Dame i gospodo narodni izabranici, poštovani gospodine ministre, kao član Odbora za finansije hteo bih da kažem par rečenica o ovom zakonu. Jedna od najvažnijih karakteristika zakona o privatizaciji je prodaja kapitala, a ne besplatna podela akcija. Besplatna podela akcija radnicima je vid prividne pravedne privatizacije. Zašto bi radnici da postanu vlasnici preduzeća koja samo proizvode gubitke? Svako od potencijalnog vlasnika očekuje da investira u fabriku da bi se fabrika restrukturirala. U našoj Srbiji na žalost nema takvih radnika koji bi mogli da investiraju u privredu, jer niko od svojih kuća ne može doneti ušteđevinu, pošto im je prethodni režim sve isisao i istresao sve slamarice. Oni koji su narodu istresali slamarice ne mogu biti ovog puta strateški partneri, pošto njihov interes nije restrukturiranje preduzeća već legalizacija ukradenog i otetog novca.
Druga karakteristika zakona je da novim konceptom privatizacije nisu zaboravljeni zaposleni u državnim službama, seljaci, nezaposleni i sl. Nasuprot dosadašnjim privatizacijama, novi koncept privatizacije je socijalno prihvatljiviji, jer podstiče pravedniju ravnotežu interesa zaposlenih i nezaposlenih. Naime, 15% od prodaje kapitala odvajaće se u privatizacioni registar, a akcije privatizacionog registra biće besplatno podeljene građanima nakon kompletno završene privatizacije. Poslednjih 12 godina prethodni režim je sprovodio nekontrolisanu privatizaciju kroz komercijalne tokove. Nekontrolisana privatizacija ili bolje rečeno pljačka odvijala se kroz štetne ugovore, sumnjive poslovne aranžmane i uvek jednosmerno, od društvenih preduzeća prema privatnim preduzećima.
Na taj način su preko noći nastale velike privatne imperije ljudi bliskih režimu. Pojavom privatne svojine krajem osamdesetih godina i egzistencijom uporedo društvene i privatne svojine stvorili su se uslovi za prelivanje kapitala društvenih preduzeća u privatna preduzeća, a samim tim i produžetak dvojnog paralelnog vlasništva je bio i produžetak pljačke društvenih preduzeća.
Vrlo je bitna karakteristika ovog zakona i način na koji će se izvršiti povraćaj imovine bivšim vlasnicima, koja je oteta sredinom ovog veka od strane komunista. Restitucija će biti primenjena na zemlju, stanove, na kuće, lokale, preduzeća i slično. Restitucijom će biti ispravljena velika nepravda koja je naneta bivšim vlasnicima i Srbiji je konačno potreban jedan ovakav zakon, u kome nema mesta pljački i u kome nema mesta korupciji, jer mehanizmi koji sprečavaju ovu pljačku i korupciju nalaze se u zakonu.
Svi oni koji kritikuju ovaj zakon ne žele da se ništa promeni, žele da zadrže stečene pozicije. Za razliku od prethodnog režima koji nije želeo da sprovede privatizaciju, današnja Vlada ozbiljno namerava da to sprovede i to je oročila na četiri godine. Pažljivo odabrani strateški partneri biće obavezni da investiraju u preduzeća, rešavaju socijalne probleme, a garantovaće i kontinuitet poslovanja preduzeća i oni će voditi računa o zaštiti životne sredine.
Pored svega ovoga što sam rekao, DSS je podnela amandmane na ovaj zakon koji su uglavnom prihvaćeni, a najvažniji je onaj amandman koji sprečava da novopečeni bogataši, koji su bili bliski prethodnom režimu i veliki novac stvorili, da jednostavno oni koji su hteli da legalizuju i operu svoje pare preko ovog procesa privatizacije, on predviđa da svi koji učestvuju u privatizaciji, moraju dokazati da su platili jednokratan porez na ekstra dohodak i ekstra imovinu.
Nadam se da ćete vi ovaj amandman podržati.
Privatizacija je proces koji podstiče pozitivnu selekciju kadrova i samo najbolji i najsposobniji će biti na ceni i time će se ispraviti 55 godišnja negativna selekcija. DSS će glasati za ovaj zakon u načelu i nadam se da ćete ga i vi podržati. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni izabranici, intenzivnim procesom osnivanja privatnih preduzeća i privatnih radnji kojih je u Srbiji u poslednje vreme registrovano negde oko 380 hiljada, kao privrednih subjekata, samo mala preduzeća čine 94% od ukupnog broja preduzeća u Republici.

Samim tim je bitno izmenjena vlasnička struktura privrede u Republici. U ukupnom prihodu privatna privreda učestvuje sa oko 30%, a u ostvarenoj dobiti sa preko 40%. Jedino je kod malih preduzeća ukupan prihod veći od ukupnog rashoda. I to, sa relativno malim kapitalom, od oko 10% od ukupnog kapitala i sa oko 45% od ukupnog broja zaposlenih u Republici, uključujući i vlasnike koji su zaposleni u sopstvenim firmama.

Ti pokazatelji su samo pokazatelji stanja, uspeha i značaja koji ovaj deo privrede ima u ukupnom privrednom razvoju i privređivanju. U proteklih 10 godina najveći teret sankcija podnela su mala i srednja preduzeća i uprkos teškoćama u poslovanju 30% ukupnog spoljnotrgovinskog poslovanja ostvarili su preduzetnici.

Sektor malih i srednjih preduzeća i samostalnih radnji, međutim, karakteriše mala ekonomska snaga jedinica, nizak tehnološki nivo, nepovoljna struktura u pogledu vrsta delatnosti, nepovoljna struktura u pogledu veličine. Zatim, usmerenost na uska, lokalna tržišta, odsustvo kooperativnih veza i drugih oblika saradnje sa velikim preduzećima, ograničeno korišćenje ostalih razvojnih potencijala sredine, kao i slobodni proizvodni i poslovni kapaciteti.

Računa se da mala i srednja preduzeća mogu u znatnoj meri doprineti rešavanju problema nezaposlenosti i viškova zaposlenih. Prema istraživanjima instituta i Republičkog zavoda za tržište rada postoji spremnost ovih preduzeća, pod uslovom da se obezbede potrebni sistemski i infrastrukturni preduslovi, odnosno da se stvori podsticajni ambijent za njihovu ekspanziju i profitabilnost poslovanja, da u sledeće dve ili tri godine zaposle oko 700 hiljada novih radnika, od kojih bi 480 hiljada bilo sa punim radnim vremenom i 220 hiljada putem fleksibilnih oblika zapošljavanja.

To je nešto manje od stalnog kontingenta nezaposlenih na tržištu rada u Republici Srbiji, odnosno približno nivou postojećih viškova zaposlenih. Ovome treba dodati činjenicu da ogromna većina mladih na tržištu rada preferira zapošljavanje u malom biznisu. Prema istraživanjima naših instituta za mala i srednja preduzeća, preko 80% nezaposlenih mladih izrazilo je želju da se bavi privatnim biznisom, uz spremnost da u pokretanje sopstvenog biznisa unesu i svoje odgovarajuće resurse. Znači, zemlju, poslovni prostor, mašine, prevozna sredstva itd, uključujući i spremnost da se uključe u programe obuke za pokretanje privatnog biznisa.

Započete političke, ekonomske i socijalne reforme, a na kojima naša vlada intenzivno radi - u tome visoki prioritet imaju oni zakoni, mere i instrumenti kojima se unapređuju institucionalni, organizacioni, finansijski i tehnički uslovi za razvoj i efikasnije privređivanje malih i srednjih preduzeća, obzirom na njihovu ulogu u mogućnosti oživljavanja privrednih tokova, uravnoteženju privredne strukture, postizanju stabilnog i privrednog rasta, boljem korišćenju slobodnog kapaciteta i većem, produktivnijem zapošljavanju.

Ekonomski rast u Srbiji koja ima velike potencijale, krenuće preko malih i srednjih preduzeća kao pokretačke snage razvoja. Uskoro će, kada se usvoje zakoni, krenuti procesi privatizacije, liberalizacije i prestrukturiranja privrede promenom veličine privrednih jedinica ili promenom delatnosti, vršenjem krupnih promena u poreskom, bankarskom i kreditnom sistemu, investicionoj politici i carinskom režimu. Formirana je i agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i njeni regionalni ogranci. U odgovarajućim resorima Vlade priprema se i zakon o podsticanju razvoja malih i srednjih preduzeća i privatnog preduzetništva. Očekuju se značajna finansijska sredstva Evropske banke za razvoj i obnovu, EU, donacije vlada drugih zemalja i pojedinih inostranih banaka i otvaranje kreditnih linija za pokretanje ili proširivanje privatnog biznisa.

Vlada Republike Srbije preko nove agencije za razvoj usmeravaće sredstva u 10 regiona za investiranje u visokoprofitabilne preduzetničke programe, a pri čemu se krediti dodeljuju prevashodno na bazi realne procene boniteta zajmotražioca i profitabilnosti projekta, odnosno programa za koji se uzima kredit. Računa se, takođe, da će preko programa razvoja malih i srednjih preduzeća, a koji će biti finansirani iz međunarodnih finansijskih institucija, doći i do oporavka velikih privrednih sistema. Nacrtom zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji domaća i strana pravna i fizička lica mogu za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća osnivati investicione, preduzetničke i druge fondove, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj investicionih, preduzetničkih i drugih fondova banaka i drugih finansijskih organizacija.

Vlada Republike Srbije radi i na projektovanju zakonskih propisa o investicionim fondovima, razradi principa njihovog poslovanja, izradi kriterijuma i uslovima za odobravanje kredita. Investicioni fondovi bi svojim kriterijumima i uslovima odobravanja kredita otvorili i šire mogućnosti primene sistema franšizinga, a obzirom da se takvim tipom poslovanja sigurnije i mnogo bolje ostvaruje komercijalna i razvojna korist, nego do sada u poznatim oblicima razvoja postojećih ili osnivanjem novih privrednih subjekata. Sistem franšizinga imaće ravnopravnu poziciju u odobravanju kredita preduzetnicima od strane investicionih fondova. Očekujemo da će značajan izvor podsticanja preduzetništva biti privatni, odnosno neformalni kapital, jer je finansiranje iz privatnih izvora mnogo fleksibilnije nego preko banaka, koje ne žele da rizikuju sa preduzetnicima.

U toku je reforma i komorskog mehanizma i stvaranje široke mreže asocijacija preduzetnika, kao i razvijanje raznovrsnih programa i oblika osposobljavanja potencijalnih preduzetnika za pokretanje privatnog biznisa, kao i stručnog usavršavanja postojećih vlasnika i menadžera malih i srednjih preduzeća. Posebnu ulogu u podsticanju privatnog preduzetništva i pokretanju biznisa imaju institucije za zapošljavanje, koje bi trebalo da obezbeđuju investiciona ulaganja za samozapošljavanje, kao aktivne mere politike zapošljavanja.

Angažovanjem Instituta za mala i srednja preduzeća, kao i drugih konsultantskih firmi, kao i ove agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, obezbeđene su sažete verzije hiljadu programa ulaganja u pokretanje ili proširivanje privatnih firmi. Programima ulaganja oblikuje se pristup investicionom razmišljanju preduzetnika i daju elementi za identifikovanje profitno atraktivnih područja i delatnosti, na osnovu njihovih sažetih opisa i egzaktnih ekonomskih pokazatelja. Ovaj predlog zakona koji je pred nama, na žalost je pisan jednim kardeljevskim rečnikom i poslanička grupa DSS za njega neće glasati. Hvala.

Poštovana gospodo narodni izabranici, poštovana gospodo ministri, juče sam govorio o zapisniku koji je dostavila Narodna banka Jugoslavije za Zavod  za obračun i plaćanje, Filijala Čačak, o kontroli materijalno - finansijskog poslovanja za period od 1. januara 1994. do 31. decembra 2000. godine kod Javno komunalnog preduzeća "17. septembar" iz Gornjeg Milanovca. Ovde lepo piše da je kontrolu izvršio Dragomir Dašić, viši finansijski inspektor na osnovu rešenja Narodne banke Jugoslavije, za Filijalu Čačak, broj 31 od 23. 2. 2001. godine i da je kontrola izvršena u periodu od 5. 3. 2001. do 30. 3. 2001. godine. Još sam rekao da su zloupotrebe, gospodine Baraliću, bile isključivo onda dok nije bio formiran fond. Kada je formiran fond, od tada zloupotrebe nisu vršene. A znam zbog čega bivšeg predsednika opštine Gornji Milanovac sve ovo žulja i mori, jer je rukovodstvo opštine sa njim  na čelu delilo stanove omiljenim novinarima, omiljenim javnim tužiocima ili delove stana nekim direktorima.
Jedan deo izveštaja ću pročitati, pošto imam vremena, gde se kaže da je jedan stan od 66 kvadrata dodeljen Javnom preduzeću za informisanje "Takovske novine". Član 5. Odluke o kriterijumima za raspodelu sredstava za solidarnu stambenu izgradnju utvrdio je da se sredstva i placevi raspodeljuju na osnovu konkursa, koji raspisuje Komisija. Prema članu 3. iste odluke, koju obrazuje Skupština opštine, a u konkretnom slučaju toga nije bilo i nije obrazovana takva komisija. Lično je potpisao rešenje za dobijanje stana gospodin Dražimir Marušić, koga ste malo pre pomenuli.
Prema tome, u zaključku ovog izveštaja kaže se da je u periodu od 1. 1. 1994. do 17. 6. 1999. godine bilo zloupotreba. Tada sredstva od 1,3%, koja su se izdvajala za solidarnu stambenu izgradnju, nisu išla u fond, jer on nije postojao, gospodine Baraliću, nego su išla na račun Javnog komunalnog preduzeća. Vidi se da su kupovani kamioni smećari, da su asfaltirane ulice i ostale stvari iz tog fonda.
Prema tome, ja rekao sam da, kada je formiran fond za solidarnu stambenu izgradnju i upravni odbor, nisu bile zloupotrebe, nego su pare korišćene za izgradnju stanova. O tome kako je Fond vršio raspodelu stanova, o tome će biti kasnije reči.
Svaki put pe nego što dođem u ovu skupštinu, svratim u Skupštinu opštine i moji saradnici nisu dali nikakvu ispravku ovog izveštaja.

Poštovana gospodo narodni izabranici, poštovano predsedništvo, gospodo ministri, govorim kao član Odbora za urbanizam i građevinarstvo o Predlogu zakona o stanovanju, u načelu i kao član Odbora za finansije o Predlogu zakona o porezu na fond zarada, isto u načelu.
Retki su delovi privrede koji u ovoj zemlji nisu uništeni. Takva jedna oblast jeste izgradnja stanova na principima solidarnosti, koja je jedina omogućavala pravo radnicima na rešenje stambenog pitanja. U uslovima sankcija, izgradnja stanova angažovala je građevinsku operativu, njene kooperante i mnoga zanatska preduzeća. Model je uspeo unekoliko da izdrži proveru vremena, naročito u poslednjoj deceniji. Samo u Beogradu na ovaj način je izgrađeno preko 5.000 stanova, a realno je planirano da se izgradi još oko 2.000 stanova u narednom periodu.
Takav model izgradnje stanova od strane Vlade je ocenjen kao prevaziđen i protiv zakonitosti tržišta, a pri tome nije ponuđen ni jedan drugi način rešavanja pitanja prava na stan za beskućnike i podstanare. Po mom mišljenju, potrebno je zadržati zdrav stub ove socijalne i privredne poluge tako što će stanovi biti oslobođeni plaćanja netržišnih dažbina.
Dakle, ne postoje nikakvi razlozi da se ne zadrži pravo zaposlenih na rešenje pitanja krova nad glavom, u uslovima zarada koji omogućavaju radnicima da kupe jedan kvadratni metar stambenog prostora ako izdvoje dvogodišnju zaradu. Na Odboru za urbanizam i građevinarstvo mi smo glasali protiv usvajanja Predloga zakona i onog člana 44. Ali, u konsultacijama sa gospodinom ministrom Šumarcem i gospodinom Đelićem, pošto je obrazloženje bilo da ova 3, 5%, ako se doda 1,3% koji je bio, to ukupno iznosi 4,8% (što enormno opterećuje budžet koji je napravljen), postignut je dogovor da u Predlogu zakona o porezu na fond zarada, iz ova 3,5%, koja se izdvajaju na fond zarada, napravi se jedna klizna skala od 0,3 do 1%, gde će se dati lokalnim samoupravama da oni slobodno i decentralizovano mogu odlučiti koliko će sredstava opredeliti za stambenu i solidarnu izgradnju. Ja znam da je tačno da je bilo dosta zloupotreba oko stambeno-solidarne izgradnje, ali prethodni govornik je rekao da to sve treba pojedinačno žigosati. Ovde imam jedan dokument gde je to pojedinačno žigosano, ali, na žalost, odnosi se samo na opštinu Gornji Milanovac, gde smo mi to žigosali i došli smo do jednog izveštaja. Samo da kažem da je kontrolu izvršila Narodna banka Jugoslavije, Zavod za obračun i plaćanje - Filijala Čačak i potpisao je ovlašećni radnik ZOP-a kontrolor, gde se kaže - da je u periodu od 1. januara 1994. godine do 1. januara 2000. godine, znači, taj vremenski period je bio obuhvaćen ovom kontrolom do trenutka 17. 6. 1999. godine. Znači, od 1. 1. 1994. do 17. 6. 1999. godine, kada su sredstva koja su izdvajana za stambeno - solidarnu izgradnju išla u razna komunalna preduzeća. I, gde nije postojao fond, tu su izvršene zloupotrebe jedne male opštine Gornji Milanovac u visini 3.600.000 maraka. Od tog trenutka kada je formiran Fond za stambeno - solidarnu izgradnju nije izvršena ni jedna zloupotreba novca koji se uplaćivao u Fond. Znači, primenom 1,3% na svaku isplatu zarada ličnih primanja.
To znači, samim tim što su takvi fondovi formirani, gde postoje upravni odbori, tu je zloupotreba novca anulirana, ali nije anulirana u vezi sa tim kako će se raspoređivati stanovi. Ali, to sada nije predmet ove naše priče.
Elem, Demokratska stranka Srbije i DOS će povući amandmane za koje smo glasali na Odboru za urbanizam i građevinarstvo, ali shodno dogovoru da Vlada ovaj predlog uvrsti u Predlog zakona o porezu na fond zarada, kao što ste se obavezali i da naložite opštinama koje nemaju fondove, da formiraju fondove i da formiraju upravne odbore. Molio bih i kolege gospodina Borislava Pelevića i gospodina Miroljuba Veljkovića, za čije smo amandmane tada glasali (a prethodno nije postignut dogovor sa Vladom), da ih oni povuku, a da se Vlada obaveže da će ovo da uradi.

 Poštovana gospodo narodni izabranici, poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, i gospodo ministri, izašao sam da kažem jednu istinu o proslavi dana opštine Gronji Milanovac, odnosno slave Cveti, koja je bila u nedelju. Na to me podstakao gospodin Rajko Baralić, uvaženi poslanik i jedini poslanik SPS-a iz Moravičkog okruga.
Ali je istina u sledećem - Izvršni odbor SO Gornji Milanovac povodom praznika SO doneo je Odluku da se počasna Povelja Cveti, dodeli ambasadi Kraljevine Norveške u Beogradu. Povodom toga je izašlo saopštenje SPS-a kome su se pridružili opštinski odbori Jugoslovenske levice i SRS, u Gornjem Milanovcu, zahvaljuju se što su pozvani na proslavu ali zbog toga što je plaketa dodeljena Norveškoj ambasadi nisu hteli da učestvuju na svečanoj sednici.
Zbog toga nisam gospodina Baralića hteo da dovodim u neprijatnu situaciju, da bude u koliziji sa odlukom SPS-a. Inače, pozivam ga u SO Gornji Milanovac, može slobodno doći i interesovati se za probleme u gradu. Hvala.

Poštovani narodni izabranici, poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, pošto po Poslovniku nemam pravo na repliku, javljam se da kažem da je gospodin iz SRS-a, iz Požarevca, gospodin Arsić, rekao jednu neistinu ovde, a to je da je PIK "Takovo" iz Gornjeg Milanovca poslalo 60% radnika na prinudni odmor. To nije tačno. Rukovodstvo PIK-a "Takovo" je u saglasnosti sa oba sindikata postiglo dogovor da samo oni radnici koji izraze želju mogu otići na plaćeno odsustvo. To odgovara istini. Hvala.

Poštovani narodni izabranici, poštovano predsedništvo, ovaj amandman odnosio se na oslobođenje od akcize ulja koja su dobijena rerafinacijom. U dogovoru sa ministrom Đelićem, Vlada će na sledećoj sednici dozvoliti da se ovaj proizvod oslobodi akcize pa povlačim amandman. Hvala.

Poštovana gospodo narodni izabranici, poštovano predsedništvo, gospodo ministri i gospodine predsedniče Vlade, ovaj budžet jeste restriktivan, ali jasno odvaja fiskalnu od socijalne politike. Takođe, on jeste i u debalansu sa 22 milijarde dinara deficita, ali je taj deficit jasno prikazan i vidljiv. On je predočen svima nama ovde pre usvajanja. Predočeni su i jasni izvori odakle će se ovaj deficit popuniti. Ovim budžetom je Vlada obratila pažnju i na najsiromašnije građane Srbije, jer će se zaštita ugroženih slojeva društva sprovoditi kroz Fond za socijalnu pomoć. Praktično, on predstavlja prvi korak ka finansijskoj stabilnosti. Vlada i resorno ministarstvo imali su razumevanja za probleme u komunalnim delatnostima, gde su usvojili predlog Odbora za finansije, da komunalne usluge ostanu neoporezovane do 31. decembra ove godine.
Ovaj budžet ima, svakako, i svoje manjkavosti, koje se uglavnom ogledaju u relativno većim stopama poreza na usluge i činjenici da je i sama Vlada predložila neke amandmane na sopstveni budžet, pogotovo u delu paketa o akcizama. Za ostale stvari ja ću se javiti za reč u raspravi u pojedinostima, ali ima jedna primedba za ovu gospodu koja kritikuju budžet, a pravili su ranije budžete. Ja ću podsetiti da nemamo kratko pamćenje i sećamo se kakvu ste politiku vodili. Ova jedna novčanica predstavlja četiri vaša budžeta u nominalnom iznosu. Hvala.