Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana.
Podneo sam amandman na član 22. koji govori o članu 88. osnovnog Zakona.
Da bi to bilo malo jasnije, ja ću morati da pročitam člana 88. – "Osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana koji čini razlike između dohotka za oporezivanje iz člana 87. stav 7. ovog zakona i ličnih odbitaka koji iznose"...
Samo da pojasnimo, stav 7. govori o oporezivanju prihoda sportista i sportskih stručnjaka.
"Tačka 1) – za poreskog obveznika – 40% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
2) za izdržavanog člana porodice – 15% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćeno u republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike".
Dalje, u članu imamo dva ograničavajuća stava iz kojih se vidi namera predlagača da enormno napuni budžet. Znači, ukupan iznos ličnih odbitaka iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50 % dohotka za oporezivanje.
Pod dva, ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjih poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavanje članova porodice može ostvariti samo jedan obveznik.
Amandmanska intervencija SRS je da se procenti poreskog obveznika od 40 % zamene procentom 50 %, a u tački 2. da se za izdržavanog člana porodice 15 % zameni procentom od 20 %.
Obrazloženje zašto su predloženi ovi procenti treba tražiti u tome da su sportski stručnjaci tokom prihodovanja sigurno platili razne poreze, tako da je faktički ovo drugi porez koji se plaća na ovaj dohodak. Iz toga smatramo da bi trebalo ovaj amandman da se usvoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, član Poslovnika koji reklamiram je član 104, a odnosi se na deo koji kaže da moramo jedni drugima da se obraćamo sa uvažavanjem. S obzirom da ministar nije tu, gospodine predsedavajući, ova primedba se odnosi na vas, jer je ministar u svom izlaganju rekao da poslanici pričaju gluposti. Ne znam da li vam je ta primedba promakla ili nije, ali eto, to je nešto što je izjavio ministar za ovom govornicom.
Što se tiče dela njegovog izlaganja gde priča da njegovo ministarstvo i on ispunjavaju svoja obećanja, moram da kažem sledeću stvar. Slučajno sam član Odbora za saobraćaj i veze, tako da sam sticajem okolnosti imao prilike da prisustvujem sednicama Odbora gde je ministar rekao da će u najkraćem mogućem roku lokalnim upravama po gradovima pokušati da revitalizuje i popravi lokalne saobraćajnice koje su regionalnog karaktera.
Naivno verujući u to, pošto dolazim iz Sopota, tada smo bili u koaliciji na lokalnom nivou, uradili smo elaborat za sva tri putna pravca koji su na teritoriji naše opštine. Naravno, mi smo to uradili pre godinu i po dana. Da je ministar tu, pitao bih ga šta je od svega toga što je tada obećano urađeno? Naravno, tu je pomoćnik ministra koji je upoznat sa ovim što ja govorim, s obzirom da sam elaborat dao direktno njemu.
Moram reći da je u samom Malom Požarevcu urađeno par stotina metara tog puta, sve ostalo jednostavno je neprohodno, što bi se reklo; međutim, to je rađeno parcijalno, sa željom da se stvori utisak da se nešto radi, da se zamažu oči svim građanima opštine Sopot. Pretpostavljam da su takve situacije i u drugim gradovima, ali osetio sam se obaveznim da o ovome kažem par reči. Toliko što se tiče obećanja i poštenja ministra.

Gospodine Anđelkoviću, dok je predsedavajući bio gospodin Obradović imao sam jednu primedbu, reklamiranje po Poslovniku člana 104, a odnosilo se na izlaganje ministra. Rekao je da poslanici pričaju gluposti. Naravno da predsedavajući nije pružio nikakvo objašnjenje i u skladu sa tim želeo bih da se u danu za glasanje Skupština izjasni o povredi Poslovnika, ne zato što to meni lično nešto znači, nego baš bi bilo interesantno videti kako će vladajuća većina glasati u tom slučaju, da li i oni pričaju gluposti ili samo radikali.

Što se tiče predloga, pred nama je Predlog zakona o dopuni Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. Predlog ima devet članova i verovatno je iznuđen skorašnjim protestima taksista i potpuno sam ubeđen da do ovih izmena i dopuna ne bi ni došlo da ste svojevremeno poslušali savet poslaničke grupe SRS i usvojili amandmane koje smo na osnovni predlog zakona tada podneli.
U obrazloženju i razlozima za donošenje o problemima koje treba da reši kaže se – zakon treba da reši problem učestalog vršenja i ponavljanja prekršaja i privrednih prestupa u obavljanju javnog prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije.
Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za onemogućavanje prevoznika, kao i lica koja nisu registrovana za obavljanje javnog prevoza, da ponavljaju prekršaje, odnosno privredne prestupe, a istovremeno će se ostala lica odvratiti od izvršenja prekršaja. Naravno, to je sadržano u članu 50a koji govori o obaveznom oduzimanju vozila. Tako će se odvratiti budući prekršioci, oduzeće im se sredstva da ne bi mogli da ponavljaju te prekršaje.
Takođe, cilj donošenja ovog zakona je da se sankcioniše kršenje Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju i spreči nezakonit rad. Na kraju, cilj donošenja ovog zakona jeste da se poslovanje prevoznika uvede u legalne finansijske tokove i spreči izbegavanje izvršenja poreskih obaveza u vanlinijskom prevozu putnika, čime se dovode u ravnopravan položaj prevoznici koji obavljaju vanlinijski prevoz putnika u pogledu naplate cene usluga prevoza sa ostalim prevoznicima.
Protiv ovoga mi uglavnom nemamo ništa, ali se bojimo da će ovo biti iskorišćeno za nekontrolisano punjenje budžeta, kao i neprecizan načina treniranja strogoće.
Što se tiče izmena i dopuna, u članu 3. kaže se – u članu 44v posle stava 1. dodaje se stavovi 2. i 3, i ja ću sada pročitati stav 2. koji kaže: "Privremeno oduzeto vozilo koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja ili privrednog prestupa čuva se, do pravosnažnog okončanja prekršajnog, odnosno postupka za privredne prestupe, o trošku vlasnika, odnosno lica od koga je privremeno oduzeto."
Stav 3. kaže: "Način oduzimanja, čuvanja i postupanja sa vozilom iz stava 2. ovog člana propisuje ministar." Naravno, to je veliko diskreciono ovlašćenje ministru koji najmanje radi posao koji mu je Vlada poverila, već arči pare poreskih obveznika agitujući na lokalnim izborima, obećavajući sve i svašta. Malopre u obraćanju, koje je bilo povodom reklamiranja Poslovnika, ja sam deo tih njegovih obećanja rekao u par rečenica i to bi bilo to.

Gospodine predsedavajući, takođe reklamiram povredu člana 104. Podsećam da sam pre sat vremena takođe reklamirao povredu zbog izlaganja ministra, kada je rekao da poslanici pričaju svašta. Videli ste u ovom govoru, Vjerica Radeta je dosta iscrpno objasnila ministrov govor. Najstrašnije u celoj priči je to što su mu na ovakvo izlaganje poslanici vladajuće koalicije uputili aplauz. I ako je od njih, mnogo je.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosim amandman na Predlog zakona o bankama. Amandman podnosim na član 28. pomenutog zakona, sa predlogom da se predloženi član briše.
U obrazloženju tog stava nije bez značaja činjenica da je predlog upućen i uvršten u dnevni red po hitnom postupku sa željom da se, zahvaljujući vremenskoj oskudici, poslanici SRS onemoguće u kvalitetnom podnošenju amandmana, imajući u vidu da bi priliku da obrazlaganje iskoristili da širu javnost upozore i obaveste o namerama ministra Mlađana Dinkića da ozakoni sve zloupotrebe u sferi bankarske politike, kako njegove, tako i zloupotrebe njegovih istomišljenika.
Da bismo uopšte krenuli u analizu člana 28. koji govori o načinu upravljanja rizicima, logično je da se upoznamo sa vrstama rizika, kojima su banke izložene u svom poslovanju, a sadržane su u članu 29. To su: rizik likvidnosti, kreditni rizik, kamatni devizni rizik i ostali tržišni rizici, rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena i operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacijama i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke.
Sada kada smo upoznati sa svim rizicima kojima banka može biti izložena u svom poslovanju, prelazimo na član 28. iz kojeg ću, sa željom da pojasnim svoj amandman, citirati samo prva četiri stava. Inače, član 28. govori o načinima upravljanja rizicima.
"Banka identifikuje, meri i procenjuje rizike kojima je izložena u svom poslovanju i upravlja tim rizicima. Banka je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima. Upravljanje rizicima usklađuje se sa veličinom i organizacijom strukture banke, obimom njene aktivnosti i vrstama poslova koje banka obavlja. Banka svojim aktivnostima propisuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima, u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke."
Vidi se da su to prevelika ovlašćenja i da će posebne organizacione jedinice za upravljanje rizicima, sadržane u stavu 2. predloga ovog člana, osnivati bez jasne zakonske regulative, tim pre što je to u suprotnosti sa članom 36. ovog predloga zakona, u kome se kaže: "Narodna banka Srbije propisuje kriterijume za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima, uključujući i: 1) način izračunavanja pojedinih pokazatelja poslovanja banke u vezi sa upravljanjem rizicima i ograničenja koja se odnose na te rizike; 2) način, formu i rokove izveštavanja banke o pokazateljima iz tačke 1) ovog stava".
Kao što vidimo, činjenica je da NBS propisuje kriterijume za identifikovanje i merenje, procenu rizika, kao i način, formu i rokove izveštavanja o pokazateljima. Znajući sve ovo i šta reći onda o stavu 4. predloženog člana 28, u kome se kaže: "Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke".
Apsolutno je neprihvatljivo i nepotrebno da banka donosi akte i propise ako je to već uradila NBS i to je svojevrsno mešanje u nadležnosti.
Ako sve ovo imamo na umu, vidi se sva besmisao člana 28. i pokušaj preuzimanja ingerencija NBS od strane poslovnih banaka, sa jasnom namerom da se ozakone nečasne radnje ministra Mlađana Dinkića i nekolicine njegovih istomišljenika. Naravno, vi ćete reći da ste predvideli mere kontrole, ali o tome ko će i na koji način da je sprovodi, govoriću kada taj deo Predloga zakona dođe na dnevni red, pošto imam amandman i u tom segmentu Predloga.
U svakom slučaju, ostaje činjenica da je predloženi zakon loš i poslanici SRS sasvim sigurno neće glasati za njegovo usvajanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosim amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu gde tražim da se pomenuti član briše.
Moramo napomenuti da je Zakon o radu pre dva meseca usvojen u Narodnoj skupštini i tadašnji amandmani koje je podnela Srpska radikalna stranka, kojima bi se poboljšao loš predlog zakona, zahvaljujući sujeti nisu prihvaćeni, ali se mora priznati da je Vlada deo predloženih rešenja Srpske radikalne stranke sada ugradila u ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o radu, što je postala gotovo redovna praksa kod mnogih predloga koje smo imali do sada.
Što se tiče člana 3, pročitaću samo deo predloga koji glasi – kolektivnim ugovorom poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se pravila, prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora. Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.
U daljem tekstu slede četiri tačke kojima se uređuje predlog člana 3. ali poslaničkoj grupi SRS naročito smeta stav 2. iza tačke 4) gde se kaže – pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom, a u daljem tekstu direktor. Kod poslodavca koji ima svojstvo pravnog lica pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti, a u daljem tekstu preduzetnik. U poslednjem stavu stoji pojašnjenje – pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana.
Znači, ponovo diskreciono pravo, ponovo prevelika ovlašćenja i ponovo mogućnost zloupotrebe prava koje je dato poslodavcu, bio on direktor ili preduzetnik. Sasvim je izvesno da je ovaj predlog zakona restriktivniji od prethodnog i njegovom primenom se još više sužavaju prava radnika. Poslanička grupa SRS sasvim sigurno neće glasati za ovakav predlog Zakona o radu, jer on, sa svim ovim kozmetičkim izmenama i dopunama, ne predstavlja bolje rešenje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na član 31. Predloga zakona o javnom dugu, u kojem tražim da se pomenuti član briše.
Moramo reći da je Skupština Srbije u funkciji Vlade Srbije, pa se verovatno iz tog razloga zakazuju sednice tri dana pre održavanja, da bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da bi, zahvaljujući kratkoći vremena, uspeli da provuku ovako loš predlog zakona.
Da bismo bili u prilici da sagledamo šta Srpskoj radikalnoj stranci u predloženom članu smeta, moraću da pročitam predlog člana 31, koji je represivnog karaktera: "Učesniku na primarnom tržištu može se izreći zabrana učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu. Učesniku se može izreći mera zabrane učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti, u trajanju od jedne do tri godine, ako: 1) se ne pridržava ovog zakona i drugih akata kojima se uređuje emisija i primarna prodaja državnih hartija od vrednosti; 2) ne izvrši obavezu po osnovu podnete ponude za kupovinu državnih hartija od vrednosti; 3) se dogovara sa drugim učesnicima, u nameri da utiče na visinu cene državnih hartija od vrednosti; 4) kupi državne hartije od vrednosti na osnovu privilegovane informacije".
U daljem tekstu u stavu 3. se kaže: "Ministar finansija donosi rešenje o zabrani učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu". Na kraju, pojašnjenje u kojem se kaže: "Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor. Rešenje iz stava 4. ovog člana objavljuje se u ′Službenom glasniku RS′."
Potpuno je jasno da nama najviše smeta stav iza tačke 4), u kome se kaže da ministar finansija donosi rešenje o zabrani učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu, jer smatramo da je diskreciono pravo koje se daje ministru, a znamo koji je to ministar, preveliko ovlašćenje, podložno raznim zloupotrebama i malverzacijama, što je za nas dovoljan razlog da tražimo brisanje pomenutog člana.
Što se tiče pojedinih napisa u dnevnoj štampi, kao i diskusija za skupštinskom govornicom, gde se žalite da radikali podnose amandmane na sve članove svih predloga zakona sa željom da iskoriste puno vreme za obrazlaganje svakog pojedinačno, pitanje glasi: da li je to u skladu sa Poslovnikom ili poslanici Srpske radikalne stranke svojim radom možda krše vaš novousaglašeni restriktivni Poslovnik?
Drugo pitanje: da li vi smatrate da su građani Srbije glasali za SRS sa željom da u Skupštini Srbije samo sede, primaju dobre plate i ne rade ništa ili da istrajnim radom ukažemo domaćoj javnosti da su vam predloženi zakonski predlozi loši, jer činjenica je da je Vladi važniji kvantitet nego kvalitet predloženih zakona.

Dame i gospodo, samo da vam kažem da je član 33. svojevrstan dokaz da je poslanička grupa SRS u pravu kada tvrdi da u žurbi predlažete loše predloge zakona.
Da bismo znali o čemu je reč, moram da pročitam član 33: "Odluku o zaduživanju lokalne vlasti donosi nadležni organ lokalne vlasti, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva. Mišljenje iz stava 1. ovog člana..." Ministarstvo je dužno da dostavi i da mišljenje. "Ako ministarstvo u roku iz stava 2. ovog člana ne odgovori na zahtev za davanje mišljenja, smatraće se da je mišljenje dato".
Potpuno je jasno da ovolika nepreciznost nije slučajna. Šta to znači da je mišljenje dato, ako znamo da mišljenje Ministarstva može biti pozitivno ili negativno, tako da mi iz poslaničke grupe SRS opravdano tražimo brisanje ovog člana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na član 3. Predloga zakona o osiguranju depozita u kojem predlažem da se pomenuti član briše. Potpuno je očigledno da je Narodna skupština Republike Srbije u funkciji Vlade Republike Srbije i zato se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika, tri dana pred zasedanje, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da kroz obrazloženje istih obaveštavaju javnost Srbije kako je, kao u ovom slučaju, Vlada Republike Srbije jedino odlučna da nastavi dalja pljačkanja građana Srbije.
Važno je naglasiti da je načelna rasprava o ovom predlogu zakona bila pre deset dana, tako da su, zbog protoka vremena, mnogi dobri predlozi zaboravljeni. Što se tiče Predloga, član 3, država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima za sredstva deponovana kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozit fizičkim licima. Ovakav zakon još više će povećati i onako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica.
U daljoj analizi, član 3, stav 1. kaže: "Banka je dužna da depozite fizičkih lica osigura kod Agencije za osiguranje depozita"; u stavu 2. – kaže se da tu obavezu ima i filijala strane banke na teritoriji Republike Srbije; a u stavu 3. – da i filijale domaće banke u inostranstvu, u slučaju kada u zemlji u kojoj obavlja delatnost nije osigurala depozite i kada je u zemlji u kojoj obavlja delatnost osigurala depozite, a Narodna banka Srbije utvrdi da je taj sistem nepovoljniji za deponenta po sistemu osiguranja depozita utvrđenog ovim zakonom.
Nama naročito smeta stav 1, jer opšte je poznato da je SRS principijelno protiv formiranja agencija jer to znači umnožavanje birokratije i dodatno zavlačenje ruke u džep svih obveznika. Ako znamo da direktor agencije za obračun ličnog dohotka ima platu i koeficijent 10, a član saveta koeficijent 8, potpuno je jasno koja su sredstva u pitanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana na član 11. koji je podneo narodni poslanik Momir Marković. To je amandman kojim se traži brisanje člana 11. Moram reći da je i ovaj amandman u skladu sa svim amandmanima koje smo podneli na Predlog ovog zakona.
Moramo reći da je zakon nedosledan i objasniću na očiglednom primeru. U članu 10. ovog zakona predviđeno je da će crkve i verske zajednice rešenje po ovom zakonu moći da potraže kasnije, znači naknadnim putem. Tu je nedoslednost, jer mi smatramo da je crkva imala uredno vođene knjige.

Jasno je da je amandman na član 11, ali nedoslednost celog zakona se ogleda u članu 10. To moram da naglasim, crkvama može da se vrati imovina koja nije problematična, postoje jasno vođene knjige, a to se ne čini; ono što možete da vratite, uredićete naknadnim zakonom. To je suština.
Ako ste imali cilj nominalno povećanje zakona, čime hoćete da se hvalite, da sutra imate broj zakona koji u praksi ne mogu da se provedu, bitna vam je forma, a ne suština, moram da vas obavestim da Srpska radikalna stranka u tome jednostavno neće da učestvuje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 10. govori o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i u njemu se kaže da će to biti uređeno posebnim zakonom. Na taj član amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović, u kojem traži brisanje pomenutog člana, što je u skladu sa predlozima za sve prethodne članove, a što dovoljno govori o besmislenosti Predloga zakona.
Mi mislimo da tu jednostavno ne treba čekati, jer zašto zapostaviti vraćanje crkvene i manastirske imovine, najvećim delom oduzete na Kosovu i Metohiji. Zemlja je uglavnom davana Albancima izbeglim iz Albanije, čime je vršeno naseljavanje koje je imalo cilj menjanje demografske slike na Kosovu i Metohiji, naravno u korist Albanaca.
Stav SRS je da je nekorektno imovinu oduzetu od crkve stavljati u drugi plan, tim pre što bi istini za volju to bilo vrlo lako učiniti, ako se ima u vidu da su crkve i manastiri u to vreme imali vrlo precizno vođene knjige o imovini koju poseduju. Drugo, povraćaj bi bio jeftiniji, jer tu ipak nisu u pitanju fabrike, stambeni kompleksi i slično. Na kraju, moramo priznati da je veliki deo te imovine na Kosovu i Metohiji 1998. godine vraćen, uz veliko zalaganje dr Vojislava Šešelja i Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova, gospodin Zoran Krasić je podneo amandman na član 1.
U tom smislu, SRS jednostavno ne može da veruje čoveku koji treba da prenese te reforme, a to je aktuelni ministar Mlađan Dinkić. Svesni smo da je on odgovoran za zatvaranje četiri velike državne banke, bez analize o stanju tih banaka. Odgovoran je za uvođenje inostranih banaka na tržište Republike Srbije, bez ograničenja tzv. grinfild projekata, gde je dozvoljeno da austrijske i nemačke banke bez ikakvih ograničenja pokupe štednju Srbije. Odgovoran je za omogućavanje tim bankama da tako pokupljenu deviznu štednju iznesu na račune svojih centrala u inostranstvu i da uz ogromne zarade na razlici kamatnih stopa kupuju srbijansku privredu i pljačkaju građane Srbije.
Odgovoran je za osnivanje Nacionalne štedionice, banke, uz pomoć deviznih rezervi Narodne banke Srbije, i to plasiranih od Evroaksis banke. Odgovoran je za privatno rukovanje deviznim rezervama Narodne banke Srbije. Odgovoran je za protivzakonito raspolaganje državnom imovinom u slučaju korišćenja poslovnog prostora Zavoda za obračun i plaćanje. Odgovoran je za davanje povlašćenog statusa Nacionalnoj štedionici u slučaju isplate stare devizne štednje.
Odgovoran je za vođenje monetarne politike na način koji direktno uništava srpsku privredu. Odgovoran je za uništavanje bilansa domaćih banaka do potpune okupacije koju vrše strane banke.
Odgovoran je za vođenje politike nerealnog kursa dinara, gde on, a ne tržište, utvrđuje dnevni rast kamate; ubijanje privrede Srbije kroz bankarski sektor, a čime se i najbolje srpske firme zbog kriterijuma Narodne banke Srbije u domenu supervizije proglašavaju lošim plasmanom; zatvaranje domaćih, a sada i stranih banaka, koje nisu njemu po volji, a bez jasnih i preciznih kriterijuma, što potpuno ruši ambijent za investiranje. Odgovoran je za smišljeno i organizovano uništavanje srpskih osiguravajućih društava. Odgovoran je za nerazjašnjavanje afere Kipar, podnošenje izveštaja o tome kako i na koji način su nestale milijarde dolara na Kipru.
Na kraju, ostaće upamćen kao čovek koji je za pet godina na sistematski način uspeo da uništi finansijski sistem Srbije, domaće banke, da omogući stranim bankama, čak i onim kojih nigde nema u bankarskim almanasima, da dođu i da pokupe pare građana Srbije, a onda on i njegovi prijatelji tim istim parama postanu vlasnici Srbije.
Pitanje srpskih radikala je: ko je vlasnik Evroaksis banke ili ko je vlasnik Nacionalne štedionice? Neka objasni Narodna banka Srbije zašto drži i dalje devizne rezerve u toj banci. Pošto nisu svi građani Srbije bankarski i ekonomski stručnjaci, oni i ne sanjaju dubinu ponora u koji ih je, iz svojih ličnih interesa, gurnuo Mlađan Dinkić, kao i oni koje on predstavlja.
Na kraju, rekao bih, sinoć u "Zamci" Mlađan Dinkić je obavestio građane Srbije da žive bolje, ali da to ne znaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da treba podržati amandman na član 40. Predloga zakona i to u stavu 1, gde odluka o izboru miritelja i arbitra komisija donosi u roku od pet dana, odnosno petnaest dana od dana isteka podnošenja prijave.
Vi znate da je SRS protiv toga da se uvodi miritelj ili arbitar, baš iz razloga što se time na mala vrata uvodi agencija koja će dodatno finansijski opteretiti budžet Republike Srbije. Potpuno je jasno da ovaj i njemu slični amandmani neće biti usvojeni, jer ne postoji želja predlagača da uredi ovaj predlog zakona. To se vidi iz obrazloženja kada je odbio amandman Gordane Pop-Lazić na član 1. Predloga zakona. Ovolika ležernost i istovetnost u obrazloženju za odbijanje amandmana jednostavno nije preporučljiva, pa i ako je od ministra, mnogo je.
U tom smislu, preporučujem ministru da prihvati dobronameran savet poslanika SRS i povuče Predlog ovog nedorečenog zakona iz procedure, jer bolje je to učiniti sada, nego kasnije kada se vidi da je zakon loš i neprimenjiv u praksi.
U tom smislu, hteo bih da kažem da sam u današnjim novinama pročitao jedan, da kažem, vrlo čudan naslov, gde se kaže - ni DSS, ni Vojislav Koštunica ne treba da brinu zbog kletve - dabogda ti Vuksa ušao u stranku. Mislim da smo mi građani Srbije žrtve mnogo šire kletve, a to je - dabogda ti Boris Tadić bio predsednik Republike.