekim drugim stvarima, pa ćemo da se vratimo na ovo što sam sada rekao. Vi ste, kao što je poznato, po dolasku dosmanlijske vlasti, posle 5. oktobra, prvo kaznili penzionere. Smanjili ste penzije ljudima i oni nemaju od čega da žive. Pokušali ste da im uništite i ponos i dostojanstvo, a donekle ste u tome i uspeli. Otpustili ste mnogo ljudi sa 20 i 30 godina radnog staža, raspustili ste firme i sada ti ljudi nemaju gde da rade. Puna je Srbija takvih ljudi. Imamo preko 800.000 nezaposlenih od kada ste vi došli na vlast.
Nije u redu hvaliti se suficitom, non-stop pričati o njemu, jer je poenta u tome kako je on nastao. Suficit je nastao od poreza, od novih nameta koji su došli i koji su napunili budžet. Zato je sada red, po mišljenju SRS - da se taj novac i vrati ljudima koji su to plaćali.
Činjenica je da Srbija nema uopšte strategiju dugoročnog privrednog razvoja, nacionalnu strategiju, odnosno, kao što je gospodin Krasić rekao, nekada je bilo nešto planirano i znalo se šta se gde može i šta se ne može.
Sada se radi sve haotično, i to onako kako želi jedan ili dva čoveka u Srbiji. Takođe, Srbija nema konkurentnu privredu i to je nama svima poznato.
Proizvodnja u celoj Srbiji opada, nezaposlenost se povećava, rekao sam koliko, a investicije su nikakve, stagniraju i opadaju, dok je spoljni dug sve veći i veći. Jedna od osnovnih karakteristika privrednog stanja u Srbiji je opadanje investicija i rasta proizvodnje, a rast nezaposlenosti.
Srbija i mi s njom grca u bezbroj drugih teškoća, koje vaša politika makroekonomske stabilnosti neće rešiti. To se pokazalo. Da ste mogli to da rešite, već biste rešili za proteklih šest godina.
Naprotiv, još je restriktivnija ova današnja politika i fiskalna politika, koja prouzrokuje još veći pad proizvodnje i povećanje nezaposlenosti. U uslovima pada proizvodnje, čak i da se ne vodi politika izrazitog deviznog kursa, depresijacija dinara neće povećati izvoz u znatnoj meri, jer u uslovima pada proizvodnje ima sve manje proizvoda koji bi mogli da se izvezu.
Vi o tome uopšte ne razmišljate.
Deficit platnog bilansa, tekućeg, opet mora da se pokriva novim zaduženjima u inostranstvu i samo će se pogoršavati dalje stanje. Spoljni dug je krajem 2005. godine iznosio oko 7 milijardi dolara, a sada iznosi oko 17 milijardi, i nastaviće, nažalost, da raste.
Rast bruto domaćeg proizvoda, za koji se vi zalažete, zasniva se uglavnom na porastu vrednosti trgovine i usluga, kao i na porastu, odnosno obračunatoj dodatnoj vrednosti, na legalizaciji dela sive ekonomije.
Pokazuje se da se rast bruto domaće proizvodnje ne temelji na rastu investicija i proizvodnje, već je logična posledica restriktivne makroekonomske, kreditno- monetarne i fiskalne politike.
Liberalizacija koju vi sprovodite ovde, a protiv koje se mi borimo od kada smo u ovom sazivu, uvoz i velika apresijacija dinara, donacije i povećano zaduživanje koje činite non-stop u inostranstvu, učinili su da usluge, a posebno trgovina, a ne industrijska proizvodnja i poljoprivreda, učestvuju u rastu domaćeg proizvoda.
Kupovna moć stanovništva, koja se temeljila uglavnom na donacijama i kreditima koje ste dizali i time nas zaduživali, iako ste stalno reklamirali da nam otpisuju dugove, može da se kaže da kada nama otpisuju dugove, dugovi su sve veći i veći, bila je usmerena na kupovinu jeftinijih proizvoda.
Posledice toga su se ogledale u povećanju spoljnog duga, kao i spoljnotrgovinskog deficita, smanjenju domaće proizvodnje, zbog kupovine tih jeftinijih proizvoda, što, opet se vraćamo na početak, dovodi do povećanja nezaposlenosti.
Svi građani u Srbiji to osećaju na svojoj koži, sem ako ne gledaju «javni servis evropske Srbije», jednu lažoviziju, RTS, znaju da je situacija katastrofalna. Kada uključite televizor, teče med i mleko. Nažalost, ko živi u Srbiji zna da to nije tako i džaba vam to što radite.
Od suficita koji postoji treba da se smanjuje dug, kao što su to uradili u Rusiji, a mi smo sada dužni više nego ranije i, kada to kažem, to nije malo, već mnogo.
Iskustva pojedinih zemalja u tranziciji pokazuju da su one započele ekonomski rast posle oslobađanja od nadzora Međunarodnog monetarnog fonda, usvajanjem razvojnog opredeljenja privrede. Vi to ne radite i čak nemate u planu da to uradite. Taj slučaj se pokazao kao ispravan u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Sloveniji, Rumuniji i u još nekim zemljama u tranziciji.
Dakle, najpre treba da se usvoji strategija nacionalnog dugoročnog privrednog razvoja, koja će biti osnov za ukupna strateška opredeljenja u državi. Tu je i pitanje koje je postavljeno - da li je moguće da je naša Srbija toliko nesvesna da treba stalno neko drugi da nam govori šta treba da se radi, a šta ne.
Stalno se govori da nas teraju da pravimo restrukturiranje javnih preduzeća i druge stvari, i s tim se slažem, ali to treba da se uradi tek tada kada se aktivira proizvodnja u Srbiji i kad se 134.000 zaposlenih ljudi u javnim preduzećima zbrine, jer će ostati bez posla, pored stope nezaposlenosti koja sada u Srbiji iznosi preko 30 odsto. Znači, to treba da se uradi onda kada oni budu mogli da nađu posao u novoj proizvodnji.
Ako se to uradi ovako brzo, u rokovima koje nam vi postavljate, samo će više da se poveća stopa nezaposlenosti i smanji proizvodnja, čega se građani Srbije najviše boje. Nijedan problem od onih koje danas imamo - platni bilans, deficit, nezaposlenost, pad proizvodnje - ne može da se reši bez novih investicija. Pri tome, treba voditi računa o opasnosti od ubrzanja inflatorne spirale. Međutim, sadašnje vaše mere i fiskalna politika su toliko restriktivni da investicija od milijardu evra ne može nikako da poveća inflaciju više nego što je ona sada.
Nacionalni investicioni plan kojim se hvalite treba da proizilazi iz strategije dugoročnog privrednog razvoja, a o tome ne razmišljate, a s njom se treba opredeliti za najprofitabilnije privatne sektore, a potom se potpuno usmeriti ka razvoju tih sektora.
Uostalom, pošto se pozivate stalno na tuđa iskustva, zašto se ne bi koristila iskustva, dosadašnja, visoko razvijenih privrednih zemalja i njihovih tržišta i zemalja koje su bile u tranziciji, kao i slična iskustva novoindustrijalizovanih zemalja iz perioda veoma brzog rasta iz 70-tih i 80-tih godina.
Sve te zemlje su došle do liberalizacije spoljnotrgovinske razmene, izvršile privatizaciju, uklopile se u proces globalizacije. Ipak, one to nisu radile metodom šok terapije, otpuštajući s posla svoje građane.
Njihova iskustva ukazuju na činjenicu da u periodu razvoja država ima veliku ulogu i treba da vodi, da odredi razvojnu makroekonomsku i spoljnotrgovinsku politiku, regulisanjem investicionih aktivnosti. Šta imamo sada u praksi?
Gospodin Paja je malopre govorio kako se osećaju i kako posluju današnji privrednici u Srbiji, mali privrednici. Svako ko je imao kontakt sa vama, ne daj bože da mu pomeneš Mlađana Dinkića ili G17 plus, dobije nervni slom.
Kada bi danas pitali privrednike da navedu pet najvećih problema koji tište srpska preduzeća, 95 odsto njih bi stavilo na prvo ili drugo mesto - stepen nenaplaćenih potraživanja od svojih kupaca, odnosno, to su problemi s održavanjem tekuće likvidnosti.
U cilju rešavanja problema koji imaju, a svi znate da ga imaju, to je činjenica, svaka firma može da pokuša da uzme kredit od neke banke, dok banke svoje probleme nelikvidnosti rešavaju uzimajući kredit od neke druge banke u zemlji i inostranstvu.
Mogu da kažem da je ovakav lek opasniji od same bolesti, jer uzimanje nepovoljnih kredita, nama je svima poznato kakvi su oni, nelikvidno preduzeće uvlači u još teže probleme, jer su kratkoročni bankarski krediti izuzetno skupi.
Neki povoljni krediti postoje u državnim fondovima, ali ih je teško dobiti ako niste u milosti određenih ljudi, pre svega, Mlađana Dinkića i ostalih, to smo nekoliko puta dokazivali.
Način da se to reši jeste da se napravi strategija i da se, konačno, novac koji ste uzeli od poreskih obveznika vrati njima.
Imamo situacije kada lokalne samouprave mnogo više brinu, pokušavaju da izbegnu to nametnuto rešenje od strane države, pa osnivaju fondove.
Meni je poznato, na primer, da ih ima u Kikindi, u Vršcu, iz koga dolazim, a to postoji, najverovatnije, i u drugim lokalnim sredinama.
Oni iznose 15 do 60 miliona dinara i, zajedno sa bankama, pomažu malim privrednicima da dođu do kapitala sa kojim mogu nešto da rade, ali pod povoljnijim uslovima, a ne po uslovima banaka. To je jedan pokušaj. Takva rešenja treba da stimuliše država a ne lokalna samouprava.
Nažalost, lokalne samouprave i privrednici su prepušteni sami sebi, mali privrednici, poljoprivrednici, na milost i nemilost države.
To je stvarno stanje sada u Srbiji, to je činjenica.
Vi možete da snimate nove dnevnike i ne znam koje sve novine da plaćate i šta već radite, ali činjenice govore drugačije i džaba vam sve što pokušavate da ulepšate.
Ne možemo da kažemo da smo protiv investicionog nacionalnog programa, ali smo protiv toga da određeni moćnici iz G17 plus dele pare po svom nahođenju svojim partijskim prijateljima, da asfaltiraju po nekoliko ulica u nekom gradu i nekom selu, a naša privreda stoji i grca.
Gospodo, da ste to razumeli, vi biste verovatno to i doneli, zato ćete još dan-dva biti ovde i, hvala Bogu, nikad vas više nećemo videti.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo glasi: član 7. razdeo 30. se briše. Moram da objasnim zašto, pošto ovde ima ljudi koji ne shvataju ni mnogo jednostavnije stvari od toga i uglavnom sede s ove strane (pokazuje levo, gde sede poslanici vladajuće koalicije).
Odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova, na ove ljude koji se sada smeju, koji ne shvataju šta se priča, pa bi bilo dobro da slušaju ili da nešto kažu ako znaju. Oni inače imaju običaj, pa su i na proteklim mojim izlaganjima dobacivali sa mesta, ali normalno ne smeju da izađu za govornicu i ništa da kažu.
Ovo se odnosi na Ministarstvo spoljnih poslova i na više od milijardi dinara koje se troši, daje se bilo kome. Moram da kažem ,gospodo poslanici, vi koji se tako zajedljivo smejete da je ovo, da najjednostavnije kažem da bi narod Srbije razumeo, ovo je za zatvor. Mada šta ste vi sve uradili, u šta ste sve upleteni, ovo još i nije problem po kojem sve osnovu treba da idete u zatvor.
Da vam kažem, gospodo narodni poslanici koji nameravate da glasate o ovome, da ne postoji ni ustavni ni zakonski osnov za finansiranje ovih ministarstava. Znači, osnov za finansiranje određenih ministarstava je Zakon o ministarstvima koji, kao što znamo, niste usvojili, koji kao što znamo nećete da usvojite i kao što znamo nemate dovoljnu većinu. To znate i vi.
Niko ovde nije izabran u Skupštini, niko ne predstavlja Srbiju na osnovu glasova narodnih poslanika, na osnovu glasova građana. Određeni građanin, čak štaviše jedna obična luda ide sama svetom i predstavlja Danu, Vlajka i Srećka i za to ga vi sada plaćate. I onda još dozvoljavamo da takvu osobu, koja takve stvari iznosi i priča o planu B za Kosovo i Metohiju, znači to je jedan običan slučaj za Lazu Lazarevića. Vi sada to želite da nagradite i da platite sa velikom sumom novca.
Evo, sada mogu da kažem da sam ministar spoljnih poslova, isto kao i taj čovek, da li biste vi meni dali 100.000 miliona da putujem po svetu? Normalno da ne biste, ali ovde imate neke više interese koje ćete morati da objasnite građanima. Pozvao bih vas jedan test da uradite, da bilo ko od vaših poslanika izađe ovde i javno kaže Vuk Drašković je moj ministar spoljnih poslova. Pa vi kući ne bi smeli da se vratite. Vaša porodica bi vas isterala iz kuće, izbacila bi vas od sramote.
Ne, ovako je lakše da ćutite, sa mesta da dobacujete, da se cinično smejete, ali ne smete da kažete. Evo, pozivam vas ponovo, izađite i kažite. Baš bih voleo da građani Srbije znaju da je on vaš ministar spoljnih poslova. Pošto sam ubeđen da vi to ne smete da kažete, ali vi ćete ipak glasati i daćete pare takvih ljudima kao što je on.
Da se vratimo na neke druge stvari, vi ste novac ovim rebalansom budžeta odredili za razne varijante, za razno trošenje. Ne bih ponavljao što su pričali poslanici ranije, svima je to već jasno, znači ako ne prebacimo RTS, RTS-u normalno teče med i mleko, ali dobro RTS je postao javni servis evropske Srbije, pa možda će ljudi da poveruju.
Na televiziji pokazuju kako živimo lepo, sve se gradi i cveta, fabrike se otvaraju, a mi ukupno nemamo u Srbiji investicije da zaposlimo 200 ljudi. Stalno se nešto obećava, a ništa se ne radi.
Imali smo problem u proteklom periodu sa penzionerima. Skoro ste uništili penzionere. Smanjili ste im penzije, ne želite da im date plate zato što nisu vaši glasači, tako vi razmišljate. Vi delite ljude konstantno, vi imate problem sa time i mi tu ne možemo da vam pomognemo. Postoje službe koje pomažu ljudima koji imaju psiholoških problema.
Takođe, socijalu ste zapostavili. Dali ste neka određena sredstva koja su vrlo mala. Imamo veliku nezaposlenost. Od kada ste vi došli da nas usrećite 5. oktobra mi imamo 800.000 više nezaposlenih. Zatvorili ste firme, prodali ste najbolje srpske firme.
Ono od čega se normalan domaćin u Srbiji stidi kada proda nešto najbolje, znači u svakom selu, u Vršcu iz koga dolazim, a i u svim drugim selima, kada čovek proda nešto što vredi on se toga stidi, on to nikada ne radi.
Ali, neki se ponovo smeju, nadam se da će ovi iz G17 smeti da izađu pa nešto da kažu, ali ne znaju oni ništa. Oni da znaju nešto, oni bi bili neka stranka, a ne bi imali 1%.
Takođe, otpustili ste nekoliko stotina hiljada ljudi i šta sada? Svi imaju 20-30 godina staža, ko će da ih primi? A novac trošite, arčite, razbijate i ne stvarate novu vrednost gde ti ljudi mogu da rade. Vas treba da bude sramota. Istorija će o tome da sudi, verujem da već sude građani već sada, ne verujem nego sam ubeđen, a znate to i vi. Idite blindiranim automobilima kući, crna stakla, ne smete da idete ulicom. Ali, to je vaša stvar.
Novac koji trošite, koji ste arčili, ne ulažete u neke druge stvari. Svi znamo da se suočavamo u Srbiji sa belom kugom, sa time da nemamo dovoljno dece, da ćemo maltene biološki nestati. Da li je neko predložio u bilo kom vašem NIP-u ili budžetu da se to subvencioniše? Normalno nije, jer to vas ne interesuje.
Privredu ste uništili. Nemamo novih investicija. Ne sećam se kada je nova investicija u Srbiji otvorena. Da ne govorim o vašim tajkunima koji kupuju firme koje su propale, koje prvo uništite, kao na primer Sartid, kao što se spremate sada u Boru, pa onda kupujete, pa kao onda to pravite kao investiciju. Izvinite, gospodo, to nije investicija. Narod to zna, ako vi ne znate to nije mnogo ni važno.
Same investicije da bi uopšte došle mora da postoje neki fondovi. Toliko se novca potrošilo u Srbiji, a vi nijedan dinar ne dajete ljudima da krenu, da dođu malo do nekog novca. U proteklom izlaganju rekao sam da više fondova za razvoj privrede, poljoprivrede i ostalog rade lokalne samouprave, koje su svesne toga jer se nalaze na terenu sa građanima, znaju koji je njihov problem i pomažu im koliko je to moguće.
Ali, nažalost to nije dovoljno, to treba država da radi. Ali vi ne radite to. Imamo razne Betmene, kako ih već zovu, koji pričaju o NIP-u, koji idu tamo i obećavaju u svom nekom stilu "uradiću vam ovo, uradiću vam ono". Prvo ste opljačkali državu, a sad će oni nešto da urade.
E pa, gospodo, da vam kažem, Nacionalni investicioni plan, kojim se toliko hvalite, treba da proizlazi iz načelne strategije, koju vi normalno nemate. Vi ne znate kako želite da razvijete privrednu. Strategijom se treba opredeliti za najprofatibilnije privredne sektore, a potom se u potpunosti usmeriti ka razvoju tih sektora.
Nažalost, vi to ne radite i imate jedan problem.
Gde su sada svi ti krediti koje ste obećavali, kojim ste rekli da ćete da popravite privredu i tako dalje. Imamo jednu situaciju da imamo 17 milijardi dolara zaduženja, da nemamo nikakvih investicija u Srbiji, da su krediti skoro nemogući, znači niko ne može da ih uzme.
Kada danas upitate bilo kog privrednika u Srbiji, znači velikog, manjeg, srednjeg ili bilo koga, da vam navedu pet najvećih problema u Srbiji koji trenutno tište njih, 95% njih staviće na prvo ili drugo mesto stepen nenaplaćenih potraživanja od svojih kupaca, odnosno probleme sa održavanjem same likvidnosti.
U cilju rešavanja problema oni mogu da se zaduže kod banaka, normalno da su krediti kod banaka ogromni, ne isplate se i to će dodatno da ih uništi i vrati na početak. A ovi koji postoje, krediti iz državnih fondova koji su, moramo da priznamo, po prilično povoljnim cenama, to mogu da dobiju ljudi samo koji su bliski partijskim moćnicima, koji su bliski uglavnom G17 plus, koji na osnovu toga dobijaju novac i na osnovu toga su u prednosti u odnosu na ostale.
E sada, da li oni to koriste za proizvodnju ili kao neki članovi G17, bivši ministri, uzimaju da kupuju određenu junad pa da preprodaju, da operu novac, to je već stvar koju smo mi ovde milion puta govorili i građani su to već prepoznali. Molim vas, gospodo, da više ne lažete građane Srbije.
Gospodin Krasić rekao da je Vlada odavno pala, to svi znamo, znate to i vi. Nažalost, ovde se vučete, vi ste spremni za još jedan dan u fotelji da izdržite ako treba još malo bruke i sramote, da vas još malo narod po ulicama napada, ali šta da radimo. Svako o svom obrazu najbolje zna da se stara. Molim vas da se konačno dozovete pameti, da večeras izađete iz ove sale i da se više nikada ne vratite. Hvala.
Posle ovog uključenja u RTS, gde je sve lepo, vraćamo se u surovu stvarnost.
Gospodine Sredoje Mihajlov, ne znam iz koje ste stranke, možda i vi ne znate iz koje ste stranke, ali znam da sam srpski radikal. Smatram da sam častan i pošten građanin i patriota, kome je teško da gleda kako vi uništavate i rasprodajete Srbiju. To vama verovatno ne može da dođe do pameti, ali to nije važno, samo vas upozoravam. Molim vas, ja nisam vaš prijatelj i nikada to neću biti, pa bih molio da me ne oslovljavate takvim bratskim imenom, jer bi to mogao narod pogrešno da protumači.
Samo želim sve vas dosmanlije da podsetim da ste punih šest godina na vlasti. Da li vi znate koliko je šest godina? Za tih šest godina ste obećavali ne šest, nego 60 milijardi dolara, a zadužili ste nas 10 milijardi. Na to treba podsetiti građane, iako oni to znaju.
Prodali ste i zatvorili na stotine firmi, odnosno najbolje ste prodali a ostale zatvorili. Nabrojaću samo nekoliko firmi koje ste zatvorili u Vršcu, jer odatle dolazim: "IMO", "Kluz", "UČA", "Zenit". To je milion i po nezaposlenih ljudi. Ranije je bilo 600.000 ili 700.000 nezaposlenih, ne kažem da je ranije bilo dobro, ali ste vi napravili nesreću ovom narodu.
Znači, vi usrećitelji napravili ste jednu strašnu nesreću ovom narodu i sada je pitanje koga vi ovde lažete. Nas ne vredi da lažete, građane ne vredi da lažete, možda lažete sami sebe, pa imate neki motiv onda da izađete na izbore, ne znam. Možda ćete napraviti neku stranačku hijerarhiju, pošto ste napali poslanike Srpske radikalne stranke, a verovatno hoćete. Verovatno se to ceni, doduše, ne znam u kojoj stranci, ali to nije važno.
Ako je takva situacija nekada bila, kažete da smo mi krivi, zašto sada ne odobrite kredite bez kamata i zašto ljudima ne pomognete, zašto ne pomognete ljudima koji nisu u stranci G17 plus. Svi znamo kako ti fondovi funkcionišu i kako se dele krediti, odnosno znamo ko može da ih dobije. To su pokrajinski krediti, republički krediti i moraš biti u veoma dobrim odnosima sa G17 plus da bi mogao da ih dobiješ. To znaju građani, oni su to čuli, a to možda i vi znate, ali nije važno.
Kada imate suficit, kao što vi kažete, dve godine, stalno se pozivate na zapad, na zapadu postoje poreske olakšice, gde su poreske olakšice dve godine? Pokriće se privreda, zapošljavaju se ljudi, a šta vi radite? Svakim danom sve više ljudi ostaje bez posla. Dokle mislite da će narod da trpi to što vi radite? Mogu da vam kažem da bi vama najbolja varijanta bila da dođu srpski radikali na vlast, onda vas čeka samo zatvor, ne daj bože da dođu građani iza vas.