Dame i gospodo narodni poslanici, poruke koje smo od Vlade dobijali ovih dana svim ovim predlozima, i budžeta i seta pratećih zakona, nisu dobre, ne obećavaju ono što je Srbiji najpotrebnije danas: ravnomeran ekonomski razvoj, radna mesta za sve građane i socijalna pravda za ljude kojima je potrebna.
Umesto da vam prioriteti u vođenju politike, koju na izvestan način najbolje oslikava budžet, budu privredni rast, zapošljavanje, što će obezbediti bolji život u Srbiji, vama su ponovo razlozi za određene izmene zakona usaglašavanje sa propisima i standardima EU, od kojih građani imaju odmah samo štetu, a možda za dvadesetak godina bude nešto dobro od toga. Ali, kažem, za 20 godina, i to možda.
Zašto ne kažete da verovatno nikada nećemo ući u EU? Da li pratite izjave čelnika EU poslednjih dana, možda i meseci? Zašto ne kažete istinu građanima, nego pod maskom približavanja Evropskoj uniji i pričom o Evropskoj uniji, a znamo u kojim uslovima živimo, samo otvaramo tržište za strane kompanije? Posledice su, naravno, manje posla za sve naše građane koji zbog toga, na kraju krajeva, i ostaju bez tog posla.
Ovakvom politikom akciza i poreskom politikom se ne rešavaju problemi, nego se samo podstiče rast spoljnotrgovinskog deficita. Neverovatno je da jedna država stimuliše privredni rast drugih država i bolji život građana drugih država. To vi upravo danas u Srbiji radite. Danas kada država uzima određene kredite ili daje garancije za određene kredite, te finansijske institucije koje kredite daju, ispod žita, rekao bih, a nekad i javno, uslovljavaju da se kupuju njihovi proizvodi, da se angažuju njihovi proizvođači.
Tako nam pokazuju kako vode računa o sopstvenim interesima i kako se kreditira svoja proizvodnja, a vi nam pokazujete kako se ne vodi računa o interesima naših građana i naše privrede.
To sad mogu da povežem sa vašim brojnim, ne mislim lično vašim, gospodine ministre, ali svih vas iz demokratskog bloka, brojnim kursevima, brojnim seminarima, Ohajom, Maršalovim centrom i slično, gde su vas naučili možda sve o bezbednosti, o ekonomiji itd, ali jednu stvar vas nisu, ili jesu, naučili, a to je da vodite računa o njihovim interesima, a ne o interesima građana Republike Srbije. Ali, pošto vi celu vašu politiku, DOS-ovsku, od 2000. godine zasnivate na lažima, na obmanama, podsetiću na jedan interesantan primer i za građane, pre nego što budem govorio o ovome što je danas na dnevnom redu.
Sećate se, po obećanju DOS-ovske vlasti, trebalo je da 2001. godine svi građani kupe automobil, 2002. godine da svi šalju decu na školovanje u inostranstvo, da 2003. godine svi reše stambeno pitanje, to je išlo kao reklama na televiziji posle izbora. Danas je realnost nešto drugačija, surova. Samo hoću da kažem da danas ljudi svoju decu ne mogu da školuju ni u Srbiji, a o automobilima i kućama ćemo nešto kasnije, jer su i na neki način tema danas. Tako vam je i sa ovih 100 evra po hektaru, obećanih u ovoj kampanji pred ove parlamentarne izbore. Sada ih u budžetu nismo videli.
Hoću još jednom, pri kraju rasprave o Zakonu o akcizama, da podsetim građane Srbije na sve ono što se ovim zakonom menja, a što pokazuje da prvi koraci nove vlade nisu dobri, nisu ono što je obećavano građanima Srbije.
Prvo, i možda najvažnije, ako izuzmemo pitanje amandmana koji ste odbacili, a ticalo se ukidanja PDV-a na bebi opremu, za odeću i obuću za bebe i za decu do 10 godina, uvodi se akciza na auto-gas, nešto što nije bilo, šest dinara do nove godine, a od nove godine i celih 10 dinara, što će cenu auto-gasa podići na skoro celih 50 dinara. U isto vreme vi ukidate akcizu na kerozin i avio-gorivo, kažete zbog podsticanja razvoja avio-delatnosti.
Vlada Srbije ima, po meni, jednu osnovnu funkciju. Ona mora da vodi više računa o građanima koji možda nisu sami u stanju da vode o sebi računa. Ne treba da vodi računa o onima koji mogu da se voze avionom. Pretpostavljam da oni koji imaju avione mogu da vode računa sami o sebi, takav im je posao, ali Vlada Srbije mora da pomogne onima koji ne mogu sami da izdrže ova teška vremena, da uzima od bogatih, a da daje siromašnima kroz poresku politiku i politiku akciza.
Stidljivo ste ovo objavili u medijima, svi smo slušali o smanjenju poreza na računare sa 18 na 8%, o tome su brujali mediji, a ovo mediji nisu objavili nijednom.
Čini mi se, da nije bilo sednice, da nije bilo prenosa, građani to ne bi ni znali, nego bi to na pumpi tamo videli kada budu točili taj auto-gas ili tečni naftni gas.
Ukida se akciza na uvozne sokove i bezalkoholna pića. Možda to sad nije bitno, svejedno koji se kupi, ali bitno je, jer su nam bitniji oni sokovi koji se proizvode u Srbiji, gde naši građani rade, zarađuju taj lini dohodak, izuzetno je zbog toga bitno.
Slušamo toliko o prvom stanu, kupovini i oslobađanju od poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na dodatu vrednost, ali vrlo uzan krug ljudi će koristiti ove olakšice, jer ste vi u zakonu to ograničili raznim stvarima, kvadraturom, bračnim statusom, pa posle govorite da će moći i ovi drugi i sl.
Mislim da je nešto drugo tu mnogo, mnogo bitnije. Ovo je samo jedno trapavo sprovođenje predizbornog obećanja. Ovde je jedna druga stvar bitna: ne kako da mladi ljudi, ljudi u srednjim godinama, penzioneri koji nemaju rešeno stambeno pitanje, pronađu tih par hiljada evra koje smanjujete ovim izmenama i dopunama zakona, već kako da pronađu nekoliko desetina hiljada evra da kupe taj stan. Vi ništa tu ne rešavate problem. Ovo je u redu, nije sada to ni bitno, ali situacija u Srbiji je izuzetno teška, a 2003. godine je trebalo da svi, po vašem obećanju, imaju rešeno stambeno pitanje. To je pitanje za Vladu. Treba tu Vlada da pomogne, ovo drugo je samo trapavo sprovođenje jednog predizbornog obećanja.
Zašto nove akcize, zašto veći nameti, zašto vam je potreban ovakav budžet? U jednom intervjuu koji je dao odmah po formiranju Vlade ministar odbrane Dragan Šutanovac, na pitanje kako funkcioniše nova vlada i kakvi su odnosu u njoj, kaže – u Vladi su trenutno specifični odnosi, jer svaki ministar pokušava da zauzme što bolju poziciju u odnosu na budžet koji se priprema, odnosno da zahvati što više narodnih para za svoje potrebe.
Ako uporedite Predlog zakona o budžetu koji je utvrdila tehnička Koštuničina vlada i onaj koji je utvrdila sadašnja Koštuničina vlada, shvatate o čemu je govorio Dragan Šutanovac. Uočavaju se velike razlike po razdelima, i po nekoliko milijardi dinara, negde manje, negde više. Sve je isto, obaveze, prava, zakoni, potrebe itd., samo se ime ministra razlikuje, a razlike u milijardama. To zaslužuje objašnjenje. Morao je Mlađan Dinkić da dobije 29 svojih milijardi, morao je Velja Ilić da dobije ne znam koliko svojih. To su osnovni razlozi za ovakav jedan budžet. Očigledno je da se ovde radi paušalno, neozbiljno. Mi sada posle usvajanja tog budžeta čujemo određene kritike iz vladajuće većine, ali to je trebalo da iznose i pričaju sa ove govornice pre usvajanja budžeta. Nemoguće je da su oba predloga dobra, da je hvaljen i onaj predlog budžeta i ovaj koji je sada usvojen.
Drugi razlog zašto su vam potrebna nova poreska zahvatanja preko akciza jesu enormni troškovi za neke institucije, kancelarije, agencije koje građanima Srbije ništa dobro ne donose, koje su paralelni organi ministarstvima i služe za zapošljavanje vaših kadrova, kao što se vidi iz onog pregleda koji ste dali u okviru budžeta. Podsetio bih, Kancelarija za saradnju sa medijima 73,8 miliona, Kancelarija za pridruživanje EU 77 miliona, Savet za borbu protiv korupcije samo 13 miliona. Vi biste njega ukinuli, ali ne smete, pa im dajete koliko za plate, ali 13,7 miliona dinara, ne date im da rade. Zaštitnik građana 25 miliona, poverenik za informacije 22,7 miliona dinara i još desetine ili stotine miliona dinara za razne druge paradržavne organe.
Zaboravio sam malopre da kažem, i Đilas je dobio malo veću igračku od one koju je prethodni put imao, u skladu sa težinom koalicionih partnera u novoj vladi. Umesto Narodne kancelarije dobio je ministarstvo za finansiranje DS-a, odnosno Ministarstvo bez portfelja.
Iz Nacionalnog investicionog plana, samo da pomenem, u Zaječaru su finansirani projekti tipa renoviranje prostorija državnih organa. Daleko je to od investicionog plana kakav je Srbiji potreban.
Može se zaključiti da je ponašanje državnih organa, državne vlasti izuzetno komotno i neprimereno situaciji u privredi i među građanima. Mnogo ima ovde prostora za štednju i drugačiju politiku prihoda i rashoda i smanjenje javne potrošnje, pogotovo ako imamo u vidu da se ceo naš budžet puni od potrošnje, a ne iz proizvodnje.
Pošto nisam imao prilike, zbog restriktivnosti Poslovnika Narodne skupštine i zbog spajanja načelne rasprave o čak šest tačaka, hoću samo sa dva aspekta da prokomentarišem budžet koji je usvojen, a nisam hteo da se javljam po Poslovniku. Iskoristiću ova dva minuta samo za te svrhe.
Dakle, jedna stvar što se tiče procedure i termina - ova će godina ostati upamćena po tome kada je Skupština raspravljala i glasala o budžetu, kod vas je sve moguće, krajem juna. Imajući u vidu, što je mnogo bitno, činjenicu da od 2001. godine nismo videli nijedan završni račun, potpuno postaje besmisleno da mi uopšte raspravljamo i usvajamo budžete, a da u kontinuitetu nijedna DOS-ovska vlada ne želi da položi račune građanima Srbije. Jedno je ono što vi ovde usvojite, ali mi nemamo informacije kako vi novac građana trošite.
Još jedna interesantna tema, mislim da je niko detaljnije nije analizirao. U najkraćem, puna su vam usta decentralizacije, ali samo dok ne dođe budžet na dnevni red. Vi iz DS-a ste počeli, za sada, da ispitujete javno mnjenje, da tražite autonomne pokrajine po Srbiji, preko Boška Ristića, pa ćete da vidite, u zavisnosti od reakcije i građana i stranaka, da li da idete ozbiljnije sa tim ili ne, pa tražite autonomne pokrajine, da bi navodno bilo više para za određene delove Srbije.
Sa druge strane ste odredili transferna sredstva za lokalne samouprave toliko da imaju za puko preživljavanje. Zašto jednostavno niste značajno povećali, kao prvi korak, ova sredstva i zatvorili biste usta svima koji su za rastakanje Srbije na ovaj način. Vi želite da je rasparčate po autonomaškom modelu, a nama ne trebaju novi administrativni centri, jer ta autonomna pokrajina koja se pominjala tiče se i dela Srbije iz koga ja dolazim. Ne treba nam novi administrativni centar, ne treba nam nova administracija, već pravedna i pravična podela onoga što Srbija trenutno ima, čime Srbija danas raspolaže.
To je, rekao bih, samo jedna vaša igra. S jedne strane vi taj budžet delite, a ovamo se neko od vas žali, iz Demokratske stranke, da to nije pravedna podela. Vidite, rešite to unutar stranke, nemojte da cepate Srbiju zbog toga.
Ekonomska situacija u Srbiji je takva da je svima malo novca, naročito onim opštinama koje su kažnjene jer na vlasti nisu oni puleni koji vladaju na republičkom nivou. U takvim situacijama država je maćeha, pa čak za vas ne važe ni kriterijumi Zakona o raspodeli transfernih sredstava. Onda velikodušno skidate stopu poreza koju ste ustupili drugim nivoima vlasti. To je vaša providna igra. Smanjujete sredstva opštinama, a na sva usta plačete zbog toga.
Iskoristio sam svojih 15 minuta. Srbiji se sa vama ne piše dobro. Hvala na pažnji i izvinjavam se za malo prekoračenje.