Dame i gospodo narodni poslanici verovatno da će ovi stručnjaci za budžet iz Ministarstva finansija da izračunaju kada budete usvojili, potpuno nesmotreno to radite ili onako bez razmišljanja, da u danu za glasanje pritisnete taster, ove izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koliko će još para dodatno da se slije u republički budžet.

A ovaj član 23, odnosno član 89. osnovnog teksta Zakona koji gospodin Spaho traži da se briše, jer se on samo promenio, ne da će da utiče destimulativno na sve privrednike u našoj zemlji, nego vi ovim članom poručujete, pošto jedinstvenu stopu poreza na dohodak građana, koja je bila ranije propisana članom 89. koji sada menjate, koja je bila utvrđena u procentu od 10% sada menjate, odnosno vršite gradaciju na osnovu poslovanja, odnosno na osnovu prihoda.

I sada ministar Dinkić, ovaj što pobeže jutros, nije znao da čita tekst osnovnog Zakona i onog koji menja.

Pa sad ako mu slučajno Vi, gospođice, prenesete da ne bude u zabuni kada je u pitanju ovaj amandman kolege Spaha, on ne traži da se porez na dohodak građana briše nego da se briše ovaj predloženi tekst izmene člana 89, dakle, da se izbriše ovo što ste vi predložili, član 23, a da ostane onaj član 89. osnovnog teksta Zakona gde je ta stopa bila od 10%.

To je zato što, ne znam kako ste došli na tu ideju, ali će ona u svakom slučaju naići na veliki otpor kod ljudi koji će tek kasnije i sa prvim rešenjima, i prateći svoje prihode da shvate šta ih čeka.

Takva vrsta gradacije u jednoj državi koja je potpuno ekonomski i privredno uništena je apsolutno neprimenjiva i neprihvatljiva. Zato što bi jedinstvena stopa poreza na dohodak građana po članu 89. koji vi sada predlažete u drugoj formi mogla da bude prihvatljiva za sve, je l' tako, jer

zemlja tek treba i da se uspravi, da se podigne i da ljudi krenu normalno da rade, što očigledno pod ovom vladom neće moći da se desi.

Da su neke drugačije okolnosti, da ne postoje lobiji da ne postoje tajkuni, počev od ovih iz DS poput Đilasa i ostalih, njemu neće biti problem da po ovoj gradaciji plati taj porez.

Znate, ko zna koliko on i ne prijavi kad se on sam hvali da ima pet miliona evra godišnjeg prihoda, ne obrta kapitala, nego prihoda.

Ali šta ćete vi sada sa nekim preduzetnikom ili sa ljudima koji su taman pomislili – evo, da kucnem u drvo, krenulo mi je, posao mi ide, imam dobru zaradu, i sad ga vi stavljate u nove odredbe člana 89.

Umesto da plaćaju, kao što je do sada bilo i kao što predlaže gospodin Sulejman Spaho da ostane 10% jedinstvena stopa, vi mu kažete – tačno tempiraj da zaradiš manje zato što sve preko toga mi ćemo mnogo više da ti naplatimo.

I onda kažete, za iznos veći od trostruke a manji od šestostruke godišnje zarade to je 10%, znači to ste zadržali, ali ako je preko šestostruke prosečne godišnje zarade onda je 15%.

Kažnjavate tog nekoga što je bio uspešan, a taj ko je uspešan on će naravno i da investira više i više će ljudi da bude zainteresovano da rade kod njega i imaće u svakom slučaju od mase onog kapitala koji on poseduje i zarade država konkretniju korist u iznosu od 10%.

Ovako, vi mu kažete – ne, ti nemoj da radiš jer sve što je preko 600, recimo, zaokružiću iznos, a to je verovatno za neke firme u milionima, ne kod tajkuna Đilasa, nego kod normalnih preduzeća u milionima dinara, sad kažete, taj iznos šestostruke zarade je recimo 600.000 ili 6 miliona, jedan dinar preko toga, to vaš zakon kaže, to više nije 10% nego 15%.

Sada bi, recimo, kolega Arsić, kao vlasnik jednog porodičnog uspešnog preduzeća ili neko drugi od srpskih radikala koji se time bave, imaju dugu porodičnu tradiciju ili neko od vas će to da radi, a vama će da bude lako da štelujete sa Dinkićevima u poreskoj upravi, tačno da natempirate i kažete – dotle idem, ostalo neću, jer ću da platim 5% više.

Gde je tu zdrava logika i zašto to da se radi u ovakvoj situaciji kada treba ljudi da se stimulišu? Je l' to bila vaša politika, je l' to bio program i ekspoze i samog premijera i kasnije izabranog ministra finansija?

 

Vi znate, gospodine Markoviću, da meni to nije nikakav problem, možete da me prekinete kad god hoćete, izuzetno mi je dobra koncentracija i znam šta pričam.
Ovde je očigledna pljačka ljudi koji nisu očekivali da će dobiti ovako destimulativan zakon, koji će u pravom smislu reči da uzima mnogo više novca za ono što su se oni trudili da zarade.
Onda nastavljate dalje sa takvom vrstom i nemoguće je da to prihvatite zato što niste ni obećali, znate, i sam dobar prethodnik i vrli prijatelj Mlađana Dinkića, jer ista im je bila ta finansijska konstrukcija, kao bogzna kakvi eksperti došli, ovaj upao u Narodnu banku, ovaj aterirao iz Pariza kod tetke, pa više tetku i ne spominje, samo spominje neke druge oko sebe i svoje banke, vile i ostalo, kada ste zagovarali nove poreske stope i nove zakone koji su tada, u setu poreskih zakona, stupili na snagu u aprilu 2001. godine, svi ste se zalagali za to i promovisali kao jednoobraznost i jednu svojevrsnu stimulaciju za privrednike i za građane i da je to pravično. Kako ovo sada može da bude pravično? Nikako nije.
Vidite koliko je onda jutros, ne bilo licemerno, nego obmanjivački, u zaista dobro poznatom Dinkićevom maniru, sve ono što je govorio.
Hajde samo da se vratim na malopređašnji amandman kolege Simonovića. Isti je slučaj kod njega. Vi bar celog dana to pratite, pa možete da pogledate. On je takođe tražio da se poreska stopa smanji sa 20 na 10%, pa je to tražio kolega Marković sa predloženih 14, vi ste kao smanjili na 12, on je tražio na 10, svojim amandmanom na član 5, sve u cilju da se napravi neka uravnoteženost, s obzirom na ekonomsku situaciju i na platežnu moć ljudi, kada su u pitanju poreske stope.
Ovakvo dranje ljudi i sve ovo što ste predložili nikome ne ide u prilog, to će najpre poreski obveznici da osete na svojoj koži, stupanjem na snagu ovog zakona, ali to nije pravično, nije u redu i nije u funkciji poboljšanja sveukupne ekonomske situacije u našoj zemlji.
Zbog toga je trebalo da prihvatite, da imate takav osećaj i takav odnos prema realnom stanju stvari, amandman kolege Sulejmana Spahe.
Ovo sad ne znam šta je, nešto pet plus dva, 53, sad to Vi vidite, gospodine Markoviću, jer ste iz dva dela vreme promenili. Ovo je sad bilo vreme za novi napad. Ja sam poentirala, sada treba da dođe drugi srpski radikal. Sad vidite kako ćete sa tim minutima i sekundima.

Gospodine predsedniče, ostaće verovatno malo vremena, možete i naše da utrošite, mada se Vama ne računa kada sa mesta predsedavajućeg govorite.
Zaista nisam razumela šta ste rekli pre pola sata, kakav rad po smenama, jer ja sam više od jedne decenije poslanik, što savezni, što republički, i nikada u smenama nismo radili, ni po nekim salama, da ne znamo da je to skupštinska sala, pa ako biste bili ljubazni, jer imala sam utisak da Vas je nešto u trenutku prekinulo, pa da ste taj odgovor, onako, na kraju skratili, ali ako možete, dostavite nam pismeno obaveštenje o vašim namerama kako će to da izgleda.
Što se tiče amandmana koji je podneo kolega Milajić, pa duva hladan vazduh, tačno je koleginice Radeta, ali to nije razlog da ja ne saosećam sa poljoprivrednicima koji su sada na njivi na 35 stepeni ili sa rudarima koji su u kopu.
Nas niko nije terao da se bavimo ovim poslom, slobodan je izbor, a velika čast da zastupate građane, jer kada građani izađu na izbore glasaju za jednu političku stranku i daju vam mogućnost, a ta stranka vama poverenje, da zastupate njih ovde, to je velika obaveza, velika čast, pre svega i odgovornost koju svi moraju da imaju kao takvu.
Što se tiče amandmana kolege Milajića, ovde se radi o rasponu kazne za neregistrovanje preduzeća u skladu sa stupanjem na snagu ovog zakona do određenog datuma, čini mi se do novembra 2006. godine, a mi smo predložili, odnosno kolega Milajić da ta kazna ide u rasponu, ne od 100.000 dinara za pravna lica, nego od 50.000 do milion dinara.
Zato, što smatramo da je to primerenije zbog ekonomske situacije u kojoj se nalaze naši privredni subjekti i zbog činjenice da su prethodni zakoni na koje se poziva predlagač, odnosno Vlada i Ministarstvo u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, Zakon o poreskom postupku, prekršajima i poreskoj administraciji, takođe bili, po našem mišljenju, rigorozni u tom smislu kada su u pitanju ove novčane kazne, odnosno raspon od najniže do najviše kazne. Mi smo i tada reagovali amandmanima. Onda bi to morao i predlagač zakona da zna kada razmatra amandmane SRS.
To što je za vas u redu neki prethodni zakon, on naravno ima svoju primenu u našem zakonodavnom sistemu, ali mi smo imali pravo i onda da podnosimo amandmane, nisu prihvaćeni i mi se dosledno svom stavu držimo toga kada je u pitanju i ovo. Počeo je tako o zakonima o prekršajima Vladan Batić 2001. godine, od neke minimalne kazne od 5.000 dinara pa do 50.000 dinara.
Kako je vreme prolazilo treba u budžet ovako, onako da se zapuše raznorazne budžetske stavke, odnosno da se da šakom i kapom, ranije Čoviću, sada ovima iz ove "žute" mafijaške Narodne kancelarije. E sada izračunajte. Uvek uzmite te ekvivalente. Koliko ste dali za agencije? Agencija za promociju i izvoz, agencija za skijališta, gde su ovi udomljeni sada, ovi novi članovi upravnih odbora, te ova, te ona, to se više ne zna, pa za stečaj. Ako sve to saberete u pitanju su milijarde. I vi sada kažete u obrazloženju – ako bi se prihvatio amandman kolege Vojislava Milajića bili bi manji prihodi u budžetu.
Pošto se toliko rasipate sa državnim budžetom, šta će vam svi ti silni balasti na grbači naroda i državnog budžeta. Nađite metod da uštedite. Mi to nikada ne bismo radili, mislim na nas srpske radikale, niti bismo imali takav koncept planiranja prihoda i rashoda, niti bismo mogli tako da se usred budžetske godine pojavimo i naš ministar finansija i da kaže – e, nije mi dovoljno, moram da dam Đilasu, traži, znate, traži, uslovljava, ucenjuje, sada treba i razgovore zajedničke da obavljaju i tako šta će i kako će, kako će da vrše napade na SRS, i sad nema para, zapelo za njega, ogromni milioni, stotine za Narodnu kancelariju, za jednu agenciju, za drugu, za treću...i onda najlakše tako preko leđa poreskih obveznika.
Što nije lepo planirao kao svaki domaćin, normalan čovek, ministar, da idu u Hajat u saunu sa Gold karticama. Vi zvrckate, gospodine Markoviću, Veran Matić, ali što se tiče pojedinih poslanika, pa i onih i kolege Krasića i svih poslanika SRS, oni su na putu do Tgra pobede 3 u Zemunu, gde je centrala naše stranke, prošli pored Hajata, ali nisu svratili ni na kolače tamo.
Vi meni zvrckate na pomen Verana Matića i sauna i ovih tamo privilegija i blagodeti u kojima taj čovek, u već ne znam kojim godinama, uživa te sve privilegije na grbači naroda i kroz pljačku.
Što se tiče raspona ove minimalne, uvek treba da imate u vidu to da niko nije toliko morbidan i neodgovoran, jedino ako su u pitanju neki privredni manipulanti i špekulanti. Takav vam je ovaj Đilas, takvi su svi ovi što drže preduzeća. Pre neki dan sam vam spominjala ovog koji je istaknuti član DS, koji je kupio preduzeće PIK "Topola" i upropastio ga. I opet ništa nije ostalo od one pesme "Obraše se vinogradi dole kod Topole", nema ničega, jer je to sve zaraslo u korov.
Kupio ovaj vlasnik Nemanja, ne mogu u ovom trenutku da se setim, prezime mu je Popov, član DS, preduzeće, radnici u generalnom štrajku, ne rade, neki spremni da štrajkuju glađu, baš njega briga, niti ga ko juri, niti se pokreće postupak, niti je ko osporio proces privatizacije, ljudi na ulici.
Sada takav manipulant, kao što ste imali ranije i Janjuševića i Kolesara i Hamovića i Lazarevića, nikada neće da dobiju od poreske uprave rešenje za prekršaj, odnosno za kaznu. A ko će da dobije? Neki normalni privrednik, neki čovek koji je možda propustio ili neko ko je zadužen u njegovom preduzeću da radi taj posao i nije poštovao rok. Kada je već tako, pretpostavljam da nadležni državni organ mora da ima u vidu, odnosno uvidom u stanje stvari pre nego što izrekne kaznu i propiše rešenje od minimalne do maksimalne, zašto se to desilo i da ne treba da deru ljudima kožu, ali neka to onda bude umesto 100 hiljada 50 hiljada.
Izračunajte malo na osnovu prihoda u budžetu Republike Srbije od poreza na dodatu vrednost, što bi rekao kolega Marković, pola daj Velji, koliko ste ove godine inkasirali, a koliko prošle. To je ključni problem.
Očekujem, iskrena da budem, ako uspete da opstanete još koji mesec na vlasti, da će negde u poslednjoj dekadi ove budžetske godine Dinkić da se pojavi sa još nekim izmenama i dopunama poreza. Ne znam kojih, ali sigurno, zato što efekat poreza na dodatu vrednost, u odnosu na prošlu godinu 2005, kada je on uveden, nije isti i vi to dobro znate.
Znate i vi, zna i ministar i zato ste prinuđeni da na osnovu toga punite budžetsku kasu tako što ćete usred vremena, u nevreme, odnosno u godišnje doba i u polovini budžetske godine da menjate zakone, kako biste više inkasirali u budžet.
Ne kažem ja to zbog toga što će baš ovaj član i ovaj promer kazne, to mi je, eto, poslužilo kao šlagvort za to da pogledamo istini u oči i da vidimo dokle nas vodi takva budžetska politika, ali svi su se ugledali na vas, pa pribegavaju tome.
On neće da vrši rebalans budžeta jer je prikazao tamo suficit i hvali se time, što je jedna velika besmislica i dobio je packe zbog toga i od MMF. Rekli su mu da ne mora time da se hvali na takav način, zato što to nije pohvalno ni u jednom smislu.
Ne treba da imate ni višak ni manjak, nego da imate uravnotežene budžetske stavke, a da svi oni aspekti funkcionisanja društva, naročito najugroženiji slojevi, budu nemireni, kao što su ljudi koji očekuju socijalnu pomoć, koji očekuju penzije, druga davanja, deca, penzioneri, poljoprivredni penzioneri itd.
Ovako, sada vidite da je to jedno tumaranje usred budžetske godine, da gledate kako će i šta će da bude, i zbog toga imamo i ovakav, ja se više neću javljati do kraja, ostao je još jedan amandman na ovaj zakon – porez na dohodak građana. Ali ovakva politika nije dobra, ni poreska ni budžetska, koju vodi ministar, koji celog dana nije ovde zato što je znao da bi morao da odgovori na sve ovo. On argumenata nema, on samo zna da kleveće i da laže, da obmanjuje javnost, a to građani vrlo dobro vide.

Dame i gospodo narodni poslanici, razni ljudi i predstavnici ove šire javnosti, kako sebe pokušavaju neki da nazivaju analitičari, neki novinari, oni koji se prodaju u Grmeču i ostalim beogradskim restoranima za ručak i ostalo, skloni su bili svašta da pišu, da hvale Vladu, pojedince, ove žute lopove iz DS. Ali, valjda je to dugogodišnje i političko iskustvo, možda intuicija, ili ono čemu me je uglavnom od početka bavljenja višestranačjem u Srbiji naučio i predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj. Nisam bila sklona da posle sklepanja onakve vlade i ubedljive pobede SRS, a pre uzimanja vlasti od strane gospodina Koštunice i ovih njegovih koalicionih partnera, potcenjujem šta će on da radi, kako će da ide na varijantu da do kraja, što bi kod mene u Šumadiji rekli, krcka ovaj premijerski mandat i svi vi zajedno sa njim. Zato što je u pitanju čovek vešte političke manipulacije i vi ste videli danas šta Koštunica kaže.
G17, Ivana Dulić-Marković i Goran Živkov su sa kvote G17 plus i tu je tačka. Nije baš tako, zato što je potpredsedničko mesto, gospodine Koštunica, jedna politička funkcija i vreme mi ne dozvoljava, jer želim na kraju ovo vreme koje je preostalo za SRS da podelim sa jednim od najvećih eksperata među nama, kolegom Zoranom Krasićem, koji će na moje i vaše zadovoljstvo da da završnu reč o ovoj temi.
Želim da vam kažem da je u pitanju veliki problem, zato što vi sada gospođu, koja je bila veoma loš ministar poljoprivrede i kao takva unazadila sve ono što danas seljaci u Srbiji, poljoprivredni proizvođači i stručna javnost imaju kao primedbu. Sada će ona da ima političku funkciju koja je tu tik uz vas, mesto premijera.
Moram da vam kažem da je to sada već problem za vas i pitanje je kako vi mislite da u ovih nekoliko meseci poslednjih trzaja vaše vlade, koja nikakav legitimitet u narodu nema, opstajete sa takvim potpredsednikom, i sa ovim koji je kolateralna šteta, rekao bi neko, u funkciji ministarstva bivšeg poljoprivrede, ovaj Živkov, ali nije, on je vrli saradnik Ivane Dulić i takođe sa kvote ove političke organizacije kojoj nikakav značaj neću da dajem ni tokom ove diskusije, ni ubuduće, zato što oni uskoro će biti politička prošlost.
Sada u Kragujevac dolazite prekosutra kao premijer na radnu sednicu Republičke vlade sa novim očigledno potpredsednikom Vlade.
Postavlja se pitanje sa čim ćete vi, pošto se sa takvim objašnjenjem koje je apsolutno neprihvatljivo, uz sve ove zamerke na rad njen kao ministra poljoprivrede i ovog njenog saradnika, koji je pretendent na funkciju ministra poljoprivrede, da dođete pred siromašne Kragujevčane? Pred radnike i pred poljoprivrednike i pred 40.000 nezaposlenih ljudi?
Da li je vama jasno da su ministri iz vaše koalicije, ministar Dinkić, a to će sada da radi i Dulić, ona je ostavila Kragujevčane bez 154 miliona koje je bila obavezna da nadoknadi kao štetu zbog prošlogodišnjeg nevremena i direktne štete na poljoprivrednim usevima, oglušila se o naš zahtev, profesor Mašić je to prosledio.
Čak je i sam gradonačelnik Veroljub Stevanović meni kao poslaniku i gospođa koja je zadužena za agrar i glavni stručnjak je u Kragujevcu prosledila detaljan izveštaj, jedan jedini dinar ona nije dala, i svesno ide čak i na to da jedan od najstarijih instituta, i tu se vraćamo na pitanje ingerencije ovog ministarstva i nauke kod nas, Institut za strna žita, koji postoji od 1898. godine u Kragujevcu, uništava.
Ostavljeni su ljudi bez ičega, a onda se vraćamo na te njene reference i na to kako ste došli vi u tu situaciju. Vi kažete možda je za vas lagodna, nelagodna, mene to ne zanima, vi nanosite, vi direktno, nije ovde problem Ivana Dulić-Marković, ni Goran Živkov, vi ste problem, jer vi direktnu štetu takvim vašim načinom vladanja, samo da vama bude dobro i vašoj koaliciji, da se rastegnete do decembra 2007. godine, ali neće moći, jer će izbori morati da budu ranije da to uradite na štetu svih građana Srbije.
To mi samo služi kao šlagvort, ova njena štura biografija ovde i ova doktorska disertacija, dijagnostika, identifikacija virusa u jagodi.
Potpuno je cela privreda srpska zaražena i to što su pokušali neki predstavnici iz njene političke stranke da kažu kako je to tim stručnjaka, kako su to ljudi koji znaju kuda treba da ide srpska poljoprivreda, to ništa nije novo.
Još 1999. godine, za vreme agresije na našu zemlju i na naš narod, tim stručnjaka sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca je uradio jednu studiju koja je jedino primenljiva, naravno uz doradu, uz ministre koji vole svoju otadžbinu i koji žele dobro svom narodu, kako da se izvrši neophodno restrukturiranje srpske privrede. Tu nema nikakvih lobija.
Tu se tačno zna koji deo Srbije treba šta da proizvodi, kome da se daju subvencije, kako da se radi, a ne da to ide preko toga, kako se zove taj Slađević, njemu se očigledno usladilo i čovek, uz pomoć Dulićke, delio kredite šakom i kapom. Deset posto provizija, pitate nekoga, tu je vaš poslanik iz Rače, gospodin Zdravković, jedan jedini kredit nije za poljoprivredu podeljen u toj opštini, pouzdano znam, jer mi je najviše predstavki od građana poljoprivrednika došlo iz tog kraja. U Kragujevcu samo tamo gde ta politička organizacija ima članstvo, a cenzus nisu mogli da pređu na izborima, imaju 1,8% glasova.
Vi ćete sada potpredsednika Vlade iz takve stranke, koja u tom gradu nije mogla ni cenzus da prođe i nema nikakav kredibilitet u narodu, da dovedete u Kragujevac prekosutra i da kažete radnicima kako će da dobiju subvencije, kako će da krene proizvodnja, poljoprivreda. Jednostavno je to nemoguće, zato što je u maniru Josipa Broza Mlađan Dinkić pre sedam dana boravio u Kragujevcu, u loše izrežiranoj predstavi, tri lokalne televizije u direktnom prenosu.
Govorili su o tome, odnosno on je obećavao radnicima, obećavao nezaposlenima. Čekaju ljudi i ništa. E, znate šta me sada samo raduje, gospodine Koštunica, to što ćete vi da dođete u Kragujevac i to će da bude odlazeća predstava, jer to su radile i prethodnici pre vas. Kada su došli u Kragujevac ministri iz prethodne DOS-ovske vlasti, čiji ste vi kontinuitet u načinu vladanja, razmišljanja, uništavanja privrede, produkovanja kriminala i korupcije, par meseci posle toga otišli u zaborav.
Jednostavno na izborima te godine sve se završilo, jer ono što je smešno pojedincima ovde koji sede u poslaničkoj klupi, koji su ugodno zavaljeni u svoje funkcije, po upravnim odborima i svuda, nije smešno onim silnim gladnim ljudima u gradu, gde vi gospodo niste mogli da pređete izborni cenzus.
Zato što ti ljudi nisu imali danas da kupe hleb, zato što haraju najgore moguće bolesti, zato što su kriminal i korupcija ono što u vašim redovima Vojislav Koštunica, u maniru Ivane Dulić-Marković, nije uspeo da identifikuje i da dijagnostikuje.
Da ste se suočili na početku sa tim da je u pitanju lopovska, mafijaška organizacija i da ste ih identifikovali, dijagnostikovali, vi ne biste danas imali ovaku situaciju u Srbiji da je narod gladan, da ljudi nemaju nikakvo poverenje u vas, da nemate nikakav kredibilitet, i to je onda na vašu dušu i naravno na vašu odgovornost. Jer funkcija potpredsednika Vlade, takve vlade i takvog bivšeg ministra, a od danas verovatno potpredsednika Vlade, za građane Srbije samo znači jedno - da vi ne želite da razmišljate u dobrom i u pozitivnom pravcu i da vam se kraj bliži.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 31. i član 27. Član 27. govori o obavezama predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a član 31. o onome šta su ovlašćenja potpredsednika Narodne skupštine.
Nadovezaću se i na član 87, stav 2. koji ste vi, gospodine Anđelkoviću, citirali, da bih vam objasnila da je ovo presedan i da je ovo vrhunac drskosti vladajućih stranaka i 99 poslanika koji su potpisali ovaj saziv za sednicu Narodne skupštine.
Radi kontinuiteta, kako bi to neki rekli, imaju običaj da upotrebljavaju te izraze samo u funkciji zamagljivanja kriminala i korupcije u zemlji, što je ključni problem za građane, lopovluka na sve strane, što više niko normalan ne može da trpi, da mafija radi šta god hoće, kao i raznorazni kriminalni klanovi i radi tog kontinuiteta i muke pred kojima se nalaze građani suočeni sa svim problemima koji od nas, narodnih poslanika očekuju da zaštitimo njihova prava, naročito od bahatosti i osionosti vlasti koja se ovako ponaša i koja ne želi da udostoji našu javnost i pre svega poslanike, da obrazloži otkud ovakvi predlozi, naročito pojedini, za tužilačke funkcije, o čemu želimo da govorimo i da neke predloge osporavamo, ne uzimajući u obzir ni kvalifikaciju, ni ulogu koju dotična gospođa Đuričić ima kao član Visokog saveta pravosuđa, ali ovo je neverovatno.
Predsednik Narodne skupštine Predrag Marković je u prepodnevnom delu, dakle pre davanja pauze, kada je predsedavao gospodin Radojko Obradović znao da postoji ovaj, uslovno rečeno, problem za vas, odnosno za njega, ali to nije problem za SRS i za građane Srbije.
Kada ste sazivali, dame i gospodo poslanici, mogu sada sa ovog spiska, a na njemu je 99 poslanika, da vas prozovem tačno koliko vas je u sali, vas desetoro je u sali, jedanaesti je ušao i vi gospodine, vi ste 12, vas desetoro sa spiska saziva u kome nas pozivate da odlučujemo o ovako važnim tačkama dnevnog reda.
Tačka 19. dnevnog reda, ona koja je ostavljena za sam kraj ove sednice, obimnog zasedanja, gde smo imali aktivno učešće, dali mnogobrojne amandmane i primedbe, glasi – Izbor nosilaca pravosudnih funkcija, Predlog odluke o izboru sudija, Predlog odluke o izboru javnog tužioca pod brojem tim i tim, Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca koji je podneo Visoki savet pravosuđa.
Do sada se nikada nije desilo, a da je u funkciji poslovničkog ponašanja predsednika, ako mu je takav dan da želi da poštuje Poslovnik koji je sam predložio i vi ga usvojili, da se na ovakav način ponaša kada je u pitanju bilo koja tema i bilo koja tačka.
Nikada Predrag Marković na naše insistiranje nije nastavljao da krši Poslovnik, tako što nam je slao zamenika, pomoćnika, zamenika pomoćnika, a u ovom slučaju gospođu koja je član Visokog saveta, već je na naše insistiranje da to vređa dostojanstvo Narodne skupštine i nas poslanika i građana, jer danas ovde treba da raspravljamo o krađi, o pljački, mafiji, svemu onome što je goruće danas u državi, da ne zamagljujete stvarnost nekim vašim izmišljotinama, glupostima, a sve je upereno protiv SRS, ali u situaciji, evo, baš mi je drago gospodine Markoviću što ste došli, u situaciji kada vi možda hoćete kao Predrag Marković na svoja jaka ili nejaka pleća, neka procene građani i poslanici sami, da preuzmete odgovornost za to što vam nisu došli ministar i gospođa Škero, mi ne možemo to da opravdamo.
Insistiramo, kao jedina opoziciona politička stranka, najveća poslanička grupa, da ovde dovedete i ministra i gospođu Škero, uz svo uvažavanje, opet ponavljam, gospođe Đuričić koja je ovde, ali mi ne možemo na takav način da razgovaramo.
Ne možemo, zato što ona nikako nije u situaciji da izađe po Poslovniku, jer Poslovnik joj ne dozvoljava to pravo da odgovara na naše konkretne primedbe. Ona može da evidentira šta osporavaju pojedini poslanici, kao i poslanici SRS, i naročito zbog činjenice, gospodine Markoviću da znate da smo kao najbrojnija politička stranka izašli sa jednim stavom pre dva dana.
Gospodin Tomislav Nikolić je poručio i vama i celokupnoj javnosti, da više nećemo da učestvujemo u radu odbora, zato što je izvršen svojevrsni državni udar u našoj zemlji, načinom ne izbora, nego postavljanja građanina Srbije Vuka Draškovića, tog nesrećnika za ministra inostranih poslova i onog drugog nesrećnika za ministra odbrane, protivustavno i protivzakonito, da mi onda na jedini način iznosimo svoje primedbe, a jedino pravo koje sada imamo je za skupštinskom govornicom.
Sada ćete izaći sa nekim stavom, pa pričati neke priče, javio se ovaj, pa nije se javio.
Lepo, prekinite zasedanje, pozovite Stojkovića i Vidu, vidite gde su, zbog čega sada nisu ovde, a mi ćemo kao odgovorni ljudi, odgovorni poslanici u trenutku kada vi kao predsednik Skupštine, neka vam pomogne ovaj Miloš Aligrudić, koji se potpisao ispod imena ovih 99 poslanika, obezbedite prisustvo ministra pravosuđa i gospođe Škero i da nastavimo da razgovaramo i da iznosimo naše primedbe. Kao prvo, povredili ste Poslovnik, gospodine Markoviću, po članu 31, jer ste bili obavezni po stavu 3. da obavestite sve potpredsednike i sekretara da će u slučaju vaše sprečenosti sednicom da predsedava potpredsednik koga vi odredite.
Gospođu Pop-Lazić, upravo mi je javila, niste obavestili, a ona je potpredsednik iz reda najveće političke stranke u Skupštini, da će gospodin Anđelković da predsedava, a u slučaju da i to ne uradite, predsedava najstariji potpredsednik, što svakako nije gospodin Anđelković, što mu je verovatno milo i drago, već gospodin Vojislav Mihailović. Prema tome, povredili ste Poslovnik, a sada malo sačekajte da završim pa ćete dobiti reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, desila se slučajnost da ovaj zakon razmatramo uoči sutrašnje sednice Skupštine grada Kragujevca, jednog od najvećih gradova u Srbiji. Gradonačelnik Kragujevca više nije ni dopisni član ili poslanik Narodne skupštine Republike Srbije, jer se uopšte ne pojavljuje ovde. Ime mu je Veroljub Stevanović, ne postoji njegova politička stranka, neki poslanički klub kojim on navodno rukovodi, a on kao pojedinac malo po malo pokušava da ucenjuje Vladu Republike Srbije, time obmanjuje nas Kragujevčane, celokupnu javnost, a u stvari mečku plaši rešetom.
Ta mečka je, mislim u figurativnom smislu, shvatite kako hoćete, Mlađan Dinkić, ministar finansija.
Da bi doskočio vama iz Vlade Republike Srbije, pre usvajanja i posle usvajanja ovog zakona, gradonačelnik Kragujevca je sebi imenovao novog gradskog stručnjaka, člana gradskog veća, koga plaćaju siromašni kragujevački poreski obveznici. To je izvesni dr Zdravković, zadužen za to da Stevanovića za ruku preko ove Čedine zebre, a pre toga na putu od Kragujevca preko Batočine i Lapova ili skraćenim putem preko Topole i Mladenovca, dovede u Beograd, u Vladu, da od Dinkića iskamči neke pare. Tako je funkcionisao on ....
(Predsednik: Molim vas, gospođice Jovanović, pošto je reč o narodnom poslaniku u ovoj sali, budite ljubazni, sa uvažavanjem, nemojte da govorimo da pešice idu od Kragujevca do Beograda. Za ruku se ne vodi niko od narodnih poslanika. Molim vas, sa uvažavanjem govorite o narodnim poslanicima.)
Gospodine Markoviću, to je sa najvećim uvažavanjem za osobu tog formata i tih sposobnosti. On kad kaže da je to najviše što on može da uradi za grad u kome živim, ja njemu verujem, jer on ne može više od toga, a to je 25% od normalnog gradonačelnika. I vi kad kažete da je to sve što vi možete da uradite kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, pa kad dajete izjave novinarima, raznim medijima, ja vama verujem, jer vi više od toga ne možete, ali ima neko ko će da vas nasledi i može bolje.
Dakle, što se tiče ovog zakona, taj zakon ne može da bude zamena... Namerno sam napravila ovu uvertiru, a i to mi je baš kao šlagvort, sutrašnja sednica Skupštine grada Kragujevca, gde je SRS najžešća opozicija takvom načinu vladanja i ponašanju gradonačelnika grada Kragujevca. Ovaj zakon ne može da zameni onaj predlog koji nije naišao na odobravanje ni skupštinske većine koju on podržava, koji su potpisali samo on, izvesni Radojle Bukvić, vi gospodine Markoviću i još dva poslanika, koji je navodno trebalo da da mnogo veće izvore prihoda i da se izvrši, kako vi to volite da kažete, mislim vladajuća struktura i pojedine stranke iz ovog bivšeg dosovskog konglomerata, neophodna decentralizacija lokalne samouprave.
Da bi se to uradilo nije dovoljno da se donese ovakav zakon, zato što ovaj zakon, u suštini, neće na pravičan način, kako su to njegovi zagovornici danas pokušavali celog dana da objasne, da izvrši uravnoteženi transfer sredstava sa nivoa Republike do jedinica lokalne samouprave, zato što u toj budžetskoj aproprijaciji i u usklađivanju budžeta i sa Zakonom o budžetskom sistemu, sa punjenjem od strane lokalnih komunalnih taksi i svih prihoda koji pripadaju po Zakonu o lokalnoj samoupravi, nije dovoljno, ako su ta neraspoređena transferna sredstva u budžetu Republike Srbije u rukama jednog čoveka – ministra finansija.
Ovaj zakon je i protivustavan u nekim svojim odredbama, zato što on i dalje daje mogućnost gradonačelniku Beograda da se bahato i osiono ponaša kada su u pitanju beogradske gradske opštine, a njih je ukupno 17. Ta ista sudbina čeka i grad Kragujevac, jer je novim, takođe protivustavnim statutom, preslikanim statutom grada Beograda, zaokruženo nekih pet kragujevačkih gradskih opština koje će u budućnosti, kroz novi način funkcionisanja, isto tako na kašičicu da dobijaju: Stevanović od Dinkića, a onda predsednici opština od Stevanovića, kao gradonačelnika, odnosno, kako to funkcioniše ovde u Beogradu.
Da sam u pravu, da je to tako i da nijedan razvojni projekat, a kamoli izgradnja komunalne infrastrukture... Čuli ste jutros od gospođe Pop-Lazić da je, uprkos svim blokadama od strane Bogdanovića, opština kojom ona rukovodi uspela da izgradi vodovod i kanalizaciju u dužini od pet kilometara, a celokupan projekat celog grada Beograda je 20 kilometara. Vidite koliko je to beogradskih opština i šta će one da rade.
Kada je izvršen svojevrsni puč u opštini Grocka i smenjen veoma uspešan predsednik te opštine iz SRS, došao je čovek iz ove organizacije, stranke G17 plus, koji je pre nekoliko dana u jutarnjem programu Studija B rekao da on sam ništa ne može ni da uradi – kako kaže gradonačelnik Beograda, ako on to bude rekao, videće...
Novinar ga otvoreno pita – da li vi ostajete po tom i tom projektu da radite te i te ulice? Ne zna i ništa ne odgovara. "Kako kaže gradonačelnik, kako kaže ministar finansija".
Sada vas pitam, vas koji vršite vlast u jedinicama lokalne samouprave, u nekim opštinama ste i u koaliciji sa SRS, da li vi zaista mislite da će ovaj zakon da donese ta neophodna sredstva opštinama i gradovima i da vi nećete morati da se jagmite kod ministara iz Vlade Republike Srbije i da ih moljakate.
To jedino ne rade i to je ne laž, nego najveća uvreda koju smo jutros od jednog mogli da čujemo kada su u pitanju srpski radikali, nikada nikoga nizašta nismo cimali za rukav, niti smo ga pitali, ali da li vi mislite da vi to dalje nećete morati da radite?
Zakon vam sam kaže, član 15. stav 2. koji je suprotan Zakonu o lokalnoj samoupravi, članovima 79, 80, 81. i 82, da će ministar finansija u Vladi Republike Srbije da vam određuje na koji način ćete, do kog nivoa, do kog gornjeg limita da određujete lokalne komunalne takse, na koji način ćete da ih trošite i šta možete sa njima da radite. Zar to nije diskriminacija? Gde je tu zagovaranje, gde su te puke floskule o decentralizaciji? Toga nema u ovom zakonu uopšte.
Ovaj zakon samo na drugačiji način, ali prividno, određuje kako će da se raspoređuju transferna sredstva.
Sada neće da se čeka kraj godine, odnosno usvajanje zakona o budžetu za narednu godinu, pa čuveni zakon o transferu sredstava sa nivoa Republike jedinicama lokalne samouprave, nego će kroz unapred neku virtuelnu projekciju, kako god hoćete, koju dostavlja jedinica lokalne samouprave Vladi Republike Srbije, odnosno Dinkiću, ministarstvu, da se to pravičnije određuje. Nije šija, nego vrat.
Znate šta, da se kojim slučajem desilo, a hvala bogu i narodnoj volji u Boru, nije, nego je gospodin Rankić pobedio sa 65% glasova, da ste se vi ponovo dočepali vlasti, kao što upozoravamo građane da vam ni na kakvim dopunskim izborima ne daju poverenje, desila bi se neverovatna pljačka, a naročito u Boru kojeg očekuje proces privatizacije i najmanje 150 miliona evra koji treba da se sliju u opštinski budžet. Mi sada možemo da budemo sigurni da će ljudi polako da se vraćaju u taj kraj i da oživi ta opština i celo to područje, jer je takav čovek voljom građana Bora došao na mesto predsednika opštine.
Zakon koji će vama u vašim hajdučijama i komponovanju, kako vam stigne jedan odbornik, kupite jednog, cimate za rukav drugog, to vi radite i na najnemoralniji način se pojedini vaši predsednici ponašaju, odnosno te hajdučke skupštinske većine, ne može da donese nikakav prosperitet i nikakvo dobro.
Kada je u pitanju jedan tako veliki grad, u kome ja živim, koji ima budžet od preko četiri milijarde dinara, pitajte moje sugrađane, bilo kada da se pojavite, da li su oni nešto dobili i kako izgleda njihov život u funkcionisanju lokalne samouprave pre dve godine, kada su imali gomilu tih obećanja, a kako izgleda danas.
U Kragujevcu 22 naselja nemaju vodu. Da ne govorim o činjenici da pijemo najskuplju vodu u tako siromašnom gradu u Srbiji, najnekvalitetniju, znate, za taj novac, gde je cena pijaće vode za domaćinstvo negde izjednačena sa cenom industrijske vode. Kakvi su putevi, kakav je prilaz gradu? Pogledajte samo kakvo je to ruglo. Vi mislite da će taj čovek, koji se nije ni pojavio, nije udostojio vas koji ste ga branili na toj fantomskoj konferenciji opština i gradova...
Vi ste samo mogli da se sastanete i da razgovarate o leptirićima, o lepom vremenu, šta to mene briga, razna udruženja postoje, nevladine organizacije, udruženje ovo i ono, ali ono što je ustavna i zakonska obaveza tamo gde su predsednici opština, ne svi, iz redova vaših stranaka, kao što je i ta bruka, a zove se gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, vi ne ispunjavate, zato što su vam laži i obmane bile prioritet u kampanjama.
Narod to više neće, neće da poveruje u to da će negde usred noći da se pojavi, u ne znam kakvom stanju, ministar za kapitalne investicije i da dođe i da u ime tog predsednika... Obično pojedini kandidati ne znaju ni reč da prozbore, pa ih ovaj vodi za ruku.
Izvinite ako opet nekoga vređam, gospodine predsedniče, ali to je tako, malo se krećite ili gledajte kampanju za lokalne izbore. To je ponižavajuće. Ne vređam nikoga, ali vi takvim svojim ponašanjem, a pogotovo Dinkić, Velimir Ilić i ovaj Lončar, koji se čak usuđuje da ide dotle da komentariše isporuku srpskih junaka Haškom tribunalu, vređate dostojanstvo građana Srbije.

Hvala, gospodine Anđelkoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da Srbija treba da ima zakon o slobodnim zonama, ali ne ovakav kakav je predložio Mlađan Dinkić i Vlada Republike Srbije.
Obično su poslanici G17 skloni tome da kritikuju, u nedostatku argumenata, kako poslanici SRS tobož zato što im se samo eto tako ne dopada neki zakon pišu amandmane "briše se".
Ne vidim šta je loše u tome, to je idealno kada želimo da neki zakon sklonimo, odnosno da uopšte ne dođe do njegovog usvajanja, ili kada smatramo da je od početka do kraja loše urađen. Za ovaj smatramo da ima neke tehničke elemente koji mogu da se prihvate, ali ovo što ja imam u ruci je potpuno novi zakon koji je uradila poslanička grupa SRS.
Mi ovaj predlog zakona o slobodnim zonama nismo kao poslanička grupa podnosili, odnosno tražili od skupštinske većine da dođe na dnevni red po proceduri utvrđenoj Poslovnikom o radu Narodne skupštine, zato što smo na početku ovog mandata i ovakvog sklepanja Vlade posle naše ubedljive pobede 2003. godine na parlamentarnim izborima, ako se sećate, u februaru mesecu 2004. godine podneli nekoliko veoma važnih sistemskih, što biste vi rekli, zakona, međutim, tek mesecima posle toga je pred Narodnu skupštinu došao taj naš predlog sa 82 potpisa poslanika SRS.
Vi ste odbili da o njima raspravljate i mi smo onda shvatili da je najbolji način da uredimo sve oblasti našeg privrednog i društvenog života dolaskom SRS na vlast. To će biti uskoro, za nekoliko meseci. Takva je situacija i takvo je stanje u biračkom telu u Srbiji, mi smo uvereni apsolutno.
Čak su i one agencije koje mi ne poručujemo, kao što je Galup ili njoj slične, pre nekoliko dana saopštile da u situaciji u kojoj SRS ima preko 40% uporišta u ovom trenutku, preraspodeli mandata, jer mnogi ni pomoću one Bupkine motke ne mogu da preskoče cenzus, mi bismo imali većinu za funkcionisanje, odnosno za samostalno formiranje Vlade i budite sigurni da ćemo mi sve da učinimo da do toga dođe.
Onda ćemo da krenemo da uređujemo jednu po jednu oblast našeg društvenog života i verujem, pošto smo dobili negativan odgovor za ove amandmane, oni su u formi amandmana zato što su reakcije na vaš zakon, a to je zapravo zakon SRS o slobodnim zonama, da ćemo veoma brzo moći da ga usvojimo, odnosno da promenimo ovaj koji je sada Mlađan Dinkić predložio.
Smatramo da je ovaj predloženi zakon monopolističkog karaktera. Deklarativno, ministar se zalaže za to da sve jedinice lokalne samouprave, i one koje treba da vrate sebi status slobodne zone, mogu da konkurišu. Ali kod koga? Kod vas, odnosno, kod ministra finansija i kod ove republičke vlade. Onda se opet vraćamo na onu priču, o kojoj smo govorili celog dana, o finansiranju lokalne samouprave i kakav je odnos Vlade prema lokalnim samoupravama i sredinama gde su na vlasti srpski radikali.
Meni je odmah zapalo u oko ovo obrazloženje zakona, odnosno, to nije rekao ministar, doduše, on je skoro sve pročitao iz obrazloženja, nešto još dodao, ali nije napomenuo ovu ključnu stvar za vas – da je to zahtev Svetske trgovinske organizacije. Nemamo ništa protiv te međunarodne asocijacije, niti protiv bilo kakve vrste integracija za dobrobit naše zemlje, našeg naroda i svih građana koji žive ovde, ali moram da vas podsetim, pa i samog ministra, da Ruska Federacija već 20 godina čeka da postane punopravni član Svetske trgovinske organizacije i stalno im se ispostavljaju novi i dodatni uslovi. To je zemlja koja je naš prijateljski i bratski narod, koja ima veliku ekspanziju u privrednom razvoju, u spoljnotrgovinskom ogromnom suficitu, velikim deviznim rezervama.
Eto, imala sam tu čast i priliku da za vreme vaskršnjih praznika u delegaciji SRS boravim više dana u Ruskoj Federaciji, da razgovaram i sa njihovim deputatima, dakle našim kolegama, njihovim privrednicima i ljudima koji sagledavaju situaciju pre i posle Jeljcina, odnosno propast bivšeg Sovjetskog Saveza, onaj period jeljcinizma i kada je Rusija puzila, odnosno bila na kolenima i sada ove velike privredne ekspanzije. To je jedan ogroman prostor i država koja u ovih 5.000 nabrojanih slobodnih zona, ko zna koliko ima, eto, interesantno, ali baš taj podatak nisam saznala... Mnoge zemlje, ne samo bivšeg istočnog bloka, nego zemlje Bliskog i Dalekog istoka, zemlje koje svojim geografskim položajem i resursima koje imaju, naročito plovne tokove, zemlje koje imaju velike i male luke, i te kako koriste mogućnost za stvaranje slobodnih zona.
Tačno je u teorijskom smislu ovo što je ministar rekao, da dolazi do ekspanzije proizvodnje, privrednog rasta, izvoza, ali to u Srbiji neće da se desi ni pod ovom vlašću, ni na način na koji ste vi to ovde predvideli.
Sada da se vratimo na period posle 5. oktobra, kako vi inače u svojim glavama računate vreme, pre i posle 5. oktobra. Posle 5. oktobra 2000. godine, tog puča koji ste izveli, nastupio je haos i zaista jedan kriminogeni način ponašanja, pa i kada je u pitanju ova oblast, jer je izvesni Zabunović, u ovom trenutku ne mogu da mu se setim imena, sa kriznim štabom upao u Saveznu upravu carina. Posle toga, sami znate da je Vladan Begović došao za direktora Savezne uprave carina, da je Zoran Đinđić formirao onu kriminalnu DOS-ovsku vladu i da je došlo do ukidanja slobodnih zona i ostavljanja samo tri slobodne zone na potezu Dimitrovgrad, odnosno Pirot, prema bugarskoj granici, slobodne zone Zrenjanin tek kasnije formirane i slobodne zone Subotica.
Postavlja se pitanje šta ste radili, šta ste čekali kada je to zahtev, na koji vi želite da odgovorite, Svetske trgovinske organizacije svih ovih godina. U međuvremenu ste... A moram zarad javnosti vas koji ne znate da podsetim na još jednu grupu koju je preživeo naš narod pre ovog događaja od 21. maja, kada su separatisti Mila Đukanovića uz pomoć Šiptara izvršili secesiju srpske Republike Crne Gore, da je harmonizaciju, po sistemu dvostrukog koloseka sa Crnom Gorom, carinskih stopa i carinskih propisa u ime Republike Srbije vršio Čedomir Jovanović. Šta ćete gore od toga?
Što onda da se čudimo što je došlo do ukidanja slobodnih zona i što je Zabunović bio jedno vreme direktor Savezne uprave carina, što je došao posle ovaj Begović i što nije došlo do razvoja i do strateških projekata za slobodne zone.
Prvo, moram da kažem da je član 5, to je ključna stvar u ovom zakonu, tačka 5) protiv Ustava. Ovaj zakon, da mi imamo Ustavni sud kako treba, a ne politički Ustavni sud (a daće bog da se to uskoro promeni promenom vlasti u Srbiji), ne bi mogao da opstane samo zbog ovog jednog člana.
Vi kažete, kod uslova za podnošenje zahteva, u članu 5. da privredno društvo može da podnese zahtev za osnivanje zona pod uslovom da osnivač zone nije bio osnivač preduzeća za upravljanje slobodnom zonom kojem je odlukom Vlade prestalo važenje saglasnosti za osnivanje slobodne zone. Gde ste vi za ovakav član, tačku 5) našli osnov u Ustavu? Ko ste vi da jednom pravnom subjektu (tu su eksperti, pravnici iz SRS koji, ako vi to ne znate, mogu da vam potvrde, ili vaše stručne službe), ko su ti koji mogu da zabrane jednom privrednom društvu koje posluje u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, a koje je ranije imalo dozvolu, da se ponovo kao takvo pojavi? To je klasična diskriminacija.
Dakle, svi oni koji su ranije radili neki posao, a ništa nisu učinili da bi krivičnopravne sankcije snosili, po ovom članu zakona ne mogu da se pojave.
Isto ste se drznuli da u članu 27. tačka 2) kažete da saglasnost kojom se određuje područje zone prestaje da važi aktom Vlade Republike Srbije. To je zapravo monopol Vlade kako će da odluči.
Još ste išli korak dalje da kažete, i ovo je protivustavno – ako je odgovorno lice privrednog društva za upravljanjem zonom, kao i odgovorno lice u pravnom licu, čiji je pravni sledbenik društvo za upravljanje zonom pravosnažno osuđeno za krivično delo protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine.
Ako je neko protiv kriminala i korupcije, to smo vam jasno demonstrirali pre nekoliko dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to građani dobro znaju, onda je to SRS.
Naravno da mi ne bismo smeli nikada da se zalažemo za to da kriminalci i tajkuni, one koje podržava i ova vlast i koje je stvorila, pre svega, Demokratska stranka, upravljaju tako važnim privrednim objektima i resursima ili zonama, u ovom smislu, zakon predviđa šta znači slobodna zona.
Ako mi imamo zakon u Srbiji, Zakon o sudijama kaže da sudija koji je do 6 meseci pravosnažno osuđen i izdržao zatvorsku kaznu – dakle, odležao kaznu u zatvorima, gde će mnogi da leže i iz ove vlasti i iz prethodne i svi po bočnoj i vertikalnoj liniji, povezani sa vama, u Srbiji kada bude stvarno pravda stupila, ona je spora, ali je dostižna – ko ste vi da kažete nekome ko je to imao iza sebe, takav period, ili je imao montirani politički proces podveden pod privredni...
Sećate se u ono vreme tzv. tehnokratskih poteza pojedinih direktora, menadžera, to znaju starije kolege poslanici, za vreme komunističkog samoupravljanja.
Hoćete da računate i to što je neko pod Brozom i Kardeljem bio navodno osuđivan i odležao za neke privredne prestupe i sad se pojavi taj neko, i dalje radno sposoban, i želi da vodi jedno takvo privredno društvo i vi kažete – ne može zato što je on bio taj i taj. To je prosto neverovatno.
Želim da kažem da je ovaj zakon loše urađen i zbog toga što nastavljate jednu veoma lošu praksu, da osnivate raznorazne agencije, uprave itd., megalomanski državni aparat, tzv. upravu za slobodne zone, protiv koje je SRS.
Da biste opravdali šta će ta uprava da radi, sa ko zna kojim brojem zaposlenih, kao organ Vlade, kažete da će tesno da sarađuje sa Agencijom za promociju izvoza.
Agencija za promociju izvoza je u svom osnivačkom, dakle ulogu od strane Vlade Republike Srbije imala 50 miliona evra, odnosno toliko je ukupno predviđeno sredstava.
Samo mi recite gde ste izvršili promociju izvoza, i sa ove tri slobodne zone, i koliki je sada spoljnotrgovinski deficit, šta smo mi tu unapredili, koji su to polufabrikati ili gotovi fabrikati koje možemo da izvezemo.
Toga uopšte u Srbiji nema. Mi ne možemo time ni da se dičimo, ni da se pohvalimo, jer ono što možemo da izvezemo na tržište EU sa njihovim strogim propisima i stalnim uslovljavanjima i ucenama...
Recimo, sa Ruskom Federacijom imamo ugovor o slobodnoj trgovini od 1998. godine, mi to nismo koristi, jer to nije želela da radi ni prethodna ni sadašnja vlast.
Pitaju se i stvarno se s pravom čude naše kolege u Rusiji što je to tako, i predsednik njihove države, ali oni znaju da će to da se promeni dolaskom SRS na vlast.
Sada vi ne postavljate strateško pitanje koje su to buduće slobodne zone, da li su to one koje su nekada imale status, pa vi želite ovim zakonom da ih vratite, jer ovaj zakon je apsolutno usmeren samo na to da isključivo Beograd, nemam ništa protiv toga, ali je jasno da je usmeren na to da Beograd ima veliku slobodnu zonu, odnosno zaokružene celine u gradu, a da ostali dobijaju na kašičicu.
Desila se jedna velika prevara dolaskom ovih prethodnih dosmanlija, ovog drugog oblika iz kojeg ste vi iznikli, sam ministar i mnogi od vas, u periodu vladavine do 2004. godine.
U opštini Lapovo ovi "žuti" iz DS-a i neki, mislim da se zove Borislav, a nadimak mu je Borica, Jelenković, zamislite kako interesantno ime i prezime, kao predsednik Izvršnog odbora SO Lapovo obećao je da će Lapovo da dobije status slobodne zone.
Doduše, izgrađene su samo dve OMV pumpe, na zemljištu za koje je pitanje da li je plaćeno i po kojoj ceni, zaposleno je samo nekoliko desetina ljudi.
Od ostalog ništa, oaza dosovske prevare, kako smo mi pisali u našem listu "Velika Srbija".
Znači, šta vas je ometalo i šta vam je smetalo svih ovih šest godina da Lapovo ima status slobodne zone?
Evo, taj nesrećnik je bio iz dosovskog konglomerata i obećao, uzeo sebi pare, napravio čovek posao za šačicu ljudi, postavio u njivi pored puta, koja je slučajno na rubu tzv. slobodne zone, bilbord od kojeg zarađuje pare, a za ostale ga baš briga.
Tako se vi ponašate kada su u pitanju vaši interesi. Kada je u pitanju opšti interes i kada je u pitanju nešto što je kičma Srbije i privrednog razvoja, vi to ne spominjete. Zato ću ovde, time ću danas u ovom izlaganju, možda kasnije koristim i vreme naše poslaničke grupe, ali svakako po amandmanima, koji nisu amandmani reakcija i reagovanja, primetio je to i vaš poslanik Jakšić, na vaš član...
Kada mi kažemo da se menja član 24, recimo, on ne menja suštinu vašeg predloga 24, nego potpuno novu formu daje zakona, na način na koji to vidi SRS.
Recimo, mi smatramo da strani državljani i njihovi privredni subjekti mogu, ali samo do nivoa 49% kapitala, da posluju u slobodnim zonama, jer na taj način želimo da zaštitimo i nas kao državu i naše tržište.
To je jedan princip koji moramo da imamo i kada je u pitanju elektroprivreda, kada su u pitanju vodni resursi, kada je u pitanju sve ono što država ima kao strateški resurs.
Pre mnogo godina, početkom 70-tih godina, urađen je jedan veliki elaborat koji su stručnjaci, eksperti iz SRS prošle godine do krajnjih detalja definisali, doktori nauka iz oblasti prostornog planiranja i izgradnje.
Samo ću neke delove elaborata da vam danas objasnim, odnosno građanima Srbije, da bi znali kako mi zamišljamo funkcionisanje slobodnih zona kada budemo na vlasti i šta mi to kvalitetnije i mnogo bolje nudimo građanima od ovog vašeg prepisanog zakona.
Smatramo da je država Srbija država u kojoj se ništa ne investira, zato što su kriminogene strukture na vlasti, kako one od 5. oktobra do 2004. godine, tako i vašim dolaskom na vlast.
Investicije koje dolaze, sigurne investicije, a ne zaduživanje i krediti, kao što je ova u Novom Sadu, izgradnja TE od preko 600 miliona evra, koja je pristigla u Srbiju od strane Rusije, zahvaljujući ličnom angažovanju Tomislava Nikolića, samo je jedna od investicija u nizu.
Stručnjaci koji su radili ovaj elaborat – zašto javni radovi u Srbiji, kuda Srbija treba da krene i kako putem napretka, bazirali su svoj projekat na investiciji vrednoj preko 15 milijardi dolara u izgradnji infrastrukture, koja bi više desetina milijardi dolara mogla da donese Srbiji za period od 15 do 20 godina od dana izgradnje, a do same izgradnje, projekat na kome bi aktivno učestvovalo 1,5 miliona ljudi koje bismo mogli odmah da zaposlimo.
Naime, mi smatramo da je reka Morava kičma razvoja Srbije i da bi njena povezanost sa plovnim tokom Dunava, koji ima svoj ekonomski najvažniji faktor u zapadnoj Evropi, na funkcionisanju Dunava, Rajne i Majne, sada preko prevodnice koja bi se uradila za brodove od nivoa Dunava do nivoa Morave, pa sve južnim tokom Morave do Vardara, odnosno do Aksiosa i do luke u Grčkoj i do Egejskog mora, i te kako mogao da bude strateški projekat za Srbiju, koji će svakako da realizuje SRS.
Time se već sada otvaraju mogućnosti za nekoliko slobodnih zona.
Mi imamo danas samo, opet da apsolviramo, Zrenjanin, Dimitrovgrad i Suboticu; Novi Sad je bez ikakvih razloga taj status izgubio, a već sam spominjala Lapovo koje je to imalo u povoju.
Mi srpski radikali smatramo da je strateški važno i da bi izgradnjom i prokopavanjem Velike Morave do Vardara, a dalje do Aksiosa u Grčkoj i skraćivanjem plovnog toka za tri i po dana za brodove o kojima je govorio, odnosno o nekim drugim je verovatno govorio ministar Dinkić, mi bili, pored našeg geopolitičkog i geostrateškog položaja, i te kako važni i za zapadne i za druge investitore, koji jedva čekaju dolazak srpskih radikala na vlast da bi u jedan ovakav projekat investirali.
Ključna luka u tom projektu prokopavanja Velike Morave svakako bi bio grad Stalać, grad Kruševac, Jagodina.
Ono što je veoma važno je činjenica da bi se kroz ne samo plovni tok, nego kroz iskorišćavanje nivoa vode od ovih velikih i sve češćih kišnih perioda, pa preko sušnih, odnosno do stvaranja bedema kroz prokopavanje toka Morave, da bi mogli njom da plove brodovi nosivosti od 1350 tona, dužine 18 do 23 metra, u širini od 14 metara, da bi taj plovni tok mogao da zadovolji izgradnju kompletne infrastrukture, ne samo u ovim, nego u svim gradovima u celokupnom moravskom slivu.
Mislimo da je to veoma važno i da je ovo što radi današnja Republička vlada i ministar za kapitalne investicije zamajavanje; krpljenje autoputa, sada imamo deonicu kod Velike Plane koja se drugi put krpi za protekle dve godine.
To je takođe rađeno zbog velike frekvencije teretnjaka na autoputu, odnosno kamiona velike nosivosti, da bi kroz ovakav projekat koji, opet ponavljam, za narednih 12 godina upošljava milion i po ljudi i donosi direktnu investiciju u infrastrukturu od 15 milijardi dolara, podiglo Srbiju na noge, uz sve ovo drugo što treba da se uradi.
(Predsedavajući: Vreme.)
Smatramo da je to važno i zbog činjenice da mi u slobodnim zonama do sada nismo imali nikakvu proizvodnju, a da su mnoge druge siromašne zemlje i u našem okruženju...
Moram da vas podsetim na one zemlje koje su doživele ekspanziju, koje nikada nisu imale nikakvu tradiciju u automobilskoj industriji, kao što je stizanje u lotovima automobila marke "suzuki" ili "tojote" u Mađarsku ili u Grčku, u Makedoniju, kroz stvaranje slobodnih zona i kroz proizvodnju, u toku transporta tih delova, odnosno automobila u lotovima, i te kako uposlili mnogo radnika, doduše, jevtinije radne snage nego što je na zapadu, ali dali podsticaj razvoju njihove privrede.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završiću, gospodine Anđelkoviću, pošto je ovo zaista jedna opširna i dugačka tema i priča o kojoj ću kasnije da govorim.
Ne samo da su zainteresovane zemlje zapadne Evrope i u kontaktima sa predstavnicima SRS, o kojima su danas govorili predsednici opština, zemlje Podunavlja i te kako forsiraju ovaj projekat, nego su, pre svega, zainteresovani svi oni koji smatraju da je energija, energija za budućnost, kao što je ovaj projekat izgradnje TE na gas ili kao što je korišćenje vode i izgradnje HE sa 100 megavata korišćenjem te vode godišnje, što je otprilike preko 10% onoga što danas Đerdap ima, i te kako je energetski potencijal za našu zemlju.
Da ne govorim o trgovinskom procvatu i o razvoju, o mogućnosti prodaje svega onoga što se proizvede u našoj zemlje ili što kao polufabrikat kroz ugovore stiže putem slobodne zone ili kroz transport brodovima ili ono što će tek da se radi, do finalne proizvodnje, što smo mi striktno definisali članovima zakona od 21. do 26, da strana i domaća roba u tom slučaju moraju da imaju isti status.
To su stvari o kojima razmišljaju ozbiljni ljudi. Izgradnja poprečnih kanala i sistema, pomenutih prevodnica da se premosti nivo Dunava i Morave, preko kompletne ne komunalne infrastrukture, nego infrastrukturnih velikih objekata, poslovnih zgrada, proizvodnih objekata, to je nešto o čemu razmišljaju eksperti iz reda SRS, a ne vi kao eksperti koji ste upropastili i opljačkali državu, pa unazad šest godina umesto da razmišljamo o tome da zapošljavamo ljude, mi imamo preko milion ljudi bez posla.
Ovo je samo jedna u nizu ozbiljnih stvari i opipljivih i realnih projekata koje ćemo, verujem, uskoro moći da sprovodimo. Ako nismo u stanju da to uradimo i da pomognemo građanima Srbije, a pre svega celokupnom jugu Srbije koji je zapostavljen i od strane ove i prethodnih vlasti, mi onda ništa nismo uradili.
Želimo da svaki kraj Srbije ima ravnomerni razvoj, a pored onoga što moramo da očuvamo, budite sigurni da je projekat izgradnje plovnog toka kroz reku Moravu i ovako nešto, što nameravaju da urade budući ministri, investitori koje privuče SRS, realan osnov da građani Srbije već sada mogu da razmišljaju da ima nade za njih i za njihovu decu. Naravno, usput ćemo, a ne na ovakav način kako to promoviše jedan od vodećih u procesu kriminalizacije društva, ovaj koji je nasledio prethodnog direktora Uprave carine, kroz ovu brošuru "Stop korupciji"... Znate, to govore oni po sistemu – držite lopova, a oni najveći lopovi.
Ako pogledate koliki je stepen korupcije, ne kod običnih ljudi i kod carinika, nego kod onih koji upravljaju kroz rad naših carinskih zona (a i on ne može da se pohvali sa ovom brošurom, pitanje je koliko ovo košta građane Srbije, štampanje ovako luksuzne brošure), videćete da su to sve nesposobni ljudi.
Između njega i Zabunovića i onog pomenutog Begovića nema nikakve razlike, kao što nema nikakve razlike između Mlađana Dinkića, Božidara Đelića i ostalih iz prethodne garniture koju smo voljom građana oterali sa vlasti.
Sada ćemo to da uradimo, ali naravno u mnogo većem procentu, da uspemo samostalno da vladamo; pustite vi nas da krenemo kroz kičmeni stub Srbije sa izgradnjom projekta Velike Morave i svih termoelektrana i svih fabrika koje smo u stanju da napravimo u Srbiji, a vi lepo to posmatrajte preko malih ekrana ili onako iz prikrajka, kako to rade političari koji voljom naroda odu sa vlasti. Hvala.

Najveći deo ovog zakona u timu poslanika koji su radili ovaj predlog zakona SRS je uradio ekspert za ovu oblast, a to je gospodin Zoran Krasić, bivši ministar za trgovinu. Ovaj zakon je dobar iz razloga što ga je radio Zoran Krasić, a najviše iz razloga što je zakon koji sprečava bilo kakav vid zloupotrebe. Vi možete da kažete da ne prihvatate amandmane na Predlog zakona i da je on sličan nekom prethodnom, i da je onaj prethodni dozvoljavao mogućnost da se vrši utaja poreza i da se prave skladišta. Ja sam upravo o tome govorila.
Vi sada kažete, u periodu od 2002. do 2005. godine ste ustanovili to i to u zoni Lapovo. U zoni Lapovo nije SRS na vlasti, mi smo tamo najžešća opozicija, i onom prethodnom iz DS-a i sada onom iz SPO-a, ako to još postoji, a kaže Pejčić, postoji možda 2%.
Dakle, mi hoćemo da podstičemo proizvodnju i ja sam malopre najviše o tome govorila, da bismo stvaranjem ovih novih slobodnih zona kroz ovaj projekat, o čemu sam pričala, a to je samo deo jedne studije, jednog velikog elaborata, mi stvorili takvu mogućnost.
Naš cilj je da mnogo toga što se nikada u Srbiji nije proizvodilo proizvodimo u slobodnim zonama i da imamo izvoz. Zašto da ne? Nismo za to da se samo vrši skladištenje.
Moram da vas podsetim, kako to neki kažu, ali je tu bitno zalaganje SRS od obnavljanja višestranačja, možda ste vi tada bili nezainteresovani za politička zbivanja ili ste samo muku mučili tamo kod vas na fakultetu sa statusom, ili šta ja znam kakve ste imali probleme i obaveze, ali ja se sećam jasno našeg stava od 1991. godine i to stoji u programu SRS. Takođe stoji, dakle, kada je u pitanju osnivanje slobodnih zona, i to ko treba da plati porez, koliki porez državi, koliki može da bude osnivački ulog stranaca itd.
Ako se sećate, mi smo se zalagali, knjige je o tome pisao prof. dr Vojislav Šešelj, o kriminalu, o korupciji, o švercu cigareta, o onome što se dešavalo po fabrikama, koje su pre privatizacije korišćene samo za prolaz stranih cigareta i za šverc ogromnih razmera i za ulaz te robe za koju niko nije plaćao ni carinu, ni akcizu, na naše tržište. I, zbog obračuna tih mafijaških klanova i zbog mnogobrojnih ubistava i na beogradskim i drugim ulicama i tamo povezanih klanova sa kriminalcima pod kriminalnom vlašću Mila Đukanovića, sve se to dešavalo i odatle se stvorila ne afera, nego knjiga koja je bila najčitanija i dan-danas ljudi traže da kupe i da je čitaju – "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije".
Znate da smo se mi kao stranka od samog početka zalagali za to da se u krugu fabrike, i lično je Zoran Krasić insistirao na tome, plati sve, pripadajući porezi i akciza državi, da ne bi došlo do zloupotrebe, manipulacije i do šverca ogromnih razmera.
Sada znate kada će da bude Lapovo razvijena slobodna zona, ili Stalać koji vama nije ni u pameti, zato što i ne razmišljate o razvoju jednog ovakvog strateškog projekta koji gospodin Anđelković kao Moravac i te kako odlično razume, i kao čovek koji dolazi sa tog područja. Ne samo on, nego svako u Srbiji ko normalno razmišlja i ko želi da se nešto stvara. Mi samo da napišemo i da kažemo to, to i to.
Kako možete da opstanete sa ovim zakonom, u članu 5. tačka 5) da ne dozvolite ljudima koji su ranije imali dozvolu da konkurišu i da se pojave sada kao predstavnici tih privrednih društava? To je prosto nemoguće. Kako ste došli do toga da im oduzimate? Neverovatno. To je suštinska razlika. To je shvatio i vaš poslanik iz vaše poslaničke grupe, vaš ovlašćeni predstavnik.
Potpuno drugačije razmišljamo o ovoj temi i imamo sasvim drugačiji projekat. Smatramo da je naš bolji.
Sada, što vi nećete da ga prihvatite, bože moj, još nekoliko meseci, znam da nećete ni da unapredite poslovanje u ovim slobodnim zonama do septembra, oktobra, do kada ćete već morati voljom građana da odete sa vlasti, a posle ćemo mi lako i sa novoosnovanim i sa projektima koje imamo nameru da radimo.
Zakon ćemo lako da promenimo. Za jedan dan ćemo uspeti sve sa poslaničkom većinom od 130 ili 150, neću da licitiram, poslanika; van snage stavimo čas posla sve zakone koji ne valjaju, izvršimo potrebne izmene i dopune i završimo posao.

Mi srpski radikali takozvane grinfild projekte, gde je dozvoljen ulog kapitala od strane stranih investitora od prvog do poslednjeg dolara ili evra, kako hoćete, uopšte ne osporavamo i jedini takav projekat je napravljen u opštini Zemun. Dakle, opština je apsolutno, pod rukovodstvom gospođe Pop-Lazić, izašla u susret stranim investitorima, a projekat je vredan oko 50 miliona evra. Isto se namerava sa izgradnjom termoelektrane u Novom Sadu.
Ja više puta kao opozicija (i sutra ću verovatno imati prilike za to, jer je sutra rebalans budžeta, koji nije razvojni nego je potrošački u Kragujevcu) upozoravam i kragujevačku gradsku vlast, zato što mi imamo deo zemlje prema deonici Batočine, na ovom delu navodnog autoputa, koji može da se iskoristi kao industrijska zona i može ubuduće da bude tu i carinski punkt, odnosno uprava carine za grad Kragujevac, takođe slobodna zona. Napravljen je samo hipermarket "Metro".
Kod nas je razlika u odnosu na vaš predlog, a vi kažete da ste učestvovali u pisanju zakona, i ono što je Dinkić govorio, što SRS smatra da u slobodnoj zoni visina stranog kapitala ne treba da pređe 49%, čisto radi pojašnjenja, ali i te kako bi one mogle da služe za proizvodnju, samo što do sada to nikada nije bio slučaj.
Evo, Lapovo je idealan primer za to. Znači, na glavnoj deonici, na autoputu i sa mogućnošću da se tamo izgrade fabrike, proizvodni pogoni, prateći objekti, infrastruktura, napravljene su samo dve benzinske pumpe sa jedne i druge strane, zato što su opštinski vlastodršci od potencijalnih investitora, a njih je bilo mnogo koji su dolazili, tražili proviziju ili postavljali neke nenormalne uslove; nikakvu olakšicu nisu dobili i zbog toga nisu bili spremni da ulažu po onom prethodnom zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, pažljivo sam od početka slušala raspravu o ovom zakonu.
Iako sam na listi govornika SRS i strpljivo čekam svoje vreme da iznesem jedan problem koji potresa ovih dana jednu šumadijsku opštinu (u pitanju je lopovluk i kriminal koji se desio prilikom privatizacije Poljoprivrednog kombinata u Topoli), o tome ću kasnije.
Zaista mi dostojanstvo koje imam kao osoba, kao poslanik ne dozvoljava da dalje pratim ovakav tok sednice, a da vas prvo ne upozorim, gospodine potpredsedniče, gospođu ministra koja je došla bez elementarne kulture u zgradu Narodne skupštine Republike Srbije pred narodne predstavnike, jer ako pogledate i kolegu Vitoševića...
Gospodine Vitoševiću, to što ste vi zamenik zamenika, ne znam da li ste zamenili Kseniju Milivojević ili Gorana Paunovića, ne daje vam za pravo da ne znate Poslovnik, kada izlazite kao ovlašćeni predstavnik, a danas vam je prvi put da ste ovlašćeni za nešto, i da se tako ponašate.
Član 101. Poslovnika lepo kaže, ako se javljate na repliku, vi morate da se prepoznate u izlaganju, za koje smatrate da je netačno, prethodnog govornika. Morate da navedete ime, prezime i funkciju onoga kome se obraćate.
Pre vas je za skupštinskom govornicom bila gospođa Gordana Pop-Lazić, potpredsednik Centralne otadžbinske uprave najveće stranke u Srbiji – SRS, koja ima preko 40 posto birača u biračkom telu.
Inače, u ovom trenutku da su izbori, kao što bi trebalo da budu održani, vi ne biste sedeli tu, nego bi bilo najmanje 126 poslanika SRS, a vi na razglednici da vidite Skupštinu, ovo kratko što ste bili kao zamenik zamenika bili, a ono što niste, ni ovakvi ministri, ni niko više, ni iz G17 plus i ostalih patuljaka na političkoj sceni...
Prema tome, upristojite se, budite fini, kulturni, pa kada izlazite i obraćate se pre svega pametnijem od vas, kao što je gospođa Gordana Pop-Lazić, morate po Poslovniku da navedete ime i prezime, funkciju, a zapamtite je sada – Gordana Pop-Lazić, potpredsednik Centralne otadžbinske uprave SRS, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se da reklamiram član 198. i 199. Poslovnika. Naime, vi ste, gospodine predsedniče Markoviću, danas naročito, a to je bio slučaj i pre nekoliko dana, stvorili ili pokušavate da stvorite svojevrsnu zabunu kod narodnih poslanika.
Ako ste primetili, sada govorim poslanicima, kod izlaganja gospodina Krstina, kod izlaganja gospodina Hranislava Perića, još jednog kolege, gospodin predsednik Narodne skupštine je uputio poslanike i stenografe da obrate pažnju na upitni ton u rečenici kada su kolege komentarisale ovaj katastrofalni predlog zakona, protiv koga će biti SRS, sa napomenom da stenografi i nadležne službe shvate da je to poslaničko pitanje.
Pitam vas sada, gospodine Markoviću, ako je to tako, a ne uklapa se u član 198. i 199. Poslovnika, da li to znači da ste vi kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije usmenom promenom Poslovnika o radu Narodne skupštine odlučili da danas mi narodni poslanici možemo, što je naravno van ovog vremena za poslaničke grupe, u skladu sa Poslovnikom da postavljamo pitanja ministru Ivani Dulić?
Ako je to tako, onda bih krenula sa postavljanjem svojih poslaničkih pitanja vezanih za generalni štrajk u PIK "Oplenac" - Topola, gde ljudi, 82 zaposlena je u preduzeću koje je kupio jedan od mafijaša iz DS, izvesni Nemanja Popov, već 40 meseci ne primaju platu, ne uplaćuje im se doprinos i neki od njih su spremni da stupe i u štrajk glađu i to je danas najveći problem u jednoj opštini u Srbiji.
Pa onda drugo pitanje za Ivanu Dulić, ministra poljoprivrede – kako je moguće da nam govori o prosperitetu ove, za nas najvažnije grane u Srbiji, jedne od, a da sistematski čini sve, i ona kao ministar i njeni saradnici, preko organa lokalne samouprave u gradu Kragujevcu, da se gasi najstarija poljoprivredna naučna institucija, Institut za strna žita u Kragujevcu, koji je osnovan 1898. godine, koji je sada ostao bez mogućnosti da koristi zemljište.
Svi doktori nauka, magistri, mladi stručnjaci zaposleni u tom, u svetu čuvenom, institutu su gotovo na ivici ili da daju otkaz, ne znaju ljudi šta da rade, jer im je lokalna samouprava oduzela zemljište, nije im dala drugo zauzvrat obećano u selu Jarušice. Sada da vam ne objašnjavam gde je to, u srcu Srbije, u Šumadiji, blizu Kragujevca, svejedno je kada ne činite ništa da se najstarija naučna institucija iz oblasti poljoprivrede spasava.
I da li ste upoznati sa time, pošto ste veoma bliski Demokratskoj stranci i onome što oni rade, kako haraju i pljačkaju po Srbiji, da je taj njihov istaknuti član Nemanja Popov kupio PIK "Oplenac" zbog kojeg su sada radnici prinuđeni da žrtvuju svoje živote ako treba i stupili su u generalni štrajk, jer su opljačkani i pokradeni. Oteo je 300 hektara zemljišta i, znate, iz one pesme "Obraše se vinogradi dole kraj Topole" ipak je ostao samo stih, jer je jedan takav tajkun, možda ne toliko poznat široj javnosti, upropastio sve što se u toj opštini upropastiti može. Vama onda pitanje, da bi ostale kolege po ovom principu izašle i postavljale poslanička pitanja.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 223. i 225. Poslovnika. To je pred kraj knjižice, pa otvorite da pogledate, pretpostavljam da ne znate svaki član Poslovnika napamet. Član 223. kaže da predsednik Narodne skupštine može da odobri narodnom poslaniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Narodnu skupštinu.
Gospodine Markoviću, vi znate da smo mi samo odgovorni pred Bogom, pred narodom i pred šefom poslaničke grupe SRS gospodinom Tomislavom Nikolićem i predsednikom naše stranke prof. dr Vojislavom Šešeljom. Pošto je danas, pored ovoliko brojnih argumenata i prisustva velikog broja poslanika SRS, jedan bio sprečen da dođe, moram zarad javnosti da kažem da je u pitanju narodni poslanik SRS kolega Branislav Rankić, koji je ubedljivo juče pobedio na izborima za predsednika opštine Bor i osvojio 65% glasova, iako se celokupna Vlada Republike Srbije, sa sve predsednikom Srbije i žutom mafijaškom organizacijom svojski trudila da ga osujeti u tome.
Moram da se zahvalim i građanima Bora koji su izašli u tolikom broju i ukazali poverenje nama srpskim radikalima i našem kolegi Rankiću, što je samo uvod u to šta će da se dešava u Srbiji, počev od juče pa na svim narednim izborima, a očekujemo izbore na svim nivoima, da raščistimo jednom i sa ovakvim zakonom i sa svim onim što je sada na dnevnom redu i što će biti ubuduće, ovih nekoliko meseci koliko ste na vlasti.
Pošto sam se javila i po prvom stavu člana 225, smatrala sam, gospodine predsedniče, da je ovo veoma važna informacija za vršenje dužnosti narodnog poslanika, da bi kolege iz vladajuće strukture kada se obraćaju nama srpskim radikalima imale u vidu to da se obraćaju biračkom telu od 65% pa i više, sitnica, tako da možete da im slobodno kažete da svako drugo komentarisanje ili svaki drugi način istupanja naravno ne da je smešan, nego građani to prepoznaju, samo oni u okviru dva posto, koliko glasa za takve strančice, kao nešto pozitivno, a svi ostali, a hvala Bogu mnogo ih je, vidite 65%, 70%, ko zna koliko će biti procenata, smatraju da je ovo što govori svaki poslanik SRS jedino pravo i normalno rešenje za Srbiju i sve njene građane.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prilikom preuzimanja funkcije ministra u tada formiranoj vladi na izmaku Vojislava Koštunice, suočili ste se posle one čuvene akcije "Sablja" sa onim što se zove organizovani kriminal u našoj zemlji i sa činjenicom da je on obuhvatio sve strukture našeg društva.
I onda je postalo sasvim očigledno i evidentno da mafijaško žuto preduzeće DS i te kako neguje te kriminalne i kriminogene kadrove u svojim strukturama, kako one sa beogradskog podzemlja, tako i one koji su kroz institucije sistema, poput ovoga koji se, na moju opštu zgranutost, pojavio ispred zgrade Narodne skupštine sa sve ovom svojom ekipom prijatelja i drugara iz G17 plus Dragana Đilasa, tako i onih drugih koji su, u pravom smislu reči, nosioci najkriminalnijih poslova u našoj zemlji.
Predlažem vam, gospodine ministre, da posle ove argumentacije koja je poprimila argumente nekakvog internacionalnog karaktera jer su navođeni primeri sa cele planete Zemlje, da je nepotrebno da se ovako nešto radi u našoj zemlji, da je skupo i da je to jedan projekat koji je ugovorio bivši ministar Dušan Mihailović, da odustanete od toga, a da, koliko večeras, krenete sa privođenjem onih koji su odgovorni za organizovani kriminal i za pljačku Srbije.
Uz privođenje, recimo Dragana Đilasa, za koga postoji osnov jer je zaista čovek toliko se napljačkao prodajući vazduh, prihod mu je nekoliko milijardi dinara godišnje, preko ostalih iz tog mafijaškog udruženja DS i ostalih i njihovu identifikaciju u policijskoj stanici, uzmete mu otisak prsta, slikate mu jedan, drugi profil, anfas, vi imate jasnu sliku borbe protiv organizovanog kriminala.
Uz to, to što oni rade, to je svojevrsni vid terorizma. Tako ćete da započnete i borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma u Srbiji, jer kad terorišu građane kroz takve zakone koje su vama ostavili u nasleđe, kroz ono što rade pljačkajući i preko Narodne kancelarije i ostalih drugih izvora finansiranja ovaj siromašni jadni narod, onda jednostavno jedino tako možete da pokažete da ste vi spremni da nešto menjate, kao ministar unutrašnjih poslova.
Ovako da primenjujete jedan zakon i da uđete u sistem izrade ovakvih identifikacionih kartica, protiv koga su se mnogo razvijenije zemlje pobunile i njihove vlade, pa čak u Velikoj Britaniji, danas toliko puta pominjanoj, posle smene ministra u vladi ovog zlikovca Tonija Blera i kraha koji doživljava njegova Laburistička stranka tamo, konzervativci najavljuju, što je njihovo pravo, a što ćemo mi da uradimo sa mnogim zakonima u našoj zemlji, da će dolaskom na vlast u svojoj državi da ukinu jedan takav zakon.
Pitanje poštovanja ljudskih prava koje se danas toliko spominjalo, raznorazne međunarodne, evropske i druge konvencije, to je nešto što smo mi navikli da se ne poštuje kada su u pitanju obični građani. Ovi pojedinci koji su zaštićeni kao beli medvedi naravno da uživaju sve privilegije, pa su im dostupni svi mediji, pa sve ono što najprljavije i najodvratnije izgovaraju ovih dana i protiv poslanika naše stranke, gospodina Krasića i protiv svih ostalih srpskih radikala, a kada vi treba da zaštite građane i da im kažete da je umesto ovoga bolje da su okruzi, kako se kod nas administrativno zovu, ili jedinice lokalne samouprave, uz pomoć države uradile socijalne karte koje su preko potrebne u našem društvu, vi onda kažete - šta vi to pričate.
Onda se čudite zašto u najvećem broju nordijskih zemalja i u Švedskoj ne postoji ovakva lična karta, zato što je njima bilo mnogo važnije da identifikuju svakog građanina svoje zemlje na osnovu njegovog socijalnog stanja.
Toga u Srbiji nema i zato mi danas možemo, nažalost, sa takvim podatkom samo da špekulišemo, da li je 2,5 miliona ljudi ispod one donje granice siromaštva, dok Đilas i ostali ne znaju šta će sa parama opljačkanim od građana, ili je taj broj mnogo veći i kako je to kod dece koja su u predškolskom uzrastu, kako je to kod onih koji su u osnovnoj i srednjoj školi, kod ljudi koji su ostali bez posla.
Zagovaranje ovakvog zakona i ovaj ugovoreni posao sa kompanijom Motorola je otpočelo bivše ministarstvo na čelu sa Dušanom Mihailovićem.
Ovaj njegov glasnogovornik, koga ste vi kasnije smenili dolaskom u ministarstvo, Milićević, koji je bio načelnik uprave za informatiku MUP Srbije, išao je čak dotle da je objašnjavao sve ovo na osnovu ugovorene opreme.
Zaista je pitanje za vas, možete da shvatite i kao moje poslaničko pitanje, koliko će na kraju implementacija ovog zakona da košta građane Srbije kroz dodatnu obuku policije i sistem koji treba da se primeni.
On je čak rekao da će toliko efikasni da budu policajci zato što su ti zaštitni kompjuterski mehanizmi koji će se primenjivati i 300 radnih stanica složeniji i služe za upotrebu kriminalističkoj policiji, pa da je naručeno 660 malih ručnih uređaja koje će nositi policajci na ulici, u patroli, pa da će 1.500 radnih stanica i 660 prenosnih uređaja, sa ugradnjom, Motorola isporučiti za 20 miliona evra.
Plaćanje je, kaže, odloženo na pet godina, ako smo to počeli da plaćamo i pitanje da li smo uopšte, naravno da je to pitanje za vas, biće negde oko 20 miliona evra za početak, na kraju se ne zna, i da je navodno Srbija izuzetno povoljno dobila najsavremeniji biometrijski sistem, jer će, poređenja radi, u Velikoj Britaniji troškovi zamena ličnih karata koštati mnogo više.
Prvo, oni imaju veći broj stanovnika, a drugo, vidite da se cela država pobunila protiv toga i da ovi koji su tamo nadolazeća politička snaga ozbiljno i otvoreno kažu da će takav zakon da ukinu.
Jedno od glavnih obrazloženja koje se čulo i tada, a i vi, vidim, ne menjate tu priču, jeste da će ovo pomoći u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, koje je najveće zlo današnjice i protiv koga se ceo svet bori, i da će on biti sprečen i smanjen.
Postavlja se pitanje, pošto je to zaista jedna šuplja i prazna priča o nemogućnosti falsifikovanja ovako zaštićenih identifikacionih kartica, od najvećih svetski poznatih kompanija, odnosno banaka koje izdaju kreditne kartice, falsifikati u Singapuru se rade za dva ili tri evra ili dolara.
Onda se zaista postavlja pitanje - da li vi verujete u to da su to sistemi koje niko drugi i organizovana određena teroristička organizacija koja ima uporište u pojedinim državama u svetu ne može da uradi, i da to ne može da uradi teroristička šiptarska mafija i da oni nisu u situaciji da u taj sistem provale ili da njima Amerikanci, koji su im i politička i logistička, kakva god hoćete, podrška, jer su kod šiptarskih bandita predstavnici naše vojske za vreme obračuna sa njima uglavnom pronalazili oružje koje je američke proizvodnje, nisu u stanju da za njih ceo taj sistem provale i da im daju na izvolte.
Onda ćete vi sada da živite u ubeđenju, ili građani Srbije, da oni, zbog toga što nemaju tu ličnu kartu jer nisu popisani u našem sistemu i nisu podneli zahtev da im se izda ova najsavremenija lična karta, ne mogu da vrše terorističke napade i da se nesmetano kreću.
Vidite da njih ništa ne sprečava, zato što država nije dovoljno agilna u zaštiti naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, pa i tamo gde mislite da je srpsko stanovništvo zaštićeno na određeni način, a u stvari tamo gde nema srpske vojske i policije naravno da niko nije zaštićen. Ali evo, tu je gospodin Kragović, severna Kosovska Mitrovica i ceo taj deo prema administrativnom punktu, zar se ne postavlja logično pitanje, kako je moguće da baš tu, prilikom prelaska tog administrativnog punkta, sa te strane od sela Žitkovac i Grabovac najviše ovih dana, poslednjih 15 dana ima terorističkih ataka. Jedan mladić je ubijen, dvojica su ranjena i pokušaj ranjavanja protojereja, njegove žene i dvoje dece.
To, naravno, nije nikakva sigurnost, zato što su o tome govorili i oni koji su se u Velikoj Britaniji dugo godina bavili i obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima, i radili u policiji, i naravno došli do saznanja da su sve te mogućnosti, i da je tako centralizovana baza podataka, uz jednu država koja je u mnogim segmentima kroz delovanja raznoraznih, naročito nevladinih organizacija, vidim ti su mnogo aktivni poslednjih dana, naročito juče i prekjuče, u svom izrazito antisrpskom delovanju, na određeni način izbušena ko švajcarski sir.
Onda je to za teroriste i za sve neprijatelje srpskog naroda jedna takva baza podataka ovako poklon na izvolte. Da li su u pitanju šiptarski banditi, da li su u pitanju neki drugi koji su neprijatelji naroda i države, a o prevaziđenosti tog modela i načina identifikacije, o činjenici da se to kosi sa kodeksima ljudi, verujućih ljudi, pa čak i sa neslaganjem, u najvećem delu, naše crkve i svih drugih koji su se u svetu pobunili protiv toga, treba da vam budu dovoljni argumenti.
Uostalom, u Narodnoj skupštini Republike Srbije pre par meseci, odnosno krajem prošle godine usvojena su dva zakona i mi smo tada, pokušavši da objasnimo ministru poljoprivrede da ne predlaže takve zakone, a samim tim Republičkoj vladi, jednostavno slutili i rekli, kasnije ćete ljudima da ugrađujete takve čipove, znajući da će jedan od ovakvih zakona da dođe na dnevni red. Mislim da je zakon o zaštiti životinja ili zakon o veterini, oba zakona su predvidela da se kroz registraciju životinja na području Srbije, ugradnjom čipova u uvo životinji vrši registracija da bi se videlo da li je taj pas registrovan, da li pripada nekome i da li ima svog vlasnika.
Pošto ste krenuli tim putem, a da ne biste ovoliko para trošili, jer to je naravno šala na kraju, ali zaista ozbiljno pitanje za sve siromašne građane, koji ne znaju da li će ovo da košta 20, 50 ili 100 miliona evra, mogli ste da primenite onda taj sistem koje je uvelo to ministarstvo i ta dva zakona, i da takvom registracijom i ugradnjom čipova u uvo svakom građaninu Srbije vršite njegovu identifikaciju.
Jedino na taj način vi možete da objasnite kakve su vam stvarne namere i da li je moguće da vi tako otvoreno, pored protivljenja svih ovih država i svih protesta koje su bili pomenuti, Grčka 1997. godine, cela Amerika na koju se pozivaju svi ovi, a naročito ovi iz DS i tamo plaćaju „Kokuse“ da se bore protiv srpskih radikala. Vidite, mi preko 40%, a oni na 20 i niže od toga. Dakle, mogli ste da razmišljate u pravcu uštede i onoga što bi nama bilo primerenije.
Borba protiv organizovanog kriminala i zaštita naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji treba da vam bude prioritet i da na to trošite novac, u pitanju su milioni evra, a ne na jedan ovakav novi sistem, koji je u kvalitativnom smislu ništa neće da donese novo građanima Srbije.
Samo se postavlja pitanje, pošto su spomenute ove jedinice za očitavanje i ovi mali računari koji će srpski policajci da imaju kod sebe, u slučaju da se desi da neko od građana Srbije ne ponese sa sobom novu ličnu kartu, koliko će da košta kazna za to što je nema kod sebe. Sada je to, mislim, 1.500 dinara ako vas policajac nađe i kažete da će oni imati svoje punktove po Srbiji. Nemojte da izazivate još veći gnev i bes ionako siromašnih građana, koje policajci iz saobraćajne policije, obično, što kaže kolega Jojić, čekaju u nekom šumarku, iza nekog žbuna, cap, izađu i zaustave te i uzmu ti par hiljada dinara zbog saobraćajnog prekršaja. Uvek to mogu da nađu.
Po tome kako to morate da isplatite, pa opet od građana Srbije da uzmete ovaj novi sistem, pretpostavljam da će više hiljada dinara da košta, odnosno da bude ta kazna za neposedovanje, odnosno ako nemate kod sebe ovu novu ličnu kartu.
Mislim da je argumentacija naša, ova brošura iz koje smo vam neke od argumenata čitali i koja se zove - Za život bez žiga, jer građani ne vole da budu žigosani, već samo da se žigošu i da se oštro kazne kriminalci u ovoj zemlji, da su vam dovoljni argumenti da odustanete od ovog zakona. Hvala.

Kolega Matić je, u najmanju ruku, rekao neistinu. Kolega Matiću, vi ste sa gospođom Radetom i sa mnom razgovarali o tome kako je lep tržni centar u Požarevcu,  koji je blizu pijace Krug, gde ima lepih lokala za izdavanje, u posedu pojedinih poslanika.
Stvarno ne znam o čemu vi pričate. Vi sa mnom i sa koleginicom Radetom ste nešto drugo raspravili. Divila sam se, kako je to divno zdanje i kako tu ima lepih lokala različite kvadrature, sa različitim upotrebnim dozvolama.
Nedavno sam bila u Požarevcu na veličanstvenoj promociji knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Svedok odbrane u haškom procesu Slobodana Miloševića" i pitala kolegu Arsića - kakva je ovo zgrada? On kaže - to je tržni centar, tu ima jako lepih lokala za izdavanje. Uopšte ne znam o čemu vi pričate. Ja razgovarala i raspravljala sa vama o nekom vašem slučaju i problemu? Znam da vi nešto tu muljate, a šta stvarno ne znam. A da je tržni centar lep, jeste.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman sam podnela u skladu sa koncepcijom SRS i našim dugogodišnjim stavom kada je u pitanju imovina i povraćaj imovine crkvama, odnosno verskim zajednicama. Mi smo vam govorili, kada je bio Zakon o verskim zajednicama, da je naša SPC u proteklih 60-70 godina i pod vremenom Kralja Aleksandara Karađorđevića postradala zbog otimanja svoje imovine, a kasnije zbog progona vernika i svega onoga što nam se kao državi i narodu desilo.
Smatramo da je ovaj amandman, koji sam podnela u ime SRS, zapravo ključ svega i videćete, gospodine ministre, da je to koncepcija koju zagovaramo, za sve vreme razgovora o pojedinostima, a to je da se reč "vraćanja" zamenjuje rečima – "davanja na trajno korišćenje". To je jedini mogući način po Ustavu Republike Srbije.
Smatramo da bi se time ispravila ta velika istorijska nepravda koja je zadesila, pre svega, SPC i druge priznate verske zajednice u našoj zemlji. Daje se mogućnost da oni raspolažu tom imovinom koju će da imaju na trajno korišćenje, ali ne da je otuđuju, odnosno da, kao što je rekao gospodin Zoran Krasić malopre, vrše promet nepokretnosti, odnosno onoga što imaju u posedu bez saglasnosti Vlade Republike Srbije.
Naša država je, i to je naš stav oduvek bio i od postojanja u višestranačkom sistemu političkih stranaka, odgovorna za to da se omogući nesmetano korišćenje poseda SPC i drugih verskih zajednica, ali odgovorna treba da bude i u budućnosti za raspolaganje tom imovinom, naročito zbog toga što je Ustav Republike Srbije taj koji nam dozvoljava da donesemo zakon, da tu nepravdu ispravimo i da damo crkvama imovinu na trajno korišćenje. Sve ostalo biće svojevrsna obmana, kao što je i Zakon o evidentiranju oduzete imovine fizičkim i pravnim licima, donet prošle godine. Taj rok ističe negde sada u julu.
Veliki su problemi nastali u međuvremenu, neraščišćeni odnosi, nemogućnost da pojedini vlasnici na osnovu samo onog upitnika, koji ste im vi dali, dokažu svoje vlasništvo, a ovde je sve apsolutno i kristalno jasno. SPC i druge tradicionalne verske zajednice kojima je oduzeta imovina imaju na to pravo i one znaju tačno kada se to desilo, koje godine, kog datuma, kojim ukazom.
Naša je namera, i to je ono što mi treba da uradimo što je moguće pre, ali da im damo na trajno korišćenje tu zemlju. Čak je jedan objekat, evo, ovde je govorio gospodin Krasić, a tu su bili ministri iz Vlade Republike Srbije, koji je bio objekat Vlade Republike Srbije i koristilo ga je Ministarstvo unutrašnjih poslova, 1998. godine na predlog predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja, koji je bio predsednik Vladinog Odbora za budžet i finansije, uz saglasnost Vlade i resornog ministarstva, dat je na korišćenje Mileševskoj eparhiji.
Mi smo tada pokazali, tim gestom i mnogobrojnim ktitorstvom koje je, i Ministarstvo vera, koje je predvodio gospodin Milovan Radovanović, i Vlada Republike Srbije učinila u tom periodu, da nam je namera da štitimo imovinu SPC, kao što nam je sada ovde namera da vam kažemo da je jedino moguće da se prihvati ovaj amandman, dakle, u samom početku da se naziv zakona promeni. Suštinski se ništa ne menja, crkvi se vraća ono što joj pripada, ali samo da se uskladi sa važećim Ustavom Republike Srbije i da se umesto "restitucija", kako ste vi napisali, zakon nazove i u svakom članu tako da stoji – "davanja na trajno korišćenje".
Nama, dame i gospodo narodni poslanici, i našoj SPC preti velika opasnost sada, posle onoga što je uradio separatistički režim Mila Đukanovića, uz pomoć Šiptara, u Crnoj Gori, gde živi stotine hiljada naših sunarodnika. Vi vidite i danas u dnevnoj štampi, a to je ono što smo mogli da pomislimo odmah pošto su euforično separatisti, pre odluke Referendumske izborne komisije, samoproglasili izborne rezultate, da jedan raspop i predvodnik otcepljenog dela, ili nečega što se zove, sami se nazivaju crkvom, Miraš Dedejić, preti od jutros, i to je objavila sva dnevna štampa, da će da nam otmu sve objekte i svu imovinu koju ima naša SPC u Crnoj Gori.
To je ono o čemu mi moramo u budućnosti da razmišljamo, kao i o tome, a to je ideologija naše stranke i ono što nam je ne samo ostavio u amanet naš predsednik, koji je otišao i da brani tu ideju ujedinjenog sprtva, da svi Srbi mogu slobodno da žive na svojoj zemlji, ono za šta ćemo da se borimo, i tako štiteći srpske nacionalne interese da štitimo i SPC, i druge narode, i one druge koji se drugačije izjašnjavaju i koji su druge veroispovesti.
Smatramo da bi trebalo da prihvatite ovaj amandman i da u tom kontekstu dalje razgovaramo o ovim sledećim amandmanima SRS, kako bi se na pravi način definisalo to šta mi treba kao država, odnosno Vlada Republike Srbije da uradi posle usvajanja ovog zakona i da se ispravi ta istorijska nepravda koja je naneta, pre svega, mučenici SPC. Hvala.