Samo bih rekao da smo ovde možda pogrešno protumačeni. Gospodine Jovanoviću, radi se samo o spornim parcelama. Znači, ostale parcele koje su redovne mogu se upisati. Znači, radi se samo o spornim parcelama i eventualno onim koje se naslanjaju na njih, koje se međe. Znači, samo o tim parcelama se radi.

Dame i gospodo narodni izabranici, gospodine ministre, jedan od osnovnih poslova jedne ozbiljne države je da u granicama svoje teritorije ima ažurnu evidenciju o nepokretnostima i njihovom osnovu sticanja, bilo da su u vlasništvu same države, pravnog ili fizičkog lica.
Razlozi za ovakav polazni osnov su nesmetani pravni procesi u postupcima nasleđivanja, kupovine i prodaje nepokretnosti, izgradnje objekata itd, bilo da je to u interesu pojedinca ili u interesu države. To može da bude, a u većini slučajeva i jeste, kamen spoticanja za napred navedene poslove. Argumentacija u prilog svemu ovome se pogotovo pokazuje kada se pojave strani investitori i prvi problem je nerešen imovinsko-pravni odnos, jer se kaže - znate, mi smo u stvari pravi vlasnici, ali ako se ta nepokretnost zvanično vodi na tog i tog, a mi ćemo za to i to vreme stanje ažurirati, pa ćemo tek onda moći da vam omogućimo investiranje bez ikakvih smetnji.
Ovako neažurno stanje nam je za promenu ostavila bivša vlast, koja je ovom problemu sagledavajući stanje u katastarskim operatima prilazila kao da je sve maksimalno uređeno i sređeno. Razlog za ovakav pristup izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti je taj da se postavlja pitanje da li treba da odlučujemo o tome kako i na koji način da neažurno stanje u pogledu nepokretnosti u katastarskim operatima dovedemo u jednakost sa stvarnim, odnosno terenskim stanjem ili terenskim podatkom ili da u drugom redu damo kao Demokratska stranka Srbije mišljenje o samom Predlogu zakona.
Što se tiče prvog pitanja, nažalost, nije mnogo učinjeno u ovim izmenama i predlozima. Trebalo je da bude dat osnovni pokazatelj o problemu stanja evidencije na nepokretnostima i pravima na njima. Da vas podsetim, prvobitnim premerom koji je započet 1932. godine u državi Srbiji izrađen je katastar zemljišta. Takođe, ustrojena je i zemljišna knjiga koja sa svojim zemljišno-knjižnim ulošcima predstavlja jedini pravno validni dokaz o vlasništvu nad nekom nepokretnošću. Taj posao na teritoriji Srbije urađen je za četiri godine, zajedno sa izlaganjem na javni uvid podataka premera zemljišta, tako da je u Srbiji tridesetih godina prošlog veka postojao jedinstven sistem evidencije i način prava upisa vlasništva nad nekom nepokretnošću.
Današnje stanje u državi Srbiji što se tiče katastra i način upisa vlasništva na nepokretnostima po opštinama je sledeće: negde postoji katastar zemljišta i katastar nepokretnosti, negde katastar zemljišta i katastar nepokretnosti i zemljišna knjiga; negde postoji katastar zemljišta i katastar nepokretnosti i tapijski sistem, a negde samo katastar zemljišta. Takođe, stanje katastra vodova, znači elektroinstalacija, telekomunikacionih instalacija, vodovoda, kanalizacionih objekata i slično, isto tako je u lošem stanju.
Iz svega navedenog se vidi da je osnovni problem kako doći do jedinstvenog podatka o nepokretnostima, naravno i pravima na te nepokretnosti. Kako ubediti opet stranog investitora, koji želi da uloži svoj kapital na dva različita mesta u Srbiji, da se jedna nepokretnost vodi na jedan, a nepokretnost u drugoj opštini na sasvim neki drugi način. Da li će se kod stranca pojaviti doza sumnje gde i zašto ulaže svoj novac?
Ako smo prišli poslu da na pravi i adekvatan način radimo reforme u svakom segmentu življenja, onda ne treba od toga odstupiti. Kako se iz priloženog Predloga izmena i dopuna Zakona vidi da se sadašnje rukovodstvo Zavoda, odnosno država opredelila da se nastavljaju izrade katastra nepokretnosti kao jedinstvene evidencije, onda je trebalo samom problemu prići temeljnije, a to znači:
1. Izraditi analizu postojećeg stanja u službama za katastar nepokretnosti, kako katastarskih podloga, geodetskih osnova, tako i evidencije o nepokretnosti.
2. Odrediti stvarno potrebno vreme za izradu katastra nepokretnosti.
3. Na osnovu tehnologije, koja se iz dana u dan usavršava, opredeliti se za najpraktičnije programsko rešenje koje će odgovarati našem stanju. U prvom redu, analogne katastarske podloge treba iz vektorskog prevesti u digitalni oblik, a druga stvar je odrediti način evidentiranja podataka o nepokretnostima, osnov sticanja prava na njima itd.
4. Potrebno je izvršiti izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i prava na tim nepokretnostima.
Sam predlog izmena i dopuna Zakona se nijednog trenutka nije osvrnuo na suštinsko pitanje, a to je način sadašnjeg evidentiranja podataka o nepokretnostima i kako ovaj problem rešiti na brz i kvalitetan način.
Predlagač je naveo u obrazloženju razloga za donošenje zakona, a da to bude u skladu sa započetim reformama, sledeće (citiram): "Preduzećima, drugim organizacijama i radnjama (geodetskim organizacijama) da obavljaju sve stručne poslove na ravnopravnoj osnovi na tržištu sa Republičkim geodetskim zavodom, čime se afirmiše privatna geodetska praksa i istovremeno stvaraju uslovi da se u delu stručnih poslova geodetske organizacije uključe u izradu katastra nepokretnosti i vodova".
Međutim, predlagač se na samom početku izmena i dopuna Zakona u članu 2. i u članu 7. oglušio ili, prosto rečeno, uskočio sebi u stomak i Republički geodetski zavod apsolutizovao kao jedinog mogućeg subjekta u obavljanju radova koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ti radovi su izrada glavnog projekta i izrada tehničke dokumentacije. Potrebno je postaviti u istu poziciju i Republički zavod i geodetsku organizaciju, bez obzira ko je investitor pomenutih radova.
Postoje mnoga javna preduzeća, zavodi i sl. koja je formirala Vlada, pa poslove koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije ne obavljaju te institucije već postupkom javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda dobije posao onaj ko je najpovoljniji prema postavljenim kriterijumima i referencama. Tako i u ovom slučaju, oko obavljanja geodetskih radova, treba postupiti. Na taj način i Vlada može uštedeti novac, a na osnovu Predloga zakona Republički zavod ocenjuje cenu posla i tu je kraj.
Sada se postavlja pitanje - da li je to realna cena za te poslove. Primer za to je postojanje Republičke direkcije za puteve, koja je formirana za izgradnju i održavanje magistralnih i regionalnih autoputeva, a ipak, u nekim slučajevima, izgradnju vrši drugo lice, ako bude povoljnije na tenderu.
U članu 4. direktor Republičkog zavoda sebe postavlja u položaj da određuje koje će lice vršiti nadzor i tako investitora stavlja u drugi plan. Svuda u svetu investitor određuje nadzor nad bilo kojim poslovima. Ovako, neko ko nema dodira sa investitorom određuje ko će nadzirati da li je novac koji je uložen u te poslove i utrošen.
U članu 40. opet se direktor Republičkog zavoda, kao subjekt, stavlja u prvi plan. Kada se pogleda kompletan član vidi se da se u stvari to odnosi na stvari od državnog interesa, kao npr. državna karta, pa do načina rada geodetskih organizacija. Kako je u Predlogu zakona rečeno - da treba jačati ravnopravnost geodetskog zavoda i geodetskih organizacija, podzakonska akta treba da donosi Vlada Republike Srbije, a na predlog Republičkog geodetskog zavoda.
U članu 48. Predloga zakona čitava konstrukcija se zasniva na članu 136a iz koga proizilazi da se neće vršiti izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, već da će se katastar nepokretnosti obrazovati na osnovu podataka iz katastra zemljišta. Molim vas, pažljivo saslušajte ovo, šta to znači. To znači da neažurno stanje u katastru zemljišta potvrđujemo u katastru nepokretnosti.
Znači, ono što imamo sada samo preslikavamo, tako da, ako se objekat na terenu vodi kao poslovni objekat, sa svojom namenom, upisuje se u novu evidenciju npr. kao stambeni, jer se u katastru zemljišta svi objekti, bez obzira na njihovu pravu namenu...
(Predsedavajuća: Deset minuta 30 sekundi.)
... vode kao stambeni. Razlog za ovakav pristup je (citiram predlagača iz obrazloženja): "... bržu i jeftiniju izradu katastra nepokretnosti u Republici Srbiji pojednostavljenjem postupka izrade katastra nepokretnosti, gde god za to postoje uslovi, a da se pri tome ne narušava opšte prihvaćen koncept, niti dovede u pitanje stvarna prava nad nepokretnostima".
Šta sada mi u stvari hoćemo - da imamo konačno pravo i ažurno stanje o nepokretnostima ili da ...
(Predsedavajuća: 11 minuta.)
... prepisujemo iz katastra zemljišta u cilju brzine izrade svega ovoga.
(Predsedavajuća: Vi hoćete i drugo vreme. Izvolite.)
Prema članu 136a se samo vrši konverzija podataka iz jednog u drugi način evidentiranja i veliko je pitanje da li smanjenjem finansija dobijamo na kvalitetu podataka. Naveo sam članove 2, 4, 7, 40. i 48. Predloga ovog zakona samo zato što su u suprotnosti sa razlozima koji su dati od strane predlagača u ovom obrazloženju.
Članom 2. stav 3. i članom 7. stav 2. Predloga zakona se favorizuje Republički geodetski zavod, što je u suprotnosti sa temeljnim osnovama ove izmene. U članu 48, odnosno 136a Predloga, možda se, ali nisam siguran, dobija u kvantitetu i u štednji u sferi finansija, ali je kvalitet izostao. Po mom mišljenju, ovim predlogom zakona bi kvalitet trebalo da bude na prvom mestu.
Potrebno je sagledati kompletnu situaciju i stanje obnove premera, koje su u fazi izrada. Većina obnove premera se dešava na područjima gradova. U nekim gradovima se taj posao radi već desetak godina, a procenat obavljenog posla je 30. Samim izmenama zakona se ne regulišu pravila na koji način će se sama obnova premera i dovršiti. Najveći problem se stvara u gradskom građevinskom zemljištu, gde je i cena nepokretnosti zemljišta najveća.
Zato se i vraćam na član 136a, koji isključuje izlaganje na javni uvid ovih podataka, u ovom slučaju obnove premera, jer ponavljam da je to jedini i pravi način da jedan vlasnik sazna o svojoj nepokretnosti nove podatke i njihov način evidentiranja. To jeste duži posao po vremenu izrade, ali se izlaganjem na javni uvid dobijaju mnogo, mnogo kvalitetniji i ažurniji podaci, pa zato ovaj član 136 treba skinuti, kako bi sama izmena dobila pravi smisao.
Ako već idemo na privatizaciju i afirmaciju privatnog sektora svakog segmenta života, a to je osnov reformi, onda i sam predlog izmena i dopuna u ovoj sferi treba izraditi u tom pravcu. Demokratska stranka Srbije će ovakav zakon podržati u načelu, ali posle rasprave u pojedinostima odlučićemo da li ćemo podržati zakon u celini. Hvala.

Dame i gospodo narodni izabranici, poštovani gospodine ministre, da je bilo sreće mi o ovom članu zakona danas ne bismo raspravljali i ne bi bilo člana 2. zakona, a i ovaj član 4. ne bi bio tu. Samo bismo razgovarali o procentima koji bi bili doneseni po kriterijumima koji su predloženi i tzv. viškova ne bi bilo, ne bi ništa delili.
Demokratska stranka Srbije će glasati i podržati ovaj amandman zbog toga što je amandman Demokratske stranke Srbije isti takav, samo su procenti malo različiti i odnos je 60 prema 40 u korist lokalne samouprave, ali da bi bio dogovor i da bi bilo sve onako kako treba, Demokratska stranka Srbije će povući svoj amandman, ako ovaj sada bude usvojen.

Dame i gospodo narodni izabranici, poštovani gospodine ministre, ovo je jedan od zakona o kome se najviše govorilo u prethodnih godinu i po dana i smatram da je o njemu bilo najviše rasprava, i u ovom parlamentu, a i van njega.
Van njega - mislim na Stalnu konferenciju gradova i opština Srbije, u kojoj je on bio najčešća tema rasprave. Ali, da počnemo redom - pre godinu, godinu i po dana, donet je prvi predlog, odnosno inicijativa, Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je inicirao Palgo centar; u ovom delu finansiranja lokalnih samouprava upravo je bilo nešto što je ukazivalo na pravu i suštinsku decentralizaciju u oblasti finansiranja lokalnihsamouprava, a to se odnosilo na to da, jednostavno, ne postoji drugi stav u članu 4. ovog zakona, koji kaže da postoje tzv. viškovi, koji se ubiru u primeni ovog zakona.
Dalje, u februaru mesecu je ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi usvojen i DSS je htela da amandmanima na član 99. Zakona interveniše time da, jednostavno, ti tzv. viškovi, koji se javljaju usled ispunjenja okvira potrošnje, ostanu lokalnim samoupravama, a da bi se ono što bi se prebacivalo Republici, ostvarivalo tako što bi bili fiksni koeficijenti sve vreme, svih 12 meseci.
Pošto to nije prošlo, a nije prošlo, smatram, isključivo zbog toga što tadašnja predsedavajuća, gospođa Čomić, nije dala da se utvrdi kvorum, ovoga puta, kada bude rasprava o amandmanima, na tome ću izričito insistirati.
Zatim, prilikom donošenja Zakona o lokalnoj samoupravi, gospodin Ćirić, koji je predsednik naše asocijacije, javno je rekao i na asocijaciji, a i ovde, da je postignut dogovor sa Ministarstvom finansija da će se ti tzv. viškovi deliti u odnosu 50:50. Mi smo mu to, kao našem predsedniku, svi poverovali i obradovali smo se da konačno eto neke decentralizacije u ovom fiskalnom delu.
Međutim, sada mi, posle usvajanja Zakona o lokalnoj samoupravi, imamo to da gospodin Batić i Ministarstvo pravde organizuju konferenciju, na kojoj vi nažalost niste prisustvovali a valjalo bi da ste bili, gde se govorilo o efektima Zakona o lokalnoj samoupravi; vaš pomoćnik, koji je bio tamo, govorio je o tome da je izvršena decentralizacija, a u stvari on je govorio jednu neistinu, jer decentralizacija nije izvršena.
Ovoga puta, gospodine ministre, što bi rekli moji Šumadinci, mi se moramo dogovoriti u dnu njive za sve ono što ćemo da usvajamo u drugom delu rasprave o ovom zakonu, tako da bi valjalo da se dogovorimo i o ovoj preraspodeli.
Ja bih se zahvalio Odboru, članovima Odbora koji su prihvatili inicijativu, odnosno predloženi amandman DSS, da se ti tzv. viškovi dele u odnosu 60:40, u korist lokalne samouprave. Moram da kažem da su za ovaj amandman glasali i poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Nova Srbija, i Demokratska alternativa, i demohrišćani, i opozicione stranke i nadam se da će taj amandman ovde, u kasnijoj raspravi, i proći.
Ono što mi se ne sviđa, to je izraz, gospodine ministre, koji upotrebljavate, a to ne bi trebalo da se upotrebljava, kažete - tražimo više novca. Mi ne tražimo više novca. Mi, jednostavno, želimo manje da dajemo. Znači, u tome je razlika. Želimo manje da dajemo, gospodine ministre.
Znači, u tome je razlika, i ne želimo da govorite o tome da vršimo neke eksperimente. Vi ste ozbiljno Ministarstvo finansija i imate dovoljan broj stručnjaka da ne radimo ovde neke eksperimente, nego da radimo na jednom ozbiljnom zakonu.
Još bih rekao da se od kolega ovde dosta čulo o tome, dosta se pričalo o ovom zakonu sa neke lokalpatriotske pozicije, i samo su se interpretirale pozicije gradova iz kojih oni dolaze, a to nije dobro. Ali, ja ću samo jedan grad napomenuti, a to sam napomenuo i na Odboru - u ovoj analizi, koja je urađena, gde se gledao obim sredstava, odnosno okvir koji je izdvojen za 2001. i obim sredstava koji je izdvojen za 2002. godinu, uglavnom je negde od 1,28 i 1,20 do čak 2,80 puta veći okvir nego za prošlu godinu.
Međutim ima jedan grad koji se zove Apatin, koji jedini u celoj ovoj priči ima manje novca nego prošle godine. To je nedopustivo. Kada sam pitao gospodu iz ministarstva - zbog čega je to tako, oni su odgovorili - pa, oni imaju "Pivaru" i ne bune se. Nije tačno, proverio sam kod kolege, predsednika opštine - kaže da oni jednostavno nisu bili pitani za ovaj procenat. Izvinjavam se još jednom, ali to sam morao da kažem, istine radi i zbog Apatina, i još jednom da kažem da će Demokratska stranka Srbije svakako podržati Predlog zakona u načelu, a što kažu Šumadinci "u dnu njive da se dogovorimo" za ovaj član 4. Hvala.

Dame i gospodo narodni izabranici, DSS predlaže da se u članu 78. između tačaka 8) i 9) ubaci  tačka 8a koja kaže: "Deo prihoda u visini od 30% od prodaje nepokretne imovine u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave, ustanova i druga organizacija čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, s tim da se tako dobijena sredstva mogu utrošiti isključivo u kapitalne investicije, odnosno u održavanje i uvećanje imovine i kapitala jedinica lokalne samouprave".
Amandmanom predloženo rešenje u duhu je decentralizacije Republike Srbije, koja, pored ostalog, predstavlja i prenošenje određenih prava u gazdovanju, kao i upravljanje nepokretnom imovinom u državnoj svojini.
Sa jedne strane, ona je stimulativna, dok se sa druge strane njime ne dira u ovlašćenje Vlade. Rešenje je stimulativno jer bi se njime pospešila aktivnost jedinice lokalne samouprave da racionalizuje, odnosno da racionalnije gazduje nepokretnostima koja su joj ustupljena na korišćenje, čime se postižu ukupno društveno povoljniji efekti.
Pri tome, Vlada zadržava kontrolu nad imovinom Republike Srbije, budući da jedinice lokalne samouprave ne mogu bez saglasnosti Vlade da prodaju nepokretnosti koje su u svojini Republike Srbije.
Pored toga, 70% sredstava ostvarenih prodajom tih nepokretnosti predstavljalo bi prihod kojim bi preko budžeta Republike Srbije raspolagala Vlada. Posebno je bitno to što su prihodi dobijeni od prodaje ovih nepokretnosti zaštićeni od jednokratne potrošnje i potrošnje za lične potrebe, jer se usmeravaju u kapitalne investicije, odnosno u održavanje i uvećanje imovine jedinica lokalne samouprave.
Predloženo rešenje je pravično između ostalog i zato što je reč o imovini koja je većim ili manjim delom stvarana iz lokalnih finansijskih izvora, a neka su posle rata stvarana i kulukom istih građana koji žive u tim lokalnim samoupravama.
Nadam se da ćete podržati ovaj amandman, hvala.

Samo bih još jednom napomenuo da se radi o sledećoj stvari, da onaj prihod koji se dobije od prodaje neke nepokretnosti uz saglasnost Vlade, odnosno države delio bi se u procentu 70 i 30%. Samo je u tome stvar i ništa drugo. Znači, ne bi se vršila rasprodaja, jer kontroliše država. Znači, samo tih 30% bi se rasporedilo za kapitalne investicije u lokalnoj samoupravi u kojoj je država odobrila da proda nepokretnost.

Dame i gospodo narodni izabranici, u članu 98. tačka 2) podtačka (5) menja se i glasi: "(5) porez na prenos apsolutnih prava, s tim da se najmanje 50% od dobijenih prihoda mora utrošiti u kapitalne investicije".
Porez na prenos apsolutnih prava je svakako republički porez i sada iznosi 5%, a po pripadnosti je u celini lokalni prihod. Kako se u budućnosti mogu očekivati značajni prihodi od prodaje preduzeća i državne imovine, značajni će biti prihodi od poreza na prenos apsolutnih prava.
Opštine ili gradovi na čijoj se teritoriji nalazi predmet prodaje, prihodovali bi značajna sredstva, koja mogu višestruko da prevaziđu ukupne javne prihode, ostvarene na njihovim teritorijama, i bili bi u privilegovanom položaju.
Otuda se amandmanom predlaže da se 50% od dobijenih prihoda mora uložiti u investicije kapitalnog karaktera i da se na drugi način taj deo prihoda ne može utrošiti, čime se jedan deo koji je od strane lokalnih ili regionalnih finansijskih izvora ulagan u izgradnju i u razvoj ovih preduzeća, faktički vraća tim lokalnim sredstvima.
Predloženim rešenjem uvodi se pravičnost i objektivnost, što je u duhu principa decentralizacije, ali i principa pravičnosti i solidarnosti uopšte. Tako bi se sredstva dobijena po ovom osnovu makar zaštitila od jednokratnog trošenja i bila bi usmerena na očuvanje i uvećanje kapitala jedinica lokalne samouprave.
Znači, samo se radi o tome da se 50% poreza na prenos apsolutnih prava uloži u lokalnu zajednicu za kapitalne investicije, namenski. Znači, ništa se ne menja, samo namenski da se iskoristi 50% sredstava. Hvala.

Hteo bih samo gospodinu profesoru Ivkoviću da odgovorim da ne može paušalno da oceni rad pojedinih lokalnih samouprava. Odgovorno tvrdim da smo završili stanove od Fonda solidarnosti, koje je prethodna vlast u Gornjem Milanovcu započela. Mi smo sami uradili osam stanova. Mi jesmo mala opština, ali toliko smo para izdvojili, a čak smo izdvojili 0,7%, a granica je do jedan od ona 3,5% na fond zarada. Znači, među većim procentima smo u Srbiji, gospodine Ivkoviću.

Dame i gospodo narodni izabranici, u važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi sredstva ostvarena naplatom poreza na promet iznad godišnjeg obima utvrđenog u zakonu kojim se uređuje godišnje učešće opština i gradova u porezu na promet i obimu sredstava za vršenje poslova opština i gradova prenose se sa računa jedinica lokalne samouprave na račun budžeta Republike. To rešenje nepotrebno dovodi do suprotstavljanja i nezadovoljstva lokalnih vlasti, koje se osećaju kao da su im sredstva uskraćena ili da postaju nedovoljna za vršenje izvornih i poverenih poslova.
Opstajanje tog rešenja i u Predlogu zakona o lokalnoj samoupravni je neshvatljivo, posebno ako se imaju u vidu mogućnosti koje pružaju savremeni modeli merenja i utvrđivanja fiskalnog kapaciteta nosilaca poreskih obaveza, a samim tim i jedinica lokalne samouprave. Primenom modela raspodele poreza na promet i poreza na zarade, predviđenim predlogom zakona, stvaraju se tzv. viškovi koji se prelivaju u budžet Republike, a koji su pre svega rezultat inflatornih uticaja, dok su manje rezultat realnog povećanja obima sredstava.
Rešenje predloženo ovim amandmanom ne dira u nadležnosti Republike Srbije, već omogućava realno i precizno sagledavanje odnosa u raspodeli poreza na promet i poreza na zarade između Republike i jedinica lokalne samouprave, čime se omogućava otklanjanje negativnih posledica koje postojeći model ima na ukupno finansiranje poslova i nadležnosti jedinica lokalne samouprave, ali takođe i na visoko izražene regionalne i subregionalne političke tenzije koje nastaju iz ovih razloga.
Time i stav 3. člana 99. Predloga zakona postaje bespredmetan.
Sa druge strane, kriterijumi, na osnovu kojih se utvrđuje deo sredstava koji pripada opštinama i gradovima, iz poreza na promet proizvoda i poreza na zarade, suženi su. Važećim zakonom su predviđeni dodatni kriterijumi - brdsko-planinsko područje, prigraničnost opština i migraciona kretanja, a izostavljeni su, jer su prema obrazloženju Predloga zakona uključeni u kriterijum razvijenosti.
Sužavanje lepeze kriterijuma nije dobro, kako sa stanovišta nacionalnog plana razvoja, kao i plana o uređivanju nacionalne teritorije, tako i sa stanovišta Ministarstva finansija i ekonomije, koje putem operativnog modela ima zadatak da što preciznije locira i izmeri sve elemente od značaja za utvrđivanje obima sredstava i za vršenje poslova u opštinama i gradovima.
Drage kolege izabranici, ovde među nama ima oko 30 predsednika opština. Ova tačka zakona je već godinu dana bila kamen spoticanja rasprava predsednika opština sa predstavnicima Ministarstva finansija u Stalnoj konferenciji gradova Jugoslavije.
Još jednom bih podsetio sve predsednike opština, iz bilo koje stranke da su, iz bilo koje političke grupacije, da smo o ovome non- stop pričali i da jedino ovakvo rešenje, kada imate konstantan procenat izdvajanja iz poreza na promet, a nemate okvir koji vam u septembru mesecu zatvori sve prihode po tom osnovu i ne možete da planirate ono što ste naumili do kraja godine.
Još jednom molim i tražiću listing glasanja da vidim kako su moje kolege predsednici opština o ovome glasali, još jednom ponavljam da je ovo bila tema koju smo godinu dana raspravljali u Stalnoj konferenciji gradova.

Dame i gospodo narodni izabranici, u članu 45.  se definiše kako predsedniku opštine prestaje mandat pre isteka vremena na koje je biran i ovde u Predlogu zakona predviđa se da predsedniku opštine prestaje mandat kada podnese ostavku, kada bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci i opozivom izbora.
Naime, ovaj predlog ne uređuje sve razloge zbog kojih može prestati mandat predsednika opštine, a što može uneti jednu pravnu nesigurnost. DSS u ovom amandmanu, koji je dat taksativno, navodi u šest odnosno sedam tačaka sve razloge zbog kojih predsedniku opštine može prestati funkcija pre isteka vremena na koje je izabran i upućuje na posebne razloge prestanka mandata koji su predmet ostalih amandmana.
Prestanak mandata predsednika opštine utvrđuje ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu, a skupština opštine na osnovu akta ministarstva konstatuje prestanak mandata. Izuzetak se odnosi na prestanak mandata zbog podnete ostavke i na druge slučajeve koji nisu izričito propisani amandmanom. Predloženim rešenjem štiti se integritet predsednika opštine koji je izabran neposredno od građana opštine, ali izbegava mogućnost da skupština opštine, tačnije skupštinska većina pokreće postupak za razrešenje predsednika ili opstruira prestanak njegovog mandata. Odluku donosi treći i neutralan organ republičkog ranga.
Posledica prestanka mandata predsednika opštine pre vremena na koje je biran jeste i to da predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za novog predsednika, a u roku od 15 dana od dana prestanka mandata prethodnog predsednika. Izuzetak postoji samo kada je do isteka mandata predsednika opštine ostalo manje od šest meseci, kada se izbori ne raspisuju, jer bi mandat novog predsednika opštine trajao neznatno. Pozivam sve kolege da glasaju za ovaj amandman. Hvala.

        Dame i gospodo narodni izabranici, gospodine ministre,         postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi usvojen je u jesen 1999. godine.         Tada je uvedena jedna vrsta tutorstva nad lokalnom samoupravom i tadašnja Vlada Republike Srbije, namerna da upravlja opštinama i gradovima prekoračivši ustavna ovlašćenja,  podržavila je kompletnu imovinu opština. Tim aktom ne samo da je podržavljena društvena svojina koju su koristile opštine, već je podržavljena imovina na kojoj je opština imala pravo svojine.
Zakon, koji je i danas na snazi, o sredstvima u svojini Republike, faktički onemogućava da lokalne samouprave i ubuduće stiču imovinu. Samim tim proizilazi da suštinski građani nemaju čime da upravljaju jer nemaju imovinu, a bez imovine nema ekonomske osnove za primenu sistema lokalne samouprave. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera da se u postojećem zakonu radi o lokalnoj upravi, a ne lokalnoj samoupravi.
Ali, zapanjujuće je i to da predlagač zakona zadržava sve relacije između organa centralne, odnosno republičke i lokalne vlasti. To se vidi u delu predloženog nam zakona od člana 105. do člana 114, koji govore upravo o odnosu organa lokalne samouprave i organa Republike, što podrazumeva da će dalje postojati pod istim uslovima mogućnost kontrole ustavnosti, kontrola zakonitosti opštih i pojedinačnih akata organa jedinica lokalnih samouprava od strane republičkih organa. Pozitivnu ocenu u ovom delu predloga dao bih smanjenom broju razloga usled kojih Vlada može raspustiti skupštinu lokalne samouprave.
Posle svega navedenog, sasvim opravdano može da se postavi pitanje, gde je tu doslednost političke borbe u prethodnih 12 godina i da li je usahla želja za temeljnim reformisanjem društva?
Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je pred nama, ne uzima u obzir trenutne društvene i političke prilike u Srbiji. Upravo zbog toga poslanička grupa DSS podnela je 53 amandmana; koji se, ako se implementiraju u ovaj predlog zakona on bi postao celovit, adekvatan savremenim evropskim i svetskim pogledima na lokalnu samoupravu i, što je najvažnije, bio bi primenjiv u sadašnjem trenutku.
Novi zakon koji ovde treba da izglasamo mora da podrazumeva široku autonomiju lokalnih organa i da vertikalno podeli vlast. Takođe, mora omogućiti lokalnim vlastima da u granicama zakona regulišu i rukovode određenim delom javnih poslova na osnovu sopstvene odgovornosti, a u interesu lokalnog stanovništva.
Ono što nije dobro u ovom predlogu zakona prvenstveno se odnosi na široka ovlašćenja budućeg predsednika opštine, koji za svoj rad ne odgovara skupštini opštine. Samim tim se skupština opštine marginalizuje.
Ako građani lokalne zajednice ne mogu da preko svojih narodnih izabranika ostvaruju pravo na lokalnu samoupravu, onda ovakav predlog zakona otvara put za zamiranje i birokratizaciju lokalne samouprave.
Moram reći da je finansijsko osamostaljenje lokalne samouprave vrlo bitan uslov političkog i društvenog osamostaljenja.
U delu finansiranja lokalne zajednice, Predlog zakona suštinski ne menja ništa i zadržava skoro sva dosadašnja zakonska rešenja.
Na žalost odgovornih predstavnika lokalnih samouprava, koji su već ovde govorili i sa kojima sam se družio u Stalnoj konferenciji gradova Jugoslavije i opština, moram reći da je zadžavanje rešenja o ograničenju okvira potrošnje na početku godine veoma loše, tako da uz projektovanu inflaciju od 20 do 25% za 2002. godinu, ili inflaciju koja je u prethodnoj godini bila oko 40%, taj okvir potrošnje se obezvređuje i čini ga nerealnim, dok takozvani "viškovi" odlaze u republički budžet. Na ovaj način se kao i do sada stavlja u neravnopravan položaj finansiranje lokalne zajednice i Republike.
Iz ovoga proizilazi da lokalne samouprave nisu stimulisane za iznalaženje novih prihoda i veću naplatu istih, jer ti novi prihodi i nova sredstva dovode do toga da se mesečni okvir potrošnje ispuni desetog, petnaestog u mesecu, a da sredstva poreza na promet odlaze u republički budžet.
Moderna lokalna samouprava treba da je preduzetnička i mora da se ponaša kao ekonomski subjekt, koji će pokušati da stvori profit. Ovako orijentisana lokalna vlast će imati instrumente da podstiče privredni razvoj svoje regije.
Završio bih nečim što predstavlja stvarnu sliku i odličnu ilustraciju kako se prethodni režim zalagao za lokalnu samoupravu i vertikalnu podelu vlasti. Ovde pred sobom imam jednu knjigu koja se zove "Upravljanje lokalnom zajednicom", a izdata je od Centra za liberalno-demokratske studije.
Naime, bivši poslanik SPS i bivši gradonačelnik, odnosno predsednik opštine Gornji Milanovac, izgovorio je za ovom govornicom, prilikom rasprave o važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi 1997. godine, sledeću rečenicu: "Tek kada jednog dana budemo imali lojalne građane, 100% lojalne ovoj zemlji, mislim da možemo razmišljati o nekom većem stepenu lokalne samouprave". Dražimir Marušić, narodni poslanik SPS.
Ovaj iskaz najbolje govori o razlozima tada vladajuće Socijalističe partije Srbije i njenih koalicionih partnera da pretvaraju lokalnu samoupravu u upravu. Iz toga sledi da samo podanici imaju pravo
na samoupravu, a da građani na to pravo nemaju.
Demokratska stranka Srbije će glasati za Predlog zakona u načelu i nastojaće da u raspravi u pojedinostima svojim amandmanima ne samo popravi tekst zakona, već da izmeni suštinu Predloga zakona. Hvala vam.

Gospodine Nikoliću, Demokratska stranka Srbije zna gde joj je mesto i zna kakvu politiku vodi, ali vi ste tada, 1999. godine, glasali za ovaj zakon. To sam vas pitao još jednom da bih proverio, ali vi ste tada glasali za ovaj zakon. Ako ste spremni ovu rečenicu da potpišete, neka vam je na čast vama i vašoj stranci.

Jeste, pomenuli ste me, gospodine Nikoliću. Tačno je to i hvala što su doveli gas u naš grad,  to im niko ne osporava i niko nije osporavao da je dovođenje gasa dobro. Hvala Bogu da je tamo i imamo blagodet da to koristimo, ali način na koji su to doveli i što su ostavili 2,5 miliona maraka duga, koji još uvek vraćamo, o tome možemo malo da pričamo.
Što se tiče privrede, da odgovorim gospodinu Tomiću, te firme što su propale u Gornjem Milanovcu nadajmo se da ćemo uspeti nekako da ih izvučemo, jer su propale pre 10 godina i svi direktori firmi koje su propale su bili iz vaše partije, Socijalističke partije Srbije. Ojadili ste onaj tamo narod, ojadili.

Poštovano predsedništvo, narodni izabranici, poštovani predsedniče, gospodin poslanik iz Leskovca je lepo rekao da ovaj zakon o komorama samo obuhvata ono stanje koje se dešavalo, i kako su komore radile u poslednjih deset godina.
Ja bih nešto rekao o tome kako DSS gleda na organizaciju, odnosno organizacionu strukturu privrednih komora. Privredne komore u organizacionom i funkcionalnom smislu treba da zadovolje teritorijalni, ali i granski princip i interesno servisni princip rada komorskog sistema. Optimalna organizaciona struktura sastojala bi se iz pet nivoa. To je savez privrednih komora Jugoslavije, republičke granske privredne komore, pokrajinske privredne komore, regionalne udružene privredne komore i opšta udruženja privatnih preduzetnika na nivou opština.
Savez privrednih komora Jugoslavije pokrivao bi oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom i mrežu predstavništava u svetu.
Na nivou Republike formirale bi se tri granske komore: industrijsko - trgovačka komora, zanatsko - preduzetnička komora i poljoprivredno - zadružna komora.
U okviru regionalnih komora postojala bi zajednica udruženja industrije i trgovine, zajednica opštih i drugih udruženja privatnih preduzetnika i zadružni savez.
Što se tiče rasporeda i sedišta regionalnih privatnih komora, one su sasvim zadovoljavajuće u ovom predlogu zakona.
Još jednu stvar bih samo na kraju napomenuo - da se delatnost privrednih komora, odnosno delatnost komore u jednom delu i prepliće sa delatnošću Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, pa se pitam da li je to slučajno ili namerno. Hvala.

Dame i gospodo narodni izabranici,  kao član Odbora za urbanizam i građevinarstvo, javljam se da kažem par reči o ovom problemu divlje gradnje koji je veliki, akutan je i nema potrebe naglašavati hitnost uvođenja reda u ovu oblast. Juče smo čuli dva govornika iz opozicije koji su govorili i dotakli se nekih tema koje nisu regulisane ovim predlogom zakona o izgradnji objekata. Ali,  napominjen još jednom, radi se samo o predlogu izmena i dopuna Zakona.

Predložene izmene preuzimaju se iz prakse nekih zemalja koje poznaju termin bespravne gradnje. A, s te strane nisu neke posebne novosti.

Predložene mere uvode samo restrikcije. Pooštravaju se kazne i zavodi se krivična odgovornost za neke učesnike u poslu. Država, odnosno odgovarajući organi, takođe, moraju da prihvate deo svoje odgovornosti.

Doslednost nalaže uvođenje krivične odgovornosti i za investitore koji u svojoj zoni odgovornosti ne urade posao na način na koji bi trebalo da urade, odnosno ako taj posao rade nekvalitetno. Dešava se da ovlašćeni organi za izdavanje građevinske dozvole mesecima ne reaguju. Mora se definisati rok u kome se ovlašćeni organ obavezuje da se rešenjem obrati stranci, npr, za maksimalno dva meseca od trenutka podnošenja kompletne potrebne dokumentacije. A u slučaju prekoračenja roka, mora se smatrati da je dozvola izdata. Znači, treba se ograničiti na vremenski rok celog postupka.

A nakon toga, odgovorno lice koje je potrebno za sprovođenje ovog postupka treba pozvati na odgovornost. Generalno, procedure su sada previše komplikovane, spore i nisu dovoljno jasne. Ministarstvo urbanizma i građevina, kao nadležno i odgovorno za stanje u prostoru mora izaći, uskoro, pred narodne poslanike sa jasno definisanim i sprovodljivim procedurama.

Prvo, građevinska dozvola se mora izdavati na jednom mestu, u kratkom roku i mora dobiti saglasnost po služebenoj dužnosti.

Drugo, jasno definisani stavovi, procedure i uputstva o sanaciji postojećeg stanja u prostoru i bespravne gradnje.

Treće je da definiše korake u rešavanju trenutnih urbanističkih problema.

Četvrto, da se donesu jasne procedure za primenu predloženih izmena zakona. Kako će se utvrditi koji su objekti započeti pre donošenja zakona? Šta sa započetim objektima, sa nekim nadziđivanjima, dogradnjama i tome slično? Tek nakon definisanja napred navedenog, sa jasnom dinamikom realizacije, moći će da se govori ozbiljno o organizovanom i sistematskom uvođenju reda u prostor.

Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije će glasati za predložene izmene i dopune zakona, s tim što će prethodno insistirati da se o navedenim principima obrati pažnja pri donošenju novog zakona i on se mora doneti uskoro. Hvala.