Dame i gospodo, čitam, prvo, amandman: «U članu 7, Razdeo 8. glava 8.1. funkcija 110, ekonomska klasifikacija 511 - "Zgrade i građevinski objekti" u koloni 6, iznos "334.000.000" zamenjuje se iznosom  "475.950.000", u koloni 8 - iznos "334.000.000" zamenjuje se iznosom "475.950.000".
U ekonomskoj klasifikaciji 512 "Mašine i oprema", iznos u koloni 6 - "300.000.000" zamenjuje se iznosom "334.000.000", u koloni 8 - iznos "786.175.849" zamenjuje se iznosom "820.175.849", a ekonomska klasifikacija 551 se briše.»
Kao što je u obrazloženju napisano, Nacionalni investicioni fond o kome pričamo ovih dana, od kojeg pravite kampanju, velika je prevara Mlađana Dinkića i isključivo je namenjen marketingu stranke G17 plus, jer tu nema nikakvih pravih investicija.
Ja ću malo retroaktivno da pričam o nekim drugim stvarima, pa ćemo da se vratimo na ovo što sam sada rekao. Vi ste, kao što je poznato, po dolasku dosmanlijske vlasti, posle 5. oktobra, prvo kaznili penzionere. Smanjili ste penzije ljudima i oni nemaju od čega da žive. Pokušali ste da im uništite i ponos i dostojanstvo, a donekle ste u tome i uspeli. Otpustili ste mnogo ljudi sa 20 i 30 godina radnog staža, raspustili ste firme i sada ti ljudi nemaju gde da rade. Puna je Srbija takvih ljudi. Imamo preko 800.000 nezaposlenih od kada ste vi došli na vlast.
Nije u redu hvaliti se suficitom, non-stop pričati o njemu, jer je poenta u tome kako je on nastao. Suficit je nastao od poreza, od novih nameta koji su došli i koji su napunili budžet. Zato je sada red, po mišljenju SRS - da se taj novac i vrati ljudima koji su to plaćali.
Činjenica je da Srbija nema uopšte strategiju dugoročnog privrednog razvoja, nacionalnu strategiju, odnosno, kao što je gospodin Krasić rekao, nekada je bilo nešto planirano i znalo se šta se gde može i šta se ne može.
Sada se radi sve haotično, i to onako kako želi jedan ili dva čoveka u Srbiji. Takođe, Srbija nema konkurentnu privredu i to je nama svima poznato.
Proizvodnja u celoj Srbiji opada, nezaposlenost se povećava, rekao sam koliko, a investicije su nikakve, stagniraju i opadaju, dok je spoljni dug sve veći i veći. Jedna od osnovnih karakteristika privrednog stanja u Srbiji je opadanje investicija i rasta proizvodnje, a rast nezaposlenosti.
Srbija i mi s njom grca u bezbroj drugih teškoća, koje vaša politika makroekonomske stabilnosti neće rešiti. To se pokazalo. Da ste mogli to da rešite, već biste rešili za proteklih šest godina.
Naprotiv, još je restriktivnija ova današnja politika i fiskalna politika, koja prouzrokuje još veći pad proizvodnje i povećanje nezaposlenosti. U uslovima pada proizvodnje, čak i da se ne vodi politika izrazitog deviznog kursa, depresijacija dinara neće povećati izvoz u znatnoj meri, jer u uslovima pada proizvodnje ima sve manje proizvoda koji bi mogli da se izvezu.
Vi o tome uopšte ne razmišljate.
Deficit platnog bilansa, tekućeg, opet mora da se pokriva novim zaduženjima u inostranstvu i samo će se pogoršavati dalje stanje. Spoljni dug je krajem 2005. godine iznosio oko 7 milijardi dolara, a sada iznosi oko 17 milijardi, i nastaviće, nažalost, da raste.
Rast bruto domaćeg proizvoda, za koji se vi zalažete, zasniva se uglavnom na porastu vrednosti trgovine i usluga, kao i na porastu, odnosno obračunatoj dodatnoj vrednosti, na legalizaciji dela sive ekonomije.
Pokazuje se da se rast bruto domaće proizvodnje ne temelji na rastu investicija i proizvodnje, već je logična posledica restriktivne makroekonomske, kreditno- monetarne i fiskalne politike.
Liberalizacija koju vi sprovodite ovde, a protiv koje se mi borimo od kada smo u ovom sazivu, uvoz i velika apresijacija dinara, donacije i povećano zaduživanje koje činite non-stop u inostranstvu, učinili su da usluge, a posebno trgovina, a ne industrijska proizvodnja i poljoprivreda, učestvuju u rastu domaćeg proizvoda.
Kupovna moć stanovništva, koja se temeljila uglavnom na donacijama i kreditima koje ste dizali i time nas zaduživali, iako ste stalno reklamirali da nam otpisuju dugove, može da se kaže da kada nama otpisuju dugove, dugovi su sve veći i veći, bila je usmerena na kupovinu jeftinijih proizvoda.
Posledice toga su se ogledale u povećanju spoljnog duga, kao i spoljnotrgovinskog deficita, smanjenju domaće proizvodnje, zbog kupovine tih jeftinijih proizvoda, što, opet se vraćamo na početak, dovodi do povećanja nezaposlenosti.
Svi građani u Srbiji to osećaju na svojoj koži, sem ako ne gledaju «javni servis evropske Srbije», jednu lažoviziju, RTS, znaju da je situacija katastrofalna. Kada uključite televizor, teče med i mleko. Nažalost, ko živi u Srbiji zna da to nije tako i džaba vam to što radite.
Od suficita koji postoji treba da se smanjuje dug, kao što su to uradili u Rusiji, a mi smo sada dužni više nego ranije i, kada to kažem, to nije malo, već mnogo.
Iskustva pojedinih zemalja u tranziciji pokazuju da su one započele ekonomski rast posle oslobađanja od nadzora Međunarodnog monetarnog fonda, usvajanjem razvojnog opredeljenja privrede. Vi to ne radite i čak nemate u planu da to uradite. Taj slučaj se pokazao kao ispravan u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Sloveniji, Rumuniji i u još nekim zemljama u tranziciji.
Dakle, najpre treba da se usvoji strategija nacionalnog dugoročnog privrednog razvoja, koja će biti osnov za ukupna strateška opredeljenja u državi. Tu je i pitanje koje je postavljeno - da li je moguće da je naša Srbija toliko nesvesna da treba stalno neko drugi da nam govori šta treba da se radi, a šta ne.
Stalno se govori da nas teraju da pravimo restrukturiranje javnih preduzeća i druge stvari, i s tim se slažem, ali to treba da se uradi tek tada kada se aktivira proizvodnja u Srbiji i kad se 134.000 zaposlenih ljudi u javnim preduzećima zbrine, jer će ostati bez posla, pored stope nezaposlenosti koja sada u Srbiji iznosi preko 30 odsto. Znači, to treba da se uradi onda kada oni budu mogli da nađu posao u novoj proizvodnji.
Ako se to uradi ovako brzo, u rokovima koje nam vi postavljate, samo će više da se poveća stopa nezaposlenosti i smanji proizvodnja, čega se građani Srbije najviše boje. Nijedan problem od onih koje danas imamo - platni bilans, deficit, nezaposlenost, pad proizvodnje - ne može da se reši bez novih investicija. Pri tome, treba voditi računa o opasnosti od ubrzanja inflatorne spirale. Međutim, sadašnje vaše mere i fiskalna politika su toliko restriktivni da investicija od milijardu evra ne može nikako da poveća inflaciju više nego što je ona sada.
Nacionalni investicioni plan kojim se hvalite treba da proizilazi iz strategije dugoročnog privrednog razvoja, a o tome ne razmišljate, a s njom se treba opredeliti za najprofitabilnije privatne sektore, a potom se potpuno usmeriti ka razvoju tih sektora.
Uostalom, pošto se pozivate stalno na tuđa iskustva, zašto se ne bi koristila iskustva, dosadašnja, visoko razvijenih privrednih zemalja i njihovih tržišta i zemalja koje su bile u tranziciji, kao i slična iskustva novoindustrijalizovanih zemalja iz perioda veoma brzog rasta iz 70-tih i 80-tih godina.
Sve te zemlje su došle do liberalizacije spoljnotrgovinske razmene, izvršile privatizaciju, uklopile se u proces globalizacije. Ipak, one to nisu radile metodom šok terapije, otpuštajući s posla svoje građane.
Njihova iskustva ukazuju na činjenicu da u periodu razvoja država ima veliku ulogu i treba da vodi, da odredi razvojnu makroekonomsku i spoljnotrgovinsku politiku, regulisanjem investicionih aktivnosti. Šta imamo sada u praksi?
Gospodin Paja je malopre govorio kako se osećaju i kako posluju današnji privrednici u Srbiji, mali privrednici. Svako ko je imao kontakt sa vama, ne daj bože da mu pomeneš Mlađana Dinkića ili G17 plus, dobije nervni slom.
Kada bi danas pitali privrednike da navedu pet najvećih problema koji tište srpska preduzeća, 95 odsto njih bi stavilo na prvo ili drugo mesto - stepen nenaplaćenih potraživanja od svojih kupaca, odnosno, to su problemi s održavanjem tekuće likvidnosti.
U cilju rešavanja problema koji imaju, a svi znate da ga imaju, to je činjenica, svaka firma može da pokuša da uzme kredit od neke banke, dok banke svoje probleme nelikvidnosti rešavaju uzimajući kredit od neke druge banke u zemlji i inostranstvu.
Mogu da kažem da je ovakav lek opasniji od same bolesti, jer uzimanje nepovoljnih kredita, nama je svima poznato kakvi su oni, nelikvidno preduzeće uvlači u još teže probleme, jer su kratkoročni bankarski krediti izuzetno skupi.
Neki povoljni krediti postoje u državnim fondovima, ali ih je teško dobiti ako niste u milosti određenih ljudi, pre svega, Mlađana Dinkića i ostalih, to smo nekoliko puta dokazivali.
Način da se to reši jeste da se napravi strategija i da se, konačno, novac koji ste uzeli od poreskih obveznika vrati njima.
Imamo situacije kada lokalne samouprave mnogo više brinu, pokušavaju da izbegnu to nametnuto rešenje od strane države, pa osnivaju fondove.
Meni je poznato, na primer, da ih ima u Kikindi, u Vršcu, iz koga dolazim, a to postoji, najverovatnije, i u drugim lokalnim sredinama.
Oni iznose 15 do 60 miliona dinara i, zajedno sa bankama, pomažu malim privrednicima da dođu do kapitala sa kojim mogu nešto da rade, ali pod povoljnijim uslovima, a ne po uslovima banaka. To je jedan pokušaj. Takva rešenja treba da stimuliše država a ne lokalna samouprava.
Nažalost, lokalne samouprave i privrednici su prepušteni sami sebi, mali privrednici, poljoprivrednici, na milost i nemilost države.
To je stvarno stanje sada u Srbiji, to je činjenica.
Vi možete da snimate nove dnevnike i ne znam koje sve novine da plaćate i šta već radite, ali činjenice govore drugačije i džaba vam sve što pokušavate da ulepšate.
Ne možemo da kažemo da smo protiv investicionog nacionalnog programa, ali smo protiv toga da određeni moćnici iz G17 plus dele pare po svom nahođenju svojim partijskim prijateljima, da asfaltiraju po nekoliko ulica u nekom gradu i nekom selu, a naša privreda stoji i grca.
Gospodo, da ste to razumeli, vi biste verovatno to i doneli, zato ćete još dan-dva biti ovde i, hvala Bogu, nikad vas više nećemo videti.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo glasi: član 7. razdeo 30. se briše. Moram da objasnim zašto, pošto ovde ima ljudi koji ne shvataju ni mnogo jednostavnije stvari od toga i uglavnom sede s ove strane (pokazuje levo, gde sede poslanici vladajuće koalicije).
Odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova, na ove ljude koji se sada smeju, koji ne shvataju šta se priča, pa bi bilo dobro da slušaju ili da nešto kažu ako znaju. Oni inače imaju običaj, pa su i na proteklim mojim izlaganjima dobacivali sa mesta, ali normalno ne smeju da izađu za govornicu i ništa da kažu.
Ovo se odnosi na Ministarstvo spoljnih poslova i na više od milijardi dinara koje se troši, daje se bilo kome. Moram da kažem ,gospodo poslanici, vi koji se tako zajedljivo smejete da je ovo, da najjednostavnije kažem da bi narod Srbije razumeo, ovo je za zatvor. Mada šta ste vi sve uradili, u šta ste sve upleteni, ovo još i nije problem po kojem sve osnovu treba da idete u zatvor.
Da vam kažem, gospodo narodni poslanici koji nameravate da glasate o ovome, da ne postoji ni ustavni ni zakonski osnov za finansiranje ovih ministarstava. Znači, osnov za finansiranje određenih ministarstava je Zakon o ministarstvima koji, kao što znamo, niste usvojili, koji kao što znamo nećete da usvojite i kao što znamo nemate dovoljnu većinu. To znate i vi.
Niko ovde nije izabran u Skupštini, niko ne predstavlja Srbiju na osnovu glasova narodnih poslanika, na osnovu glasova građana. Određeni građanin, čak štaviše jedna obična luda ide sama svetom i predstavlja Danu, Vlajka i Srećka i za to ga vi sada plaćate. I onda još dozvoljavamo da takvu osobu, koja takve stvari iznosi i priča o planu B za Kosovo i Metohiju, znači to je jedan običan slučaj za Lazu Lazarevića. Vi sada to želite da nagradite i da platite sa velikom sumom novca.
Evo, sada mogu da kažem da sam ministar spoljnih poslova, isto kao i taj čovek, da li biste vi meni dali 100.000 miliona da putujem po svetu? Normalno da ne biste, ali ovde imate neke više interese koje ćete morati da objasnite građanima. Pozvao bih vas jedan test da uradite, da bilo ko od vaših poslanika izađe ovde i javno kaže Vuk Drašković je moj ministar spoljnih poslova. Pa vi kući ne bi smeli da se vratite. Vaša porodica bi vas isterala iz kuće, izbacila bi vas od sramote.
Ne, ovako je lakše da ćutite, sa mesta da dobacujete, da se cinično smejete, ali ne smete da kažete. Evo, pozivam vas ponovo, izađite i kažite. Baš bih voleo da građani Srbije znaju da je on vaš ministar spoljnih poslova. Pošto sam ubeđen da vi to ne smete da kažete, ali vi ćete ipak glasati i daćete pare takvih ljudima kao što je on.
Da se vratimo na neke druge stvari, vi ste novac ovim rebalansom budžeta odredili za razne varijante, za razno trošenje. Ne bih ponavljao što su pričali poslanici ranije, svima je to već jasno, znači ako ne prebacimo RTS, RTS-u normalno teče med i mleko, ali dobro RTS je postao javni servis evropske Srbije, pa možda će ljudi da poveruju.
Na televiziji pokazuju kako živimo lepo, sve se gradi i cveta, fabrike se otvaraju, a mi ukupno nemamo u Srbiji investicije da zaposlimo 200 ljudi. Stalno se nešto obećava, a ništa se ne radi.
Imali smo problem u proteklom periodu sa penzionerima. Skoro ste uništili penzionere. Smanjili ste im penzije, ne želite da im date plate zato što nisu vaši glasači, tako vi razmišljate. Vi delite ljude konstantno, vi imate problem sa time i mi tu ne možemo da vam pomognemo. Postoje službe koje pomažu ljudima koji imaju psiholoških problema.
Takođe, socijalu ste zapostavili. Dali ste neka određena sredstva koja su vrlo mala. Imamo veliku nezaposlenost. Od kada ste vi došli da nas usrećite 5. oktobra mi imamo 800.000 više nezaposlenih. Zatvorili ste firme, prodali ste najbolje srpske firme.
Ono od čega se normalan domaćin u Srbiji stidi kada proda nešto najbolje, znači u svakom selu, u Vršcu iz koga dolazim, a i u svim drugim selima, kada čovek proda nešto što vredi on se toga stidi, on to nikada ne radi.
Ali, neki se ponovo smeju, nadam se da će ovi iz G17 smeti da izađu pa nešto da kažu, ali ne znaju oni ništa. Oni da znaju nešto, oni bi bili neka stranka, a ne bi imali 1%.
Takođe, otpustili ste nekoliko stotina hiljada ljudi i šta sada? Svi imaju 20-30 godina staža, ko će da ih primi? A novac trošite, arčite, razbijate i ne stvarate novu vrednost gde ti ljudi mogu da rade. Vas treba da bude sramota. Istorija će o tome da sudi, verujem da već sude građani već sada, ne verujem nego sam ubeđen, a znate to i vi. Idite blindiranim automobilima kući, crna stakla, ne smete da idete ulicom. Ali, to je vaša stvar.
Novac koji trošite, koji ste arčili, ne ulažete u neke druge stvari. Svi znamo da se suočavamo u Srbiji sa belom kugom, sa time da nemamo dovoljno dece, da ćemo maltene biološki nestati. Da li je neko predložio u bilo kom vašem NIP-u ili budžetu da se to subvencioniše? Normalno nije, jer to vas ne interesuje.
Privredu ste uništili. Nemamo novih investicija. Ne sećam se kada je nova investicija u Srbiji otvorena. Da ne govorim o vašim tajkunima koji kupuju firme koje su propale, koje prvo uništite, kao na primer Sartid, kao što se spremate sada u Boru, pa onda kupujete, pa kao onda to pravite kao investiciju. Izvinite, gospodo, to nije investicija. Narod to zna, ako vi ne znate to nije mnogo ni važno.
Same investicije da bi uopšte došle mora da postoje neki fondovi. Toliko se novca potrošilo u Srbiji, a vi nijedan dinar ne dajete ljudima da krenu, da dođu malo do nekog novca. U proteklom izlaganju rekao sam da više fondova za razvoj privrede, poljoprivrede i ostalog rade lokalne samouprave, koje su svesne toga jer se nalaze na terenu sa građanima, znaju koji je njihov problem i pomažu im koliko je to moguće.
Ali, nažalost to nije dovoljno, to treba država da radi. Ali vi ne radite to. Imamo razne Betmene, kako ih već zovu, koji pričaju o NIP-u, koji idu tamo i obećavaju u svom nekom stilu "uradiću vam ovo, uradiću vam ono". Prvo ste opljačkali državu, a sad će oni nešto da urade.
E pa, gospodo, da vam kažem, Nacionalni investicioni plan, kojim se toliko hvalite, treba da proizlazi iz načelne strategije, koju vi normalno nemate. Vi ne znate kako želite da razvijete privrednu. Strategijom se treba opredeliti za najprofatibilnije privredne sektore, a potom se u potpunosti usmeriti ka razvoju tih sektora.
Nažalost, vi to ne radite i imate jedan problem.
Gde su sada svi ti krediti koje ste obećavali, kojim ste rekli da ćete da popravite privredu i tako dalje. Imamo jednu situaciju da imamo 17 milijardi dolara zaduženja, da nemamo nikakvih investicija u Srbiji, da su krediti skoro nemogući, znači niko ne može da ih uzme.
Kada danas upitate bilo kog privrednika u Srbiji, znači velikog, manjeg, srednjeg ili bilo koga, da vam navedu pet najvećih problema u Srbiji koji trenutno tište njih, 95% njih staviće na prvo ili drugo mesto stepen nenaplaćenih potraživanja od svojih kupaca, odnosno probleme sa održavanjem same likvidnosti.
U cilju rešavanja problema oni mogu da se zaduže kod banaka, normalno da su krediti kod banaka ogromni, ne isplate se i to će dodatno da ih uništi i vrati na početak. A ovi koji postoje, krediti iz državnih fondova koji su, moramo da priznamo, po prilično povoljnim cenama, to mogu da dobiju ljudi samo koji su bliski partijskim moćnicima, koji su bliski uglavnom G17 plus, koji na osnovu toga dobijaju novac i na osnovu toga su u prednosti u odnosu na ostale.
E sada, da li oni to koriste za proizvodnju ili kao neki članovi G17, bivši ministri, uzimaju da kupuju određenu junad pa da preprodaju, da operu novac, to je već stvar koju smo mi ovde milion puta govorili i građani su to već prepoznali. Molim vas, gospodo, da više ne lažete građane Srbije.
Gospodin Krasić rekao da je Vlada odavno pala, to svi znamo, znate to i vi. Nažalost, ovde se vučete, vi ste spremni za još jedan dan u fotelji da izdržite ako treba još malo bruke i sramote, da vas još malo narod po ulicama napada, ali šta da radimo. Svako o svom obrazu najbolje zna da se stara. Molim vas da se konačno dozovete pameti, da večeras izađete iz ove sale i da se više nikada ne vratite. Hvala.

Posle ovog uključenja u RTS, gde je sve lepo, vraćamo se u surovu stvarnost.
Gospodine Sredoje Mihajlov, ne znam iz koje ste stranke, možda i vi ne znate iz koje ste stranke, ali znam da sam srpski radikal. Smatram da sam častan i pošten građanin i patriota, kome je teško da gleda kako vi uništavate i rasprodajete Srbiju. To vama verovatno ne može da dođe do pameti, ali to nije važno, samo vas upozoravam. Molim vas, ja nisam vaš prijatelj i nikada to neću biti, pa bih molio da me ne oslovljavate takvim bratskim imenom, jer bi to mogao narod pogrešno da protumači.
Samo želim sve vas dosmanlije da podsetim da ste punih šest godina na vlasti. Da li vi znate koliko je šest godina? Za tih šest godina ste obećavali ne šest, nego 60 milijardi dolara, a zadužili ste nas 10 milijardi. Na to treba podsetiti građane, iako oni to znaju.
Prodali ste i zatvorili na stotine firmi, odnosno najbolje ste prodali a ostale zatvorili. Nabrojaću samo nekoliko firmi koje ste zatvorili u Vršcu, jer odatle dolazim: "IMO", "Kluz", "UČA", "Zenit". To je milion i po nezaposlenih ljudi. Ranije je bilo 600.000 ili 700.000 nezaposlenih, ne kažem da je ranije bilo dobro, ali ste vi napravili nesreću ovom narodu.
Znači, vi usrećitelji napravili ste jednu strašnu nesreću ovom narodu i sada je pitanje koga vi ovde lažete. Nas ne vredi da lažete, građane ne vredi da lažete, možda lažete sami sebe, pa imate neki motiv onda da izađete na izbore, ne znam. Možda ćete napraviti neku stranačku hijerarhiju, pošto ste napali poslanike Srpske radikalne stranke, a verovatno hoćete. Verovatno se to ceni, doduše, ne znam u kojoj stranci, ali to nije važno.
Ako je takva situacija nekada bila, kažete da smo mi krivi, zašto sada ne odobrite kredite bez kamata i zašto ljudima ne pomognete, zašto ne pomognete ljudima koji nisu u stranci G17 plus. Svi znamo kako ti fondovi funkcionišu i kako se dele krediti, odnosno znamo ko može da ih dobije. To su pokrajinski krediti, republički krediti i moraš biti u veoma dobrim odnosima sa G17 plus da bi mogao da ih dobiješ. To znaju građani, oni su to čuli, a to možda i vi znate, ali nije važno.
Kada imate suficit, kao što vi kažete, dve godine, stalno se pozivate na zapad, na zapadu postoje poreske olakšice, gde su poreske olakšice dve godine? Pokriće se privreda, zapošljavaju se ljudi, a šta vi radite? Svakim danom sve više ljudi ostaje bez posla. Dokle mislite da će narod da trpi to što vi radite? Mogu da vam kažem da bi vama najbolja varijanta bila da dođu srpski radikali na vlast, onda vas čeka samo zatvor, ne daj bože da dođu građani iza vas.

Samo jedna ispravka, možda je ministar pogrešno razumeo, možda je pogrešno pročitao svoje, ali rast bruto domaćeg proizvoda zasniva se uglavnom na porastu vrednosti trgovine i usluga, kao i poreza, odnosno nove vrednosti, tj. na legalizaciji dela sive ekonomije. Rast bruto domaćeg proizvoda ne temelji se na rastu investicija, proizvodnje, o čemu sam pričao, već je logična posledica te politike koju ste do sada sprovodili, fiskalne i kreditno restriktivne makroekonomske politike.
Sve vreme sam pričao o tome da u Srbiji nema investicija, a vi dokažite da ima, i da nema ulaganja u nova radna mesta, a vi dokažite da ima. Hvala Bogu, građani sami znaju koliko posla imaju i gde su zaposleni u proteklom periodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, principijelan stav i primedba SRS, kao što ste čuli do sada, jeste da je Predlog zakona, kao i većina ovih zakona do sada, rađen za nekoga drugog a ne za građane Srbije, u ovom slučaju za inostrane banke.
Ovde se sve u principu radi za neke inostrane, za neke strance, uglavnom se izbegava da se radi za narod, ali vide to građani Srbije, kao što znate, i kazniće vas na sledećim izborima.
Ovde se takođe pomaže uvoznički lobi koji u poslednje vreme u Srbiji caruje, pa se ovde sve moguće uvozi, i vino, i mleko, i meso, i voda, i jabuke, paradajz, lekovi, šta god kome padne na pamet, sve se uzima i sve se uvozi. Kada se uvozi bilo kakva roba ovde nema nikakve zaštite domaćih proizvođača, ničega, sve je dozvoljeno, samo daj da određeni tajkuni mogu da rade, da se vaši poslovni prijatelji ne osete zapostavljenim, ali kada treba nešto da se izveze, onda dobijamo haos. Svi znate da je to istina. Ubeđen sam da niko neće smeti da kaže da to nije tako, jer ima milion primera da jeste.
Postavlja se pitanje zašto davati pomoć bankama da daju građanima devizne kredite, jer banke svojom kreditnom politikom u Srbiji ojadiše građane, kao što ste čuli, u proteklom periodu, a kao što svi znamo ovu visinu kredita što imaju ovde nemaju nigde drugde. Zašto ljudi uzimaju? Ljudi su siromašni, a naše banke su vašom politikom uništene u proteklom periodu, nema povoljnih kredita za privredu i ljudi su prinuđeni da uzimaju kredite.
Koji je sistem koji vi koristite, da ne govorim da nema povoljnih kredita ni za privredu, za sve ostalo. Kao prvo, firme postaju politikom Vlade, zbog nenaplaćenih potraživanja, zbog velikih poreza, nelikvidne. Šta se onda radi? Da bi kratkoročno rešili tekuće probleme, a tiču se malih i srednjih preduzeća i nelikvidnosti, za njih ste se zalagali pet godina i pričali nam o tome, prinuđeni su da uzimaju skupe kredite i kamate su oko 2,5 - 4%, pa vam je tu inflacija, plus bankarska provizija i time dodatno povećavaju svoje troškove.
Takođe, vi kažete, postoje fondovi za razvoj, ne znam kako ih zovete, koji pomažu privrednicima, ali fondovi za razvoj imaju u ponudi kratkoročne kredite, što za obrtna sredstva, za podsticanje konkurentnosti, likvidnosti domaće privrede, koji se daju po prihvatljivim stopama, ali je potrebna bankarska garancija na određeni iznos kredita, što je teško dobiti i skuplji je početni iznos.
Znači, ništa niste time postigli. Šta to govori? Govori da, u cilju rešavanja problema nelikvidnosti neke firme, svaka firma može da pokuša da uzme kredit, pošto govorimo o tome, od neke banke i da pokuša da se izleči kratkoročno, ali taj lek je veoma gorak, jer ljudi se posle toga zaduže i ne mogu da opstanu. Nelikvidno preduzeće time se uvlači u još veći problem.
Kratkoročni bankarski krediti su veoma skupi, kao što znate, dok je nešto povoljnije iz državnih fondova, a to je vrlo teško dobiti ako niste u milosti vladajuće garniture, posebno G17 plus i ostalih, ali tada vam kredit nije potreban, jer to dobijate na poklon. Sećate se onog bivšeg ministra poljoprivrede koji je dobio 13 miliona dinara i onda se tu dele pare, krediti nisu potrebni. Ja za njih i ne govorim.
Zato nam je privreda propala, zato nam je spoljnotrgovinski deficit ogroman, mislim da nikada nije bio tako veliki, niti će ikada biti i to je nemoguće. Dug je ogroman, cene skaču, inflacija raste i zato imamo monopol u privredi gde se neki ljudi bogate na osnovu ovakvih zakona i zato vam zakon nije dobar, a u principu, da vam kažem nešto, zato vam i Vlada ne valja. Mislim da bi bilo dobro da usvojite amandman, a najbolje bi bilo da povučete zakon, a još bolje da podnesete ostavke.

Gospodine predsedavajući, gospođa Radeta je rekla, a ja bih samo potvrdio da postoji neko pravilo da pijani ljudi ne treba da idu za govornicu. To je osnovno pravilo kojeg treba da se pridržavamo, a pogotovo vi kao predsedavajući Skupštine u ovom momentu. Gospodin koji je ovde malopre bio, koji se predstavlja kao ministar, a liči na pijanog čoveka, u stvari je čovek, i biću vrlo umeren sada, koji ima uporište u svojoj užoj familiji i napao je sve poslanike ovde, izvređao i rekao svakojake nebuloze i neistine.
Zahvaljujući takvim ministrima kao što je on i ostalom šljamu koji je posle 5. oktobra došao na vlast sa fantomkama na glavi, paleći Skupštinu, uništavajući srpsku privredu, banke, poljoprivredu i sve ostalo, niko više ne može da poštuje ništa u ovoj državi, zbog takvih ljudi. Znači, trebalo bi da se pogledaju u ogledalo, da se barem umiju pre nego što dođu ovde. Zato nema više nikakve države, zato ste izveli ovih dana državni udar, morate da se talite i stalno ste nekome dužni, stalno nekome nešto vraćate, držite se za fotelju.
Takođe je rekao nekoliko stvari: kao, brinu se o našim firmama, o svemu, kaže – urgirali smo da radi "Mostogradnja". Vi ste urgirali da radi "Mostogradnja", urgirali ste da ostane Crna Gora, urgirali ste da bolje živimo, urgirali ste da se pohvataju kriminalci, a cela Srbija zna šta ste uradili, svi znaju i to jako dobro znaju, videćete vrlo brzo. Da ne spominjem sve afere, malo je jedan skupštinski dan da se spomenu sve afere u koje su umešani svi ministri, čast izuzecima.
Takođe je rekao jednu stvar, pa bih ga opomenuo, kaže – da je dobio glasova koliko je gospodin Četrović u svom gradu, ne bi bio u politici. Moram da kažem da je u celoj Srbiji dobio 3%, njega neće Srbija, a sada ovde izigrava ne znam šta. Neka izađe na izbore ako je toliko silan i jak, videćete šta će narod da kaže na tim izborima. Pošto je rekao da smo mi pali sa duda, možda smo pali i sa kruške, ali nismo lopuže kao on, hteo bih da se u danu za glasanje glasa o povredi dostojanstva Skupštine od strane ministra Ilića.

Ovlašćeni predstavnik G17 plus je u toku razgovora rekao, između ostalog, da je ovde došlo do dve suprotstavljene strane, znači, Ministarstvo i Stalna konferencija gradova. To je samo zamagljivanje očiju, svi znamo da je to u principu isto. Otprilike, neki spor je verovatno nastao u tome da su predstavnici žutih iz Demokratske stranke hteli da se više usmerava ka njihovoj opštini, iz G17 su hteli u neku drugu stvar i sada je tu, kao, neka razlika i sukob mišljenja. Znači, sukob mišljenja je u okviru iste grupacije, koja isto razmišlja i isto radi, isto je radila i isto će da radi još par meseci. Samo da razjasnimo to.
Ovaj predlog zakona je nastavak nekog niza i samim tim već možemo da budemo skeptični i sumnjičavi. Vi znate, u proteklom periodu, u protekle dve godine donet je zakon gde su, recimo, ulični prodavci na pijacama morali da se registruju, pa je to objašnjavano od strane ministra na televiziji kao porast zaposlenosti i otvaranja novih firmi. Sada se ti isti ljudi proganjaju. Znači, to je jedna od stvari koja nije profunkcionisala.
Takođe, imali smo poreske izmene raznih sistema akciza gde smo već nekoliko puta dokazali da se tu u stvari finansira i favorizuje jedan uvoznički lobi, dokazali smo onda na milion primera, da ih sada ne bih sve ponavljao, ali to u principu građani Srbije znaju.
Juče smo imali zakon o poljoprivredi, gde su poslanici SRS ukazivali na to kako se, recimo, krediti iz raznih fondova dele. To je vezano za Ministarstvo poljoprivrede, ali i za sve ostalo. Znači, uvek se deli samo onima koji su iz G17, samo onima koji su iz te neke žute garniture, i to smo više puta dokazali.
Danas je spomenuto, ja ću morati i na to da se osvrnem, pošto dolazim iz opštine Vršac gde je SRS takođe u vlasti zajedno sa partnerima, vezano za smanjenje broja zaposlenih od 10%. Moram da kažem samo kakva je situacija zatečena u opštini: recimo, u opštini Vršac, a znam da je i na drugim mestima, 2000. godine bilo je oko 200 ljudi zaposleno u upravi i u ostalim preduzećima koja potpadaju pod opštinu, a sada ih ima 400.
Znači, više od 200 ljudi je zaposleno od strane DS-a za četiri godine, a sada se traži da ljude izbacujemo na ulicu.
Znači, mi smo principijelno, što je rekla gospođa Pop-Lazić, protiv toga da ljude izbacujemo na ulicu ma kakvog opredeljenja da su i ma koje političke orijentacije, ali samo hoću da ukažem na neke nelogičnosti koje pokušavaju da se nametnu građanima, šta može da ih čeka, i da se nametne opštinama.
Takođe, znamo zašto izražavamo veliku sumnju bez realnih podataka, a pričaćemo i o konkretnim podacima, kada se radi o zakonu koji je podneo direktno ministar Mlađan Dinkić i G17 plus, jer znamo kriminalnu istoriju te stranke samo u zadnje dve godine, da ne govorim dalje, pa da spomenem aferu "Erikson", Davinić, Dragić, koferče, "Knjaz Miloš", a u proteklom periodu sećate se genetski modifikovane soje i svega ostalog i tako dalje.
Ovde je bila spomenuta opština Inđija kao pozitivan primer, pa sam posle čuo i kritike. Samo moram da vas pitam, gospodo, da li ste vi nekada bili tamo?
Gospodine, naš poslanik Miloš Dišić redovno na ovoj skupštini postavlja pitanje gospodinu Dinkiću da li je upoznat sa kriminalnim radnjama tog nazovipredsednika opštine i da li je neko ikada bio tamo da vidi na šta liči opština Inđija i šta je urađeno sa svim tim novcem koji je navodno dat opštini Inđija.
Postavlja se znači pitanje – ako je dat, ko ga je ukrao, a ako nije dat zašto onda pričate o tome?
Takođe, postoji velika sumnja u odnosu na ovakav predlog zakona zbog iskustva u proteklom periodu.
U proteklom periodu, prošle, pretprošle godine, vezano za dodelu transfernih sredstava, opština Vršac (ja ću uzeti kao primer opštinu iz koje dolazim) uplaćuje u državni budžet preko dve milijarde dinara na osnovu poreza na promet. Transferna sredstva koja smo dobila su bila 30 miliona dinara.
E sada, ako vi mislite da tu ne postoji sumnja da je to neko namerno uradio, ja vam tvrdim da je to namerno urađeno, jer smo upoređivali nekoliko opština koje imaju isti ili sličan prihod, slične su Vršcu, koje su dobijale po četiri puta više. Namerno ne želim da ih spomenem, jer SRS zastupa poziciju da svi treba da dobiju isto, tako da nije važno ko je na vlasti, za razliku od vas mi to ne gledamo. Neću ih spominjati poimence, ali da znate da je situacija takva.
Takođe, pominjalo se, dok su bile neke kampanje za lokalne izbore i sada se koristi to, da sa SRS neće niko da srađuje, da neće ovo, da neće ono, da smo ne znam ti šta. Mogu da vam kažem da je opština Vršac, sa SRS na vlasti, dobila prošle godine veću donaciju od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, skoro milion evra; dobili smo tri puta više sredstava nego od viših organa vlasti. Znači, transferna sredstva su bila 30 miliona, a mi smo dobili 90 miliona bespovratnih sredstava.
Prvo, to samo dokazuje da nije tačno da niko neće da sarađuje sa nama, vidite da se u svim opštinama najviše sarađuje sa SRS; a druga stvar koja je bitna, vidite koliko je to malo što vi pokušavate da prenosite lokalnim vlastima. To je apsolutno pravilo u svim gde nemate direktan interes. Svi znamo kakav G17 ima interes, ne zovu ga džabe firma.
Takođe, govoreći o tome šta opštine treba da dobijaju i o tom vašem zalaganju za neke evropske vrednosti, za ne znam kakve sve stvari, moram da vam napomenem da je Vršac višenacionalna sredina, preko 20% građana opštine Vršac je drugih nacija, najviše rumunske, mađarske i tako dalje. Opština Vršac daje posebna sredstva za pomoć verskim ustanovama, crkvama, rumunskoj pravoslavnoj crkvi i katoličkoj. Takođe, odvaja se za njihove kulturne manifestacije. I da kažemo da sve to što u proteklom periodu od 2000. do 2004. godine nije rađeno, znači, ovo je sada ekstra trošak koji ide.
Takođe, doživeli smo, kada se govori o vašim evropskim vrednostima, da u 21. veku četiri sela u opštini Vršac nemaju vodu, nemaju vodovod, bukvalno nemaju mogućnost za vodu. Sva četiri sela su naseljena 99,9% rumunskom nacionalnom manjinom. Opština Vršac je u proteklom periodu u sva četiri sela dovela vodu i mi nemamo nikakvu pomoć od ministra finansija da nam omogući neka transferna sredstva, čak se oglušuje na sve naše zahteve.
Znamo da ste vi protiv SRS, da ste protiv normalnih vrednosti društva, znamo da ste za kriminal, ali zašto ste protiv nacionalnih manjina, zašto ste protiv tih evropskih vrednosti?
A moram da kažem evropske vrednosti, jer je pre toga jedan vaš poslanik DSS-a, zaboravio sam mu ime, rekao da su evropske vrednosti putevi, cevi, vodovodi i ostalo.
Zašto se protiv toga borimo i zašto su neke opštine više za evropske vrednosti, a neke nisu? Delite, konstantno pokušavate da delite narod i to radite već dve i po godine.
Vezano za neke povoljnosti ovog zakona, neko je ovde već spomenuo, ali PDV, akcize, porez na zarade, porez na dobit uspešnih kompanija u lokalnim samoupravama ostavljeni su na korišćenje Ministarstvu, a opštinama je dat porez na imovinu i na zlatne ribice. Otprilike se na to svodi ono što je opština dobila. Ako to nekom odgovara, hvala vam puno.
Što se tiče smanjenja poreza na imovinu, za koji ste rekli da će se opštine takmičiti ko će da smanji, verovatno svi znate, imate iskustva sa lokalnom samoupravom, da se taj porez najteže naplaćuje; na ribice se nikada nije naplaćivao, ne verujem ni da će sada, jedino ako nekad negde ne pobedite, a verujem da nećete.
Tu je jedan primer kako možete da se bavite opet nekim, uslovno rečeno, lopovlukom: ako negde, recimo, G17 učestvuje u vlasti, može da se smanji ili da se ukine porez na imovinu i onda se obrati Mlađanu Dinkiću i, pošto su iz iste političke partije, oni će da nadoknade nekim drugim sredstvima iz budžeta Srbije. To se dešavalo u proteklom periodu po drugim osnovama, sada se isto dešava. Ako mislite da neko vama veruje da će se sve popraviti preko noći, i sve to pod plaštom brige za narod...
Moram da vam pokažem jedan primer, juče nisam stigao da pokažem, jer nisam imao ovaj papir, gospođi ministarki sa putovnicom; evo kako je prošla briga za narod, moram da vam pročitam.
Radi se o tome da je Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva tražilo od građana u opštini Plandište, to je opština pored Vršca, da se vrati novac koji su dobili za odštetu od poplava prošle godine.
Čak se dešava, o tome ću posebno pričati po amandmanima, da čovek koji je dobio 230.000 mora da vrati 216.000, navodno zbog greške. To nije greška kod jednog čoveka, ima preko 100 ljudi. Vi se igrate ljudskim sudbinama, ali o tome ćemo posebno razgovarati.
Gospodin Nikolić vam je pre neki dan rekao da ste postigli veliki uspeh kao G17, omraženiji ste narodu više nego JUL. Moram da vam kažem da je JUL bio malo dete za vas.
Pošto nije tu ministar, ne znam da li mu je predata pidžama koju mu je Srpska radikalna stranka donela, ali bi mu bilo vreme da je nabavi sam ako nije dobio.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo tražim da se član 5. menja i glasi: ''Polaganje ispita za sticanje profesionalnih zvanja iz člana 4. stav 1. ovog zakona vrši se po programu utvrđenim nacionalnim računovodstvenim obrazovnim standardom ROS 31 - Profesionalno osposobljavanje računovođa.
Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministar finansija. Rešenje o davanju saglasnosti iz stava 2. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku RS".''
Obrazloženje za odbijanje amandmana kaže: ''Amandman se ne prihvata. Rešenje predloženo u Predlogu zakona zasnovano je na pravilima Osme direktive EU i preporukama Svetske banke i iskustvima svih zemalja koje su obrazovale komore revizora. U komorama Austrije, Češke, Nemačke, Mađarske, Slovačke, Rumunije, Hrvatske i u drugim zemljama organizuje se obuka i usavršavanje i sprovode se ispiti za sticanje zvanja ovlašćeni revizor, pa se ne može govoriti da takva praksa ne postoji u drugim zemljama.
Međutim, treba imati u vidu da je u članu 6. stav 2. Predloga zakona predloženo da obuku i usavršavanje za stručna zvanja ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor mogu da organizuju, pored komore, i strukovna udruženja i druga pravna lica itd.''
Pošto se ovde navodi Osma direktiva EU, koja uređuje pitanje tzv. obavezne revizije, zemljama članicama se preporučuje da svoje zakonodavstvo urede ovo pitanje i na osnovu datih smernica.
Netačna je tvrdnja da profesionalne organizacije ne mogu imati ovlašćenja, jer je u članu 3. tačka 2. ove direktive navedeno, svaka država članica imenuje nadležne organe koji su odgovorni za davanje ovlašćenja statutarnim revizorima i revizorskim kućama. Nadležni organi mogu biti profesionalne organizacije, pod uslovom da su one u sistemu javnog nadzora, kako je predviđeno ovom direktivom.
Ovakva odredba je logična, jer je profesija najkompetentnija za ovakve poslove.
Stav da se ne preporučuje da ove poslove radi strukovna organizacija je kontradiktorno, jer nije dobro navodno da to radi Savez računovođa i revizora Srbije, poluvekovna organizacija računovođa, član je IFRS organizacije, ali je dobro da se prihvati predlog da to radi nova strukovna organizacija, komora koja se tek sada formira, bez ikakvog iskustva i referenci, koja uz to je paradržavna tvorevina koja se finansira iz budžeta.
Što se tiče same kontrole kvaliteta direktive EU insistira na tome da države članice obezbede javni nadzor nad obaveznom revizijom, koji nije državni nadzor, kako se pogrešno shvata.
U svim zemljama formirana su posebna tela za javni nadzor nad revizijom, s tim što kontrolu kvaliteta vrše profesionalne organizacije i o tome obavezno dostavljaju izveštaj tim telima u svim zapadnim zemljama, i u onima na koje se vi pozivate. Ukoliko se kroz amandmane SRS značajnije ne popravi tekst Predloga zakona o računovodstvu i reviziji dobićemo mnogo lošiji zakon od postojećeg, sa nesagledivim posledicama po finansijsko izveštavanje u Srbiji.
Dosadašnje iskustvo svih zakona koje je predložio G17 i destrukcija koja je nastala posle toga u privredi Srbije kao činjenica govori sama o tome i zato vas molim da prihvatite ovaj i sve ostale amandmane SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 95. Predloga zakona glasi: "Berza je dužna da Komisiju obavesti o promeni naziva, sedišta ili adrese pre donošenja prijave za upis te promene. U slučaju promena naziva berze, berza podnosi Komisiji zahtev za izdavanje saglasnosti na izmene akata. Uz obaveštenje o promeni iz stava 1. ovog člana, berza prilaže dokaz da ispunjava uslove tehničke opremljenosti".
Amandman koji sam podneo, da se u članu 95. stav 3. briše, nije prihvaćen od strane Vlade. U objašnjenju piše: "Amandman se ne prihvata. Da bi dobila dozvolu za rad berza mora da priloži dokaz o svojoj tehničkoj opremljenosti. Iz tih razloga je propisano da je berza dužna da u slučaju promene sedišta i adrese Komisiji priloži dokaz da i u promenjenom sedištu ispunjava iste uslove tehničke opremljenosti."
Kao što sam u obrazloženju amandmana napisao, ti uslovi za tehničku opremljenost se ne nalaze u samom predlogu zakona, a samim tim i ne mogu biti uslov kojim se neko pravo stiče. Objašnjenje koje ste dali nije svrsishodno. Umesto da dajete ovakva bedna objašnjenja, bolje da gledate, kao što ste čuli u proteklom periodu u izjašnjavanjima poslanika SRS, šta rade vaši partneri, Dinkić, Đelić itd.
Pošto se ovde radi o trgovini hartijama od vrednosti i berzi, dešava nam se već dugi niz godina od petooktobarske revolucije da se firme obezvređuju, pa se onda akcije prodaju po smanjenoj ceni. Taj trend je nastavljen i dalje. Još samo treba da postavite viceguvernera ili guvernera zvanog "koferče" da bude na berzi ili da rukovode samom berzom. Možete vi da date objašnjenje da oni imaju iskustva. Verujemo da oni imaju iskustva, samo se postavlja pitanje, pošto smo videli kako izgleda koferče od 100.000 evra, kako izgleda koferče od par miliona evra? To bi bio najveći problem u celom vašem biznisu.
Predlog vam je da obrišete ceo ovaj zakon, da ga sklonite iz procedure, jer nijedan zakon koji ste do sada obrazlagali nije valjao ili se bar nije primenjivao, čak i ako je donekle nešto i valjalo.
Sve što ste do sada dotakli, ne govorim ništa zbog vas, više zbog građana Srbije, sve ste uglavnom i uništili, počevši od poljoprivrede, firmi, banaka, sada je ostalo tržište hartija od vrednosti.
Samo se postavlja pitanje – dokle? Ja vam savetujem da pomislite i sutra, jer izbori su, kao što znate, vrlo brzo, i šta ćete onda? Nećete svi stići da pobegnete, to je sigurno. Ako stignete pitanje je gde ćete.
Ti koji vas sada lažu i koji vas plaćaju da ovakve zakone donosite neće vas kada više ne budete na vlasti. Sada ste interesantni. Sada kada u Srbiji treba da kupiš neku firmu kaže se – pitaj G17; kada treba da kupiš neku banku – pitaj G17; kada treba da napraviš neki šverc, nešto da uvezeš – pitaj G17.
Posle kada odete sa vlasti neće vas niko. Zato uzmite se u pamet, razmišljajte malo i o budućnosti, ako već ne razmišljate o Srbiji, razmišljajte o svojoj budućnosti i povucite ovakav zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto ima malo vremena, svoje obrazlaganje ću skratiti i pošto su drugi poslanici SRS jasno i konkretno rekli šta fali zakonu, odnosno zakonima koji su na dnevnom redu, neću govoriti u pojedinostima. Samo bih rekao osnovni razlog, za sve zakone koje predlažete ovde, a pogotovo ova četiri, zašto ne treba glasati i zašto ih ne treba usvajati, a osnovni razlog je što ga vi branite i donosite.
U proteklom periodu bili ste vrlo ozloglašeni, čak se u poslednje vreme dešava, a u vezi sa gospodinom ministrom, kada hoćeš da plašiš nekog direktora banke, direktora firme, bilo koga, čak se i deca plaše gospodina Dinkića. Doduše, smeju se, sećate se one emisije sa gutanjem ribica, ali poenta je da ste za šest godina ovde doneli raznorazne zakone i napravili jedno čudo.
Dakle, neki sa kojima sam pričao kažu da ste neznalice, a ja mislim da nije samo to u pitanju, jer je činjenica da to jeste, jer se posle dve godine sve to primeti i vidi, dakle, dolazi do rezultata da i drugi primećuju.
Vi ste, ja bih tako nazvao i žao mi je što gospodin ministar nije tu, vi ste dobar sluga, a kada bih vas pitao, rekli biste – narodnoj državi, a pitao bih samo čijoj, jer našoj niste, našem narodu takođe niste. Nadamo se, valjda je cilj svake Vlade i svakog ministra da narod živi bolje, da se otvaraju radna mesta i da imaju veće plate, a vidite na čemu smo sada. Dakle, posle vaše vladavine od šest godina vidite dokle smo došli.
Vaša konstantna priča pri donošenju svakog zakona je: zakon će da doprinese, pa onda ide – povećanju finansiranja, prihoda, povećanju ovoga i onoga, a kao što vidimo i osećamo posle svega, baš toga nigde nema.
Samo da podsetim šta ste radili u proteklom periodu od uništavanja naših banaka, od uništavanja svih naših dobrih firmi, jer nijedna firma koja je povećana nije dobra, odnosno samo je uništena, dugove ste nam povećali sa 8 ili 9 milijardi na 15 milijardi, sve je manje novih firmi koje se pojavljuju.
Znate, prošle godine ste čak pokušali da ljude koji rade na pijaci prijavite kao nove firme, pa je bilo neko povećanje, ali ove godine ni toga nema. Uvoznički lobi hara, već milion puta smo pokazivali šta radite i šta sve uvozite, za dobru proviziju zna se, a u G17 plus nije problem da se dobije bilo kakva dozvola i bilo šta da se radi. Transferna sredstva koja postoje i koja ste uveli, dobijaju samo vaši ljudi, dakle tamo gde imate vlast, nema nikakvog merila, dovoljno je da budeš drzak i bezobrazan i da budeš član G17 plus.
Da nema nikakvih konkretnih argumenata, kao što ste čuli ima ih, ali da ih nema, na osnovu iskustva iz prethodnog perioda, a to smo imali sa svim zakonima koje ste predlagali, činjenica je da ovakvi zakoni ne treba da se usvoje.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što kaže gospodin ministar, treba uvažiti stvarnost kada se razgovara o ovome, pa bih krenuo sa nekim konkretnim osnovnim i prvim primedbama.
Opšte miljenje svih koji se bave ovom tematikom i koji je razumeju jeste da je zakon prilično brzoplete i dosta loše pripremljen. Ne verujem iz zle namere, ali reći ću i zašto. Mislimo da je jako malo stručnih ljudi ili skoro niko nije konsultovan. Kao što je poznato našoj javnosti, verovatno i gospodinu ministru, postoji oko 20 nekih stručnih ljudi u Srbiji i par udruženja. Niko na toj javnoj raspravi, koja je bila organizovana, nije bio ni pozvan svojevremeno da iznese svoje primedbe i to nije bilo dobro.
Sve ovo što se, kao što smo čuli do sada, dešavalo tokom devedesetih videli smo da je pripremljeno vrlo ozbiljno, da je smišljeno mnogo ranije i sada vidimo da smo poraženi i politički, i ekonomski, i vojno, i ostalo je još samo duhovno. Svedoci smo da je i to duhovno došlo sada na red. Ovaj predlog zakona postaje donekle sramni čin kapitulacije, makar u tome bila prva namera.
Ovaj zakon će izazvati nekoliko i ružnih događaja, koji će neminovno uslediti hteli vi to ili ne. Mislimo da će reagovati svako kada bude video da mu dete odvodi u duhovno ropstvo.
Ovakvi incidentni do sada su bili sporadični i u maloj meri, zato što se narod nadao da će država da ih zaštiti, ali ovim zakonom mi totalno ostavljamo to na milost i nemilost tim našim građanima i sugrađanima.
Pošto ovaj zakon, kao što sam rekao, nije prošao javnu raspravu, sada zakon osporavaju tri različite grupacije ljudi. Prvo, to su ljudi organizacije koje su same te verske zajednice, kako vi zovete, ili sekte kako to govore u narodu, koje bi htele još više prava i mogućnosti, maltene da se izjednače sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Druga grupa su dežurni kritičari, koje je pokazao naš poslanik malopre, to su određene grupacije koje su dežurni kritičari, koje služe da napadaju sve živo samo da se napada po službenoj dužnosti. Mi iz SRS i ostali želimo pravedan zakon, koji neće da nagradi sekte i sve njihove radnje u proteklom periodu.
Da dam jedan konkretan primer. Dešavalo se da pre 20 godina u Srbiji nije bilo Mormona, pa se onda pojavi pet njih, pa onda novcem vrbuju određene ljude, spletkare, mentalnom manipulacijom uzimaju ljude, pojavljuju se, dobijaju imovinu i postaju bogati, i sada ih mi nagrađujemo za to što su radili u proteklih 20 godina ovakvom situacijom.
Dešavalo se da otimaju vernike Srpske pravoslavne crkve mentalnom manipulacijom, da ne govorimo dalje šta sve rade novcem, to nije predviđeno Krivičnim zakonikom, i postavlja se pitanje koja su to krivična dela koja oni u principu rade. Navešću samo nekoliko, mada ih ima velika gomila, neke ste vi sami spomenuli koji su mogući, a to se redovno i dešava.
Znači, lažno predstavljanje i ljudi se pozivaju na kurseve kompjutera, stranih jezika, klubovi borilačkih veština i tako dalje, a iza toga stoje sekte. Imali smo slučaj ugrožavanja javnog reda i mira, bekstvo od kuće, nestanci koji su prouzrokovani delovanjem tih nekih organizacija, odsustvo roditeljskog staranja, gde određeni odrasli ljudi ulaze u sekte i zaboravljaju sve ostale svoje obaveze. To je jedna pretnja i ima ih tako, mogao bih da čitam puno, ali neću iskoristiti toliko vremena citirajući samo ono koje su sve anomalije koje se pojavljuju.
Postavlja se pitanje šta je trebalo uraditi ako smo hteli da dođemo do pravog i konkretnog dugotrajnog rešenja. Trebalo je tražiti pomoć. Mislim da ste tu propustili nešto. Trebalo je tražiti zvanične izveštaje i to od raznih organizacija. Kao prvo, tradicionalnih crkvi i verskih zajednica, da se vidi koliki je broj žrtava sekti, koje su zatražile njihovu duhovnu i psihološku pomoć, da ne bi otvorili ostalima ulaz u Srbiju.
Onda od medicinskih službi, pogotovo od psihijatrijskih ustanova, od socijalnih službi, znači koliko se žrtava sekti njima obratilo za pomoć.
Jer, verovatno kada biste čuli te podatke ne biste došli u situaciju da tim konfesijama, kako ih vi zovete, dajete ista prava kao i verskim zajednicama, jer su oni ipak sekte.
Onda od policijskih službi na svim nivoima, u koliko su slučajeva intervenisali i vršili uviđaje, u remećenju javnog reda i mira, ubistava i samoubistava, krivičnih dela o finansijskim prevarama itd. Takođe od vojnih službi bezbednosti i obaveštajne službe, gde imaju podatke ubistava, samoubistava, špijunaža stranih sekti prema državi i prema vojsci.
Takođe od udruženja građana koja pružaju pomoć žrtvama sekti. Imate udruženje građana "Istina" i još nekoliko udruženja koja se time bave i dokumentovano vode sve podatke o tome i imaju sređene kartone, obavljaju razgovore, tako da su mogli da vam daju te podatke da ste stvarno želeli.
Pošto se pozivate na EU i na zakone tamo, mogli ste od udruženja "FECRIS", Federacije evropskih centara za istraživanje i praćenje sekti, da pokušate da dobijete i neki savet. Sad ću izneti nekoliko podataka vezano za ovo, koje ste mogli da dobijete da ste u stvari samo pitali.
Postojanje sekti i kultova zabeleženo od 1945. godine do danas na našim prostorima po podacima MUP-a izgleda ovako: pre 1945. postojalo je svega devet takvih organizacija, od 1945. do 1980. formirano je šest, od 80. do 2000. godine registrovano je još 24 organizacije, koje spadaju pod kriterijum sekti i kulta; zaključno sa decembrom 2000. godine procenjeno je da u Beogradu ima više od 12.000, u Republici Srbiji više od 150.000 pripadnika sekti i kultova.
Na teritoriji Beograda imaju oko 50 objekata, a na teritoriji Srbije više od 400. Procenjeno je da blizu 200 stranih misionara u proseku godišnje posećuje Beograd. Po podacima Vojske SCG sredinom 1996. godine broj zvanično registrovanih verskih sekti bio je 64, dok je u tajnosti delovalo još oko 250.
Danas u Beogradu postoji oko 200 sekti i njihovih ogranaka, a registrovano je samo 35. Na osnovu više podataka ceni se da u SCG ima oko 385.000 članova različitih sekti. Od ovog broja čak trećina je nastanjena u Beogradu. Članstvo je zvanično registrovano u 64, a ostalo u 250 neregistrovanih sekti. Ovaj zakon je donekle onda samim tim, možda gruba reč, ali uvreda za 95 verujućih ljudi koji se ne smatraju pripadnicima tih i takvih zajednica, tj. sekti, koji pripadaju tradicionalnim zajednicama. Sada ćemo po ovom zakonu ozvaničiti gomilu tih sekti.
Inače dolazim iz grada koji se zove Vršac i ne znam da li vam je poznato, ali grad je poznat i u staroj Jugoslaviji je bio kao grad koji ima veliki broj takvih organizacija, sekti.
Trenutno u Vršcu ima nekih 17 sekti koje deluju. Ovim zakonom im se bukvalno otvaraju vrata da rade šta hoće.
Mogu samo da nabrojim neke, više zbog javnosti, možda i ako vi niste upoznati. Zastupljene su razne sekte, to su: Jehovini svedoci, baptisti, pentekostalci, adventisti, tzv. subotari, nazareni, jogi letači, ima i ovih satanističkih u Vršcu, nekoliko satanističkih kampova koji su funkcionisali, sajentolozi...(Krasić: G17 plus), G17 plus, rotarijanci, znači jedno vrlo podobno tle za delovanje svega toga.
Neki od tih sekti su vrlo finansijski moćne, kao npr. baptisti, Jehovini svedoci, nazareni, adventisti. Oni su čak i veoma nasilni. Vi ste rekli malopre da oni nisu nasilni, da su oni ne znam kako ste prokomentarisali. Oni su vrlo nasilna organizacija koja misionari najviše po bolnicama. Napadaju, uslovno rečeno, znači duhovno napadaju bolesnike, pa između ostalog i doktore.
Takođe, pentekostalci. Svi se sećate slučaja Dejvida Nejbora, diplomate, koji je bio sekretar u ambasadi SAD, koji je imao onu aferu špijunsku, koji je radio u Osijeku, radio je u Prištini, radio je u Beogradu i u Solunu, pa je posle postao sekretar u Američkoj ambasadi. I kada je radio u Beogradu, kupili su čak i zgradu u Beogradu, pre svih ratova, negde godinu dana pre rata u SFRJ, preko puta Crvenog krsta, da bi dočekivali izbeglice. Malo suviše izgleda da bi bilo slučajno. To je ipak namerno.
Postavlja se jedno pitanje, odakle tim finansijski moćnim organizacijama pare? Znači, na koji način su ih i stekle? Znači, pojavili su se pre pet, 10, 15 i 20 godina i puni su novca. Takođe, takve stvari, kao što sam spomenuo ovo sa Crvenim krstom i dolaskom izbeglica, rade i po Vršcu, rade po Negotinskoj krajini, rade po selima gde ima veliki broj nacionalnih manjina, po izbegličkim kampovima, znači u svim tim gradovima. Sad sam napomenuo Beograd, ali to isto rade i kod nas.
Kao što sam rekao, u Vršcu su čak neki ljudi stradali od dejstva istih takvih organizacija. Znate, imali smo slučaj jednog mladića koji ima 21 godinu, koji je nestao pre nekoliko godina, pa je nađen u Rumuniji pored dvorca Vlada Cepeša ili Drakule, kako vole da ga zovu, ubijen ritualnim ubistvom. To su stvari koje su sve sada dozvoljene maltene. Znači, vi niste to dozvolili, ali će neki deo naroda to verovatno protumačiti tako.
I vi sad stavljate sve to što sam sad napričao i naše tradicionalne verske zajednice maltene u istu čorbu. Znači, i rotarijanci, i masoni i sekte, sad u ovoj Srbiji je sve isto. Znači, kumovali su raspadu SFRJ, kumovali su otimanju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, a sada baš nekako slučajno, pred raspravu o konačnom statusu KiM, ponovo se pojavljuje jedna nova injekcija optimizma za takve organizacije i mi im dajemo nekakav legitimitet.
Znate, ako vam to i nije bila namera, to će narod protumačiti tako. Gospodin Tomislav Nikolić je malopre to vrlo lepo objasnio, da je narod ipak očekivao da će država da ga zaštiti. Sada će imati opravdanje, znači država je pustila. Znate, to će u narod tako da uđe. Zato vas molim da ipak ovakav zakon ne prođe u ovom obliku, da ispravite ovo na šta smo vam ukazali do sada u amandmanima SRS. Trebalo bi da ih usvojite i da lepo dođemo do jednog ozbiljnog zakona, koji će rešavati pitanja svima na isti način, ali samo onim priznatim verskim zajednicama koje služe na dobrobit svakog društva. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da se javim da bi još malo pojasnio ovo što pokušavamo ceo dan da objasnimo, a građani sa kojima sam pričao u proteklom periodu još uvek misle da se, kada raspravljamo o amnestiji, govori o onom periodu od ranije. Znači, za one koji su bežali do rata, itd.
Što je rekao gospodin Nikolić, to i da razumem. Nije svako dovoljno muškarac za to, ali hajde, da kažem tako. Prvo da pojasnim da se ovde traži amnestija od 7. oktobra 2000. godine, za vreme tzv. "demokratske države", pa bi onda bilo bolje i možda bi ljudima bilo jasnije da tako nazovete zakon, za one koji su bežali od DOS-a i da njih amnestiramo zbog toga.
Svake tri godine se događa amnestija, pa jedno klasično pitanje – dokle to tako ide? Jer, vlast bi trebalo da bude ista za sve, ili da svi ne idu u vojsku Jugoslavije ili da svi idu. Ružno je da se ovako radi i nije pošteno prema raznim ljudima. Najgori i najlošiji se oslobađaju, a ostali koji su patriote i koji vole državu ili bar ispunjavaju dužnost i prema državi, iako se čak možda i ne slažu sa tim, oni su ovim zakonom sada kažnjeni.
Ovo je klasičan udar na vojsku, poziv da se ne služi udar je i na državu. Stranci traže da se država ne brani i, tras, evo nama zakona o amnestiji.
Ako je ovo bilo samo zbog Divca i zbog toga što je podržao u predsedničkoj kampanji Tadića, onda ste mogli njega da oslobodite i da ga umilite, a ne da uništavate vojsku.
Još jedan primer koji sam hteo da dam, pošto je gospodin Krasić rekao da je bio veliki odziv na regrutaciju u Subotici, mogu da kažem da je situacija u Vršcu, iz koga dolazim, pošto su to raznorazni ljudi osetili i videli, počela je pred regrutaciju, recimo pre 15 dana, u vršačkom okrugu da kruži SMS poruka, a to je sada izgleda popularno, gde se pozivaju regruti da ne služe vojsku, da sabotiraju i da ne dolaze na regrutaciju, bez obzira na posledice.
Pisalo je, između ostalog, u porukama (nažalost, nemam trenutno nijednu u telefonu, izbrisao sam ih) da neće biti nikakvih konsekvenci i da niko neće biti kažnjen. Posle par godina biće amnestije itd. Širi se defetizam.
Znači, neki žuti mladić, da tako kažem, sedeći u nekom kafiću, dok sav čestit narod radi, šalje poruke mladićima koji su časni, pošteni i hrabri. Takvi ljudi kao što je on, sve bi dali samo da njima bude lepo.
Moram da pomenem na kraju da su čast, dostojanstvo, ponos i rodoljublje vrednosti koje se sada bacaju. Na te reči neki ljudi su počeli da se smeju. Zato vas molim da povučete zakon. Znate i sami da smo u pravu, samo to ne želite da priznate.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste već čuli od prethodnika, mi srpski radikali, u danu za glasanje nećemo biti prisutni kada se bude o ovome odlučivalo.
Čuli ste nekoliko puta sve razloge koji su izneti od strane SRS, ali jedna od osnovnih primedbi, više nas je to reklo, uzeću sebi za pravo da ponovim, dakle, nelogičnost i pitanje za koje mislimo da je vrlo svrsishodno. Znači, ko je odlučio da rehabilitacija važi od 6. aprila 1941. godine i logično pitanje, kako je taj datum izabran, dokle važi, da li unapred važi i tako dalje.
Dakle, pazite, pre 1941. godine su stradali komunisti zbog svojih ideja. Ne govorim o tome, sigurno ne mogu da budem pripadnik nekih komunističkih ideja, ali govorim o tome da su ljudi bili osuđeni zbog ideje i ko će sada, tj. da li će važiti i zašto neće važiti da i oni budu rehabilitovani.
Takođe, postavlja se pitanje šta će biti sa Apisom, Stojadinovićem, ko će da rehabilituje žrtve od 5. oktobra nadalje, jer to su žrtve kriznih štabova, sećate se onih zloglasnih kriznih štabova koji su žarili i palili Srbijom posle 5. oktobra.
Dakle, opet demokratski – delite narod na podobne i na one koji to nisu. Postavlja se pitanje dokle ćete to da radite. Šta će ovaj zakon da uradi, pored toga što će podeliti narod, šta još, možda vam je cilj, možda želja, sigurno jeste, ne mogu da tvrdim, da otvorimo ovde i Haški Tribunal.
Slobodana Miloševića su neki od vas oteli, a Vojislavu Šešelju ste pisali optužnicu da na pravdi boga leži tamo, a kao što ste čuli pre neki dan ostao je i bez struje. Gde je sada tu briga kao za sve građane, što pokušavate da se predstavite kao neki dušebrižnici i gde je tu pomoć države, sistema?
Postavlja se jednostavno pitanje, kako ćete po ovom zakonu da rešite bilo koji problem, po kom kriterijumu? Po vašem, pa da bude da su dobri oni koje ste vi odredili, a svi ostali su loši. Pa onda, samo vaši istomišljenici su bili u pravu, bili su čisti i nedodirljivi, a ostali, iako ih je narod birao, doduše protiv vaše volje, šta je to nego dvostruki standard koji ovde pokušavate da primenite.
Po vašim standardima, a videli smo ih, jeste i to da nekoga šaljete u pakao i tu su standardi važni, a ne zakon, jer ste vlast, pa kada DOS-ovcima od 5. oktobra kažeš da su vlast, to stvarno i pomisle. Pomisle da su važni, da su pametni, da ih narod voli, pa prave krizne štabove, kao što sam malopre spomenuo.
Moram da vas pitam da li ste skoro izašli među narod, na ulicu, u radnju, na pijacu, gde gospodin Dinkić šalje batinaše da otimaju robu od sirotinje, jer to se trenutno dešava u Srbiji. Da li uopšte smete da izađete, da vidite kako se sve lošije živi u Srbiji. Verovatno većina vas ne zna o čemu se radi.
Poruka je da više ne delite narod, manji ste deo tog naroda, mnogo manji, skoro zanemarljiv, pa hajde, idemo na izbore ako mislite da nije tako, da svi zajedno idemo na sud građana, pustite fotelje, neće ništa loše da im se desi, obećavamo, čuvaće se fotelje. Nemojte opet u ime naroda da narod delite.
Moram da kažem, zbog naroda, ne zbog vas da, kada u ime naroda radite – fabrike ne rade, a kada radite u ime naroda, onda seljak ne zna šta će; imamo skupu struju, gas, naftu, uporedite sa cenama od pre samo par godina; imamo milion nezaposlenih; pored svih otpisa koje ste nam obećali, imamo 15 milijardi evra duga; lopovi su biznismeni, a neki drugi postaju eksperti.
Nemojte više da radite u ime naroda, u ime pomirenja, podela, nemojte više uopšte da radite, samo idite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, kao stranka koja trenutno sada predstavlja najmanje pola Srbije, ima obavezu i dužnost da prati dešavanja oko sudbine Kosova i  Metohije. Da vidimo i da ukažemo da li se neko igra sa sudbinom Srbije, sudbinom Kosova i Metohije, a mislimo da je Skupština mesto gde treba da se kaže i poslanicima, a i narodu u direktnom TV prenosu šta će se uraditi i ispod čega se neće ići i šta će se raditi ako se ta linija pređe.
Postoje ljudi koji govore, govore i govore, sve dok napokon ne uspeju nešto i da kažu. Vi još ovde nažalost posle celodnevne rasprave još uvek niste ništa rekli. SRS, a samim tim i većinsku Srbiju interesuje nekoliko stvari. Kao prvo, da li zastupate ono što vam je Skupština pre nekoliko meseci naložila.
Jer postavlja se pitanje - ako ne zastupate, onda čiju politiku zastupate, jer ako vas ne obavezuje mišljenje Skupštine, onda se postavlja pitanje - čije mišljenje tj. čije vas mišljenje interesuje.
Ako, ne daj bože, vaši prijatelji takozvani reše da daju Albancima nezavisnost, šta ćete uraditi? Znači, celo pitanje danas ove skupštine je šta ćemo uraditi u najgoroj mogućoj situaciji ako do toga dođe. To su pitanja koja interesuju Srbiju, jer imamo situaciju da sada trenutno razni zvaničnici daju različite izjave i stavove koji možemo da kažemo da nisu utemeljene u onome što je Skupština svojevremeno usvojila.
Takođe imamo situaciju da predsednik Srbije Boris Tadić pregovara sa Hašimom Tačijem. Možda su oni ideološki isti, ali cela Srbija zna da je Tači zločinac. Prema tome, znao je i predsednik Srbije, pa se postavlja pitanje šta će onda on uopšte sa njim. Od vašeg odgovora znaćemo i šta da očekujemo u Vojvodini, tj. u Banatu odakle sam.
Niko nažalost od sadašnjih zvaničnika nije reagovao na sramno iznošenje neistine od strane predsednika Rumunije o proganjanju manjina. Zašto? Mi smo najviše dali manjinama u celom svetu. Je li to što niste reagovali signal da nećete da reagujete ni oko pitanja Kosova i Metohije ili u narednom periodu, ako se bude otvorilo pitanje Vojvodine. Nadamo se da nije, ali kažite to javno, jasno i glasno, šta ćete uraditi ako krene loše, jasno i glasno, bez preteranog uvijanja i prazne priče, sada ovde kažite.
To želi Srbija da zna i da zna ko će da vam pomogne, da li vaši tzv. "demokratski prijatelji", za koje smo čuli od gospodina Tomislava Nikolića da se niko nije javno ogradio da Kosovo neće biti nezavisno, ili Rusija? Na koga se oslanjate?
Za kraj ću reći još samo jednu rečenicu, koju je rekao i Nikola Pašić obraćajući se u Skupštini, citiraću: "Srbija je mala i siromašna država u odnosu na ostale svetske sile (u ovom slučaju Ameriku ili Britaniju), ali je časna i poštena i ima sva demokratska prava, kao i svaka druga slobodna i nezavisna zemlja na svetu".

Dame i gospodo narodni poslanici, tema je ista, ministar Mlađan Dinkić i njegovo neprimereno i vrlo bezobrazno ponašanje i izjava koju je dao u četvrtak za ovom govornicom.
Mi smo se prepoznali u tome, jer smo, kao što je rekao gospodin Šarović, poslanici, a i kao što je poznato, u poslednje vreme i celokupna javnost Srbije vidi da jedino SRS još nešto i radi u ovoj skupštini. Jedini izlazimo i kritikujemo vaše zakone koji uništavaju sve ovo što u Srbiji još valja.
To je zasmetalo gospodinu ministru, koji opet nije došao danas i u četvrtak nije bio tu skoro ceo dan, došao je uveče da nas izvređa i opet izašao iz Skupštine. Doduše nije bio u farmerkama, prvi put, što je pohvalno za njega. Pokazao je da ne podnosi kritiku. Zbog toga je iskoristio vrlo bezobraznu i lošu interpretaciju i rekao za poslanike da su barabe.
SRS je ceo taj dan, što ga je očigledno iznerviralo, kritikovala njegov zakon i raspodelu sredstava koje je delio opštinama. Ukazivali smo u toku celog dana da je favorizovao opštine u kojima je na vlasti G17 plus i to smo argumentovali i samo tražili odgovor od njega zašto je tako radio i po kojim kriterijuma je to delio.
Nažalost, njega to nije potreslo, nije našao za shodno da odgovori, nego je uspeo da nas sve nazove barabama. Možda se neki od vas tako osećaju, ali iz principa mi ne želimo da to tako funkcioniše.
Ovim što je nazvao barabe, proglasio je barabama sve članove SRS i sve glasače SRS, a kao što znate to je sada pola Srbije, i nazvao je tako i sve simpatizere SRS, doduše pola od one druge polovine koja postoji, kao i sve čestite i poštene ljude, i poslanike SRS i instituciju Skupštine u celini i treba da ga bude sramota.
Moram da kažem da je time što je mene nazvao barabom, nazvao tako i mog oca, koji ima 30 godina staža, i moju majku koja je profesionalni trgovac, kao i brata koji je profesor, i ženu koja je rodila dvoje dece. Sve ih je nazvao barabama. To ne mogu da dozvolim.
Imam 31 godinu i 12 godina radnog staža, a neki od vas nemaju ništa pre nego što su ušli u parlament. Ne može nikome da kaže da je baraba.
Koliko vina i rakije proizvedem, sram vas bilo. Bio sam privatnik i radim u preduzeću koje je jedno od najboljih preduzeća u Vršcu. Kada neko kao on kaže nekome da je baraba, to u stvari i nije neki problem. Narod to zna, zna ko je Mlađan Dinkić, zna cela Srbija ko je Mlađan Dinkić, ko ste vi iz G17 plus, to svi znaju, zato što bi još neko možda imao malo morala, ali čisto sumnjam.
Zato tražimo izvinjenje i premijera Vlade i predsednika Skupštine i tražimo da Mlađan Dinkić više nikada ne uđe ovde zato što je bezobrazan.