Poslanici Srpske radikalne stranke će glasati protiv Predloga zakona koji u ime predlagača, u ovom slučaju Vlade Republike Srbije, predstavlja, odnosno brani aktuelni ministar finansija Mlađan Dinkić. Jednostavno, neko ko je u više navrata od 2000. godine prevario sve građane Srbije izgubio je svaki, a pre svega moralni kredibilitet da nešto predstavlja ili predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Radi se i o tome da je ministar Dinkić u poslednje vreme više puta ugrozio dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, preko čega se prešlo, jer ga štiti, i to po svaku cenu, skupštinska većina. Ministar Dinkić je čak dozvolio sebi da napusti ovu raspravu, a uspeo je da preko predsednika Narodne skupštine spreči, apsolutno protiv Poslovnika, da na dnevnom redu ove sednice bude i tačka o inicijativi Srpske radikalne stranke za njegovu smenu.
Suštinski, Mlađan Dinkić je odgovoran za mnoge loše stvari koje su se desile u Srbiji od 2000. godine. Odgovoran je, prvo, za uništavanje bankarskog sistema zemlje, pa smo došli do situacije da svu štednju građana pokupe strane banke, iznesu iz zemlje, zarađuju na razlikama u kamatama.
Odgovoran je, jer je pokupio sve ono što su građani uspeli u onom lošem periodu, po njemu, da uštede za crne dane, a onda je na taj način povećao apsolutno devizne rezerve. O tome je govorio i sadašnji guverner Jelašić, kako rastu devizne rezerve, podatak kojim se neprestano hvale. To je ono što su građani sakupili za crne dane, a sada prodaju, da bi preživeli, po kursu koji apsolutno nije realan.
Mlađan Dinkić je govorio i o silnim milijardama koje će Srbija dobiti kada padne Milošević; prvo onih pet-šest milijardi sa zapada koje čekaju na mađarskoj granici, što se ispostavilo kao obična laž. Druga obična laž o milijardama jeste onaj novac koji se nalazi na Kipru; on ga je navodno našao, a posle je zaćutao i o tome nije ni reč progovorio. Sada se ispostavlja da tog novca ima, ali da je iz nekog razloga sklonjen negde i da se namerno o tome ćuti.
Mlađan Dinkić je prevario građane i prilikom formiranja Nacionalne štedionice, koja je trebalo da bude državna banka, da bi na jedan volšeban način prešla u ruke Hamovića, Lazarevića i njima sličnih.
Najstrašnije od svega je ipak ono što je prvo moralo da se desi da bi posle mogao da radi sve ono što radi građanima i državi Srbiji. To je da sa automatskim puškama i čarapom na glavi uđe 6. oktobra u NBJ, samoproglasi se za guvernera i u tom statusu obavlja dužnost guvernera, praktično, nekoliko meseci, do zvaničnog postavljenja.
Ono što oslikava ličnost i delo Mlađana Dinkića ipak je reklama, koja o njemu sve govori, a ja bih hteo da podsetim i građane Srbije, da ne zaborave, ovako za kraj. Za godinu dana – kaže (to je govorio 2000. godine) – novi automobil, za dve godine školovanje dece u inostranstvu, a za tri godine stan.
Situacija je danas, posle pet godina kako je Mlađan Dinkić na vlasti, da li kao guverner, da li kao ministar finansija, ali uvek u vlasti, upravo suprotna: decu je nemoguće školovati zbog cena i u zemlji, novi automobil i stan su misaone imenice za građane Srbije, koji sve teže pokrivaju osnovne životne troškove.