Dame i gospodo narodni poslanici, evo ministar po svom ustaljenom običaju pobegao je. Mogu samo da dodam da se nadam da je pobegao iz zemlje to bi nam pomoglo svima da uspostavimo nešto i da neće skoro da se vrati, bilo bi bolje i za njega. Možda je otišao da obuče farmerke i neku majičicu da izađe ovde.
Ovaj zakon je nastavak gospodina Dinkića i njegovog političkog voluntarizma i samovolje, koju sprovodi već duži vremenski period. Zakon o transfernim sredstvima tretira deo sredstava koje Republika transferiše lokalnim samoupravama i upotpunjuje lokalne budžete u skladu sa članom 77. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi i članom 99. istog zakona stav 2.
Taj stav kaže: "Ukupan iznos transfernih sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđen zakonom o budžetu Republike Srbije koji se raspodeljuje saglasno stavu 1. ovog člana, sastoji se iz dva dela - dela namenjenog za pokriće nedostajućih sredstava iz dela ustupljenih prihoda zbog izmene poreskih propisa i dela koji se raspodeljuje prema sledećim kriterijumima: 1) broj stanovnika; 2) broj odeljenja i broj objekata osnovnih i srednjih škola; 3) broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige o deci; 4) status životne sredine; 5) stepen razvijenosti; 6) veličina teritorije jedinice lokalne samouprave. Srazmerni deo transfernih sredstava iz stava 1. ovog člana uplaćuje se jedinicama lokalne samouprave jednom ili više puta u toku meseca".
Ovo je princip iz člana 99. i važio je za prošlu godinu, jer je postojalo usaglašavanje sa prethodnim zakonom o poreskom sistemu. On je takav kakav je bio do sada bio nakaradan, jer opštine koje su 2004. godine imale veće iskazane poreze na promet iz raznih razloga dobili su više transfernih sredstava. Ove opštine, koje zbog svoje proizvodne strukture sada imaju obavezu PDV-a, znatno više finansiraju opšte potrebe, ali im se ništa ne vraća i one sada znatno gube mogućnost finansiranja lokalnih potreba.
Ipak, sam smisao ovog zakona je u onom drugom delu. Ova sredstva treba da koriste finansiranju javnih ustanova i infrastrukture u lokalnim samoupravama po pomenutim kriterijuma, od broja stanovnika do veličine teritorije. Ovim zakonom i indeksacijom svi kriterijumi su zanemareni, što smo čuli i od prethodnih izlagača.
Prvi deo zakona u ovoj godini je besmislen, jer je to bio prelazni princip, a ovaj drugi deo je potpuno zanemaren. Nema nikakve veze ni kriterijum da opština, kao na primer Vršac, iz koje dolazim, sa 22 škole i 7.000 učenika, ima transferna sredstva kao opštine koje imaju pet škola i 1.000 učenika, da opština sa duplo manje stanovnika i sa sličnim stepenom razvoja ima duplo veći transfer, jer tamo su lokalne vlasti članovi G17 plus.
Postavljam pitanje gde su javni kriterijumi kojima je ova raspodela vršena? Opština Vršac između ostalog izdvaja, iako nema obavezu, za održavanje tih škola i za održavanje zdravstvenog centra, veliki su iznosi koji su odvojeni, a transferna sredstva su više nego mizerna i zanemarena.
Jasno je da, to se svi slažemo, razvijeni regioni treba da finansiraju manje razvijene, ali za Dinkićevu, ministrovu samovolju, za koju su komunističke, kako se nekada zvalo, uravnilovke i burazerska ekonomija naivni i to su dečiji planovi u odnosu na ovo što on sada radi. Ovde je isključivo kriterijum ko bolje stoji u očima ministra i ovo je šamar svim opštinama koje su iole razvijene, jer država ne želi da shvati da i oni imaju i veće potrebe i da njihov razvoj razvija i dalji budžetski potencijal Republike.
Znači, pozivam gospodina ministra da da kriterijume i argumente za ovakav predlog transfera. Prvo, ne možemo da tražimo od njega, jer on nije tu. I mene bi bilo na njegovom mestu sramota i pobegao bih verovatno odavde, što je i on učinio, ali dosta više sa lažima.
Provociraju nas ovde, lažu, misle da niko ne zna kako funkcioniše situacija. Potrebno je da pređemo u G17, pa da onda dobijemo neka sredstva za svoje opštine. Sram ih bilo.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Srbije za 2006. godinu, koji glasi: "U članu 6, razdeo 38 i funkcija 430 brišu se".
Praktično, pošto se taj razdeo i taj član odnosi na Agenciju i finansiranje agencije za energetsku efikasnost, program SRS, a i do sada smo više puta ponovili, protiv smo osnivanja agencija koje se osnivaju za sve i svašta. Smatramo da je to skupo, nepotrebno i nije efikasan deo državnog aparata.
Nijedna agencija do sada koja je osnovana nije u svom radu dala neke očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati i posebna budžetska sredstva za rad agencije i time povećati troškove i ovako skupe državne administracije, za koju i sami govorite da je skupa.
To je samo jedan u nizu ovim budžetom predviđenih troškova, iako se stalno pozivate na štednju, ali izgleda da se to odnosi na druge stvari a ne na agencije, narodne kancelarije Demokratske stranke, na nevladin sektor koji finansirate i "šakom i kapom".
Moram da vas podsetim da smo u proteklom periodu takvim nedomaćinskim ponašanjem, novcem koji se troši za sve i svašta sem za ono što je potrebno državi, došli do toga da imamo strani dug od 15 milijardi dolara, kreditno smo zaduženi da nam stižu u naplatu rate od 700 i milijardu dolara godišnje, da su gubici privrede preko 10 milijardi dolara.
Takođe, imamo problem da je skoro 50.000 firmi pred stečajem, a to je otprilike pola miliona ljudi koji ne znaju šta će biti sa njima. Takođe, novac koji smo dobili od privatizacije – 1.300 najboljih firmi, netragom je nestao, firme koje su zapošljavale određeni broj ljudi u tih 1.300 firmi, samo se smanjio broj ljudi koji su zaposleni u svemu tome.
Nastavljamo politiku koja je važila u zadnje četiri godine, sada pet godina, pa ćemo dogodine pričati da se rasprodaju strateške grane koje postoje.
Kao što su nekada prodate cementare i šećerane, duvanska industrija, izvori vode, a sada se spremate da rasparčate i rasprodate NIS, naše kamenolome i imamo situaciju da u državi ništa više nemamo svoje.
Konstantno nastavljate kao i do sada što je bilo proizvodnjom i fabrikacijom ovih afera, imali smo: Nacionalnu štedionicu, šećernu, "Erikson", panciri, JAT, ŽTP i sve ostalo što ide, što je u narodu već poznato i što vi vrlo dobro radite.
Praktično, pošto govorim o agencijama, bilo bi vrlo smisleno reći šta tom agencijom dobijamo. Znači, Agencija za energetsku efikasnost, novac koji je predviđen za nju je u vrednosti otprilike 62 ili 63 miliona dinara. Moram vam reći šta je predviđeno. Dakle, za plate i dodatke zaposlenih i socijalni doprinosi ide oko 7.700.000 dinara. Takođe, imamo usluge po ugovoru i specijalizovane usluge u vrednosti od 38 miliona dinara.
Takođe imamo subvencije i javnim finansijskim preduzećima u vrednosti od 11 miliona dinara, imamo mašine i opremu od 1.200.000 dinara. Nekako svake godine provlačite ogroman novac za mašine i opremu za subvencije nekim nefinansijskim preduzećima, a uglavnom se novac troši i od toga nema ništa.
Gospodin Krasić je vrlo konkretno postavio pitanje šta ta agencija treba da radi, čemu ona služi, da li da nas uči kako da održimo ovako povoljnu cenu struje kako ste nam nametnuli u zadnjih pet godina. Šta drugo da nas uči? Kako da trošimo tu našu struju koju imamo ili kako da se dogovorimo sa Vukom Hamovićem i Vojinom Lazarevićem da oni troše našu struju, da je prodaju, a mi da je plaćamo.
Znači, svrha bilo kakvog predloga bi praktično značila, osnivanjem agencije i finansiranjem, izdvajanjem oko 60 miliona dinara, dobijamo to i to, pa onda da kažemo, praktično, to jeste pozitivno, to nije pozitivno, pa ako je to pozitivna stvar, SRS to ne bi kritikovala.
Ovako mi imamo ogroman trošak od nekih 60 miliona i to bez okvira, bez ikakvog preciznog davanja podataka gde će se sredstva trošiti, a imamo dovoljno iskustava sa vama, znamo da će se preliti u nečije džepove, zaposliće se određeni kadrovi vaših stranaka, nazovimo –kadrovi, poznati eksperti koji su nas doveli dovde. SRS traži da se ovo briše i očekujem od poslanika koji se ne slažu sa time da se naš novac preliva u privatne džepove, da ovo podrže.

Hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, pošto imam kratko vreme, mislim da je već svim građanima Srbije jasno za ovaj zakon da je loš. Nemanja Šarović je bio posebno iscrpan u objašnjavanju svih kritika na ovaj zakon.
Iskoristio bih samo da pojasnim, pošto sam narodni poslanik koji dolazi iz Vršca, pa bih se nadovezao za ovih minut i po na ono što je gospodin Vučić pre toga rekao. Samo bih rekao da se ja kao narodni poslanik tamo i kao član SRS osećam ugroženim zbog ovakve situacije koja pokušava da se nametne u Vršcu, u stvari uopšte u našim krajevima tamo.
Rekao bih samo da iza ovog pisma koje je potpisao Jon Čizmaš stoji DS, jer su oni u proteklom periodu sa pozicije AP Vojvodine, kada su došli sa Bojanom Pajtićem, pokušali celu jednu naciju da prevedu u DS. Mi smo, inače, kao SO Vršac osudili takvo jednoumlje koje se vraća na našu scenu. Sada se pokazuje pravi rezultat i cilj šta je trebalo da se uradi.
Mogu samo da kažem da je ovo diskriminacija nacionalnih manjina koje žive tu, pa one koje su podobne Demokratskoj stranci, one su u redu, a one koje nisu podobne nisu u redu. Tako DS nastavlja svoje štetočinsko delovanje u Srbiji i pokušava da deli narod, čak u okviru jedne nacije, na one koji jesu to i koji nisu to. Ovo mora da se ponavlja redovno da nam ne bi to pripisali i spočitavali nama.
U Vršcu i okolini mi, i Srbi i... 21 nacija ima u Vršcu i svi žive dobro i nikada eksces nije bio. Mi smo u petak imali posetu stranih novinara, a bilo je 24 akreditovana novinara iz stranih diplomatskih predstavništava. Imamo izjave svih njih koji su rekli da nikada nisu videli situaciju gde ljudi žive u tako dobrim odnosima, kao i u selima sa većinskom rumunskom nacionalnom manjinom.
Posle toga stiže danas ovakav jedan dopis, a to samo pokazuje štetočinsku politiku Demokratske stranke. (Iz sale: Vreme i tema.) A vama je vreme odavno otišlo, vaša mržnja koju šaljete po Srbiji neće proći ovaj put. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan u nizu zakona, koji u principu, u praksi i u teoriji, ne znače ništa.
Vi ste se, kao što je poznato, trudili u proteklom periodu da nabijete broj zakona i da se time hvalite kao vašim uspehom. Ako je to neki uspeh onda ste možda nešto i uradili. Morao bih da podsetim malo više građane, mada i vas, ako ste zaboravili u toj celoj seriji zakona kako ste usrećili građane i koje ste zakone doneli, da bi narodu, građanima Srbije bilo bolje.
Spomenuo bih ozloglašeni penzioni zakon od kojeg je penzionerima mnogo bolje, pa onda briga o porodici, pa Zakon o posredovanju, pa za mirno rešavanje radnih sporova, gde ste obespravili svakog radnika u ovoj zemlji, pa onda Zakon o NIS-u, od koga očekujemo da nam bude svima bolje, da živimo u blagostanju.
Iza vas ostaju afere koje ste otvarali, počevši od afere "Erikson", gde je tata brinuo za kćerku pa joj je nabavio neku stipendiju, pa onda Nacionalna štedionica, lopovluk decenije našeg "nobelovca" kojim se neki ponose ovde, pa onda tzv. "pancir afera", gde nikome ništa na kraju, ni Daviniću, ni Maroviću, ni Dragiću. Odjedanput od afere decenije ostalo je ništa, pa onda atentat irskog setera na našu "barbiku", na predsednika Demokratske stranke, pa onda šećerane, opet onog brižnog tate koji nam je uveo sankcije, pa onda struja itd.
Iza svega toga ostavljate nerešene probleme koji nam sada dolaze, iako ste obećavali brzo rešenje od nezaposlenosti do Kosova i Metohije, pa i do toga da imamo nametnute probleme od strane Evropskog parlamenta u Vojvodini, za koje nismo našli razumevanje, da o tome raspravljamo i da kažemo da toga nema.
Ovaj zakon samo je jedan u nizu, jer ne rešava u stvari nikakav problem, nego se parcijalno rešavaju problemi javnih preduzeća, pa se opet vraćam na ono što sam malopre rekao i ubeđen sam da je tu cilj opet EPS, NIS i sve što nas čeka na proleće, sve što je opstalo i što još kako-tako vredi i funkcioniše, nad čime naša država ima kontrolu, vi ste spremni da i to uništite.
Revizorske kuće koje sada postoje, koje je uglavnom osnovao Vlahović, a sadašnji DOS u ovom obliku nasledio, u međuvremenu će pomoći u pljačkanju ostalih firmi u Srbiji, stvoriće se novi, kako vi volite da kažete, kontraverzni biznismeni. Firme, gde su oni glavni, gde revizorske kuće vode privatizaciju i procenjuju, oni će moći da se privatizuju, a oni koji nemaju njih za savetnike i revizore neće moći.
Znate i sami kako se kod nas privatizacija vrši u proteklom periodu i sami ste govorili da ćete se sa tim obračunati, ali ništa. Obaranje vrednosti firmi pred samu privatizaciju, tako se nameštaju privatizacije. Čak primer iz današnjih novina, koje sam slučajno malopre pročitao, firma ''Inpros'', procenjena na 130 miliona, a prodata za 6,5 miliona nekoj slovenačkoj firmi.
Šta se desilo? To je smisao svih vaših akcija do sada. Mašine iz te firme, iako je prodata budzašto, premeštene su u Sloveniju, prljava tehnologija ostaje u Srbiji, kao i ranije. Sve se to vraća u neko vreme kada smo u Sloveniju nosili voće koje je uzimano ovde i proizvodili "Fruktal" sokove. To sam morao da pomenem jer građani znaju šta nas očekuje u narednom periodu.
Da vi stvarno hoćete rešenje svih tih problema, doneli biste zakone o sprečavanju korupcije. To je naš problem kao društva – borba protiv korupcije i kriminala. To treba da rešite, ali onda nema ništa u vaše džepove. To je glavni problem ovog društva. Globalno rešenje za Srbiju bi bila vaša ostavka, da vas što pre zaboravimo, sve zajedno.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušali smo pre neki dan gospodina ministra kako je lepo pričao vezano za ovaj zakon, prevenciju, saradnju poslodavca, inspekciji i šta je sve tu pričao. Kada ga čovek sluša, pomisli kako je ozbiljan, kako stvarno ima nameru da brine. Prosto se začudimo kada ga slušamo. Ali, njega demantuje sam tekst zakona koji je napisan, u kome su određene kaznene odredbe. To je jedna stvar.
Druga stvar, ovaj zakon nema nekih hitnih novina u odnosu na protekli, a uzroci koji dovode do povreda na radu nisu ni na jedan način rešeni, što znači, u praksi se pokazuje, da posledice bivaju iste. Znači, postoji puno invalida rada, profesionalno obolelih, itd.
Šta, kao rezultat svega toga, dobijamo? Dobijamo nezadovoljne radnike, nezadovoljne poslodavce i dobijamo zadovoljna osiguravajuća društva. Šta nam to u praksi govori? Poznavajući bivšu "žutu vladu" i sadašnju "bledožutu", kako već da je nazovemo, vi sve u principu volite da radite zbog novca. Znači, cilj je ugraditi se, verovatno vezano sa osiguravajućim društvima.
Do sada ste, u proteklim periodu, doneli zakone koji ne štite radnika, čuli ste u proteklom periodu od poslanika SRS na šta se sve to odnosi.
Radnici koji ostaju na ulici, kada se nekome ne svide, kada nekoga loše pogledaju, koji su nezaštićeni, samim tim ostaju na ulici i nemaju kome da se žale. Sada, pored svega toga, ovo što sada donosite.
Lično mislim, SRS misli da nije rešenje kažnjavati radnike, a ni poslodavce, jer će, samim tim, ako kaznimo poslodavca, on kazniti radnika. Treba ih u praksi privoleti na saradnju, kao prevenciju. To se može uraditi, a jedno od mogućih rešenja je preko poslovođe. Iz kog razloga? Zato što on, kao nadležan, koji je u kontaktu sa radnicima, zna njihove navike, takođe, stalno je prisutan za razliku od drugih osoba i može da spreči uzrok zbog kojih nastaju te povrede.
To je uglavnom nedisciplina na radu. Samim tim može da ne dozvoli pristup radnom mestu ako neko od radnika nije sposoban za rad. To treba ugraditi u zakon. Zato vam predlažem da vratite zakon ili još bolje da odete, zajedno sa zakonom, vi sa vlasti, da vam vidimo leđa, pa da poslodavcima i radnicima u Srbiji svane. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno se ministar pojavio posle popodnevnog odmora ovde, pa može da sasluša amandmane. Ovde se radi o amandmanu koji je podnela gospođa Gordana Pop-Lazić i glasi da se briše član 72. To je samo nastavak onoga što smo pokušavali celo popodne da objasnimo, ali smo objašnjavali praznim stolicama.
Ja bih vam spomenuo samo nekoliko stvari koje vi činite ovde našim građanima, penzionerima. Od dolaska DOS-a i promene direktora, koji je i dalje u PIO, zaposleno je 400 ljudi više po partijskoj liniji. To je podatak koji je vrlo lako proveriti, znači, ako se uporedi sistematizacija od ranije i sada. Takođe se govorilo i o raznim kreditima, stambenim.
Takođe, ukazali su mi na jedan podatak penzioneri iz Vršca da je u proteklih desetak dana oko 300 ljudi iz fonda PIO bilo par nedelja u Čanju.
Zašto to govorim? Pitamo se svi koliko to sve košta, arčite pare na sve moguće stvari, na zapošljavanje stranačkih kadrova, a skida se penzionerima. Zašto prvo ne pođete od sebe, pa da dalje možemo da raspravljamo. Takođe jedna informacija: da je jedan od pomoćnika ministra i zamenik predsednika upravnog odbora PIO; ja sam to morao da kažem.
Šta ste uradili ovim zakonom? Znači, pooštravate ionako oštre uslove koji postoje. Umesto sa 62, ide se u penziju sa 65 godina, za tri godine produžavate staž. A sada je situacija u državi sledeća: podaci da 36.000 penzionera godišnje umire, takvi su, ali nažalost, kakvo je sada stanje i kako ova vlada radi, povećava se smrtnost, jer je sve veća kriza, pa je manja mogućnost kupiti lekove, nema novca za hranu, a nema više ni dostojanstva. Praktično to znači da će za tri godine biti preko 100.000 penzionera manje. Da li je to vaše rešenje? Da li ste to želeli da postignete i da li to čekate? Ja mislim da treba da vas bude sramota zbog takvog načina razmišljanja.
Pošto su penzioneri najugroženiji deo stanovništva kod nas, već godinama, protekle četiri godine se uništavaju, odnosno ponižavaju, pitao sam se, nekim logičnim razmišljanjem, šta vi u stvari još želite od njih; vas i vaše koalicione partnere pokreće, kao što smo do sada otkrili, samo novac i uglavnom je to motiv.
Znači, nagradno pitanje bi bilo – šta to naši penzioneri imaju, a vama treba? Jedan logičan odgovor koji se može naći su stanovi. Pošto ste vi vlada kontinuiteta sa bivšim DOS-om, setite se bivše ministarke Kori Udovički koja je najavila još pre dve ili tri godine da će penzioneri morati da prodaju stanove, jer šta će im tako veliki stanovi, da bi mogli da plaćaju struju. Već tada se najavilo šta se sprema i nama i našim penzionerima.
Sada izgleda da ste vi došli do izvršenja tog cilja, da napravite da penzioneri bukvalno nemaju ništa, da nemaju šta da jedu, da prodaju stanove, a da vi i vaši tajkuni to kupujete po bagatelnim cenama. Otprilike, to može da se prenese i na situaciju sa ovim javnim dugom koji pokušavate da otkupite po vrlo povoljnim cenama.
Poistovećuju vas i penzioneri sa nekim vrlo mrskim ljudima u prošlosti, jer kao što su neki drugi mrzeli druge ljude i nacije, vi tako ne volite sirotinju i penzionere. Smetaju vam na putu ka vašoj Evropi, kvare vam sliku kada upalite TV "Dnevnik", a vi, gospodine ministre, verovatno kada upalite "Dnevnik" tamo sve cveta, lepo je u zemlji, ljudi dobro žive, ali je slika sumorna u realnosti i pokazuje dokle ste nas doveli i šta ste nam u stvari uradili i pitam se dokle da ćutimo.
Apelujem na poslanike, neko je ovde rekao, mislim gospodin Vučić, da su i vaši i naši roditelji penzioneri, ali da se obaziremo na njih. Pretpostavljam da vašim roditeljima pomažete svojim platama, pa onda to još ima smisla, mogu da preživljavaju, ali oni imaju svoje prijatelje, komšije, imaju i obraz, ako neko od poslanika nema.
Zamolio bih da svoje roditelje ne sramotite, ako vi đon imate umesto obraza. Molim vas i da glasate po savesti, po istini, a ne po partijskoj poslušnosti, iako to u proteklom periodu stalno radite. Pozivam vas da glasate uopšteno protiv ovog zakona, da se ne biste obrukali, da se ne biste za pet godina lupali o glavu zašto ste to radili i da ne biste ostali crnim slovima upisani.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz ovog predloga više zakona definitivno se vidi da je ovo vlada kontinuiteta. Sve što nam se dešavalo u proteklom periodu dešava nam se i danas. Ništa se nije promenilo, samo se to drugačije naziva i drugačije pakuje.
I vi, a i oni pre vas su, mada ću govoriti kao o jednoj vladi, jer je to sve isto, prvo uništavali naše proizvođače i proizvodnju, pomenuo bih samo kako su prošli naši proizvođači višnje i maline, pšenice i jabuka, koje ste favorizovali u proteklom periodu.
O svakom zakonu koji se donosi u ovoj skupštini mi vam govorimo da štitite jedan veliki uvoznički lobi, bivšeg i sadašnjeg režima. Tako da se danas u Srbiji uvozi svinjsko, pileće meso, mleko u prahu, japanske jabuke, itd. Imam neke podatke od prošle godine, nisam ih revidirao, ali pretpostavljam da je situacija ista, ako ne i gora, da smo u prošloj godini samo za prva četiri meseca uvezli 21.000 tona jabuka, 15.000 tona paprika, itd. To je, znači, za prva četiri meseca ove godine. Sami znate šta se dešavalo sa našim poljoprivrednim proizvođačima za to vreme.
Ako stvarno želite da zaštitite potrošače, sve nas, jer smo svi mi neki potrošači, treba ih zaštiti kvalitetom, cenom i kontrolom. Daću vam primer. Pošto dolazim iz Vršca, to je vinarski kraj, ukazaću vam na problem sa kojim se susrećem kao potrošač. Recimo, vino koje se uvozi u Srbiju, uvozi se iz Makedonije po ceni od 15 dinara. Pitao bih ministarstvo – kakvo je to vino koje se pravi za 15 dinara? Sama cena govori da tu nešto nije u redu ili sa kvalitetom, ili je neko dobio pare da to prođe tako, ili je nešto drugo. Uglavnom, to je situacija koju treba ispitati. To traje već godinama i niko ništa ne pokreće, tako da verujem da će se i dalje nastaviti.
Takođe, neko je ovde spomenuo, ako želimo da zaštitimo naše potrošače i proizvođače, moramo da imamo i našu robu na tržištu. Imamo ovde jedan ozloglašeni, koliko smo ga samo puta spomenuli, lanac stranih robnih kuća "Merkator". Kao država nemamo nigde u inostranstvu, pogotovo u Sloveniji, našu robu u "Merkatoru", a skoro je u jednim dnevnim novinama bilo objavljeno – paritet cena istih proizvoda kod nas i u Sloveniji, znači u tom "Merkatoru" i ispalo je da su kod nas cene veće po 200-300%, nego u Sloveniji. Znači, jedna totalna nebriga za naš standard.
Takođe, potrošnja i potrošači su i cena vode, struje, benzina i gasa. Znači, najavljeno je poskupljenje gasa, a sve to prouzrokuje, kao što znate, kao što pretpostavljate, inflacija. Mislim da je jedna od osnovnih stvari da se zaštiti potrošnja i da ova Vlada zaustavi, recimo, šverc struje ili da sačuva NIS. To je sve ono što vi u stvari ne radite, nego podstičete, zato što ne smete da se suprotstavite glavnim švercerima u državi. Svakoga dana, gde god se okrenemo, gledamo našu sirotinju i bedu, čak i penzionere. I oni su počeli da vam smetaju, spremate pakao veći od ovoga u kome sada žive. Planirate da i ove sadašnje penzije umanjite, da im ih oduzmete.
Takođe, vidimo na televiziji vodeće "biznismene" i privrednike, koji su bliski vlasti i režimu, kako raspravljaju o tranziciji. Oko nas svuda beda, a oni se nakrali i sada su postali preko noći eksperti.
Pomozite privredi, ako želite da pomognete i potrošačima. Znači, carinama ograničite uvoz robe koju, kao zemlja, možemo da proizvodimo. Stimulišite domaća ulaganja u proizvodnju i izvoz one robe koja nam je potrebna. Trebalo bi uvoziti, ali za tehnologiju, zajedničku proizvodnju i izvoz i obezbediti neke normalne kredite od 2% do 5% da bi privreda mogla da radi.
Zamolio bih vas na kraju, pošto moram da završim da bi i drugi poslanici imali vremena da se osvrnu na ove zakone, da nas više ne štitite. Ubi nas ova vaša briga. Ostali smo bez posla, bez para i bez firmi. Prodali smo čak i fabriku vode "Palanački Kiseljak", kupila je "Kolinska", "Frikom" je prodat Hrvatima, "Jelen Do", itd, itd. Zato nemojte da nas više štitite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona i pročitaću ga zbog javnosti o čemu se radi.
U Predlogu zakona o carinskoj tarifi Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, Glava 1. – Žive životinje, u tarifnim oznakama taj i taj broj, carinska stopa 30 zamenjuje se carinskom stopom od 40. Znači, smisao svih amandmana, koje ćete čuti u toku ove rasprave, jeste da se zaštiti poljoprivrednik.
Nadovezao bih se na niz neistina i niz netačnih podataka, koji su izneti, pa bi, između ostalog, rekao, pošto se svi pozivaju na to (iz sadašnje ili bivše vlasti, bivšeg režima), da se brinu o seljaku. To je vrlo interesantno i vrlo srceparajuće čuti, a da li oni znaju da višnja, malina, pšenica još uvek čekaju da se prodaju, jer nemaju cene – a, i ako, po ovim cenama po kojima se nudi, nema dovoljno para.
Uvoznički lobi, i bivšeg i sadašnjeg režima, uvozio je i dan-danas uvozi i svinjsko i pileće meso, mleko u prahu, viršle, salame i sve ostalo.
Imam podatak za prošlu godinu, nažalost, nemam za ovu, ali pretpostavljam da je otprilike isto, da je, za prvih četiri meseca prošle godine uvezeno samo 21.000 tona jabuka i 15.000 paprike. Uzeo sam ta dva primera, jer se verovatno sećate da je pretprošle godine, recimo, Srbija bacala jabuke. Znači, to je katastrofa, koju vi dozvoljavate da se i dalje dešava.
Takođe, deficit u izvozu je 2003.-2004. godine bio oko tri milijarde dolara, ili 47 - 48% više nego za vreme sankcija. Toliko o tome kako je bilo i kako se šta uništavalo.
Izneću još neke podatke, koji nisu direktno vezani za poljoprivredu, ali pošto se ovde govori o izvozu, da bi mogao na kraju da kažem, sa konkretnim primerima – 1990. godine naš izvoz je bio 1,7 promila svetskog izvoza, a danas je to 0,2 promila. Kada bi se to uporedilo, ako se posmatra rast svetskog robnog izvoza koji je 2000. godine (to su podaci koji su dostupni i mogu da se pronađu) iznosio 6.180 milijardi, vidimo da se svetski izvoz povećao za 77,3% više nego deceniju ranije, dok smo mi udvostručili izvoz sirovina i ostalih primarnih proizvoda. Početkom 90-tih godina sirovine su činile 23,5% našeg izvoza, da bi danas dostigle, kada se doda čelik, gvožđe, neverovatnih 48,6%.
Da vam kažem – em se malo izvozi, em to što izvozimo su uglavnom sirovine. Šta to znači? Svako ko je iole normalan i ko stvarno hoće da razume kretanje na tržištu može to da analizira. Pošto će cene sirovine u svetu nastaviti i dalje da padaju, jer je takav trend, koji traje već dve decenije, negativan, onda moramo razmisliti šta činiti. Samo tom globalizacijom, koju ovde zagovaraju, (žuta vlada i ova sada, njihov nastavljač) bogati postaju još bogatiji, a siromašni sve siromašniji. To prelivanje bogatstva vrši se deprecijacijom cena sirovina, kojom uglavnom raspolažu siromašne zemlje i povećanjem cena finalnih proizvoda, što se dešava svakim danom u svakoj zemlji u Evropi, finalni proizvod i roba široke potrošnje koje izvoze razvijene zemlje.
Zašto sam sve ovo sad ispričao? Rekao sam vam iz razloga što je, govorim ovde o izvozu, u obrazloženju pisano (kada je ovaj amandman koji sam podneo odbijen, između ostalog), da se amandman ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje EU. Sada ste videli koliko mi toga izvozimo i šta možemo da izgubimo. Ovo što vi pričate nema nikakve veze sa stvarnim životom. Vi kao da živite u nekoj drugoj zemlji ili se tako bar ponašate, ili volite neku drugu zemlju, to je nešto posebno.
SRS se inače zalaže za proizvodnju gotovih proizvoda i to kako: podizanje primarne proizvodnje, to je gospodin iz režima rekao, vraća ljude na selo. Pa, da, oni će se vratiti kada im budemo omogućili da se vrate. Osloboditi novac za povoljne kredite. Kako da ih vraćamo ako nema nikakvih uslova. Znači, pomoć pri otvaranju novih proizvodnji i pokretanje starih, to je pravljenje poluproizvoda. To je rasprava koja će nas čekati verovatno kada budemo raspravljali uskoro o budžetu, pa da vidimo gde će novac, koji se sada pojavio kao suficit, da se troši. Onda, proizvodnja gotovih proizvoda i samim carinskim tarifama treba štititi tržište. Znači, roba koju mi imamo, jer je to jedini način da uopšte nešto i pokrenemo.
Moramo da napravimo jedan ceo ciklus: da gajimo žitarice, da hranimo stoku, da od nje pravimo proizvode, meso, mleko, salame, pa da ih onda prodajemo. Ili da kažemo ljudima, pošto ste planirali na selu da se selo lepo zatvori, da se ljudi presele u grad, a da oni koji ostanu gaje činčile i puževe?! To je bio udarni artikal u poslednje četiri godine. Ovi žuti su gajili sve činčile i puževe.
Bojim se samo da ova vlast ne nastavi. Ovde se govori takođe o proizvodnji, neko je spomenuo proizvodnju ječma. Da vam dam jedan podatak koji je poražavajući – pivare koje su privatizovane, "Apatinska", "Čelarevo" uvoze slad. Takođe, primer iz opštine iz koje ja dolazim, iz grada Vršca, "Vršačka pivara", (koja je nekada bila i sada je poznata, ali više ne radi tako dobro) – za četiri godine sa milion maraka duga došla je na 13 miliona evra duga, koje je ostavila žuta vlast u prethodnom periodu!! Em su sve pokrali, uništili, što su uništili firmu, nego što je podatak da je u to vreme "Vršačka pivara" otkupljivala 300 vagona ječma.
Danas je uništen i seljak zahvaljujući vlasti "žutih" lopuža. Vi nastavljate to. Zato svi amandmani SRS, (koji glase i koji će verovatno i posle mene pričati) se svode na to i odnosi se na to da se carinskim stopama zaštiti naš proizvod, proizvode koje mi imamo, a one koje nemamo ne treba da ih štitimo.
I, još jedno objašnjenje, koje je bilo smešno, zašto se amandman ne prihvata, (sem o preferencijalnom izvozu u EU) takođe, kaže – "kao i zbog toga što predložena povećanja nisu u skladu sa "standstill" klauzulom kojom se predviđa da carinske stope ostanu na nivou Akcionog plana harmonizacije ekonomskog sistema"... i tako dalje.
Gospodo, rešite prvo problem: našu vodu više neće u Crnu Goru da puštaju da se izvozi. To su vaši koalicioni partneri, to su vaši prijatelji, to su ljudi koji su uništili državu u poslednje četiri godine, koje vi i dalje podržavate.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što pretpostavljate, na član 16. podnet je amandman Srpske radikalne stranke koji takođe glasi – briše se. Morao bih da nastavim u daljem objašnjavanju zašto je to tako.
Na početku današnje sednice predsednik poslaničke grupe DSS je izašao i rekao da nije shvatio zašto mi ovo radimo, i meni je jako žao, ali ovde je rekao da se obraća javnosti, pa se iz tog razloga i ja obraćam javnosti, jer očigledno je da on to ne shvata, a samim tim i vi, pošto vas on predstavlja.
Amandman je na Predlog zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza. Moramo da kažemo principijelan stav, koji ste čak i vi u proteklom periodu imali, ali ste ga očigledno zaboravili, da su agencije višak i da su agencije pravljene da bi mogla da se premošćavaju ministarstva, da se zapošljavaju kadrovi stranaka itd.
Znači, vi ste prihvatili to isto, iako u današnjoj Vladi u tim agencijama koje su ostale pri vašim ministarstvima bivši ministri i bivša vlast ovih žutih i dalje pokušava i uspeva da vas opstruiše i da zaustavi rad vaših ministarstava. Vi verovatno pokušavate to zbog skorog kraja Vlade, pa očekujete da ćete preko toga moći i vi da sabotirate rad neke buduće vlade, ali moram da vas obavestim da je sledeća vlada vlada Srpske radikalne stranke i da ćemo mi te agencije ukinuti, tako da vam je džabe trud.
Pošto se govori ovde o izvozu, da pređemo na stvar, moram da vam kažem da je cela situacija problematična, jer prvo i osnovno – vi ste nas još dodatno zadužili na sve ono što smo bili dužni. Problem samog izvoza je veliki, a već smo čuli nekoliko puta da i nemamo šta da izvezemo, zato što je proizvodnja loša i ništa se ne pokreće i ne funkcioniše; i da hoćemo da nešto izvezemo, nemamo šta.
Znate i sami, poražavajući je podatak, a taksativno ću nabrojati, šta je u proteklom periodu uvezeno: počev od mesa, pa smo imali u 2003. godini problem da je cena mesa žive vage bila toliko mala da se seljacima nije ni isplatilo da drže svinje, a zato smo uvezli gomilu toga; uvozili smo paradajz, mleko, iako imamo rezerve mleka.
Takođe, imam prijatelje koji rade u konditorskoj industriji koji su mi rekli, recimo, da, pored naše zemlje i plodnosti, uvoze lešnik. A, prošle godine su uvozili šljivovicu, što je za mene i nas ovde u Srbiji poražavajuće. Znači, uvozi se, a sada se podno Kopaonika, ovaj deo oko Brusa, prodaje na veliko i otkupljuje se šljivovica po 50 dinara. To je sve a propo ovog što smo pričali. Znači 50 dinara plaćamo seljaku šljivovicu, 30 malinu, 15 višnju. Pokušavamo i ono zadnje što funkcioniše u državi da uništimo.
Za neko ozbiljnije pokretanje bilo kakve proizvodnje potreban je neki novac, a kao što znate, u proteklom periodu smo pričali, krediti su katastrofalni i nikom se ne isplati da pod tim uslovima uzima kredit i samim tim nema ni naznaka da će proizvodnja početi u bilo kom obliku.
Samim tim što sve ovo sada radimo i što osnivamo neke agencije, pričamo o raznim zakonima koji u principu ne dotiču veći deo stanovništva, zamagljujemo stvarnost i ne pričamo o stvarima koje narod interesuje, o gorućim problemima koji stoje i mislim da se to radi svesno i namerno. Možda vi lično ne znate ništa, ali to nije važno, vi ovako tu sedite, dođete ujutro da se otvori sednica i posle više niste obavezni po Poslovniku da budete tu.
Građani Srbije imaju problem, poskupelo je gorivo, ne znam da li je to neko čuo u proteklom periodu da nema dizela, da je problem da usred žetve nema dizela, i da se zatvaraju banke i dalje kao što su se zatvarale u proteklom periodu za vreme ″žute″ vlade. Sada je samo malo manje žuta, ali je to to. Privreda se samim tim uništava.
Čuli smo u proteklom zakonu, a vezano za osiguravajuća društva, zatvaraju se osiguravajuća društva; trgovina strujom i dalje cveta, novac se preliva iz jednih džepova u druge džepove, lopovluk se nalazi gde god ima para, a da ne govorimo sada o pripremi ostalih banaka, DDOR-a, NIS-a, ŽTP-a, Elektroprivrede da se prodaju tajkunima ove i bivše vlade. Otprilike je to sve isto, samo su se malo promenili sponzori i oni koji to koriste. O tome da ne govorimo.
Vi se trudite da ne govorimo o tome da se građanima, i to vrlo uskoro, koliko čujem (a neka gospoda komentarišu kao da ovo nije tema), sprema da idu u penziju sa 65, 70 ili 80 godina, a otprilike tako će se rešiti problem verovatno i nezaposlenih i penzionog sistema. Čuli smo u proteklom periodu da ste radnike osujetili skroz da nemaju čak ni kome da se žale; a ako dobiju otkaz samo mogu da se pozdrave sa šefom.
To sam rekao i prošli put, to vam ponovo kažem, vi ne možete vaše komšije da pogledate u oči i to vam garantujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da izrazim žaljenje što je ministar izbegao ovu raspravu. Normalno, biće ovakvo ili onakvo opravdanje, ali je činjenica da nije tu i da ne možemo da ga pitamo jedno osnovno pitanje, za koga je pravio ove zakone, ako su ovakvi kakvi jesu.
Verovatno ću se većim delom ponoviti sa mojim kolegama koji su pre toga govorili, ali mi to ne govorimo vama poslanicima, nego javnosti. Bitno je, ako treba, i sto puta da čuju šta im se sprema, šta im donosi ova vlada i ovo ministarstvo posebno.
Da krenemo, recimo, od gomile anomalija u ovom zakonu, za koga sve možemo da kažemo, samo ne možemo da kažemo da je socijalni, da brine o radniku i uopšte o građanima Srbije.
Počeću od ovoga što je predviđeno za porodiljsko odsustvo, gde kaže, za treće i četvrto dete ukupno, a možda je pogrešno tumačeno, ali nije precizirano, dve godine se dobija. Ranije smo imali jedan zakon, kojeg je predložilo ovo ministarstvo, gde smo iznosili, lično ja i ostali poslanici, stanje bele kuge koja vlada u Srbiji, o tome koliko su nam sela, gradovi prazni, koliko se sve manje porodica odlučuje na taj korak da ima decu i prosek u Srbiji svrstava je u zemlje u kojima se najmanje dece rađa.
Mi sada umesto da to pomognemo, da pokrenemo, mi sada sa ovim restriktivnim merama još više ćemo to onemogućiti. To je jedan nastavak, neki kontinuitet vlade ove i prošle, koja sve što počinje da radi pokušava da uradi onemogućavanjem porodice i dece.
Znači, da se vratimo u protekli period, školarine su poskupele, sve moguće beneficije, koje su nekada postojale, sada se polako ukidaju.
Takođe, ovde je na mala vrata uveden noćni rad, i ako se stavi ograda da je za to potrebno mišljenje sindikata da bi se moglo to dobiti, šta dobijamo time? Dobijamo time da ćemo proširiti ovako korupciju koja vlada u Srbiji, u Vladi i bilo gde, proširićemo na još moguće situacije, gde će ljudi koji su u sindikatu, jedan, dvoje ili troje odobravati to, zbog svoje lične koristi, zbog toga da spasavaju sebe, svoju familiju, dok ih neće preterano interesovati šta će biti sa ostalima.
Sledeća vrlo ružna stvar je vezana za dobrovoljno davanje krvi. Već smo ovde apsolvirali koliki je problem sa količinama krvi koje postoje i stalno se vode neke akcije da se što više krvi daje, ali još uvek to nije dovoljno. Ranije smo imali da se za davaoce krvi daje jedan dan, taj koji daje i još dva dana posle toga. Sada imamo samo taj dan i sledeći dan mora da počne da se radi.
S obzirom da smo ovde čuli, svi zajedno, da postoji i veštačka krv, počeo sam da se plašim, pošto je ova vlada poznata po korupcionaškim aferama, po uvozničkom lobiju koji finansira vladu, da niste možda i to nešto smislili da počnete da uvozite krv, pa da zbog toga pokušavate da osujetite. Ne bi me začudilo.
Takođe, jedna od neverovatnih stvari i to ničim izazvana, jeste smanjenje minulog rada, maltene ukidanje sa 0,5 na 0,4 posto po godini staža. Uopšte mi nije jasno kako vi mislite to da pravdate i kako ćete da pravdate. Svi vi živite među prijateljima, komšijama i ne znam kako imate obraza da s njima razgovarate. Takođe, govorim zbog javnosti, možda ćete nešto i usvojiti, ali očigledno po vašem interesovanju za učestvovanje u raspravi i nema nekih šansi da ćete da usvojite nešto od ovoga.
Verovatno mislite da je dobro da ne postoji kolektivni ugovor, da može radnik sa posla da se otera, da se izbaci na ulicu, da se sudi dve, tri, pet godina, zavisi kakvo nam je sudstvo i kada dobije presudu da se vrati, onda mu taj poslodavac koji ga je otpustio i rekao, i može da mu kaže - ne trebaš mi više. Znači, vraćamo se na početak. Ništa niste uradili, samo ste napisali i rešili ste problem sa poslodavcima, da se bez ikakvog obrazloženja obračunavaju sa radnicima.
Takođe, pretpostavljam da je to u sklopu ovih tendencija uništavanja radnika i uopšte svih građana naše zemlje i sledeći zakon, moram ga spomenuti, koji se priprema, priča o produženju penzionog staža, očekujem i to da vidim kako ćete, na koji način i sa kojim obrazom moći o tome da pričate. Ako tako nameravate da rešavate probleme penzija, da ljude držite na poslu dok ne umru, onda vam je to vrlo, vrlo loše rešenje.
Pitanje za poslanike, ljude koji će da glasaju, ne mogu unapred da kažem ko će da glasa, možda će biti moralnih ljudi koji neće da glasaju za ovo, moram da vas pitam ko sme od vas da pogleda vaše komšije u oči. Pozivam sve vaše prijatelje, komšije da im objasnite zašto ćete da glasate za ovaj nemoralni zakon, da objasnite kako je moguće da mislite da je dobro da se uvodi noćni rad, da se ukida dobrovoljno davanje krvi, da se našim porodiljama to pravo od dve godine ukine i da se smanji minuli rad.
Pozivam vaše da utiču na vas, vaše prijatelje, vašu rodbinu, vašu familiju, da vam kažu da to nije normalno ili da vi pokušate da objasnite kako mislite da je sve ovo normalno. Ako budete uspeli, onda bi to bila druga stvar, ali dotle vas pozivam da ne glasate za ovaj zakon, jer je totalno nemoralan.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u principu mislim da će i ovaj zakon doživeti sudbinu kao i svi ostali. O kojem god smo ovde raspravljali, bar smo još pet puta vraćali isti zakon da pričamo ponovo o njemu.
Znači, nijedan zakon od kada ova skupština postoji nije odjedanput usvojen, a nikakva primedba nije usvojena, i uvek se to vraćalo i vraćalo i gubili smo vreme. Reći ću u globalu. Na početku se kaže da je namera da se sprečava monopol, koncentracija itd. Moram samo da kažem da mi sada imamo, iskoristiću grubu reč, jednu lopužu Bogoljuba Karića, koji još uvek preko Mobtela krade državu, otima pare i sa tim parama plaća svoju televiziju, na kojoj se slika u serijama, te skija, te pliva, te drži neke govore pred autobusom itd. Pre neki dan je držao i neki govor koji sadrži toliko njemu nepoznatih reči da ne može čak ni da ih pročita.
Ako vam je namera časna, bolje da uredite jednu takvu situaciju. Takođe, nameru bivše Dosovske vlasti mi smo videli svi za vreme "Sablje", kada su zatvoreni svi mediji koji misle drugačije. Znači, uništavana je kompletna sloboda medija.
Vi sada hoćete da napravite, možda vam namera nije takva, ali to tako može da se protumači, da napravite spisak i odmah pored možete da stavite krst ili tačkicu onih koji ne vole Bebu, koji ne vole Dinkića itd, pa kada zatreba ili katanac, ili finansijska policija, ili kako ih u medijima zovu Dinkićevi kerberi. Kako sam čuo, i vi ste protiv toga javno istupili.
Ako na osnovu toga želite da kažete da ovo nije DOS, ali pogledajte stanje posle laži koje je izrekla Nataša Kandić u proteklom periodu. Već milion puta smo apsolvirali ovde za govornicom kako su se mediji ponašali. Većina medija je to udarila na sva zvona, ali nijedan demanti, ni film koji je pokazivao kontrasituaciju, stradanje Srba, nije emitovan skoro ni na jednoj televiziji.
Ne bih sada da nabrajam koje jesu, možda ću neku da propustim. Situacija ni tu nije dobra i mislim da bi se time trebalo više baviti nego ovakvim stvarima.
Takođe, ovde imate lopovsku vlast Čanak-Karić-Tadić, koja koristi novac poreskih obveznika u Vojvodini da finansira svoje žute medije po opštinama, svoje, kako ih u narodu zovu, sve više lažovizije. Ako su vam namere časne i želite to da rešavate, medijski problem, treba da pozovete na odgovornost, kao ministar, kao vlada, sekretara za informisanje u Vojvodini, ozloglašenog među medijima, gospodina Đulića, koji selektivno pomaže medije u Vojvodini, tj. kako njemu i kako njegovima iz te koalicije Čanak-Karić-Tadić, i da dodamo Kandić, da ne zaboravim, odgovara.
Predložio bih vam da se manemo ovakvog jednog zakona, da probamo što pre da napravimo i taj zakon o javnom informisanju, da se prekine ta tortura koja postoji nad nekim neistomišljenicima i da se ta laž i sve što se plasira na televizijama prekine, pa da probamo da rešavamo stvari konkretno, a ne ovako parcijalno.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli u prethodnom izlaganju nekoliko naših poslanika, mi smo u proteklom periodu, kada se raspravljalo prošle godine o Zakonu o akcizama najavili da taj zakon o akcizama nije baš dobar i da treba da se ispravi nekim amandmanima koje smo predložili. Sada se vidi da smo bili tada u pravu, što pokazuje nedoslednost Vlade Republike Srbije. Tada se nisu prihvatili ti amandmani, sada iz ovoga proizilazi, samo zato što su bili predloženi od strane Srpske radikalne stranke. Mislimo da to nije dobra situacija, pa sada ponovo razgovaramo o istom zakonu.
U obrazloženju Vlade o razlozima za donošenje ovog zakona kao jedan od razloga navedena je cena sirove nafte, odnosno da cena sirove nafte na tržištu varira. Znači, spominje se, što smo čuli malopre, fleksibilna akcizna politika. Mi, kao SRS, mislimo da akcizna politika mora da bude stabilna zbog same sigurnosti onih koji žele time da se bave i koji imaju interesa. Znači, mi ne smemo da prihvatimo ovo, jer se ovde takođe govori da Vlada sama može da određuje akcizu za te akcizne proizvode, pa ispada da je parlament suvišan.
Takođe, nova akciza od 32 dinara, to je gospodin Krasić lepo rekao, za nešto novo, i lepo je to objašnjeno, ja ću samo da ponovim, zbog javnosti i zbog vas ovde, da je to urađeno zbog monopolista, a znamo da su monopolisti rafinerije i Komisija u Ministarstvu energetike. Tu se dolazi do sledeće situacije: ko želi da radi upućuju ga u rafineriju, u kojoj oni, kao obično i sve u ovoj zemlji, pokušavaju da ukažu da oni ne mogu ništa tu da urade i tako se stvara monopol. Monopolisti su stvorili ovu priču da bi eventualno Vladu usmerili u nekom smeru koji njima odgovara. Zašto sam spomenuo monopol? Zbog nekog daljeg teksta.
Takođe se ovde ponovo otvaraju fri-šopovi. Doduše, kaže se – samo na aerodromima, ali svejedno. Znači, fri-šopovi ne moraju da budu za klasičan šverc, služe za pranje papira i, između ostalog, za šverc itd. Znači, služe da se operu papiri i da se preko tog pranja papira zakine država za tu akcizu, za porez itd. Verujem da tu ne može da se uspostavi dobra kontrola i da samo otvaranje fri-šopova omogućava stvaranje novog pranja papira.
Ja ću dati primer, pošto dolazim iz Vršca; tu je blizu granični prelaz sa Rumunijom, gde postoje tri-četiri barake, sa rumunske strane, fri-šopovi koji imaju promet kao malo manje fabrike.
Sem švercera koji tu rade i švercuju, koji takođe nisu zanemarljivi, još se i peru papiri fabrika, a posebno hrvatskog ″Ronhila″ koji je tamo najviše zastupljen. Pretpostavljamo, to je inače dil iz vremena DS-a. Sećate se svojevremenog pokušaja otvaranja fabrike ″Ronhila″ u Novom Sadu.
Zato bih vam predložio da istražite takve stvari, lopovsku politiku DS-a iz proteklog perioda i sve te afere koje su nas uništile, od fabrike šećera, od tih cigareta koje smo spominjali ranije, od aerodroma i fikusa od 70.000 dinara, od Arene koja je sada aktuelna, sadašnjeg gradonačelnika Bogdanovića, koji otima šakom i kapom sve što može u Beogradu, fabrika cementa.
Znači, treba da se istraži koja fabrika danas kupuje fabrike i koji tajkuni kupuju danas fabrike. Jedan primer je da je kupio sve prodavnice ″Obuće″ od Slavije do Kalemegdana i otpustio radnike, ne uzima robu od domaćih proizvođača, nego samo uvozi. Predlog je, ako hoćete da menjate akciznu politiku, da njih opteretite akcizama. Tu treba da se promene akcize. Samim tim, izlazi pitanje da li vi štitite lopove iz Demokratske stranke.
Rekli ste, a vidim da su se prepoznali u ovome što sam rekao, da nećete monopol. E, pa, oni drže monopol. Na televiziji, medijske slike, sve uvozno-izvozne poslove obavljaju njihovi tajkuni, njihove sudije ih štite, a neki se prepoznaju, pa dolaze da čuju malo bolje. Ne procesuiraju slučajeve koji postoje. Demokratska stranka i ta njihova družina je ionako uništila ovako krhku privredu koja postoji. Tu su kriminalci koji su oteli pare i fabrike za vreme DOS-a, pa sada kupuju fabrike po Srbiji i otpuštaju radnike.
I, ponavljam pitanje, da li njih štitite i da li štitite možda njihove koalicione partnere, poznatog srpskog "biznismena", a u stvari lopovluk Bogoljuba Karića. Kao što svi znamo, Bogoljub Karić je oteo novac od države, oteo je od ″Mobtela″ i ne da ništa državi. Dve milijarde evra je oteo i podelio na familiju i pevaljke, a sa ostatkom glumi industrijalca koji nikada ništa nije proizvodio. Plaća novinare, npr. "Vremena", a i nekih drugih, i dogovara se sa Demokratskom strankom, svojim koalicionim partnerima u Vojvodini, i još kupi ponekog nesrećnika iz Skupštine. Takav čovek šeta slobodan Srbijom i pravi koalicije sa Demokratskom strankom, smeje se narodu u lice i pljačka državu. Postavlja se pitanje – da nije počeo da plaća nekoga iz Vlade Republike Srbije?
Znači, a time ću završiti, akciznom politikom pomozite državi da ima više para za penzije, nezaposlene, socijalni program, pomozite građanima, samim tim, da bolje žive.
Pomozite privredi da ima stabilnost i da zna šta ih čeka u nekom dužem vremenskom periodu, a zaustavite monopol, lopovsku politiku DS-a, Bogoljuba Karića i njihovih kolega kriminalaca i prevaranata i tzv. tajkuna; ili štitite i njih zajedno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman je u principu jasan i gospođa Radeta je to objasnila – jedini spor u svemu ovome jeste da ministru kao ličnosti ne mogu biti data tolika ovlašćenja, nego instituciji, tj. ministarstvu.
Mislim da je cela priča oko ovog amandmana i ostalih amandmana u ranijem periodu ta što ne vidimo svrhu zakona kada u samom ministarstvu, kao što je rekao gospodin ministar u svom izlaganju, nema dovoljno novca. Džaba cela priča oko turizma i razvoja, oko donošenja zakona i bilo čega, ako ne možemo ništa da uradimo.
Ovde se spominje u ovom amandmanu seoski turizam, ali, kao što sam rekao, nema novca. Mislim da je gospodin ministar rekao, a on će me ispraviti ako nisam u pravu, da je ukupni budžet oko 70 miliona dinara, a oko toga je 30 miliona za razvoj.
Dolazim iz opštine Vršac, konkurisali smo na nekoliko konkursa za razvoj turizma u toj opštini i, između ostalog, jedan deo opštine koji vezuje oko 300 ili 400 ljudi koji bi bili zaposleni kroz razvoj seoskog turizma, koji bi povezao zajedno sa tim domaću hranu, med, mleko i sir i gde bi bilo dosta prihoda od toga od turista koji dolaze sa strane. To je verovatno nemoguće uraditi, čak i sa voljom nekog ministarstva, a iz razloga što nema dovoljno novca, kao što smo rekli. Sama opština Vršac se oslanja na opštinu Bela Crkva, koja je u još gorem položaju, i jedini izlaz opštine bio bi razvoj turizma, a njega je takođe nemoguće uraditi, jer nema para.
Ono osnovno što sam hteo da kažem u ovom izlaganju je – ako postoji stvarno neka volja da se turizam razvije kao profitabilna grana u celom svetu i Evropi, potrebno je pronaći dovoljno sredstava i tek onda praviti zakon o turizmu koji će imati svrhu i koji će moći da se primenjuje u praksi. Hvala.

Hvala. Kao što smo čuli iz izlaganja gospodina Vitomira Plužarevića, šta se sve dešava sa ovim primerom koji se desio na granici, sa uvozom 25 tona semenskog kukuruza, osvrnuo bih se na ono što je juče rečeno od strane poslanika vladajuće koalicije, gde je gospodin poslanik Vlaović rekao kako se ne priča o poljoprivredi i kako to nije smisleno.
Mislim da je sve ovo vrlo smisleno, ali ne čujem njih, da oni to brane i da demantuju ovo što mi govorimo. Čak je rečeno od strane jednog drugog poslanika ovde da se ne daje na svaki član koji se kritikuje rešenje koje je smisleno.
U proteklom periodu amandmani su bili vrlo smisleni, a jedan od smislenih je i ovaj, ali i oni raniji, gde smo mi tražili, da bi se sprečila ovakva situacija, da seme koje se proizvodi za stranog naručioca treba da ima sertifikat da nije genetski modifikovano.
Naravno, obavezno je da ga daju naši instituti. Kao što vidimo, strani instituti nam plasiraju to genetski modifikovano, pa ne znam zašto bismo mi imali poverenja u njih.
Tu postoji i jedna odrednica, odnosno predlaže se da će sve uzeti taj stranac koji je naručio. Kao što vidimo iz ovog primera koji je dat, sa uvozom semenskog kukuruza, to nije dovoljno; jer, ako ste spremni da prekršite zakon i naredite da tako nešto uđe u zemlju, kako tek možete da budete spremni da nešto pokradete i stavite kod nas u proizvodnju.
Ako je namera iskrena, kao što kažete, onda bi ovi amandmani mogli biti usvojeni, a s obzirom da niko ne kaže da nismo u pravu, znamo svi kakve su vam namere. Hvala.

Narodni poslanik iz G17 plus rekao je za moje izlaganje da se to ne svodi na ovu tačku dnevnog reda, ili šta je već rekao. Moram da pomenem da se kod vas sve svodi na to, na uvoz, na pare, na interes, na genetski modifikovanu soju, kukuruz, koliki je deo, kako već radite.
Mislim da je već više sramota da pričate ovde svašta. Kažite lepo u kamere šta ćete uraditi konkretno za seljake, ne da zarade, nego su došli do toga da moraju da preživljavaju. Treba da vas bude više sramota i za ovo kako lažete i obmanjujete narod.
Nećete još dugo, to mogu da vam kažem, do sledećih izbora, a trese vam se stolica. Vrlo brzo su izbori.