Amandman narodnog poslanika Sulejmana Spahe traži se da se u članu 37. doda da ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede uređuje pitanje iz stava 1. ovog člana, a citiram samo šta je obrazloženje, znači da se ovim amandmanom utvrđuje pravo i obaveza ministarstva da uredi pitanja koja se tiču sadržine i drugih pitanja vezanih za to. To je ono što smo pričali do sada, znači da se suzbije omiljena delatnost G17 plus i tih njihovih saradnika, znači uvoz genetski modifikovane soje, kukuruza, muvanje sa carinom, trpanje svega i svačega u džep. Kako? Tako što se ovim zakonom i ovim amandmanom propisuje da ima obavezu da se uredi stanje,  za razliku do dosadašnjeg, gde ste mogli da tumačite to, mi smo mislili, mi smo hteli i tako se to pere u javnosti za vašu očiglednu zlonameru koju imate da uradite.
Ne znam zašto je to problem, pošto je ministarstvo pravedno i želi da se ponaša u skladu sa zakonom, i da se uvede kao obaveza da ovo uradi. Molio bih vas da prihvatite, pa ćemo to videti u danu za glasanje i da li imate časne namere ili ne. Hvala.

Amandman poslanice Gordane Gajić govori da se reč "ministarstvo" zamenjuje rečima "nosioca prava zaštite sorte". U obrazloženju iznosimo da smatramo da saglasnost za prepakivanje i razmeravanje izvornog originalnog pakovanja semena ne treba da daje ministarstvo, nego nosilac prava zaštite sorte, jer se tu radi o njegovom prvenstvenom ishodu.
Šta je tu čudno? Ranije su odbijani amandmani tamo gde država treba da ima odgovornost, gde ministar može i treba da ima odgovornost, a tu gde nešto možete da smuvate, nešto da kradete, ili bilo šta, tu se nameće ministarstvo.
Moram da kažem da se zbog toga baš čudimo. Razumem vaše potrebe. Kada vi čitate da nešto može da se prepakuje ili da se razmeri, vi se emotivno potresete, zacakle vam se oči, oznoje vam se ruke, pojavi se onaj znak slova "s" sa dve strelice. To tako ne može da se radi. Dosta su vam banke koje ste uništili, osiguranja, JAT, struja koju ste krali, ostavite bar poljoprivredu na miru ili me demantujte.

Gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli, u obrazloženju ministra navode se tri razloga za donošenje ovog zakona, a to je pisalo i u obrazloženju. Prvo, da će se donošenjem zakona omogućiti proizvođačima semena pristup međunarodnom tržištu, drugo, da će se obezbediti seme boljeg kvaliteta i, treće, da se usaglasiti sa propisima EU.
Za prva dva cilja, kao što smo čuli ranije i neko je od mojih prethodnika o tome pričao, nije ni potrebno donositi zakon, jer domaće seme je sada prisutno na međunarodnom tržištu, a domaći proizvođači imaju kvalitetno seme, što se i videlo u dosadašnjem periodu sa već prisutnim vodećim svetskim kompanijama, dakle one koje su kod nas prisutne.
Radi ispunjavanja ova dva cilja potrebno je preduzeti neke druge mere, uglavnom ekonomske mere, koje će pomoći našim domaćim proizvođačima na više načina, tako što nećemo otvoriti tržište da vodeće kompanije uvoze šta i koliko hoće, iako sve to nije kvalitetno, što smo primetili u proteklom periodu. Dakle, nećemo uvesti PDV na seme poljoprivrednog bilja, takođe moramo stimulisati izvoz, a ne gušiti ga kao do sada, nećemo dozvoliti genetski modifikovanu soju, odnosno seme koje se uvozilo. Bojim se da ne bude i ovo neka prevara kao što je bilo u proteklom periodu, za vreme bivše vlasti.
Bilo je u Vršcu odakle dolazim, bilo je i u drugim gradovima. Poljoprivrednici koji su dovedeni na samu ivicu egzistencije politikom DOS-a tražili su pomoć, a vlast je formirala neke nevladine organizacije. U Vršcu je to bila "Agrora", ne znam kako su se zvale u drugim gradovima.
Tražili su oni ljudi, koji se bave ceo život ovim poslom, pomoć, i ako su uzgajali stoku, govorili su im da im loše ide zato što ne znaju da rade svoj posao, zato što nemaju biznis-plan, zato što, ne znam šta još, a ne zato što je Vlada dozvolila slobodan uvoz svega i svačega, pa i genetski modifikovane sojine sačme. Pa su ih onda terali da gaje puževe, činčile i ostalo, pa su se onda, u skladu sa demokratskim promenama, pojavile ekspertske činčile tj. eksperti za činčile, eksperti za puževe i ubeđivali seljake da im je budućnost u tome, a da batale ono što su do sada radili, jer je ovo sada "neko novo vreme".
Naši paori su, normalno, mislili da ti ljudi nisu normalni, to mogu da vam kažem iz kontakta sa njima, i to je služilo, sada povlačim paralelu, da se uništi domaće stočarstvo i oslobodi tržište. Takođe, kao i uvek, služilo je da se pod plaštom pomoći npr. kupi neki kompjuter, stavi u neku kancelariju, a ostatak novca strpa u svoje džepove.
Samo hoću da kažem da ovo ne bude slično tome. Znači, u samom zakonu upada u oči da predlagač propisuje uslove koje treba da ispuni lice da bi vršilo posao na proizvodnji, doradi i prometu semena, a ne propisuju se uslovi koje moraju ispunjavati lica da bi se bavila selekcijom semena i stvaranjem novih sorti, što znači da svako može da se bavi ovim poslom. Ne znam da li je to slučajno ili namerno propušteno, ali to stoji kao činjenica.
Moje kolege su govorile i govoriće još o nedoslednostima i nedostacima Predloga zakona tj. o lošim predloženim rešenjima koja postoje, tako da bi zakon trebalo doneti, ali uz poboljšanje loših rešenja tj. usvajanjem predloženih amandmana SRS, i očekujemo da u narednom periodu čujemo obrazloženje tih amandmana da se oni usvoje kako bi glasali za njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Krasića ukazuje, u stvari, na pravu prirodu gospodina Mlađana Dinkića i njegovog delovanja. Moram da pročitam neke podatke koji su poražavajući. Znači, građani Srbije moraju da znaju da se posle otpisa duga zemlje Pariskom i Londonskom klubu, to su rezultati Mlađana Dinkića, dug ponovo povećava i danas opet iznosi 14 milijardi dolara. Tokom 2004. godine, to su egzaktni podaci, zadužili smo se za još 2.400.000.000 dolara. Da li je neko uopšte građane pitao šta misle o tim zaduživanjima?
Najinteresantnije je da smo se samo u decembru prošle godine zadužili za 713 miliona dolara. Novcem iz novog zaduživanja uspeli smo da vratimo nekako ceo dug koji je bio za 2004. godinu od 600 miliona dolara, ali tokom 2005. dospeva na naplatu 1.540.000.000 dolara, od čega glavnica iznosi 1.070.000.000, a sama kamata na osnovu zaduživanja 472 miliona dolara, pa će biti zanimljivo da vidimo kako će to da se isplati. Ako nekako i uspe da se isplati novim zaduživanjima, pitanje je šta će biti 2006. i 2007. godine i čime ćemo to isplaćivati.
Takođe, ove sitne, prolazne stranke osećaju instinktivno da više neće imati prilike da zamajavaju narod, zato, zadužuj se što više. To je trenutno politika Mlađana Dinkića i ove vlade. Otprilike se sve svodi na to – kradi što više, jer više nikada nećeš biti u takvoj prilici. Znaju to i oni sami, znaju da odgovornost nije bila ni za one prošle koji su to radili, i tako se i ponašaju.
Mogu još da vam kažem samo poražavajući podatak za ovu godinu – rast proizvodnje u januaru ove godine iznosi svega 0,5%, a to je najbolji dokaz da reforme nema i da je to samo marketing ovih uobraženih ministara. Skok spoljnotrgovinskog deficita na rekordnih 7.430.000.000 dolara i rast inflacije od 30% godišnje, to su rezultati koje je trenutno naša zemlja postigla. Za prva dva meseca inflacija je postigla već 4%.
Daću neke podatke zbog građana Srbije. Od februara 2004. do februara 2005. godine kažu da je inflacija bila nekih 8%, 9%, 10%. Izvukao sam neke cene samo da vidite kolika je, u stvari, inflacija bila: kilogram junećeg mesa je poskupeo sa 206 na 315 dinara, svinjskog sa 197 na 329. Koliko je to procenata? Da li je to jednocifrena inflacija o kojoj su pričali? Da ne govorim o tome da je poskupeo gas 43%, dizel 35% i ugalj 50%. To su rezultati sadašnje politike ove vlade, a pogotovo ministra Mlađana Dinkića.
Podsećam na podatak da je pre dve decenije urađena jedna studija o situaciji u nerazvijenim zemljama. Tada je objavljeno da se tri četvrtine novca koji dođe u zemlju u vidu kredita, što se sada nama dešava, vraća u razvijeni svet kao privatni kapital političke oligarhije i njenih tajkuna. To je ovo što je malopre pričao gospodin Nemanja Šarović.
Znamo ko uništava JAT, ko stoji iza toga, ko otvara nove aviokompanije, ko koga štiti ovde, pa ne bi bilo čudo da taj koji otvara JAT predloži Dinkića za sledećeg guvernera, za sledećeg premijera. Takođe, i neću više objašnjavati, mislim da su ovi podaci prilično poražavajući.
Mogu samo da završim izlaganje sa porukom da Srbija stvarno nema više vremena da čeka. I, problem je samo što građani neće da idu za prevarantima koji su se maskirali u fina odela, nego hoće radikalno bolje i to će ove godine da dobiju sigurno.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo, na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, koji je podnela ova sadašnja Vlada Republike Srbije.
Kao što je rekao na početku ovog izlaganja gospodin Zoran Krasić, mi trenutno u državi imamo i poseban sud, i posebne nadležnosti, i posebne organe, i sve to imamo i to u velikim količinama, ali kriminal, i to organizovan, postoji. Postavlja se pitanje, zašto te institucije mi uopšte plaćamo, s obzirom da kriminal postoji i one ne služe svojoj svrsi.
Najveća opasnost za državu, za građane i za društvo je državni kriminal. Taj kriminal, moram da klasično objasnim, jeste kada ne goniš one pre tebe, da oni ne bi tebe gonili, i zbog toga kradeš što je moguće više i funkcionišeš kako sada funkcioniše Vlada Republike Srbije.
Napomenuću samo neke primere koji nisu u proteklom periodu bili i šta znači organizovani kriminal države. Pod to može da se podvede i privatizacija "Knjaz Miloša", kada tri čoveka sede u kući kod potpredsednika Vlade uz rakijicu, i verovatno meze, i prodaju naša izvorišta vode, našu uspešnu firmu.
A da ne govorimo u proteklom periodu šta se dešavalo sa cementarama, pa da ne govorim o bankama koje su uništene, o osiguravajućim društvima, a trenutno traje njihovo uništavanje. A da spomenem šećerane od tri evra, to je već popularno, i sadašnja vrlo aktuelna situacija uništavanja JAT-a, radi oslobađanja prostora nekim privatnicima koji finansiraju, kao što smo čuli u proteklom periodu, organizaciju G17 plus i ministra Vlade Republike Srbije, gospodina Dinkića.
Takođe, mogu da spomenem i konkretno neke primere, pošto dolazim iz Vršca, reći ću šta je organizovani kriminal. Organizovani kriminal je kada kupiš firme, kao što su "Jedinstvo", "Protein" u Vršcu, i kada rasprodaš u roku od šest meseci pola imovine, 50 posto imovine tih firmi. To je situacija na koju treba da reaguje tužilac, ako ima nameru da se bavi borbom protiv organizovanog kriminala.
Takođe imamo situaciju, koju bih sada spomenu, u protekloj vlasti. Pokrajinska vlada prebaci po osam miliona dinara za kupovinu skenera u Zdravstveni centar u Vršcu i u Sremskoj Mitrovici i niko ne zna gde su pare, i niko ne pokreće krivične prijave protiv tih ljudi, gde je taj novac otišao. Postavlja se pitanje, zašto se to radi, ko je kriv i za koga je novac, u stvari, opran, pošto je samo provučen papirološki preko računa.
Moram da spomenem vršačku pivaru, koja je 2000. godine bila je u nezavidnoj situaciji i imala je dug od nekih milion maraka, a sada smo došli do toga da imamo 13 miliona evra duga. DS i krizni štabovi, koji su u to vreme harali Srbijom, preuzeli su sve firme, preuzeli su sve institucije i doveli su do toga da se sve urušilo. Niko još nije krivično gonjen, i pored obećanja sadašnje vlade u predizbornoj kampanji da će krivci koji su upropašćavali imovinu Srbije biti gonjeni.
A da ne govorimo o sadašnjoj situaciji organizovanog kriminala, gde možemo da podvedemo i napad koji traje već kontinuirano neko vreme na Vojsku Srbije i Crne Gore, na SPC i na Skupštinu. Videli smo u proteklom periodu šta se sve radilo da bi se izvrglo ruglu, da bi se izrugali svim institucijama sistema koje postoje.
Pratimo poslednjih dana u novinama takođe ministra ove sadašnje vlade, kapitalca Ilića, koji ne spominje restrukturiranje NIS-a, Srbijašume, Srbijavode i svega ostalog pod "platformom dobre privatizacije i spasa tih preduzeća". To su preduzeća koja trenutno nama čine problem i sada se ministar rešio da i njih uništi. Ovo je jedna najava šta nas očekuje u sledećem periodu.
Mera koja može sprečiti sve ovo što nas očekuje narednom periodu je samo jedna i vrlo je restriktivna: moramo hitno promeniti vladu, dovesti SRS i dovesti one koji nemaju dug ni prema kome, koji nisu nikom dužni, i to narod u Srbiji zna. Prođite ulicama bilo kog grada i znaju da jedino kada bude došla SRS u tim situacijama moći ćemo isterati stvar na čistinu. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je rasprava u načelu ovog zakona, iskoristiću priliku da objasnim situaciju koja je trenutno u Srbiji i koju ovaj zakon, po mom mišljenju, može samo da pojača, a koja i ovako nije baš preterano dobra. U raspravi o amandmanima ćemo verovatno ući u detalje vezane za ovaj zakon.
U novinama je dosta pisano i o ovom predlogu zakona; između ostalog, neki ljudi koji se time bave su komentarisali da će nam ovaj zakon, ukoliko se usvoji, doneti neviđenu belu kugu, jer niko neće hteti da se ženi i pravi decu, pa čak ni da se zabavlja u Srbiji, osim sa devojkama koje u brak unose veliki miraz. Muškarci će masovno bežati u inostranstvo, a žene će se udavati za strance za koje naš zakon neće važiti. To je jedna od projekcija koja postoji.
Moram da kažem u startu da je ovaj zakon protivustavan, po članovima 17. i 21. Ustava Republike Srbije gde se govori da je stav nepovrediv itd. To su neke sitnice koje sam hteo u startu da napomenem dok ne krenemo u dalje objašnjenje.
Znači da ako je tačno ovo predviđanje i ako ima tendenciju da bude tačno u narednom periodu, ovo što sam malopre pročitao, moram da kažem da nam je to potrebno, pošto je sada situacija u Srbiji sledeća, ja ću malo pročitati deo koji sam spremio. Srbija je po stopi nataliteta na poslednjem mestu u Evropi. Poslednji popis je otkrio da jedno domaćinstvo u proseku ima samo 2,86 članova, što je ispod proseka jednog bračnog para sa detetom. To znači da po jednom bračnom paru Srbija nema nijedno celo dete.
U međupopisnom periodu utvrđeno je da čak u 150 naselja u Srbiji nije rođeno nijedno dete i da se u proseku u Srbiji tek u svakom sedmom selu rodi godišnje samo jedna beba. Recimo, u selu Dobroselica u opštini Rekovac u poslednjih 50 godina nije rođena nijedna beba. Posebno je zabrinjavajuće saznanje da u centralnoj Srbiji postoje sela koja su većinski pusta i da nije zabeležena uopšte pojava stanovnika u selima: Vukojevac u Kuršumliji, Pljačkovica kod Vranja, Repušnica (Knjaževac), Koritnjak (Niška Banja), dok recimo selo Javorje kod Vlasotinca ima samo jednog žitelja, a neko selo Prača kod Dimitrovgrada dva žitelja.
To prouzrokuje sledeću situaciju: npr. škola u Višesavi ima samo jednog učenika, osmogodišnjeg dečaka, dok su sela Odojeviće, Kašalj, Rajetiće, Građanoviće potpuno bez đaka. Samo u užičkoj opštini nestala je cela škola od 800 đaka. I tako redom, podaci govore da je u preko 90% sela drastično opao broj stanovnika, tj. da je alarmantno. Na primer, u selima Bukurovac, Ljubičevac, Trešnjeva broj stanovnika opao je čak za skoro 60%.
Deca se retko rađaju, a mladi se sve teže opredeljuju za brak. Ako se opredele za bračnu zajednicu, onda se ona sve teže održava, pa je prošle godine postavljen rekord po broju rastavljenih bračnih zajednica.
Daću vam primer: samo u šabačkoj opštini je 2002. godine bilo 480 sklopljenih brakova, a 441 brakorazvodna parnica je pokrenuta. Na razvod se najlakše odlučuju, statistički posmatrano, parovi između 20 i 30 godina starosti.
Stvarnost koju pokušavam ovde da vam predstavim je zastrašujuća – mladi i obrazovani koji rade i zarađuju odlaze iz Srbije, a u njoj ostaju nemoćni i stari. To nam je trenutna situacija. Za samo par decenija Srbija će se pretvoriti u državu starih i nije logično da se ovim zakonom dozvoljava da strani državljani, pored svega ovoga, usvoje i našu decu.
Posledica nebrige države je bela kuga koja postoji, jer srpski narod ne umire samo kao istorijski narod, nego i biološki, a po ovim podacima narod je od pre par decenija prestao da se biološki reprodukuje. Smrtnost je veća nego što je rađanje. U Vojvodini je od 1981. do 1991. godine bilo 22.000 manje rođenih nego umrlih, a u Beogradu i u drugim gradovima je katastrofa, sela su nam sasvim opustela i bez podmlatka. U svakom sedmom naselju, kao što sam rekao, od 1991. nije rođena nijedna beba, a na Kosovu na jednog umrlog dolazi sedam rađanja.
To su podaci i zato ih čitam da vam kažem kakve će efekte izazvati ovaj zakon; pa, za 25 godina biće mnogo više starih nego mladih, možda čak i dva puta. To su neka predviđanja. Daću vam uporedne primere: godine 1961. bilo je 74,6% Srba u Srbiji, 1971 – 71,2, a 1981 – 66,4% itd. Zato će za četvrt veka biti samo 3.800.000 Srba, a recimo Šiptari se udvostručuju svake 24 godine.
Na hiljadu žena u Srbiji dolazi 42, u Beogradu 35, a na Kosmetu 159 beba. Od ukupnog priraštaja stanovništva u Srbiji 50% otpada na nesrpsko. U Srbiji dolazi 0,95 dece po bračnom paru, a napomenuo bih da je kod Šiptara taj prosek 6,9. U odnosu na svoje geografsko okruženje, da uporedimo i sa ostalima, Srbi su u vrlo nepovoljnom položaju. Prema Fišeru, od početka 20. veka do danas balkanski narodi su se uvećali u sledećim procentima: Turci za 400%, Rumuni za 45%, Bugari za 38%, Albanci za 700%, Grci za 35%, samo se broj Srba smanjio za 10%.
Unutar Jugoslavije, od 1981. do 1991, za deset godina, Šiptari su se uvećali za 28,5%, Romi 26%, Muslimani 16%, a Srbi, u globalu, za 4,2%. U 1991. godini već ih je umrlo više hiljada nego što se rodilo, u 1992. godini 6.000, a u narednim godinama se taj broj drastično povećavao i broj dece i omladine se naglo smanjio. Po ovome ispada da ćemo za 25 godina biti nacionalna manjina.
Demografi SAD napravili su jednu demografsku mapu sveta i projekcija je da 2095. godine nema države Srbije, ali ne zato što će nam neko osvojiti i oteti državu, nego zato što ćemo izumreti kao narod.
Citirao bih gospodina dr Hadži Stojana Adaševića, nekoliko stvari koje je rekao, mislim da su interesantne za naše građane, ministarstvo i Skupštinu; kaže sledeće – od Drugog svetskog rata pa naovamo konstatuje se upozoravajuća pojava u našem narodu: broj razvoda raste, broj pobačaja raste, a broj dece se smanjuje. Statistika kaže da se mnogo više ljudi sahrani nego što se dece rodi. Pitamo se zašto; zbog raspada porodice koji je nametnut našem narodu, a to i menja odnos među ljudima. Od jednog seljačkog patrijarhalnog društva postadosmo društvo usamljenih pojedinaca, društvo egoista.
Kako je to moguće? Iz najbolje želje da pomognu svojoj deci babe, dede, očevi, stričevi, majke itd. govore mlađim muškarcima u svojoj porodici da se ne žene, da prožive, da za tu glupost ima vremena itd. Šta znači za jednog normalnog, zdravog i pravog muškarca u 30. godini da proživi? Njemu treba društvo za to, a to znači seksualni odnos van braka, a ako se desi trudnoća - skoro uvek pobačaj. To je posebna tema koju treba razvijati. Ovakvom stavu kumuje mišljenje koje je, nažalost, široko prihvaćeno čak i od žena, koje ne shvataju da je to protiv njihovih interesa – bićemo zajedno samo dok nam je lepo.
Kako prolaze ženski članovi našeg društva, pošto se ovde govorilo o muškim? Njih majke, babe, dede, tetke, pod uticajem mas-medija, savetuju – uči kćeri, da ne moraš da trpiš tamo neku bitangu kao što ja trpim oca, babu itd, imaj svoj posao, budi nezavisna (što i nije tako loše), ali ako ne valja razvedi se.
Pitamo se, kakav može da bude spoj između ta dva primera koja smo do sada dali? Logično, daje kratku vezu i rastur; i ako se neko dete rodi, a u većini slučajeva jedno dete se rodi, prepušteno je samome sebi, u boljem slučaju babi, a u najboljem slučaju majci.
Šta se u stvari događa? Nameće se celom društvu moral koji odgovara samo uskom sloju društva koji želi seksualnu slobodu bez ikakve odgovornosti; odbacuje se stari patrijarhalni moral koji je dobar za sve segmente društva, za nerođeno dete, novorođenče, odojče, dečaka, devojčicu, majku, devojku, mladoženju i mladu itd. Ovaj novi moral izvlači i iz najboljih ljudi neljudska shvatanja.
Šta nam ostaje i šta nam se predlaže i šta se može raditi, kako spasavati ovaj narod? Poslednjih 60 godina je učinilo više zla nego 500 godina robovanja pod Turcima. Ovaj predlog zakona, zbog svega što sam naveo, treba izbaciti iz procedure, jer je u krajnjem ishodu štetan i za muškarce i za žene. Treba sprovesti javnu raspravu o novom nacrtu, na kojem će podjednako raditi i muškarci i žene, koji će pružiti izbalansiranost prava i obaveza bračnih drugova.
Pozivam sve poslanike koji ne žele da se ovaj trend koji sam pročitao, a koji ima vrlo crnu slutnju, nastavi, da ovaj zakon povučemo iz procedure, da ne glasamo za njega i da ga vratimo nekome ko će to znati da uradi.

Dame i gospodo narodni poslanici, citiraću član 157. koji glasi: "Kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta".
Ako ste dobro pratili šta je do sada rečeno, znate da je Odbor ovaj amandman usvojio, gde se samo traži da zaposleni invalidi i zaposleni koji su učesnici odbrambenih ratova od 17. avgusta 1990. godine budu zaštićeni.
Ako ovo usvojimo, to bi bila dobra stimulacija za one koji vole otadžbinu, za one koji su časni i pošteni ljudi i koji su domaćini. Znači, da se oni razdvoje od baraba koje su bežale i sedele negde van zemlje, kao što smo već čuli u proteklom periodu, dok su nam neprijatelji palili državu.
Samo da podsetim da su ti isti ljudi posle došli da nam spale Skupštinu i Televiziju, još su se sami proglasili za narodne heroje. To smo već u prošlosti čuli. Ako su već dezerteri, nisu u zatvoru, a ako se većina onih koji ne budu glasali za ovaj amandman bude pronašla među dezerterima, hajde bar da zaštitimo časne i poštene ljude, patriote koji nisu bežali, koji ne bi ljudima stavljali crne kese na glavu i koji srpske generale ne bi terali u Hag, jer su se sa njima zajedno borili.
Želim da verujem da ovde ima malo ljudi koji će glasati za to da ljudi koji su branili otadžbinu budu na ulici. Ako to nije tako, onda je sreća što najveće srpske vojskovođe, vojvoda Mišić, vojvoda Putnik, Stepa Stepanović i ostali, ne žive u ovom vremenu kada se, po vama, prodaja srpskih generala smatra uspehom i patriotizmom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u amandmanu koji sam podneo  tražim da se ograniči ko može da dobije otkaz i pod kojim uslovima, gde se spominju radnici mlađi od 18 godina itd.
U objašnjenju je dato, dakle, kao obrazloženje zašto se odbija, da je u nekom navodno članu zakona to regulisano, a ne bih sada da citiram tačno, ne znam napamet, ali mislim da, svejedno, i pored tog objašnjenja, postoji opravdana bojazan i strah da se to neće primenjivati, pa ne vidim zašto je bio problem da se kao posebna tačka stavi to u zakon.
Poznavajući i imajući iskustvo u proteklom periodu o nebrizi koja se dešavala prema ljudima koji su zaposleni, još jedno dodatno osiguranje svega toga ne bi bilo loše i zato predlažem da se taj amandman usvoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da kažem da dolazim iz Vršca. To napominjem zato što je kod nas, kao što ste čuli malopre od jednog prethodnika, tradicija vinogradarstvo. Uglavnom je to poznato svima. Po selima opštine Vršac i Bela Crkva razvijeno je voćarstvo i dosta porodica koje tu žive imaju dodatni ili čak jedini prihod od toga. Mogu da kažem da je tendencija razvoja vršačke lokalne samouprave u narednom periodu takođe u razvoju vinogradarstva, voćarstva, pčelarstva i uopšteno poljoprivrede, i vidimo neki pozitivni primer u ovom zakonu, pa ću ja nešto navesti, kao i nekoliko kritika.
Uopšteno govoreći, ovaj zakon je, u svakom slučaju, bolji od onog koji je postojao i jedan od razloga zašto je bolji je to što postoje neke norme i neki kriterijumi koji se odnose na to da ne može svako da se bavi prodajom sadnica, sadnog materijala, nego samo pravna lica. Mislimo da se konačno uvodi neki red. Propisuje se da je potrebno imati neki uslov i propisuje se mesto gde treba da se proda, da bude obeleženo, planirano i mora postojati na svakom mestu gde se prodaje određena stručna sprema za prodavanje tih materijala; takođe, mora se imati kvalifikovana radna snaga iz struke zaposlenog, što garantuje neku ozbiljnost u daljem radu.
Jedna od bitnih olakšica u ovom zakonu je što je lakše uvesti sadni materijal, jer se više ne gleda rodnost, nego samo zdravstvena zaštita, što bi i trebalo da interesuje državu kao državu.
Primedbe na ovaj zakon najviše se odnose na novčane kazne, jer između fizičkih i pravnih lica postoje velike razlike u korist fizičkih lica, čime se teraju određeni ljudi da izbegavaju status pravnog lica da bi bili što manje kažnjeni. Mislim da bi tu mogla da se napravi neka korekcija.
Navešću i članove 17, 25, 30. itd.; dosta se spominje ministar – bliže propisuje ministar, ministar određuje; redovno se spominje ministar i mislimo da bi trebalo da bude neka institucija koja je više merodavna. To je jedna primedba, nije baš neka suštinska, a mislim da ne bi bilo loše da se ispravi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog je još jedan pokazatelj da smo bili u pravu kada smo pri usvajanju budžeta rekli da budžet nije niti razvojni, niti socijalni. Ja sam poslanik iz Vršca i pokazaću vam zašto tvrdim da je ovo malo, da bi Vlada koja misli na svoje gradove i građane našla način da veći deo novca vrati u opštine.
Pošto sam u raspravi o budžetu učestvovao u samoj raspravi, sećam se da je ministar rekao da bi bilo poželjno da lokalne samouprave učestvuju sa svojim novcem u održavanju bolnica, škola, puteva itd. Daću vam nekoliko podataka o Vršcu, pa da vidite šta se radi sa građanima ovakvom raspodelom sredstava.
U Vršcu imamo konkretan problem, da od 237 kilometara puteva, preko 50 kilometara je bez asfalta. Od 60.000 stanovnika, svega sedam-osam hiljada ima telefonske priključke, a kad god pričamo, pričamo o 21. veku, putu u Evropu itd. Imamo sela bez vode, a neka mesta nemaju ni struju, pa zbog toga nemaju vode. Imamo međunarodni putni prelaz. Imamo crkve po selima koje se ruše. Imamo škole po selima koje se trenutno ruše, kao i u nekoliko sela. Imamo sledeće godine evropsko prvenstvo u košarci, jedna grupa se održava u Vršcu, što iziskuje dodatno ulaganje, ako hoćemo dostojno da se predstavimo svetu i da država od toga ima koristi.
Kada sve ovo vidimo i vidimo da je Vršcu dodeljeno samo 35 miliona, shvatimo da je smešno pričati o razvoju opština. Spomenuo sam Vršac zato što sam odatle, ali svaka opština u Srbiji je donekle osakaćena i ne želimo mi iz SRS da rešavamo jednu po jednu opštinu, pa da nekom zakinemo ne bi li druga dobila više. Vlada mora naći način da se više novca vrati svim opštinama, a nije da ne može. To sam video na raspravi o budžetu.
Ponoviću zbog javnosti da je za razne agencije potrošeno preko 750 miliona dinara, da je Nebojši Čoviću dato nekoliko stotina miliona, da je Borisu Tadiću, koji je popularno nazvan "Žuća", dato 180 miliona i osam luksuznih automobila, da se brani od irskih setera, da je šiptarskom lobisti koji nas bruka svuda po svetu, Vuku Draškoviću, dato preko 50 miliona. Ima još mnogo drugih situacija. Ne bih nabrajao sve redom, pošto imamo samo nekoliko minuta. Za sve primere koji postoje trebalo bi mi više sati.
Predložio bih vam da usmerite sav taj novac u opštine namenjen za bolnice, za vrtiće, dečija igrališta, škole, namenski ih prosledite. Mislimo da je važnije da se osiguraju ormari da ne padaju deci na glavu, nego da se Tadić vozi novim blindiranim limuzinama. Razmislimo šta nam je važnije, da li Tadićeve limuzine ili škola koja prokišnjava u selu blizu Vršca.
Da li je važniji fikus od 70.000 ili izbeglička naselja koja su u blatu, pa se naša deca vraćaju iz škole, teraju ih kući zato što su prljava, da li su 45.000 naši prioriteti ili užina deci u školama i vrtićima.
Mislim da prioritet mora da postoji, a to je trenutno pomoć narodu da preživi i da dočeka izvesnu pobedu SRS, pa da nađu posao, da standard poraste, da znaju da će imati za hranu i za komunalije. Onda možemo da kupimo neku limuzinu.
Dotle bi vam dao predlog da pomognete više opštinama, jer opštine znaju šta fali građanima na njihovim teritorijama. Razumem da vi to iz vaših parafrazirajućih crnih automobila sa crnim staklima, pušeći tompuse, odmahujući rukom, nekažnjeno gazite po ljudskim sudbinama, i zato se tako i ponašate.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom amandmanu na Predlog zakona o elektronskom potpisu se kaže da se u članu 43. stav 1. tačka 3) menja i glasi: "kopira podatke za formiranje elektronskog potpisa za lica u čije ime pruža tu uslugu (član 18. stav 1. tačka 10)".
Predloženom izmenom tačke 3) kažnjava se zloupotreba podataka, jer slažemo se da osnovna briga treba da bude tajnost podataka i ne sme se nikako dozvoliti da ti podaci koji se koriste budu zloupotrebljeni. To možda i ne bi bilo potrebno da u Srbiji nismo imali razna iskustva u proteklom periodu, prevashodno kriminalnih grupacija Demokratske stranke, zajedno sa zadnjim primerom vezano oko ministarke koja se obrukala propisno.
Zato mislim da je ovo vrlo dobra odredba, ali isto tako ovom izmenom isključuje se odgovornost i kazna za sertifikaciono telo zbog nužnog čuvanja ovih podataka na osnovu kojih je sačinjen elektronski potpis, jer se u članu 18. stav 1. tačka 10) kaže da sertifikaciono telo ne čuva itd. Znači, mala izmena.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, kao najmoćnija grupa u parlamentu, neće glasati za ovaj i ovakav budžet.
Ima više razloga zašto je to tako, ali jedan od najvećih je zato što nije ni razvojni, ni socijalni. Nekoliko anomalija ću vam sada nabrojati, a ima ih jako mnogo. Postoji ogroman broj agencija, komisija i kancelarija na koje je SRS upozoravala sve ovo vreme kao nepotrebne i štetne, kao posebne centre moći. To se u ovom budžetu jasno vidi, jer za funkcionisanje tih svakojakih agencija, kancelarija i komisija izdvaja se 760 miliona dinara. Imamo Komisiju za lustraciju koja dobija milione. Koordinaciono telo na čelu sa Nebojšom Čovićem koje troši i arči naše pare. To je suma koja se broji čak milijardama dinara.
Po predloženom budžetu penzioni fond je isti, ali uz inflaciju koja se računa da će biti oko 10% sledeće godine i rast cena na malo, penzije će biti realno manje. Zašto taj novac nije preusmeren u penzije ili dečije dodatke, u stanove ili u milion drugih bitnih stvari. Umalo da zaboravim srpsku barbiku, Borisa Tadića, koji ima svoj budžet od 184 miliona, a on sam raspolaže sa 23 miliona, a njegov šiptarski lobista, tako bih ga nazvao, Vuk Drašković, čovek koji je provereno lak na novcu, raspolaže lično sa 57 miliona dinara.
I još je dozvoljeno Borisu Tadiću da prima neke donacije od 40 hiljada evra. Te pare su mogle biti preusmerene i date vojsci.
Narod je očekivao od te tzv. srpske barbike da ispuni obećanje koje je dao u predsedničkoj kampanji, da pokrene proizvodnju, da poveća plate i penzije, a ne da arči pare na sebe i da samo on i njegova klapa imaju veće plate. Takođe bih morao da spomenem to da je narod očekivao da neće više biti viza, kao što je obećavano, a ne još da se našim košarkašima zabranjuje odlazak u Hrvatsku. Sada se vidi kolika je to štetočina i lažov.
Gospodine Dinkiću, rekli ste da su devizne rezerve 3,8 milijardi dolara, a Srbija vapi za svežim novcem. Svi znamo da je srpska privreda u kolapsu. Takođe se hvalite privrednim rastom od 8%, a svi znamo da je to zahvaljujući dobrim uslovima za poljoprivredu, neuspesima Vlade u pokretanju privrede.
Takođe ste rekli da hoćemo dugoročni i održiv privredni rast, a mi imamo ogroman spoljnotrgovinski deficit. Ove godine će iznositi preko osam milijardi dolara, a ukupno od 2001. godine je preko 34 milijarde dolara. Toliko koštate narod do sada zvanično, a ako dodamo lopovluke Tadića i njegove interesne grupacije, tzv. žutog preduzeća, vidimo da ste više štete naneli nego NATO bombardovanje. Ja sam inače poslanik iz Vršca i samo u Vršcu su naneli više štete, to mogu da vam garantujem.
Takođe, vi ste rekli da ćemo nastaviti sa tvrdom fiskalnom politikom, gde kao glavni primer kažete da plate rastu brže od produktivnosti. Kada neko ne bi živeo u Srbiji mislio bi da narod živi u izobilju i da su plate ogromne. Gospodine ministre, sve je otišlo, sve cene su otišle u nebo, benzin, struja, hrana i koliko smo čuli treba i gas da ide. Vi sada indirektno govorite da bi plate možda trebalo i da se smanjuju.
Osvrnuo bih se na kraju na vaš govor o fondu za zapošljavanje, gde kažete da bi lokalne samouprave trebalo da pomognu novcem iz budžeta. Jedan od prihoda lokalnih budžeta je privatizacija, ali imamo primer kolege iz Kule, koji nam je doneo podatak da nije ništa uplaćeno. Ja ću nastaviti dalje govoreći o amandmanima, a nastaviće sledeći govornik.

Amandmanom predlažem da se u članu 7. razdeo 38 i funkcija 420 brišu. SRS je programski protiv osnivanja svih agencija, za sve i svašta, o čemu smo već govorili.
Ustanovili smo da postoji ogroman broj agencija, komisija, kancelarija, na koje je SRS upozoravala sve ovo vreme otkad postoji ova vlada kao na nepotrebne i štetne, a to se sada posebno vidi u ovom budžetu, s obzirom da se za njih odvaja 763 miliona dinara.
Pozvao bih sve da ne podrže ovaj budžet, ali znam da bez obzira na to što se ovde iznose činjenice u prilog tome jedino SRS neće podržati ovaj budžet. Nekome je bitnije da članovi i funkcioneri DS-a budu zaposleni i da imaju automobile, nove, crne, blindirane, i da sa zadnjeg sedišta odmahuju rukom. To nas podseća na nešto. Pa, narod nije izašao zbog toga na izbore da bi se zaposlili Tadićevo obezbeđenje, vozači i njegovi lični posilni.
Jesam poslanik iz Vršca, ali ovakvim kriminalnim ponašanjem su ugroženi svi u Srbiji. Ova gospoda iz žute kriminalne organizacije su kao pijavice, samo se prikače i zakače za nešto u budžetu i odatle crpe novac. Daću primer - u Vršcu je oterana najnesposobnija i najcrnja vlast u istoriji Vršca. Svi su bili oličeni kao nesposobni kadrovi i kao nagradu su dobili premeštanje s jednog fonda na drugi.
Znači, oni su kao klasični paraziti, pijavice iz DS-a, samo se prelivaju iz fonda u fond i nastavljaju sa otimanjem para. Ovaj primer sam naveo samo da bih pitao vas ovde, a da građani čuju: prvo, ko to pravi fondove iz kojih se DS finansira, a ti fondovi se pune od radnika i seljaka; drugo, ko to finansira Borisa Tadića i njegovu kancelariju, i da li je to ono što je on obećavao, i on i ova vlast, da rešavaju probleme DS-a ili da zapošljavaju narod. Konačno, ko to ovde glumi da kritikuje vlast, Tadića i njegovu bahatost, a glasaće za budžet.
SRS sigurno neće, jer su nam građani Srbije važni i ne želimo da ih gazimo, i da im se podsmevamo, kao trenutno vladajuća koalicija, i Tadić i njegova prohaška družina. Hvala.

Hvala. Podneo sam ovaj amandman u ime SRS, da vam ukažemo na nelogičnosti koje postoje ovde. U članu 11. se kaže, citiraću: "Socijalno-ekonomski savet može da obrazuje stalna i privremena radna tela za razmatranje i predlaganje stavova po pojedinim oblastima.
Scijalno-ekonomski savet može da pozove predstavnike nevladinih organizacija, kao i istaknute naučnike i stručnjake da učestvuju u radu radnih tela, bez prava glasa".
Zbog samog karaktera ovog saveta nepotrebno je obrazovanje bilo kakvih radnih tela, kao i naknadno uključivanje nevladinih organizacija i drugih pravnih i fizičkih lica u rad savet. Voleo bih da čujem ko, kako i čijim parama će se plaćati ti stručnjaci i istaknuti naučnici, kako se govori u članu 11.
Tu se, otprilike, kaže da oni treba da dođu, da savetuju i da nemaju pravo glasa, kao i da nisu plaćeni. Tako bi moglo da se protumači. To je prilično smešno. Pogotovu je smešna situacija kada se kaže – treba da pozovemo nevladine organizacije, jer mi imamo vrlo loše iskustvo sa nevladinim sektorom, sa onim ženama iz nevladinog sektora koje baš i nemaju neku želju da brinu o našem socijalno-ekonomskom stanju. One bi više volele da to nestane skroz i tako bi nestao i problem.
Zato predlažemo da se član 11. totalno izbriše i da nestane iz ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se traži da se obriše ceo deo koji se u zakonu zove "Žalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlučivanje  (direktna revizija) i članovi od 389. do 393.  što u praksi znači da je potrebno da se u potpunosti obriše ova vrsta vanrednog pravnog leka, jer je nepotrebna, a to iz razloga što će u praksi odugovlačiti ceo postupak, jer ako se tuženi ne složi sa ovakvim pravnim lekom, onda nema direktne revizije, pa se gubi dragoceno vreme i narušava načelo efikasnosti postupka i načelo ekonomičnosti postupka.