Kao po običaju, od ovakvog predstavnika nismo mogli ništa da čujemo ozbiljno o ovoj temi, jer njega to jednostavno ne zanima, ovo je još jedna uvažena gospođo Raguš, epizoda bezčašća predstavnika onog dela blokaderske opozicije, koji je najekstremniji u zahtevima da Srbi i srpskom narodu bude sve gore i gore.

Dakle, čovek koji ide na noge nekom Piculi, i kmeči i moli ga da ga dovede na vlast, ili nekom Bartulici i ostalima koji su otvoreni neprijatelji Srbije, da ima neki kredibilitet i da nešto smisleno kaže u prilog bilo kom kandidatu na listi, znate, ja to nisam ni očekivala. Očekuje srpski narod da će dokle god sedi u poslaničkim klupama, dokle može da ide kao nekakav predstavnika iz Narodne skupštine Republike Srbije, da se ponaša sve gore i gore.

Evo onomad je tražio sankcije za svoju sopstvenu zemlju, a znate, kada se bude bilo kada, a točak istorije se brzo okreće, govorilo o tome šta je ko radio, zamislite šta će da stoji, promenio ime, izdao svoju zemlju, govorio sve najgore, samo da bi se dočepao šake vlasti, ali znate osim što ga Srbi na KiM, pamte po tome što je prvi postavio granicu između Srba koji žive u ostatku Srbije, i naše južne AP, zapamtiće ga čitav srpski narod, kao i čitavu njihovu politiku, kao model i primer kako nikada i niko ne treba u Srbiji da se ponaša.

Na svu sreću i voljom naroda, koji se zaista sa prezirom, gnušanjem, odbija svaku mogućnost da ovakvi tipovi bilo kada preuzmu neku funkciju, Srbija će da bude samostalna, nezavisna, niti će ovi njegovi pajtosi nama da uređuju kako ćemo da radimo, niti će bilo ko ovakav da diskredituje bilo kog kandidata, bez obzira sa koje strane on dolazi i kako će podršku da dobije u danu za glasanje. Hvala vam.

Nisam očekivala da će kolega da mi udeli ovakav kompliment, jer zaista za mene je bolje da budem učenik najmlađeg doktora pravnih nauka u bivšoj SFRJ, nego nesvršenog studenta poljoprivrednog fakulteta, kao što je vaš Lazović koji 20 i nešto godina studira, a ne zna ni pritku da zabode.

Što se vas tiče, uvaženi kolega, ja sam imala utisak kada ste počeli da govorite, mislila sam da ste se ozbiljno spremili za ovu raspravu, da ćete da govorite o REM-u, o kandidatima, o tome šta budući Savet REM-a treba da radi i onda, kako ste krenuli i ostrvili se na mene i dali mi taj kompliment, hvala još jednom, videla sam kao da se nešto osećate inferiorno. Nema razloga, zaista.

Ja ne želim uopšte da se vi tako osećate. Ja želim u popravnom ovom delu, ostalo vam je još deset minuta, da dobro proučite kandidate, da proučite kako se oni biraju, koje su to kategorije, kako smo prošli kroz čitav ovaj proces, pa da se onda javite i da nešto suvislo kažete.

Ovako da se dodvoravate ovim studentima blokaderima koji vas očigledno neće i da se busate u junačke grudi – mi ćemo ovo, mi ćemo ono, ma pustite vi to. Mi smo videli šta vi to možete, ne možete ništa. Možete još malo ovde da bitišete, koliko vam je narod dao ili već koliko će trajati ovaj saziv, ali za to vreme popravni učite i onda normalno i ravnopravno da razgovaramo.

Hvala vam uvažena gospođo Raguš.

Poštovani građani Srbije mi smo ovde od predstavnika jedne političke stranke koja je na zalasku, kroz ovu dečiju ilustraciju neuspelog pokušaja da bude duhovit čuli i neke pretnje. Kako ćemo mi da budemo u direktnom prenosu nekakvog zatvaranja, ovako ili onako. Pustite vi te vaše maštarije, što bi narod rekao „što je babi milo to joj se i snilo“.

Međutim, moram da podsetim čitavu srpsku javnost na događaj iz 2008. godine. Vi se toga dobro sećate. Bila sam član Odbora, tada se zvao za odbranu i bezbednost i pošto je tadašnja opozicija imala mogućnost da na jedvite jade upravlja tim odborom, namamili smo tadašnjeg načelnika Generalštaba da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ovog lažnog generala Zdravka Ponoša i da nam podnese izveštaj o svom radu.

Šta smo mogli da ustanovimo gospođo Raguš na tom odboru na kome smo ustanovili da on radi za tuđe interese, da je jednom nogom već bio zagazio u čin veleizdaje, da je to čovek koji je namerio da potpuno uništi srpsku vojsku. Mi o tome danas treba da pričamo.

Kakvi su i kakvi onda mogu da budu predstavnici nekoga ko je potpuno uništio našu vojsku, koji je penzionisao brzopotezno slavne srpske generale, a on kao neko ko je pobegao iz svog rodnog kraja iz Republike Srpske Krajine nije ostao da brani svoja ili vekovna ognjišta Srba tamo.

Dakle, mi smo za svo ovo vreme dok postoji ta politička organizacija koja je eto na neki način uspela da dobije određene predstavnike ovde, mogli da vidimo da ni on Zdravko Ponoš ni njegovi sledbenici nemaju ni stida ni srama, a kako bi imali, kada bi sutra to isto da im se daje mogućnost i prilika, uradili i takvi su nama u prethodnoj raspravi, gospođo Raguš, držali nekakve lekcije o patriotizmu, oni koji su izdali i prodali svoju zemlju, oni koji su ostavili srpski narod, bez zaštite na KiM, i oni koji bi to sutra isto uradili, ali mnogo brže nego što bi bilo ko od nas mogao da pomisli. Takav film nećete da gledate, to što vi priželjkujete i što sanjate, nikada neće da se ostvari, a vi kao, čula sam da ste advokat, po zanimanju ili na žalost, ste u pokušaju zaista ne znam, ste pokazali da ni za običan kokošinjac, ne biste mogli da odbranite, a kamoli takve stavove koji se kose sa vitalnim, državnim i nacionalnim interesima. Hvala.

Pa da se ovakvi pitaju i da uređuju odnose između predsednika Aleksandra Vučića koji je predsednik svih građana, i njegovih saboraca i prijatelja, on naravno ne bi ni bio čovek takve veličine, niti bi izražavao celokupno jedinstvo srpskog naroda i svih onih koji su na pravom putu danas u Srbiji da mu pomognu da odbrani suverenitet naše zemlje, da se napravi otklon takvih štetočina a pre svega onih koji su spremni da za šaku dolara ili već malo više, Marijan ima neke egzaktne podatke, izdaju svoju zemlju i svoj narod.

Ja bih se zabrinula znate, kolega Janjiću da ste vi pronašli da sam nekoga izdala, da sam nešto nečasno uradila za svoju zemlju i svoj narod, da sam nešto ne daj bože opljačkala, našla i ukrala, što kaže Kena, našli ste jedan deo iz mog političkog delovanja koji je apsolutno nebitan za sadašnji trenutak, u sadašnjem trenutku je najvažnije da je predsednik Vučić taj koji okuplja ne samo mene, već čitav časni srpski narod, koji nije pripadnik ni naše ni jedne političke stranke, da se suprotstavi takvom zlu i svemu onome što ste vi spremni da uradite za svoju državu, odnosno protiv nje.

Na tom sam ponosno. Ako jednim najmanjim delom kao obična građanka, a ne kao poslanik SNS, što mi je velika čast što sam među ovim časnim ljudima i patriotama, mogu da pomognem u toj odbrani biću zaista srećna i ponosiću se time dok sam živa.

Uvažena potpredsednice gospođo Raguš, uvaženi građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, od jutros smo u drugom danu rasprave o kandidatima za budući sastav REM-a – Regulatornog tela za elektronske medije. Mogu da vam kažem da sam kao predstavnik predlagača ispred Odbora za kulturu i informisanje zaista razočarana što pojedini, odnosno većina poslanika sa druge strane, iz ove blokaderske opozicije, apsolutno ni jednu reč, osim nekih izuzetaka, nisu govorili o predloženim kandidatima, o kategorijama. Bez ikakvog razloga su se ustremili na SNS, na mene lično, iako sam im još prilikom uvodnog izlaganja, u petaka rekla da je ovo prilika da razgovaramo o svemu onome što oni misle o ovoj temi, argumentovano i na način da odbrane ugled onih kandidata iza kojih će stajati, odnosno onih za koje će glasati u danu za glasanje. Došli smo do toga, gospođo Raguš, da je ovo pitanje navodno svih pitanja sada za demokratske procese u Srbiji.

Znate, ovo je poprimilo i međunarodne razmere i sama činjenica da je REM, kao nezavisno telo koje treba da se stara o onome što mu je određeno zakonom, toliko integrisano u ove procese o kojima je uvažena koleginica Nikolić govorila, a to su stremljenja Srbije ka otvaranju Klastera 3. i proces evropskih integracija i da se tim pitanjem manipuliše zaista na način da to nema realnog osnova u onome što ova država radi, dovodi me do toga da sada ja zaista moram da dam određena pojašnjenja, ne zbog SNS, već zbog Odbora za kulturu i informisanje, jer Odbor je taj koji je sprovodio čitavu proceduru i koji je došao do ove liste kandidata i to je bio jedan zaista dugačak proces koji se dešavao iz dva puta.

Mene zapanjuje da sve ovo što se dešava u našem društvu, način na koji oni mogu da izraze svoje političke stavove njih nije doveo do nekog bar tolikog stepena demokratske emancipacije da sa nama, kao predstavnicima vlasti, razgovaraju na način da mi razumemo njihove argumente na ovu temu. I vi ste danas nekoliko puta rekli, zahvaljivali se, a to su bili zaista izuzeci – hvala vam što govorite o ovoj temi. Ali oni nisu želeli gospođo Raguš da govore o ovoj temi.

Mi smo sa druge strane ponovo imali kanonadu optužbi, izmišljotina, nekakvih njihovih spiskova želja, šta bi oni kad bi bili i kad oni dođu. Jednostavno, to ničemu ne vodi i samo pokazuje da ti ljudi sa druge strane niti su ozbiljni, niti su sposobni da preuzmu bilo kakvu odgovornost i, naravno, naš pametan narod to zna, znaju građani Srbije i zbog toga su ih kao takve i označili. Od jednog do drugog izbornog ciklusa, ta podrška njima je sve manja i manja i, naravno, istopila se i dovela ih do takvog paničnog straha. Vi ste danas videli i neke pretnje i način na koji se oni nama obraćaju. To je sve zbog činjenice da su sada, žargonski rečeno, priterani uza zid i znate ono kad roditelji pitaju dete – gde si bre bio, šta si radio? E, tako i njih treba neko da pita – gde ste protraćili to vreme koje ste imali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije?

Kažu – oni su diskriminisani i njima REM u prethodnom sazivu to nije omogućio, da se oni pojavljuju u medijima, da iznose svoje stavove, da govore o onome kako bi oni vodili državu. Prvo, oni su sve vreme od ulaska u Narodnu skupštinu Republike Srbije, to opet danas drugi put ponavljam, u direktnom televizijskom prenosu. Kada smo usvajali rebalans budžeta prošle godine, sećate se toga, i kada smo imali na dnevnom redu ono što je bilo najvažnije, a to je da povećamo davanja za decu u Srbiji i da to budu iznosi koji će omogućiti mladim porodicama koje se odlučuju na to da povećaju natalitet i da ih bude što više u jednoj kući, oni su ovde divljali, dolazili su ispred mesta predsedavajućeg, nisu davali mogućnost da se o tome govori, a tek kasnije, kada se desila ova strašna tragedija u Novom Sadu, iskoristili su to direktno vreme na javnom servisu da se obračunavaju sa nama, na način da nam i zdravlje ugrožavaju i da prave nemile scene, po receptu Aljbina Kurtija, što je njemu bilo, dakle, veoma milo i drago i svima onima koji ne žele dobro Srbiji i srpskom narodu.

Tražili su, gospođo Raguš, u svim izbornim ciklusima da REM vodi kampanju za njih. Zamislite vi, molim vas, koje je to nerazumevanje uloge tog nezavisnog tela koje treba da bude i da ostane nezavisno i sa budućim sazivom, a onda su im oni lepo odgovorili – najpre, mi smo tu, po zakonu ove zemlje, da uređujemo uslove i tržište. Pa kad smo već kod toga, povici za dodelom pete frekvencije za jedan od ovih tajkunskih medija su bili toliki da kada su ljudi dolazili da nam podnose izveštaj ili po pozivu Odbora za kulturu i informisanje, mislim na predsednicu bivšu Saveta REM-a i na njene kolege, živi nisu mogli da ostanu od tog slučaju gde je ta famozna peta frekvencija. To su tražili i od bivšeg ministra za informisanje, i stalno unedogled tako, spin za spinom, sve zbog činjenice da doživljavaju te poraze od izbora do izbora.

Onda se, znate, postavilo pitanje da oni mogu da uređuju i da tako kažu da REM to radi. Čekajte, pa onda, to su im oni lepo odgovorili. Znači, vi od nas možete sutra da tražite da mi štampane medije uređujemo po principu kako vi to želite, pa da se danas objavi deset članaka laži i neistina i pretnji i svega što se moglo videti u proteklih par godina o predsedniku Srbije, o čelnicima SNS, a da za to nema nikakvog demantija, kao što ga nije ni bilo. To su oni tražili. Ili da REM prebrojava ove njihove tvitove na „Tviter“ nalozima, pa da kažu – toliko je bilo za vas, toliko je bilo za opoziciju, pa ako je više bilo ovih predstavnika vlasti koji su njima odgovarali na sve te njihove nebuloze kažu – aha, to nije regularan izborni ciklus.

Znate, da bi se u jednoj državi, a Srbija jeste takva država, obezbedila ta, jer oni se samo fokusiraju, gospođo Raguš, na ovu izbornu demokratiju, ono što se dešava između dva izborna ciklusa, a to je parlament, to je Vlada Republike Srbije, to je njihova mogućnost da kritikuju argumentovano Vladu, da podnose predloge zakona, da pokažu građanima Srbije šta oni mogu, njih zanima samo ta izborna demokratija i da im se tu omogući ono što oni žele. A šta to njima nije omogućeno? Pa znate, u jednom civilizovanom i demokratski razvijenom društvu, kao što Srbija jeste, bez obzira što nas blatite i idete svuda po svetu i govorite neistine, vi imate i slobodu okupljanja i slobodu kandidovanja, da li ste vi u političkoj stranci, da li ste grupa građana, kako ćete da se zovete. Jel vam je za to kriv Aleksandar Vučić ili SNS što vi idete iz jednog u drugi promašaj? Pa naravno da nije.

Ono što mi sada doživljavamo kao vrhunac njihove nemoći je da se pojavljuje izvesni Zoran Gavrilović iz tog BIRODI nevladinog udruženja, koji sada kaže, kada su raspisani lokalni izbori za ove tri opštine, za Negotin, Mionicu i Sečanj, kako je apsolutno zabranjeno da Aleksandar Vučić bude u imenu liste koja će da se kandiduje pred biračima.

Pa čekajte, zar niste čitavog dana danas ponavljali da je on bivši, da ništa nije uradio za Srbiju, da smo mi sve upropastili, da smo ovakvi ili onakvi? Pa kada je to tako, što se bojite njegovog imena u nazivu liste pred ove lokalne izbore? Pa zato što vi vrlo dobro znate ono što će i građani da pokažu na taj izborni dan, da ga narod hoće, da ga poštuje, da mu veruje, da je spreman, povodeći se onim što je on uradio do sada, da se ponovo opredeli za tu politiku, zato što ljudi pre svega žele mir, žele stabilnost za sebe, svoju decu, svoju porodicu i sigurnost koja će da im omogući normalan život u ovoj zemlji.

I dozvolite mi, pošto smo na kraju današnjeg dana, da govorim o onome što je sutrašnji dan. Da li bi to bio moj pre svega patriotski poziv ili kako bi to shvatili oni, ja to zaista ne znam, ali ja verujem, bez obzira na sve ove političke razlike, da će bar sutra, jer vidim da i oni svi ili većina njih nose ovo na svom reveru, simbol srpskog otpora i simbol neuništivosti Srbije, a to je Natalijina ramonda, da će sutra, razmišljajući na dan praznika, kada se nećemo videti ovde, da se ipak sete da su srpski junaci i srpski heroji i srpske majke, sestre i žene, one koje ne mogu večeras u Vukovaru da se prikažu i da se govori o našoj istoriji u Velikom otadžbinskom ratu, se borili da Srbija bude nezavisna zemlja.

Vi ako to, gospodo, nećete, ako hoćete da budete instrument u rukama onih koji ne žele dobro Srbiji, neka vam je put kako god. Mi hoćemo da na svemu onome što su nam ostavili naši preci se borimo za to da budemo nezavisna, slobodna zemlja, da sami odlučujemo o onome što nam je potrebno, da se ponosimo našim herojima i srpskim junacima i da sutra sećajući se na njih i na sve ono što su uradili, podneli kao žrtvu, taj primer damo i svim budućim generacijama da se tako bore za Srbiju. Živela Srbija!

Da se obratim građanima Srbije, uvažena predsedavajuća gospođo Raguš, dame i gospodo narodni poslanici, i svim dekama i bakama, naravno i građanima Srbije, a poseban pozdrav šaljem jednom deki u Priboju, koji zna šta je odgovornost za vođenje države, koji zna šta su naši slavni preci, koji zna da je ovo što radi blokaderska opozicija u Narodnoj skupštini Republike Srbije danas nastavak agresije na našu zemlju.

Naravno, ona nije izražena kroz NATO bombe, jer mi danas vodimo jednu suverenu politiku, politiku zaštite države i naroda, politiku vojne neutralnosti, politiku jedne suverene spoljne politike koja neguje i obnavlja prijateljstva sa svima u svetu, kako bismo na prostoru Balkana, zahvaljujući predsedniku države, čuvali mir i stabilnost.

Na kraju krajeva, evo, tu je i profesor Dragišić, mi svedočimo tome da je zbog takvog političkog autoriteta, zbog takve snage koju ima kao predsednik ove države, danas smo mi doživeli kao narodni poslanici i predstavnici naše zemlje da ti čelnici te vojne organizacije koja zna da Srbija tamo nikada neće biti i da smo vojno neutralni, kažu, tačnije njihov generalni sekretar - Što je Amerika za Evropu, slušajte me dobro, to je Vučić za Balkan. Dovoljno za svakog pametnog koji zna da je ovakva politika koju je ustanovio predsednik Republike, da je ovakva politika odbrane onoga što je nama najsvetije, u stvari najvažnije za građane Srbije. Briga građane Srbije šta ona šačica onih koji su sada u funkciji blokade svega onoga što je naša država, rušenje sopstvene države, čitavog političkog sistema, unižavanja svih organa države vlasti govori. Njima je važno šta smo mi uradili i šta je to uradila naprednjačka vlast od 2012. godine do današnjeg dana da zaštiti ponos našeg naroda.

Oni nama ovde sve vreme spočitavaju kako su oni, zaboga, neke patriote, a mi nekoga izdajemo. U stvari, moram da vas podsetim, a i vi ste o tome govorili sa mesta predsedavajućeg, gospođo Raguš, da smo mi bili posle NATO agresije najponiženiji narod na ovom delu Evrope. Zbog čega? Zato što je nastavila da nas podržava takva vlast. Vlast koja je bila vazalska, vlast koja nije marila za srpske heroje, vlast koja se nije sećala stradalih Srba u otadžbinskim ratovima.

Uoči obeležavanja primirja i nas svih koji sa ponosom nosimo na svojim reverima Natalijinu ramondu koja je simbol pobede srpskog naroda, ja moram da ih podsetim na nekoliko detalja.

Evo, slušam ove poslanike, naročito ove anarho-levičarske blokadere kojima ništa nije sveto, pa ni srpska vojska, ni Srpska pravoslavna crkva, da ih zapitam ko je obnovio u Kumodražu kuću slavnog vojvode Stepe Stepanovića? Pa, Srpska napredna stranka i Siniša Mali kada je bio gradonačelnik. Kuća je bila potpuno zapuštena. Zbog čega? Zato što njima Stepa Stepanović, u njihovoj svesti, u njihovom poimanju onoga što je vrednost za naš narod, ništa ne predstavlja.

Evo, da ih podsetim, uoči 11. novembra i Dana obeležavanja primirja u velikom ratu, gde smo podneli ogromnu žrtvu i gde je trećina našeg nedužnog naroda stradala, ali u junačkoj borbi, da očuva srpsku zemlju i da se bori protiv neprijatelja, osim toga što je bio dva puta vojni ministar, on je bio predvodnik najslavnije Cerske bitke gde smo pokazali svo svoje junaštvo, patriotizam i oduprli se mnogo nadmoćnijem neprijatelju u tom trenutku. Ali, to njih nije briga.

Da li ih je interesovalo tog su vršili vlast u mom rodnom Kragujevcu kako izgleda Trg na kome se nalazi statua ...

(Predsedavajuća: Samo privodite kraju.)

Ja sam iskoristila vreme ovlašćenog predstavnika, ali ima još vremena od poslaničke grupe. Ako mi dozvolite još?

(Predsedavajuća: Tu ste, imate još dvadesetak sekundi.)

Evo, završavam.

Koji smo mi u Kragujevcu zahvaljujući inicijativi našeg gradonačelnika Nikole Dašića obnovili, napravili velelepni trg gde se danas okupljaju sve generacije od najmlađe dece do najstarijih, jer negujemo i baštinimo tu tradiciju.

Naravno ovaj zakon je nešto oko čega mi sa njima ne možemo da se složimo, izglasaćemo ga zato što ne želimo ruševine, zato što smo Srbiju posle njihove vladavine podigli iz pepela i zato što hoćemo da nastavimo da gradimo, da radimo, da stvaramo nove vrednosti. Ali, naravno uvek ćemo se sećati svih naših žrtava kao što smo mi ustanovili u okviru Ministarstva kulture i u okviru Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja sve ono što je potrebno i doneli takve zakone za negovanje srpske tradicije i za poštovanje naših slavnih heroja. Živela Srbija!

Hvala vam uvažena predsedavajuća, potpredsednice gospođo Kovač, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.

Pred nama je predlog kandidata za članove Saveta REM-a Regulatornog tela za elektronske medije i ovaj proces koji smo započeli pre otprilike godinu dana priveli smo kraju i pred vama je lista ljudi koji su izabrani u devet kategorija koje ću kasnije pročitati, a u početku je dakle. Na početku ovog drugog procesa i raspisivanja konkursa za članstvo u REM-u bilo ukupno 49 kandidata.

Moram da napravim zbog građana Srbije jednu retrospektivu i zapravo jedan uvod u celu ovu priču, a naročito zbog birača, zbog svih onih koji podržavaju našu Srpsku naprednu stranku i koji podržavaju parlamentarnu većinu. I pravo da vam kažem kao član ovog odbora sam aktivno učestvovala u ovom procesu kao i mnoge kolege iz ove blokaderske opozicije, ali često nailazim na pitanja kako običnih građana, a i članova Srpske napredne stranke. Šta zapravo radi to Regulatorno telo?

Ne možemo mi da očekujemo da će ljudi kojima je važno da imaju povećanje plata, penzija, da imaju nove fabrike, da imaju puteve, da imaju infrastrukturu, da se kao mi narodni predstavnici ili oni koji su iz medijske sfere na takav način interesuju i da je to za njih nešto krucijalno važno.

Naravno, važno je da na jedan demokratski način kao što ovaj jeste i kako smo došli do ove liste izaberemo REM kao nezavisno, regulatorno telo. Ja moram na početku da se zahvalim i predsednici Odbora gospođi Neveni Đurić, kao i čitavom sekretarijatu Odbora, a pre svega predsednici Narodne skupštine gospođi Brnabić koji su omogućili da zaista u jednom duhu najvišeg demokratskog kapaciteta mi dođemo do ove predložene liste.

Zašto to govorim? Pa, zbog činjenice da je pad nastrešnice u Novom Sadu i ta tragedija koja nas je zadesila indukovala te blokadere kojima je od početka jedini cilj bio, ne da se sazna istina i ne da se krivci privedu pravdi zbog čega već danas sedmi dan štrajkuje naš kolega Uglješa Mrdić, već zato da kroz deo odmetnutog i tužilaštva i sudstva i onih koji su im pomagači u čitavom procesu pokušaja obojene revolucije osujete i ovaj izborni proces. I vi ste na kraju kao predsednica Odbora za Evropske integracije toliko puta morali da odgovarate pred stranim zvaničnicima zašto mi još uvek nemamo REM kao izabrano Regulatorno telo? Naravno, vaš odgovor je bio veoma jasan. Zato što je neko pokušao i veoma jasno je i ko da taj čitav proces opstruiše kako bi i ovde imali alibi za svoje izborne neuspehe.

REM kao nezavisno telo ima ulogu regulacije elektronskih medija, ali ono što smo mi mogli da čujemo i ja kao predstavnica većine u Narodnoj skupštini kao član Odbora je nerazumevanje od strane pojedinih narodnih predstavnika sa ove druge blokaderske strane.

Toliko je bilo tih glorifikacije toga šta REM može da radi i naravno dovodili su i pre isteka mandata prethodnim članovima Saveta REM-a i njenoj predsednici u veoma neprijatnu situaciju te ljude zahtevajući od njih prilikom podnošenja periodičnih izveštaja da im odgovaraju na neka pitanja. Pa, znate kako. Može član Saveta REM-a ili ko god da je predsednik da im odgovori na pitanje zašto oni nemaju politiku, što su potrošili uzalud svoje vreme na ovim Šolakovim tajkunskim medijima pokušavajući i uglavnom targetirajući i kroz proces višegodišnje dehumanizacije predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih čelnika Srpske napredne stranke da na tome dobijaju glasove birača? I mi smo im govorili kao što su im i oni odgovarali i u saopštenjima i kroz neposredan dijalog, mi nismo ti.

Dakle, tako su im govorili koji se mešamo u uređivačku politiku medija, a kamoli one kojima niti smo izdali ikakve mogućnosti da na takav način deluju u Srbiji, a naročito zbog činjenice. Što je kroz čitav taj proces, uvoda u to da je REM taj sećate se izbora iz 2022. godine i 2023. godine krivac zato što oni nemaju podršku birača.

U stvari, šta se iza brda valja, što bi rekli ljudi ovim normalnim rečnikom, to je takozvana peta frekvencija, koji su uporno insistirali da se dodeli ovim tajkunskim medijima koji nisu samo običan elektronski mediji, mislim da „N1“ i „Nova S“, već mediji koji su sistematski i kontinuirano u funkciji obmanjivanja građana Srbije, onog dela javnosti koji samo njih prati i samo njih gleda kroz dezinformacija, laži i stvaranje jednog narativa koji je danas dostigao najviši stepen nemorala i mržnje.

Da je to tako govore izveštaji i prikazi zaista beščasnih scena, scena koje Srbija nije u novije vreme zapamtila, gde su oni direktni propagatori i učesnici u tome, generatori te mržnje kroz pokušaja spaljivanja živih ljudi, predsednika naše stranke gospodina Vučevića, njegovog sina i još 300 članova koji su u tom trenutku bili u prostorijama u Novom Sadu, napada bestijalnih i rušenja na hiljade je takvih bilo prostorija SNS, targetiranja ljudi, pa uživo prenose kako gradonačelnika Niša gađaju kamenjem u glavu. Setite se opštinskog većnika iz Obrenovca i njihovo urlikanje u pravom smislu reči nad činjenicom da se satanizuje i da se linčuje jedan čovek, što bi ljudi rekli i na pravdi Boga. Zašto? Zato što je predstavnik i regularni, izabran, legitimni, naroda i građana Srbije.

Naravno, nisu shvatili iz te blokadarske opozicije i to da postoji još mnogo drugih zakona koji regulišu našu medicinsku scenu. Tražili su naravno i naši partneri iz OEBS-a iz EU, jer mi smo kontinuirano govorili da je Srbija na strateškom i opredeljenom putu ka evropskim integracijama i da ćemo na vreme usvojiti sve te preporuke i sve zakone koji se tiču medijske sfere zato što je to jedan od segmenata pred otvaranja klastera 3, koje očekujemo, verujem i vi gospođo Kovač, koji ste i na tome istrajno radili da se desi do kraja ove godine i usvojili smo set tih medijskih zakona.

Moram da podsetim javnost, eto tako je sudbina htela i volja birača i političkog angažmana da sam dugo ovde, a šta se to dešavalo, a i vi svedočite tome, izvinite što vas više puta apostrofiram u ovoj mojoj uvodnoj raspravi, šta se desilo 2009. godine.

Dakle, od 2012. godine, oni govore da u Srbiji pod Aleksandrom Vučićem nema slobode medija i naravno to im je jedan od glavnih argumenata i kada odu god Picule i kod svih tih „piculića“ i nesrećnika koji pokušavaju da ruše Srbiju, pa tamo tužakaju svoju zemlju, pa kažu – jao, ja nemam gde da govorim, a ovde uzalud troše kako juče kolega Radin reče u direktnom prenosu sve vreme, a i kako da ga potroše, šta će pametno da kažu. Svi oni imaju neki predlog zakona koji je u cilju poboljšanja života ili standarda građana Srbije.

Nama su do pre dva sata spočitavali što mi kao poslanička grupa podnosimo predlog zakona. Pa, zar nije to osnovna uloga narodnog poslanika da se bavi time, da razgovara sa građanima, imaju valjda neki program? Nemaju ga. Dokazali smo da nemaju. Uvek traže alibi za svoje neuspehe, kako je to rekao, to sam danas pronašla, ko će se već svega toga setiti, REM im je bio problem i 2019. godine, kako je tada rekao izvestilac Evropskog parlamenta, gospodin Bilčik očigledno da je prisutna, citiram – frustracija kod pojedinih učesnika u političkom procesu u Srbiji zbog toga što nije završena cela etapa oko usvajanja zakona o izbornoj sferi.

E, onda da se podsetimo kako je to bilo 2009. godine. I, vi ste svedok toga, kao i pojedine kolege ovde. Preko noći je, zaista preko noći, pošto je Vlada pod vlašću Demokratske stranke i svih ovih prilepaka koji se danas ovako ili onako zovu, kameleonski su menjali te boje svojih obeležja, imena stranaka, poslaničkih grupa, ali zna se koji su to ljudi, to je taj blokaderski sektor u Srbiji.

Zaista preko noći se pojavio Zakon o javnom informisanju. Šta je taj Zakon donosio. Dakle, pod direktnim nalogom Borisa Tadića nije se znao autor, tj. pisac tog zakona, došao je u Narodnu skupštinu brzopotezno i skupštinska većina ga je tada usvojila. Usvojila je tada zakon koji je apsolutno ograničavao sve slobode u Srbiji i novinara, zaposlenih ljudi u medijima i svih vlasnika medija kojih je danas u Srbiji 2153 po uvidu iz APR-a u koji sam eto danas imala uvid, ali taj Zakon je na Ustavnom sudu nekoliko meseci kasnije suspendovan, odnosno većina njegovih odredbi. Onda je tek 2012. godine, počeo u pravom smislu reči da se primenjuje kroz slobodu izražavanja i mišljenja od dolaska Srpske napredne stranke na vlast.

Uvek im je predsednik Srbije, a tada i predsednik stranke, najpre premijer, ali i predsednik Srpske napredne stranke govorio – evo, izvolite, uzmite sve vreme sveta na tim medijima, govorite šta hoćete, pa pobediću vas.

Ne možete kroz laži, obmane i kroz manipulacije da se borite protiv nečega što je realni život, realna politika, podizanja Srbije iz pepela, stvaranja svega onoga što su danas normalni uslovi da se radi i živi.

Pa, znate, 2012. godine, tadašnjim uvidom u APR nije bilo toliko registrovanih medija. Šta je motiv nekoga? Kada kažemo mediji – mi koji se bavimo politikom, odmah ćemo da imamo asocijaciju na medije koje se bave samo informisanjem, mediji su oni koji se bave i obrazovanjem, kulturom, sportom, koji prate druge sfere društvenog života, turizam, ekologija, itd. Ti ljudi su, naravno, zbog činjenice da im je to potrebno i da je društvu potrebno koja je stvorila preduslove da se oni otvore.

Jer, ne zaboravite, mi smo usvojili zakone koji se tiču bezbednosti i na internetu i sigurnosti koje daje mogućnost da se otvori toliko medija koji su onlajn sferi, dakle, ne štampanih glasila, nego elektronskih medija koji se danas pojavljuju i koji su rasprostranjeni kako u gradu u kome ja živim, tako i svuda. Dakle, ja ne mogu da znam koliko, znam neke, ali koliko u Subotici, u Zrenjaninu ili u Apatinu ima tih elektronskih medija, ali to je sve mediji.

Došli smo do toga da i ako imaju gomilu takvih medija koji su direktno u službi njihove propagande i njihove blokaderske politike oni kažu – mi nemamo gde da se oglasimo, mi nemamo šta da kažemo, mi ne možemo da dođemo do reči.

Nama kao predstavnicima skupštinske većine i odgovorne vlasti koja im je uvek pružila ruku za dijalog, pazite, mi nikada nismo došli niti predsednica našeg Odbora na sednicu Odbora i da kažemo – e, to mora tako i tako, uvek smo govorili – izvolite, ovo je predlog.

Hajde da razgovaramo, da to definišemo i da vidimo šta i kako dalje. Samo mogu da budu ne iskreni, pa da kažu da to nije tačno, ali smo prihvatili sve ono što ne sadrži zakon koji se tiče izbora članova saveta REM-a, mislim na kandidovanje i na široko definisanje po kategorijama šta je neko po kvalifikaciji za tu kategoriju, da izađemo u susret i tim predstavnicima blokaderske opozicije, a pre svega da pokažemo da smo mi odgovorna država i da naši partneri iz OEBS-a i iz Evropske Unije vide da se mi ne šalimo sa takvim stvarima, da želimo to da uradimo veoma korektno i na zakonski propisani način.

Znate, toliko godina sam prisutna u Skupštini kao narodni predstavnik i uvek sam to govorila, evo, posvedočiće i ove druge kolege, da pogledam u Arsića, da je nešto najjadnije što bilo koji predstavnik može da uradi iz koje god da je stranke, kada za nešto što se njemu ne dopada napada skupštinsku službu i zaposlene u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato što ja ne znam da tumačim zakon, odnosno oni nisu znali, zato što žele uporno da guraju ono što nije u skladu sa zakonom, oni optužuju sekretara skupštinskog odbora i zaposlene. Pa, na šta to liči?

Ti ljudi su, na čelu sa sekretarom Odbora gospođom Gak, protiv koje su pre nekoliko dana podneli i dopunu krivične prijave, naravno, gospođa Đurić se i ne obazire na to što su radili u njenom slučaju, jer to, što se kaže, ide u rok službe i našeg posla, je krajnje nečasno, naročito kada se ima u vidu zaista dugo godina, od prvog izbora članova Saveta REM-a ili RRA, kako se to ranije zvalo, pratim taj izborni proces, uvek sam bila član Odbora za kulturu i informisanje, nikada ovako detaljno skupštinski odbor, odnosno služba, sekretar i zaposleni nam nisu dostavljali sve informacije.

Oni su radili danonoćno. Što se kaže, nisu gledali da li je subota, da li je nedelja. Na kraju krajeva, bio nam je cilj da pokažemo da nemamo šta da krijemo i da je to samo izgovor, opet i ko zna koji put ponavljam, za njihove neuspehe.

Kako je došlo do toga da se REM uopšte kao jedno regulatorno telo… Znate, mi imamo i DRI. Zašto ne govore toliko o tome? Pa, neće da govore. Državna revizorska institucija pronalazila je mnogo kriminala u opštinama i gradovima gde su oni bili na vlasti. To su bile neverovatne pljačke i zloupotrebe. Sada, kada je REM u pitanju, to je nešto najvažnije.

Ako se bore kako kažu protiv korupcije i kriminala, valjda će prvo da gledaju šta piše DRI, pa će da gledaju da li se Zaštitnik građana bavi svojim pravima. Ne, uhvatili su se za ovo nezavisno telo, jer je ono, zaboga, glavni krivac zato što njih narod neće.

Došli smo u situaciju da se u prethodnih više godina, skoro deset, ali, evo, vratiću se na period od sedam, osam godina, vodi jedna organizovana kampanja protiv tog nezavisnog tela, jer vi ako je telo nezavisno, a vi ste narodni predstavnik, kako se uopšte usuđujete na takav način da targetirate te ljude i da ih ometate u njihovom poslu, pa je gospodin Milorad Vukašinović, koji je koliko do juče bio član Saveta REM-a doživeo da u Novom Sadu, u kući u kojoj živi sa maloletnim detetom njemu neko ispisuje fašističke grafite na kuću samo zato što mu se ne sviđa kako on obavlja dužnost kao član Saveta REM-a.

Doživljavao je drugi član Saveta REM-a svakojake situacije, mislim na gospodina Smederevca, ali, pravo da vam kažem, ti ljudi su na koje apsolutno niko nema uticaj. Evo, tu je i šef naše poslaničke grupe i predsednica Odbora, mi uopšte niti imamo neke svoje kandidate, niti želimo da učestvujemo u tome.

Naravno mi znamo da je to nešto što će da odluči skupštinska većina po kategorijama koje su jasno definisane. Znate, ako sam ja sigurna u politiku SNS i u put koji je trasirao Aleksandar Vučić, šta će meni, može da mi pomogne ili odmogne član Saveta REM-a. Pa, to je znate prosto neverovatna priča, ali opet jedan alibi za njihove neuspehe.

Desilo se to da smo imali proces koji je pokrenut 27. novembra prošle godine i da se mnogo toga u toku čitavog procesa i ponovljenog izdešavalo.

Dozvolićete mi kasnije, to će biti pred kraj mog izlaganja, gospođo Kovač, da pročitam, to inače nije moguće da se prepriča, kako je taj čitav proces tekao, pa sam ga zato definisala na nekoliko listova papira.

Moram da vam kažem da je Ministarstvo koje je predlagalo Strategiju za slobodnu medijsku scenu u Srbiji i prethodno na čijem čelu je bio gospodin Mihajlo Jovanović zaista odlično uradio taj posao, kao i da su svi izveštaji REM-a koji su stigli posle svake izborne kampanje, i 2022. i 2023. godine, o tome je više puta govorio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić čak i nedavno gostujući na jednoj televiziji, koliko su puta više bili zastupljeni nego on, jer on im je glavni target, glavna meta – otkud on stalno na televiziji i zašto se on toliko pojavljuje.

Prvo nisu mogli da shvate ono što shvataju i ovi evropski zvaničnici. Predsednik Republike Srbije, koji ima takav legitimitet, koji izražava narodno nacionalno jedinstvo, naravno da svaki put kada treba nešto važno da saopšti, a on u 99% slučajeva, osim kada mora da se obrati zbog ovog haosa na ulicama Srbije i zbog ovog blokaderskog pokušaja rušenja Srbije, uvek iznosi stvari koje treba da služe i služe na ponos građanima Srbije ili da je Srbija uspostavila novu saradnju sa nekom zemljom ili da je otpriznata tzv. lažna država Kosovo, što je 28 saopštio ili da se povećavaju plate i penzije, da se grade novi putevi, da je otvorio preko 400 fabrika, da je omogućeno poljoprivrednicima da imaju veće subvencije, da mladi u Srbiji mogu po najpovoljnijim uslovima da dobiju stanove, pa čak i ti predstavnici medija da mogu iz budžeta lokalnih samouprava takođe ako podnesu valjane projekte da dobiju novac za to, a ko njih sve plaća i koji su to novci, što bi Marijan rekao, koji stižu sa raznih strana, e o tome ćemo i u toku ove rasprave. Neke podatke ima on, neke profesor i ja, uvažene kolege, pa ćemo da vidimo na koji način su dolazili svi ti novci i toliki milioni evra, odnosno sada su u pitanju i milijarde preko tih njihovih medija koji su zavisni od onih čiji je cilj da se uruši Srbija, da ona više ne bude ni jaka ekonomski, ni samostalna i da jednostavno ne vide više predsednika Vučića na čelu Srbije, a naravno ništa im ne smeta, čak to i pospešuju. Generatori toga su ove dve tajkunske televizije, kao i njihovi portali i sve drugo što imaju u svojim posedima da se on satanizuje, članovi njegove porodice, njegovi roditelji, njegova deca i nikada niko, opet ponavljam, od njih nije objavio nijedan demanti, ni vezana za njegovu porodicu za takve gnusne laži i izmišljotine.

Onda su taman pomislili, pošto su videli da posle, jer stalno koriste tragediju u Srbiji da bi kao pravi lešinari zadobili koji poen kod birača, ali veći deo naroda Srbije pokazao je da tako nešto prezire, pa čak i oni koji još uvek ne izlaze na birališta i naše je da ih motivišemo, da još više radimo, da se još više borimo, da prepoznaju našu politiku i da u jednom širokom frontu pokažemo to nacionalno jedinstvo i da na sledećim izborima i ti ljudi koji nisu iskoristili svoje biračko pravo, a pre svega mladi ljudi koji nisu u ovim blokaderskim harngama i hajkama. Dakle, oni su koristili svaki medij da napadaju sve te ljude.

Molim vas, pogledajte samo naslove od danas kod njih. Pogledajte od juče. Kako nazivaju ove ljude u „ćacilendu“, koji su simbol otpora onome što je borba za opstanak države, na koji način im se obraćaju i njihovi novinari, urednici tih medija.

I, ajde da kažemo, na stranu tajkunski mediji finansirani iz takvih tokova, ali šta ćemo sa Radio-televizijom Srbije? Da li je glavni zahtev tih studenata blokadera 14. aprila bio da se izabere, odnosno poništi tekući konkurs za članove Saveta REM-a ili će oni da upadnu u Radio-televiziju Srbije? Bili su tu skoro 20 dana. Zaposleni nisu imali mogućnost, iako se mi apsolutno ne slažem sa uređivačkom politikom, da budemo jasni, javnog servisa, jer, znate, sve te vesti i ta propaganda koja se provlači kroz informativne emisije na Radio-televiziji Srbije je jasno kome ide u prilog.

Imali smo juče onog čoveka koji je zaista potpuno neuračunljiv, ali urednik, Ivan Plavšić, jedan od urednika na Javnom servisu koji sve najgore želi, ne samo nama koji smo predstavnici naroda, nego svakom građaninu Srbije, odnosno deci tih ljudi, ja zaista, što bi rekli gospode Bože, ne mogu da izgovorim tako nešto.

Neverovatno je koja je to količina licemerja kada se napada najbolji student koji je simbol otpora Miloš Pavlović u „ćacilendu“ i koji je zaista na ponos i svojih roditelja i mesta odakle dolazi. I tome su se smejali, a šta ćeš ti ovde, a vraćaj se kući, a ko tebe šta pita, a on i svi njegovi drugovi i drugarice mesecima istrajavaju da pokažu šta je normalna Srbija, Srbija gde deca hoće da uče, da rade, da studiraju, da se zapošljavaju, da stvaraju porodice i da koriste sve one mogućnosti koje im je ova država dala za ostanak u svojoj zemlji, za napredovanje i možete vi da zamislite koliko je među tim mladim ljudima onih koje uopšte apsolutno ne zanima ko su kandidati i ko će biti članovi Saveta REM-a.

Koga to zanima? Znate, i da ste sproveli neku anketu tih dana, kada su ti blokaderi zabranili rad RTS-u, normalan rad, i da ste ih pitali – a šta je to REM, ja vam garantujem, ne znam koji po redu, ma ni stoti ne bi znao to da vam objasni, ali REM je problem. Vučiću daj nam REM. Vučiću uradi to. Vučiću ti si kriv zbog toga i toga. Ma nije on kriv. Kriv je onaj koji ih je zaveo i doveo u zabludu da kroz taj čitav narativ u kome su i ovi… Opet računam ovo su neki definisani političari, na gospodu iz opozicionih stranaka. Imali su neki program, došli, dobro to što sada nisu, profesore Atlagiću, položili zakletvu ovde, nego u hodniku, ajde, ali su narodni predstavnici. Moraju da imaju neku politiku. Oni se povode za tim šta im govore oni koji ih neće, koji su blokaderi na ulici, koji su devastirali univerzitete, fakultete, onemogućili, zloupotrebili najmanju decu u školama, da ne kažem u vrtićima, za svoje političke pohode i oni se povode za tim da će oni sutra da budu uz njih nešto, a treba da pogledaju… Nisam ja tu da im dajem političke savete.

Što se mene tiče, apsolutno ne treba ni da opstanu na političkoj sceni sa svojim programima koji nisu za korist građana Srbije, ali da li se, kao i što neće, neko d njih zapitao da li je to normalno da meni neko sa ulice diktira, a ja znam, imam svoju stranku, došao sam ovde, predstavnik sam građana, šta treba da radim i kako da se ponašam.

Čujem vas, uvaženi kolega, ali nije problem, meni to uopšte ne smeta.

Znate kako, ja govorim o tome da smo mi pokazali da je ogromna razlika između nas i njih, znate, i to je ono što stalno propagiram na svakom mestu. Svakoga dana kada dođem u Beograd, pošto ja dolazim iz svog rodnog mesta, kada idem ulicom do platoa Narodne skupštine i kada vidim neke građane koji drugačije misle, nikada, a nisam zaista imala nikakve neprijatnosti, to moram da kažem, zato što se trudim da ostanem dostojanstvena, kao i sve moje kolege ovde, ja vidim da mnogi ljudi, mnogi ljudi su tek kasnije shvatili u kakav su oni balon obmana ušli i zašto ih je i ko zatrovao da drugačije misle, pa svakome se obraćam sa uvažavanjem. To je pre svega moje vaspitanje i činjenica da mi nikoga ne mrzimo i ne želimo da širimo i sejemo mržnju. Ta mržnja koju ste posejali, mislim na sve vas blokadere, među decom, među građanima Srbije koji treba normalno da žive i na izborima da biraju svoje predstavnike, e to neka vama služi na čast.

Desilo se to da je ta čitava politička haranga dovela do toga da se prvobitni proces koji je počeo u novembru prošle godine za izbor članova Saveta REM-a obustavi činjenicom da je sedam kandidata koji su učestvovali u izbornom procesu, odnosno u procesu kandidovanja i sa kojima smo mi razgovarali, imali smo sednicu Odbora koji je na najvišem demokratskom nivou vodila gospođa Đurić, da su oni nama predstavljali svoje programe, imali smo prilike tu da čujemo i mišljenja drugih kolega iz opozicionih stranaka, odjednom su pod pritiskom ovih studenata blokadera odučili da se povuku. Zašto?

Čekajte, kako vam nije bilo onda važno da izaberete članove Saveta REM? Mi ćemo to sada da završimo. Hoćete izbore. Kažete da je to uslov. Uslov je REM, uslov je jedinstveni birački spisak. Niste hteli da učestvujete, ne govorim za sve, neki zaista jesu i zahvaljujem se tim kolegama u procesu javnog slušanja za jedinstveni birački spisak, kao i ovim kolegama koji su članovi Odbora, a koji su učestvovali, ali znate da onda pod izgovorom da su se oni povukli ne možemo dalje da nastavimo. Mogli smo po zakonu, ali nismo hteli da uradimo. Nismo to hteli da uradimo, kao što ste vi radili u vaše vreme, a ja moram na to da se podsetim. Svedok sam i tog vremena kada se to desilo.

Naime, 27. avgusta 2004. godine, a da pročitam tadašnji član 10. stav 1. Zakona o radiodifuziji, tako se zvao, a koji je usvojila DOS-ovska vlast, pisalo je da ovlašćeni predlagač u roku od 30 dana, od dana stupanja na snagu zakona dostavlja odboru predlog liste kandidata, a rok je bio 26. septembar 2004. godine. Skupština bira osam članova Saveta u roku od 60 dana od prijema liste kandidata, a rok je bio 25. novembar. Sad da malo skratim. Odbor za kulturu i informisanje je sa zakašnjenjem 5. novembra 2004. godine utvrdio i dostavio Narodnoj skupštini izveštaj o primljenim listama kandidata. Istog dana su na skupštinskom sajtu objavljene biografije svih kandidata sem AP Vojvodine. Po tadašnjem zakonu bila je obaveza da najmanje 20 dana pre odlučivanje u izbor Saveta budu objavljene sve važeće liste kandidat koje su podneli ovlašćeni predlagači sa osnovnim biografijama i podacima.

Dana 12. januara 2005. godine sazvano je Prvo vanredno zasedanje Skupštine na čijem dnevnom redu se nalazio izbor osam članova Saveta RRA. Prema tadašnjem zakonu, izbor devetog člana je bio sa teritorije Kosova i Metohije koji se obavljao naknadno na osnovu predloga osam izabranih članova. Tog dana 17. februara, pre samog glasanja, kao kada bi se to desilo – kada ćemo mi da glasamo, recimo, u sredu sledeće nedelje, neću da licitiram dokle će trajati rasprava, održana je hitna sednica Odbora za kulturu i informisanje na kojoj je predsednik Odbora Aleksandar Lazarević iz G17 plus obavestio Odbor da je razlog za hitno sazivanje sednice potreba da Odbor razmotri dopis koji je primljen 16. februara, znači dva dana ranije, a kojim je prof. dr Vukman Čović, kandidat za člana Saveta RRA kojeg je predložio Odbor, povlači kandidaturu iz svojih ličnih razloga, baš kao i ovih sedam kandidata.

Naravno, ovi to nisu povukli iz svojih ličnih razloga, već iz razloga što je stvorena takva atmosfera u društvu. Na ono što smo mi po zakonu počeli da radimo i uradili do krajnjeg ishoda, dakle, procesa glasanja, ne, ne treba, nego nama treba alibi i da se dalje stavlja Srbija u neku neizvesnu situacija, a da bismo mogli da trčimo do Evropskog parlamenta da „Piculiću“ i ostalima pišemo pisma da Srbija nema izabrani REM, nemamo medijske slobode. To je ta dopuna vremena, a kako je vreme prolazilo sve se to urušavalo.

Narod je polako shvatao šta oni rade na ulici i oni ljudi koji su ih ispočetka podržavali. Evo svedoka, kolege Petrašinovića, u Kragujevcu. To je bio veći broj ljudi u samom početku, a sad ih je ostalo toliko, da li 30, 40 ljudi, znam za svoj grad koji ima 200 hiljada stanovnika, dođe i tamo zviždi, ne znam šta radi od dosade, valjda, nemaju preča posla, to su oni lokalni zgubidani ispred prostorija SNS. Šta njih briga šta je REM i da li oni to uopšte znaju?

Onda je, taj Vukman Čović jednostavno da ga je izabrala Skupština mogao samo da podnese ostavku jer je on ostao dalje u procesu. Tako je po zakonu i tako smo i mi mogli, a opet ponavljam da opet ispružimo ruku i da pokažemo našu volju i našu snagu i mogućnost da ponovo zajedno sa ljudima iz Odbora ponovimo čitav proces.

Potom je zamenik predsednika Odbora, Aleksandar Vučić, obavestio Odbor da je Ljiljana Đurđevac takođe kandidat za člana Saveta RRA koga je predložio Odbor za kulturu i informisanje uputila dopis poslaničkoj grupi koja je predložila sa molbom da ne bude izabrana za člana Saveta jer je poslanik u Skupštine AP Vojvodina i odbornik u Skupštini grada Novog Sada. Odbor je, dakle, jednoglasno tog dana, dakle dan pred samo glasanje zaključio da više na listi nisu i gospođa Đurđevac i gospodin Čović i jednostavno je došlo do glasanja. Tadašnji predsednik Skupštine je lepo obavestio da je primio od Odbora za kulturu i informisanje obaveštenje, ali je stavio listu na glasanje za tim imenima.

Znate, to što su se oni povukli, što smo mi uporno objašnjavali, pustite ove blokadere, ove studente na ulici oni ništa ni o čemu ne znaju. Znaju da urliču, da vređaju i da se ponašaju nepristojno i neprilagođeno pre svega onome kome se obraćaju, a mislim i na profesora, koji nema nikakve veze sa našom strankom, profesora Mašinskog fakulteta, koga su pre neki dan šutirali, psovali, šta mu nisu radili. Jednostavno, čovek je samo hteo mirno od nekog događaja da ide od tačke A do tačke B, svojoj kući. I, izvršen je izbor članova Saveta.

Znate, da mi je neko tada kao predstavniku opozicije, evo opet vi možete da posvedočite, rekao da sudbina koje tada opozicione političke stranke zavisi od članstva nekog u RRA ja bih zaista rekla – ovog trenutka prestajem da se bavim politikom i sve moje kolege. Zamislite vi taj politički genijalni mozak da vam politička sudbina zavisi od toga ko je član RRA.

(Narodni poslanik Stefan Janjić dobacuje.)

Janjiću, to što si započeo sa Marjanom najpre da ti kažem da ti nije dobro i pametno jer će on retorički uvek da te nadvisi, a ako meni dobacuješ meni ne smeta, ali malo nije ni džentlmenski. Hvala ti.

Što se tiče samog procesa, mi smo ga, dakle, nastavili kroz raspisivanje novog i jednostavno pokazali i razgovarali sad u tom drugom nastavku, zahvaljujući predsednici Narodne skupštine, sa ljudima iz OEBS-a i Kancelarije EU na koji način apsolutno da im izađemo u susret.

Čuli ste i predsednika Srbije pre nekoliko dana – izvolite, dajte im šta god da požele, dajte im sve živo pa nek se pojavljuju, neka idu na televiziju, ali tu politike nema.

Znate, šta je politika? Da neko pokaže sliku – Marjan je bio na farmi? jao, neverovatno. Pa, čovek ima farmu. Ne da ima farmu, nego on je jedan od najvećih proizvođača i hrane, a sada i struje.

Jel tako, Marjane, ja se u to baš najviše ne razumem.

Da, oni koriste i njegovu struju, dakle. Ili tako nađu neku glupost o nekom i kažu, pokažu. To kao deca, znate , u vrtiću. Ozbiljnija su deca, verujte mi, u mnogim ustanovama gde se znaju red i rad.

Znate, neverovatno je da neko hoće na duge staze na takav način da opstane u politici, ali dobro, to je njihovo i šta mi tu možemo da radimo.

Osim toga što su na ovakav način, a evo podsetiću i vas, radili kad je u pitanju, što je zakonski izbor Saveta članova RRA, dame i gospodo, vaši prethodnici i oni vaši pajtosi koji trenutno bojkotuju Narodnu skupštinu, koji su i tada bili narodni poslanici, nisu imali formiran skupštinski odbor, jel tako, Arsiću, koji je vršio nadzor izbornog procesa. Jednostavno, to ih nije interesovalo. Vi od nas sada apsolutno sve što tražite mi vama dajemo tu mogućnost.

Ko je vas sprečio da bilo kada iznesete svoje mišljenje, da dođete na sednicu Odbora, da date neku primedbu? Evo, prihvatili smo i amandmane, kada je u pitanju Zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Dakle, sve ono što je suvislo i što je u funkciji poboljšanja demokratskih procesa. Znate, valjda tako treba i radi odgovorna vlast. Uvek vas pozivamo na dijalog. Ne to dobacivanje, targetiranje, ajte vi da mi argumentovano razgovaramo, ali uvek čujemo samo povike i samo uvrede i nerazumevanje onoga što je njihov osnovni posao, a to je da se kroz demokratske institucije, kroz najviše zakonodavno telo bore za ono za šta oni misle da će dobiti podršku birača.

Evo na kraju ovog mog uvodnog izlaganja ja ću da pročitam uvažene kolege i vi sa druge strane, vidite sa kojim vam se uvažavanjem obraćam, i vi koji niste članovi Odbora, vi ne morate ovo sve da znate, i vama koji jeste, a i zbog javnosti, kako je tekao proces izbora članova Saveta REM-a.

Prvi javni poziv za izbor članova Saveta REM-a smo objavili 27. novembra, kao što sam rekla, prošle godine. Tokom samog procesa izbora članova Saveta REM-a reagujući na primedbe određenih organizacija civilnog društva, Udruženja Birodi, građanske inicijative u okviru svega onoga što nam je dala EU, a nakon sastanka koji su imali sa predsednicom Skupštine, kako bi proces učinili još inkluzivnijim i transparentnijim, Skupštinski odbor za kulturu i informisanje učinio je dodatne ustupke preko onoga što propisuje zakon i to – pod jedan, da se biografije svih predloženih kandidata za članove Saveta REM-a objave na internet prezentaciji Narodne skupštine, pod dva – da se svi javni razgovori sa predloženim kandidatima obave u formi javnog slušanja, kako bi svi predlagači kandidata i zainteresovana javnost imali priliku da učestvuju u javnom razgovoru, što nije striktno propisano zakonom i tu se vraćam na ono da je bila sednica javna i rekli su mi, govorim potpuno iskreno, i neki naši članovi i građani da su tek nakon te javne sednice razumeli šta taj REM radi i predstavljali se kandidati.

Bez obzira na ovo i pored toga što je sproveden kompletan postupak nominovanja kandidata, sačinjavanje finalne liste kandidata i organizacija koje ih predlažu, usaglašavanja kandidata koji će biti predloženi Narodnoj skupštini, nakon procesa koji je trajao puna dva meseca, 29. januara ove godine sedam kandidata od ukupno 18 odlučilo je da napusti proces.

U dogovoru sa Evropskom komisijom i na njihovu eksplicitnu molbu, iako Zakonom o elektronskim medijima uopšte nije predviđena mogućnost da obustave proces izbora članova Saveta REM-a, Narodna skupština je našla način da obustavi ovaj proces i raspiše novi.

Upravo oni ljudi iz Odbora za kulturu i informisanje, protiv kojih vi podnosite krivične prijave, ti ljudi su, i uz Sekretarijat Narodne skupštine, i naravno uz saglasnost predsednice, izašli u susret da se ponovo raspiše taj konkurs, što je predsednica uradila, odnosno Odbor dao tu saglasnost.

Skupštinski odbor za kulturu i informisanje je tako 8. maja ove godine objavio drugi javni poziv za izbor Saveta REM-a i sada ćemo konačno, sa konačnom verzijom doći do glasanja.

Ove godine 13. juna se ponovo 12 kandidata za članove Saveta REM-a, od 49, kao što sam rekla, predloženih i 72 predlagača, to je bio zaista veliki i vrlo detaljan, opsežan posao, kome smo odgovorno pristupili, je od 184 ukupno povlači i iz drugog postupka.

Kako bi se organizacija vratila u proces predlaganja članova Saveta REM-a u evropskoj kući je 25. i 27. juna 2025. godine predsednica Narodne skupštine zajedno sa tadašnjim ambasadorom, gospodinom Emanuelom Žiofreom i visokim predstavnikom OEBS-a za slobodu medija, gospodinom Jan Bratuom, održala sastanak sa predstavnicima nevladinih organizacija. Na ovom sastanku plan je bio da se prođu svi predloženi kandidati, organizacije koje su predložile kandidate i utvrde da li ispunjavaju uslove, ali se na izričit zahtev nevladinih organizacija od ovog odustalo. Već je odlučeno da Odbor za kulturu i informisanje na sednici razmatra isključivo podnete prigovore i da listu kandidata i organizacija izmeni ukoliko neke od prigovora usvoji.

Polazeći od ovog zahteva Odbor je održao sednicu koja je počela 1. i 2. jula ove godine, na kojima je razmotrio podnete prigovore i usaglasio sedam od devet grupacija ovlašćenih predlagača i predloženih kandidata. Kategorije koje su ostale neusaglašene su: udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, ako su registrovane najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva, a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine i udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji, ako su registrovana najmanje tri godine pre raspisivanja javnog konkursa.

Služba Odbora je 7. jula 2025. godine, poslala preliminarni izveštaj za preostale dve grupacije svim nevladinim organizacijama civilnog društva, jer naravno, želeli smo da to bude inkluzivno i da bude javno dostupno i tako dalje, koji učestvuju u postupku. Udruženja Građanske inicijative je 18. jula dostavilo svoje komentare na preliminarni izveštaj, na koji je služba Odbora 21. jula ponovo odgovorila i detaljno obrazložila razloge pripreme takvog izveštaja.

Imajući sve argumente koji su izneti u vidu zaključeno je da su stavovi udruženja Građanska inicijativa i služba Odbora za kulturu i informisanje, izuzetno udaljeni po pitanju toga koje organizacije ispunjavaju uslov da bi se smatrali predlagačem.

Služba skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje 21. jula pisalo OEBS, da nam pomognu oko izrade mišljenja za dve sporne kategorije predlagača, jer nismo mogli da se usaglasimo sa ovim nevladinim sektorom, odnosno predstavnicima Građanske inicijative, pre svega. OEBS je odgovorio tek 22. avgusta, i hvala im na tome, i tek tada su započeli sa pripremom mišljenja.

Tridesetog septembra OEBS je dostavio mišljenje koje je prezentovano u evropskoj kući 1. oktobra. U mišljenju se povodom umetničkih udruženja navodi da u ovoj kategoriji treba da ostanu isključivo interpretatori, odnosno izvođači. U utorak 7. oktobra je održan zum sastanak na kojem su učestovali članovi Odbora za kulturu i informisanje, eksperti iz OEBS, dakle, sve vreme su bili uključeni, tada smo imali skupštinska zasedanja, i oni su nas naravno, obavestili da bi organizovali takav vid sastanka. Mi smo na to pristali i na koji će mišljenje OEBS-a, primeniti na listu organizacija.

S tim u vezi, utvrđeno je da najveći broj umetničkih udruženja poput Udruženja scenarista, Udruženja reditelja, Udruženja dokumentarista, ne ispunjavaju uslove, s obzirom na to da ne predstavljaju izvođače. Ovo je izazvalo veliko negodovanje organizacija civilnog društva, koje su tražile da se mišljenje primeni isključivo na udruženja na koja su oni imali primedbe. Vidite, oni imaju primedbe, nas apsolutno to nije interesovalo, svi imaju pravi i šta mi imamo pravo da se u to mešamo, nama su svi bili apsolutno jednaki tokom čitavog procesa i prvog i drugog.

Onda je Odbor 14. oktobra održao sednicu na kojoj su utvrđena lista organizacija koja se smatra ovlašćenim predlagačem, kao i lista predloženih kandidata koji ispunjavaju uslove da budu kandidati.

Nakon toga je na Narodna skupština 22. oktobra elektronskom poštom primila dopis koji je u ime 58 organizacija civilnog društva uputilo Udruženje građanske inicijative sa primedbom u vezi sa utvrđivanjem konačnog predloga dva kandidata za člana Saveta REM-a, ispred grupacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Narodna skupština je 27. oktobra 2025. godine, a naravno, vratiću se na to, u daljem toku rasprave, kako je isti aršin mogao da bude 2016. godine, a sada 2025. godine, se ne uvažava stav koordinacionog tela nacionalnih manjina, pošto su oni apsolutno uključeni u rad, ali za to sada nemam vremena. Verujem, da će te i vi predsednice da govorite o tome.

Odbor za kulturu i informisanje na sednici 3. novembra prihvatio je primedbe u pogledu glasanja, ponovno utvrđivanje konačnog predloga dva kandidata ispred nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jer smo videli da se opet tu pravi problem, jer smo videli, uvaženi kolega, da želite sada ponovo da idete u obaranje ovog procesa izbora koji je bio apsolutno inkluzivan, potpuno otvoren za sve za čitavu javnost, naročito za narodne poslanike i sve učesnike, pa smo tu listu kandidata koji su predložili nacionalni saveti, bošnjačke i albanske nacionalne manjine uvrstili u ovaj predlog.

Na istoj sednici Odbor je doneo odluku da se u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima javni razgovor sa 18 kandidata za članove Saveta REM-a održi se u utorak, 4. novembra. Žao mi je nisam zbog rasprave u plenarnoj debati prethodnih zakona prisustvovala, bila je moja uvažena koleginica i hvala joj na tome, gospođa Tatjana Nikolić, ali sam i tamo čula da su bile neke primedbe koje u opšte nisu od strane pojedinih poslanika utemeljene sa Zakonom o izboru i sa čitavim procesom. Opet, za javnost, oni uvek traže neki izgovor.

Dolazimo do toga da ste i preko izbora članova Saveta REM-a vi iz blokaderske opozicije i svega toga i čitave ujdurme, zaista ne morate stalno da zvonite, jer ja odlično sve njih i čujem i šta dobacuju, a i uopšte mi to ne smeta.

Dakle, došli smo do toga da i pored toga niti je Srbija poklekla, niti se povinovala onome što vi tražite, a nije u skladu sa Ustavom i zakonom i ponuđeni su vam izbori i ponuđen vam je i referendum u trenutku kada ste vi od toga, kao što i sada bežite, koliko vas noge nose, da se izjasnite da li ste za ili protiv Aleksandra Vučića. Vi jednostavno kažete da on nema nikakav ugled, da njega narod neće, iako je dobio u istoriji parlamentarnog života najveću većinu, dva miliona i 400 hiljada birača.

Pa, vi kažete, niko sa Vučiće neće da razgovara, a on juče sa novim predstavnikom EU u Srbiji, ambasadorom sa kojim je juče razgovarao, gospodinom Bekeratom, izneo sve ono što vi spočitavate kao zaista neutemeljene stvari. Vi ste rekli, odnosno pisali tim vašim piculićima, da nema medijske slobode. Onda jednostavno je on upitao – a kako nema medijske slobode, kada se čuju ovakve pesme sa ovakvim stvarima i uvredama na moj račun, a kada to prenosi državna televizija u jednom delu i ovi tajkunski mediji. Pa, šta im još više treba? Da sa televizijskih ekrana počnu da pozivaju na linč, na pucnje, što su naravno i radili, a i brže bolje potrčali da to snime, jer su očigledno znali kakav se scenario sprema. Nije im dovoljan pucanj u Milana Bogdanovića nego žele još krvi i izazivanja građanskog rata.

Mi smo vam pokazali ovakvim našim, pre svega dostojanstvenim ponašanjem, strpljenjem i činjenicom da poštujemo i te birače koji su na tom izborima glasali za vas i da se na takav način ophodimo i u ovom čitavom procesu koji je trajao toliko dugo da imamo strpljenja, ali za razliku od vas, mi sve ovo radimo da pokažemo da nam je Srbija iznad svega, da niste pokorili, da nikada nećete da se borimo za narodno jedinstvo i da se borimo protiv takvih, evo gospođa aplaudira, valjda tome što je označila Srbe kao genocidan narod, da nismo genocidni narod, da zaštitimo Srbe na Kosovu i Metohiji, da se borimo za dalji napredak i razvoj.

Ovaj proces je bio možda za neke mukotrpan, jer zato što nisu uspeli tokom tog procesa da definišu neku svoju nepostojeću politiku. Za nas je bilo apsolutno zadovoljstvo da pokažemo i tolerantnost i demokratiju i naše znanje pre svega u ovome da pomognemo i civilnom društvu i da pokažemo i našim partnerima iz OEBS-a iz EU, da je Srbija snažna, samostalna država i da će kao takva i ovo skupštinsko najviše zakonodavno telo jedino na takav način po Ustavu i zakonu da bira sve predstavnike kao i ovo nezavisno telo, odnosno REM.

Gospodo narodni poslanici, pred vama je lista od 18 kandidata iz devet kategorija. U danu za glasanje izvolite, po svojoj savesti, glasajte i učinite taj poslednji demokratski napor da vam REM omogući bolji izborni rezultat. Hvala vam na pažnji i živela Srbija!

Evo, vidite, na moja lepa obraćanja i na činjenicu da želim da ih privedem demokratskom dijalogu, ja dobijam neke ovakve opaske.

Znate, ono što ne postoji ali što je tradicija kod srpskog naroda i u svakoj porodici, ne postoji konvencija o lepom ponašanju i o činjenici da morate da uvažavate mesto gde se nalazite i mesto gde ste izabrani. Da imate to kod sebe i u ovom trenutku, kao i kolega koji se javio da na ovakav način pokuša svu moju argumentaciju koju građani Srbije odlično razumeju, je to osetio kao duševnu patnju i kao duševnu bol i kao psihički bol. A zamislite kakav će tek bol da ima u trenutku kada mu se saopšte izborni rezultati i kada bude shvatio da više nikada ovde neće moći, osim uz onu trajnu legitimaciju kao nekada narodni poslanik, nogom da kroči. Toliko o njemu.

Evo, samo kratko.

Meni je drago što je kolega pratio moju političku biografiju i kada nije bio politički aktivan. Naravno, nemam ničega da se stidim. Malo ste pobrkali neke aktere i vreme događaja, ali me čudi, kolega kad ste toliko bili zainteresovani, a opet ja volim da istaknem uvek nešto pohvalno za nekoga, pogotovo sada kada ste stavili blok ovim blokaderima i časno rekli – ne mogu nikoga blanko da podržavam, ne zanima me dok ja ne vidim. Da li znate vi sami da tu nema nikakve normalne politike? Što se niste setili perioda kada već pratite šta sam radila u svom političkom životu kada sam se borila za pravo obespravljenih radnika? Vi ste sindikalac. Kako se ne setiste toga da je DOS-ovska kriminalna vlast posle 5. oktobra ostavila 500.000 ljudi na ulici?

Pa, čitav jedan mandat sam provela samo radeći upravo to da svakoga dana u Kralja Milana ispred tadašnjeg mesta gde je zasedala Narodna skupština razgovaram sa obespravljenim radnicima, sa ljudima koje ste ostavili na ulici, ne vi nego ovi vaši, a doći ću do toga kako vaši, da nemaju hleba da jedu, da nemaju nadu, da nemaju budućnost.

Nažalost, svedok sam toga da su neki, ne samo od bolesti koje su zadobili veći podigli ruku na sebe jer nisu mogli da izdrže da nemaju više ništa, da hodaju i tumaraju po ulicama, da je moj grad pretvoren u dolinu gladi, da je zatvoreno samo u tom mestu 14 fabrika i da je ostavljeno toliko ljudi bez posla, da više ništa nije moglo da funkcioniše ni u jednoj porodici.

A onda moram da vam kažem da u ovo vreme danas, kada se vi, takođe… I pratim svaki vaš govor, naročito. Ranije nisam zaista, jer, kako da vam kažem, na ovoj tajkunskoj listi na kojoj ste izabrani, a izabrani ste na listi onoga ko je uveo rijaliti u Srbiju, samo to da vas podsetim, a i pravo da vam kažem zgadilo mi se onda kada ste pozivali na silovanje predsednice Skupštine Ane Brnabić. Međutim, vidim sada da ste definisali taj vaš pravac delovanja i tu vašu sindikalnu borbu kroz istupanje iz ove koalicije i grupacije i liste na koje ste izabrani, pa kako treba da vas podsetim na to da je danas taj broj ljudi koji su nezaposleni ispod 8%, da je plata i penzija svakoga dana sve veća i veća, a da ćemo doći do toga da i minimalac bude povećan od 1. januara, kao i penzija za naše najstarije sugrađane i da je apsolutno stvorena mogućnost za sve ljude iz svih obrazovnih profila da nađu posao u toj, kako ja to volim da kažem, jer dolazim iz grada koji je zaista doživeo novu renesansu, reindustrijalizaciji Srbije.

Meni je puno srce što danas, posle svega onoga što su preživeli moji sugrađani, imamo jednu od najboljih fabrika automobilske industrije u Evropi, koja proizvodi automobile na električni pogon i naravno, svega toga ne bi bilo da nije bilo i te političke i državničke mudrosti predsednika Srbije, njegovog zalaganja kod inostranih partnera i naše želje da zadržimo te ljude.

Nije to bilo lako, znate. Posle ugovora sa „Fijatom“, za koji nismo znali, to vam govorim iz razloga što se vi bavite tim radničkim i sindikalnim pitanjima, kakav će ishod da bude za sve te ljude koji su ostali zatečeni, da li će opet na ulicu ili će da im se da neka nova šansa. To nije bilo ovako. Nije bilo ovako ni tadašnjoj premijerki Ani Brnabić i našeg gradonačelniku da razgovaramo sa tim ljudima i da im damo garancije, a najveća im je garanciju na kraju dao predsednik Aleksandar Vučić da idu u proces koji im daje mogućnost da se dodatno školuju, pa su bili u inostranstvu, pa su se vratili i onda su počeli da rade u jednoj fabrici koja sada radi punim kapacitetom i koja će samo našem gradu u sledećoj godini da donese milijardu novih dinara u budžet grada Kragujevca, odnosno 0,5% u rastu BDP-a čitave Srbije, ta jedna fabrika koju smo na takav način spasili.

A da ne govorim o činjenici da smo, prihvatajući model dualnog obrazovanja, upravo mi u Kragujevcu, koji je preteča te industrije i koji je doživela reindustralizaciju, iškolovali novi kadar koji sada može da radi u tim novootvorenim pogonima i tu nismo stali, niti ćemo gradnjom Severne obilaznice i stvaranjem mogućnosti da otvorimo još novu industrijsku zonu. Naravno da ćemo dalje da zapošljavamo, jer nama je cilj rad, stvaranje nove vrednosti i da svaka porodica ima sigurnost da ostane da živi u ovoj zemlji.

Nije mi se ni to svidelo, moram vam reći, što ste se jednoj dami, jer ne pratim toliko tu grupu na internetu, ali sam to videla u medijima, podsmevali kada ste joj rekli onako omalovažavajuće što je zaposlena u jednoj od tih fabrika koju je u Srbiju doveo predsednik Vučić i koja opstaje ovde da radi. Znate, njoj je to sve. Posle nula dinara, posle otpuštanja i posle činjenica da sada ima siguran posao, ona ima čime da prehrani svoju decu, ali takva politika, videli ste i sami na izborima 2023. godine, doživela je potpuni debakl. Vi ste krenuli nekim drugim putem, trasirali ste taj svoj pravac i ono što je, opet kažem, za mene izuzetno pohvalne je što ste shvatili da ne postoji blokaderska politike, jer tamo politike nema, što ste ih vi stavili na blok, što bi ova deca rekla, pa sada vi vidite dalje kako ćete u svom političkom delovanju.

Hvala.

Hvala.

Dobro je što vi kao predsednik vaše poslaničke grupe ne bojkotujete rad Skupštine, verovatno imajući u vidu da je za vas normalno to što sa druge strane svi oni koji su pripadnici blokaderske opozicije i oni koji su na ulici, naravno i tajkunski mediji u Srbiji godinama vrše dehumanizaciju legitimno izabranog predsednika Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Vama to ne smeta, pa onda se nama ovde žalite kako vas u medijima nema, a ja sam vas prvi put u nekom krugu javnosti videla na mediju sa nacionalnom frekvencijom.

Pošto se vi, kolega, bavite geo politikom, a malo pre ste izneli tvrdnju, valjda mi to izmišljamo pa tražite dokaze, tako ste i pitali predsednika Odbora, nije sada tu, gospodina Drecuna ko će da upravlja „Rafalima“, pa vam je rekao profesor Dragišić – pa, piloti, naravno, piloti koje obučavamo za to.

Dakle, pošto ste stručnjak za geo politiku, mene zaista zanima kako vi niste prepoznali bilo koji obris pokušaja obojene revolucije. Valjda ste govorili, a i tada sam vas gledala na tom najvišem mediju, šta se dešavalo u Ukrajini i o slučaju „Majdan“.

Pa, ste govorili o drugim izazovima sa kojima se druge države susreću u svetu. Pa, valjda ste mogli da prepoznate kod ovih pripadnika blokaderske opozicije da oni to isto priželjkuju Beogradu. Pa, kako sada to neki fini, normalni ljudi, eto, isfrustrirani su što ne mogu da čuju to i to na medijima, pa se zbog toga nalaze na ulici.

Znate, ja sam malo pre napravila jasnu distinkciju, gde je u mom rodnom gradu, u Beogradu, u svakom gradu, u samom početku posle te velike tragedije koja nas je zadesila, kao narod, kada je pala nadstrešnica u Novom Sadu, bilo ljudi koji su naravno bili pogođeni stradanjem tolikog broja nevinih žrtava i izašli da tuguju zajedno i sa predstavnicima njihovih porodica i sa svima onima. To je normalno i ljudski, koji i dan danas kao i mi svi sećaju tu veliku bol.

Ali, vama je trebalo godinu dana da valjda vidite odakle vetar duva. Zaista, ja vas izdvajam od svih drugih pošto se vi isključivo bavite geopolitičkim pitanjima. Onda ste mogli da vidite da je apsolutno knjiški primer, a napisaće knjigu, ne bojte se, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kao što je obećao javnosti, o svim detaljima, o svim aspektima te neuspešno obojene revolucije, kako se ona finansira, na koji način se usmeravaju oni koji su deo odmetnutog državnog sistema tzv. duboke države da to rade, na koji način i po istom receptu kao u tim zemljama čiji ste vi, dakle, kao neko ko se bavi geopolitikom, pratilac dešavanja.

Onda dolazimo do toga da vi nama tvrdite kako toga zapravo nema, kako to neko izmišlja. A kada izađete odavde, iz Narodne skupštine Republike Srbije vi vidite čoveka, to je vaš kolega narodni poslanik, predsednik Odbora za pravosuđe i državnu upravu, koji je svoj život založio, kao pravnik da istera pravdu i da dokaže da ljudi koji su se odmetnuli od države, a to su i Bojović i Milošević koji su bili na čelu Infrastrukture železnice, su zaštićeni od strane Zagorke Dolovac i Nenadića i da njih pravda ne dotiče.

Pa, zar vi mislite da nema preča posla Uglješa Mrdić, otac dvoje dece i čovek koji ima blistavu i političku i novinarsku karijeru, koga poznajete iz ranijih medija nego da to radi. On je istrajan.

Zaista svoju čast i ugled je uložio u to i hvala mu u ime svih nas, u ime svih građana Srbije, da dokaže da je u pitanju proces koji želi da uruši politički sistem u našoj zemlji, da nema onih koji će da sude po pravdi i zakonu i da nema mogućnosti da normalni ljudi dožive ono što im je potrebno, a to je da ostvare satisfakciju zbog pretrpljene torture. Vama nisu pali na pamet svi oni ljudi koje sam ja pominjala i svi oni ljudi koji doživljavaju torture od Novog Sada preko Valjeva.

Šta ste razmišljali, uvaženi kolega, pošto pratite svaka dešavanja, toga ima i u Americi, toga ima i u zemljama zapada, kada neko lažima i obmanama da je maloletni mladić koji je, uzgred i ne postoji, u Valjevu pretučen, pa da je on preminuo u bolnici, pa, da ovde čujete od svojih kolega, bili ste u poslaničkim klupama, da je jedna studentkinja Agronomskog fakulteta, privođena u policijsku stanicu, ovde nam je mahano tim povredama, i pokazivano kakve su to povrede i kakvi su hematomi itd, da je vezivana za radijator, da se ona sama oglasila, kao i nadležni organi, MUP, odnosno i policija i Ministarstvo, da toga uopšte nije bilo. Niste se zapitali, zato što to vas ne zanima.

Vi se borite, kao što ste se i borili, a to je pokazao i predsednik te vaše političke organizacije, za ono malo glasova birača na nekakvim teorijama zavere, pa ste razvili teoriju zavere oko kupovine novih aviona, pa ste pokušali da nam objasnite, kada je to bilo na dnevnom redu, da se država besciljno zadužuje, pa, kakva je to danas vojska i td. Ali, i to je vid manipulacije. To što vi to radite sa pozicije narodnog poslanika i što obmanjujete javnost, a onda tražite da na privatnoj televiziji i na privatnom mediju se uređuje program i da se pozivaju gosti koji su vama po volji i da se govori ono što vi želite. To jednostavno tako ne funkcioniše.

Kao ne može ni da radi REM. REM nije organ koji vrši uređivanje i bavi se uređivačkom politikom bilo kog privatnog medija u Srbiji. Zadatak REM-a je nešto drugo, a vaš zadatak bi trebalo da bude da objektivnije i časnije gledate na celu situaciju i da neko ko je izašao na izbore i zadobio taj broj birača za parlament, na patriotskoj liniji i svemu tome što ste govorili, sada kaže jasno, zašto se to radi našoj zemlji i zbog čega neko želi Srbiju na kolenima.

To što vi kažete da bio ko ima ovakav ili onakav stav o Srbiji ili izražava to i to, pravo da vam kažem, meni je uvek bilo kao i svim mojim kolegama i većinskom narodu Srbije, najvažnije šta mi kažemo, šta kaže predsednik naše države, kako ćemo mi da se borimo, kako ćemo mi da vodimo spoljnu politiku, kako ćemo da uređujemo naše odnose. Svima želimo sve najbolje, sa svima u svetu sarađujemo, ali nam je Srbija kao naša otadžbina iznad svega. Svakog poštujemo, ali se borimo za nas i borićemo se uvek.

Upravo je predsednik te države na koju se vi pozivate rekao je u Srbiji pokušana obojena revolucija, znači niste ni to pažljivo slušali, pa ste rekli da je 5 milijardi uloženo za obojenu revoluciju u Ukrajini, a ovde je to možda i mnogo više i dobićete nedvosmislene dokaze za to. Da li vi mislite da je rektor Đokić neki fin i profesor, eto tako, fin uča, koji izlazi na ulicu i šeta 15. marta, a posle toga dva sata se izmišlja priča o zvučnom topu i na šta to vama liči i kako to vama izgleda, kao eto to tako kao neka priča da se zabavlja javnost, sve laž do laži kako bi se urušio sistem, kako bi se sa vlasti oborio predsednik Aleksandar Vučić i kako vi ne biste mogli ovde da uđete, u ovaj dom, najviše zakonodavno telo jer to njima ne treba, ne treba im ni Skupština, ni Vlada, taman da se reši predsednika države pa onda će njihovi ludački zborovi da određuju ko će da bude ovo ili ono, pa to se u mom gradu dešavalo.

Skupe se u jednom naselju i kažu – od sutra će fond nekog od ministarstava, neću da pominjem koje u Kragujevcu da vodi ta i ta osoba, pa na šta to liči, pa jeste videli sve one ponižene ljude i onu decu koja su htela da uče i ovu decu preko puta koja su iskrene srpske patriote, koje su se založile i tamo se bore već mesecima da odbrane ono što im je najvažnije, a to je država Srbija. Dakle, vi ste ovde danas pokazali baš kao i gospodin Nestorović, da ste veliki licemeri i da vam je samo bilo važno da se dočepate poslaničkih funkcija, a ovde ni to vreme koje imate ne možete i ne umete pravilno da iskoristite, i svaki put kada u direktnom prenosu,na RTS se javljate vi trošite vreme dva minuta da nam objašnjavate kako nemate gde šta da pričate, a u direktnom ste prenosu. Pa kažite jednom nešto pametno i poručite nešto vašim biračima.

Jednostavno moram da reagujem, moram da reagujem iz razloga što nije tačna malopre izneta tvrdnja, tako isto je bilo i po starom zakonu. Ovde imamo, nemojte, molim vas, nacionalni saveti.

Hvala vam, uvažena potpredsednice gospođo Kovač, što ste istakli za Srbiju veoma važnu činjenicu. Znate, osim toga što se nama spočitavaju ove stvari kako nema slobode medija, pa nema demokratije, neki se usuđuju da govore ružno o Srbiji kada su u pitanju i manjinska prava nacionalnih manjina. Vi ste, kao narodna poslanica u dugom nizu godina, a sada kao, evo već u drugom ili trećem mandatu, potpredsednica Narodne skupštine i predsednik Odbora, učinili mnogo na promociji jedne takve slike o Srbiji da smo mi apsolutno u skladu i sa preporukama Saveta Evrope, gde se dugi niz godina predstavnik Srbije, usvojili sve ono što mnoge druge države koje su članice EU nemaju.

Pogledajte kakav je položaj i kakva je situacija srpskog naroda u Hrvatskoj, kakav je položaj i kakva je situacija srpskog naroda u Sloveniji i u drugim zemljama. Dakle, to je veoma važno kada govorimo o jednom stabilnom društvu, multietničkom društvu. Na kraju krajeva, mi smo doživeli ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da jedan predstavnik ovih zavarivača, teorije zavere vređa romsku nacionalnu manjinu.

Moram zaista da čestitam sa zakašnjenjem, iako sam bila prekjuče pozvana na Svečanu akademiju povodom Svetskog dana romskog jezika. Nisam bila u prilici zbog Skupštine da učestvujem, ali i svima onima koji su tog dana slavili taj veoma važan dan.

Evo, ovde je dokument i tako je pisalo u zakonu. Vi ste lepo objasnili, svi smo vas odlično razumeli, lepo ste rekli da u 24 saveta nacionalnih manjina mora neko njima da koordiniše, jel tako, i da je to koordinaciono telo koje je koordinisalo i u izbornom procesu 2016. godine i ko se ovde potpisao - koordinacija nacionalnog saveta nacionalnih manjina upravo Ahmedin Škrijelj, kolega koji je malopre govorio. Predložio je kandidate kao predstavnik koordinacije i u pravu ste. Mi smo bili zatečeni i predsednica Odbora je reagovala, naravno, zato što nam je cilj i interes, kao što ste i vi to tako shvatili, da se ne obustavi ovaj proces i da je nekome bilo zapravo to na pameti kada je u poslednjem trenutku izneo takvu argumentaciju da to nije u redu i onda su optužili koga - sekretara Odbora gospođu Gak da je ona svojim delovanjem ili nepoštovanjem zakona učinila to.

Imate koleginice sve na direktnom prenosu, vratite prenos RTS-a. Ne morate da se ponižavate i da snimate narodne poslanike dok govore, valjda to nije vaš posao.

Dakle, ono što je veoma važno je da smo već imali takvu situaciju i odgovorno vam tvrdim, evo tu su i kolege da me isprave, da je to isto važilo i 2017. godine. Naravno, sve ovo drugo što ste vi, kao stručnjak za tu oblast, lepo obrazložili, ja ne bih ništa o tome dodala. Hvala.

Hvala vam.

Uvažena potpredsednice, uvaženi narodni poslanici, ostala sam dužna zbog javnosti Srbije povodom ovog čitavog procesa koji je bio apsolutno transparentan, inklunzivan u postupku predlaganja članova kandidata za Savet REM-a i tu je kolega Miljuš u pravu. Mi sad imamo pred sobom jednu utvrđenu listu kandidata i o njoj ćemo u danu za glasanje da se izjasnimo, jer i sam u većem delu učestvovao u radu Odbora, da pročitam imena kandidata, da ne bi bilo zabune. Dakle, mi smo imali jedan izuzetno veliki posao, posao u kome nam je mnogo pomogla predsednica Narodne skupštine, gospođa Ana Brnabić koja je kao predsednik parlamenta želela, što je i njena obaveza po članu 27. Poslovnika Narodne skupštine, da bude uključena i da ovo uradimo zaista u najširem demokratskom duhu i do kraja.

Naravno, to što smo izašli u susret na mnoge primedbe koje su bile u čitavom procesu i što je konkurs ponovljen za nas nije predstavljao problem, već smo stalno ukazivali čitavoj javnosti na to da smo i sve u prvom procesu uradili najbolje što smo umeli i znali.

Sada smo došli do liste kandidata za članove Saveta REM-a, Regulatornog tela za medije, pa i zbog građana Srbije i šire javnosti, ako mi dozvolite gospođo predsedavajuća da ih pročitam i kao što sam već u uvodnom izlaganju rekla u pitanju je devet kategorija i ono što je veoma važno da opet ponovim je da smo, usaglašavajući se sa građanskom inicijativom, sa udruženjima novinara i sa drugim predstavnicima nevladinog sektora, želeli najšire moguće, najfleksibilnije da tumačimo odredbe zakona.

Zašto je to nama kao stranci, koja je vladajuća i koja je nosilac ovog posla po broju članova i kroz predsednicu Odbora i predsednicu parlamenta bilo veoma važno? Da pokažemo, dakle, i našim partnerima iz ovih pomenutih evropskih organizacija da ništa nije sakriveno, da je sve transparentno, da želimo to da uradimo po zakonu, da želimo da svako ima priliku i da se kandiduje, da hoćemo da vidimo ko je od ovlašćenih grupa predlagača, koje su to eventualno nedoumice i pročitala sam kako smo otklonili na njihovu preporuku ove pojedine kategorije.

Došli smo do liste kandidata za članove Saveta REM-a, a to su: ovlašćeni predlagač Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pod jedan, gospodin Stevica Smederevac i, pod dva, Gordana Predić.

Ova druga kategorija, ovlašćen predlagač Univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, pravo da vam kažem u periodu najvećih blokada, u periodu blokada rada univerziteta, kada je nastao potpuni pokušaj izvođenja potpunog haosa u državi, mi smo smogli snage da dođemo do dva kandidata koja predlažu univerziteti i koji su ušli takođe i o kojima ćemo se izjašnjavati. To su Vanja Šibalić i dr Milan Petković.

Ovlašćeni predlagač Udruženja izdavača elektronskih medija u Republici Srbiji, čiji članovi imaju najmanje 30 dozvola za pružanje audio i audiovizuelnih medijskih usluga, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva, to su gospodin Miloš Garić i Jovana Vitez.

Ovde moram stvarno puno da se zahvalim, verujem da to mišljenje deli i predsednica gospođa Đurić, gospođi Ružici Krdžić koja nam je svojim velikim iskustvom i kao vlasnik velikog broja elektronskih medija u toku čitavog izbornog procesa davala i kvalitetne savete i primedbe koje su bile na mestu i koja je pravnik, a i kao neko ko više puta, tako od osnivanja, od RRA pa REM-a, složiće se i sve druge kolege, verujem, sa time, želela da bude i ona maksimalno fleksibilna i da rastumači pojedine odredbe zakona da se najšire moguće tumače.

To smo mi postigli jednostavnim konsenzusom. Pokazali smo i da među strankama, koje su iz opozicionih redova, a pre svega zbog činjenice da su tu bili predstavnici udruženja tzv. nevladinog sektora, možemo da nađemo jedan osnov za dogovor, za razgovor i da dođemo do ove kvalitetne liste.

Sledeća lista, ovlašćeni predlagač Udruženje novinara u Republici Srbiji, od kojih svako udruženje ima najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, a registrovani su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva. To su, pod jedan, Mileva Malešić i gospodin Đorđe Vlajić. I tu smo imali razno razne nedoumice i naravno i primedbe pojedinih članova Odbora kako da ustanovimo da li je to Udruženje validno, da li ima 300 plaćenih članarina, da li je prošlo svu proceduru i naravno došli smo do ovih rešenja, sa kojima su se složili i ovi naši partneri, koji su nam pomogli da radimo na ovom poslu.

Pozivam vas da u danu za glasanje se izjasnite i u ovoj kategoriji između ova dva kandidata.

Ono što moram da naglasim je, a to je i predsednica, gospođa Brnabić, istakla i u prvom, a naročito u ovom drugom ponovljenom procesu, zaista nam je i verujem da smo u to uverili i predstavnike opozicije koji su učestvovali u radu Odbora, izuzetno važno, gospođo predsednice, da imamo jedan kvalitetan REM, da ljudi koji će dobiti funkcije u tom Regulatornom telu po stručnosti i po savesti, a pre svega po zakonu obavljaju svoju funkciju i kada pogledate biografije svih ovih ljudi, ja govorim da ih je bilo 49, a došli smo do 18 kandidata, svako u svojoj oblasti ima veoma značajnu zapaženu biografiju i ovi kandidati koje sam pročitala i drugi naravno koji nisu ušli. Jednostavno, njihovi predlagači su se opredelili za ova dva. To je ono što možda nema razumevanja kod ovih drugih poslanika koji ne učestvuju u radu ovog Odbora i ne prate ovaj proces.

Na kraju se predstavnici predlagača po svim ovim kategorijama pozivaju i sa njima Odbor usaglašava koja dva kandidata ostaju po ovim kategorijama. Ovlašćeni predlagač Udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i Udruženja kompozitora u Republici Srbiji, ako su registrovani najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva, su Mladen Matičević i Ira Prodanov Krajišnik. I ovde smo puno govorili o kandidatima i drugima, a koji su bili u ovoj kategoriji predloženih.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)

Molim vas, evo ima još malo vremena do 18 časova za malo pažnje, koleginice da biste shvatili da sutra ne treba da se žalite i da optužujete ove ljude za svoj ne eventualni, nego sigurni izborni neuspeh, jer ovi ljudi po kategorijama svojim integritetom i svojim zaista blistavim biografijama garantuju ko god od njih da bude izabran da oni mogu zaista sa punim kapacitetom da odlučuju o onome što su nadležnosti REM-a.

Opet ponavljam, zbog vas koji ste iz opozicije, zbog ovih blokadera, zbog svih onih koji to ne razumeju REM ne može da utiče i REM nije vlastan na uređivačku politiku, a pogotovo na informativni program.

Znate, više puta ste čuli od mene, gospođo predsednice Odbora, uvažena koleginice Đurić, da ja se obazirem na to, a naročito profesor Atlagić kao profesor Univerziteta, šta je sa ovim drugim programima. Koleginica, gospođa Jovanović pre svega, naša operska diva i žena koja je mnogo dala za kulturu ovog naroda i ove zemlje, takođe je govorila da su njoj iako je poslanik vladajuće političke stranke mnogo važniji kandidati koji dolaze upravo iz ovog sektora i da želi tu da vidi adekvatnog predstavnika koji će da zastupa interese da na medijima, elektronskim medijima u Srbiji bude kako je to zakonom propisano je adekvatan kulturni program.

Onda je ona zaista izuzeto ozbiljno govorila o segmentima programa koji su nekada bili, a kojih više nema, a koji treba da budu u funkciji podizanja kulturne svesti našeg naroda, naročito kada je u pitanju naša omladina i da tu budu svi zastupljeni.

Što se tiče ovlašćenog predlagača udruženja čiji je cilj ostvarivanje slobode izražavanja, ako su registrovane najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva, a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine to su nekadašnji, najpre potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije koji je bio naš kolega, a kasnije i …

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Ja se zaista izvinjavam, ako možete da objasnite uvaženim kolegama da je na dnevnom redu lista kandidata za izbor članova Saveta REM-a. Ja ni ti tumačim zakon, ja samo govorim ko su kandidati i govorim o činjenici da smo imali apsolutni konsenzus …

Meni to lično ne smeta, ali mislim i da je nekorektno, jer dolazi od koleginica koja je član Odbora i koja apsolutno zna da ja govorim istinu i da ovo govorim zbog javnosti.

Pa, čekajte, ako je blokaderima na ulici najvažnije da se izaberu kandidati za članove Saveta REM-a zar nije moja obaveza, a Odbor me je ovlastio da predstavljam ovu temu, da kažem nešto o ovim kandidatima i da pročitam kako su oni izabrani.

Nastaviću dalje, opet ponavljam, a to su ovlašćeni predlagač udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, dok su registrovani najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva i imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine, gospodin pod jedan – Rodoljub Šabić i pod dva – Antonela Riha.

Imamo sedmu kategoriju, a to su ovlašćeni predlagač udruženja čiji su ciljevi zaštita dece i oko toga smo vodili zaista jednu sveobuhvatnu raspravu, svedoci su sve kolege i …

U redu.

Znači, ovlašćeni predlagač udruženje čiji su ciljevi zaštita dece, ako su registrovani najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine.

Tu smo zaista i govorim vam, moram da položim račun pred uvaženim kolegama narodnim poslanicima i pred čitavom srpskom javnošću da li smo korektno radili taj svoj posao. Mi smo se trudili i prihvatili smo i to, evo imam i taj dopis ovde, ali pročitaću ga sledećeg dana.

Dakle, to su bile primedbe pošto oni kažu da im je stalo do obrazovanja dece i do programa edukacije dece, naših najmlađih sunarodnika, mi smo vodili računa o tome gospođo Đurić, ko su ti predlagači i izvršili smo na predlog OEBS-a eliminaciju onih koji nisu imali ovakve programe i projekte koji se isključivo tiču dece. Vi ste tražili kao odgovorni predsednik Odbora za kulturu i informisanje da nam i nadležna ministarstva, pošto je i tu bilo nedoumica daju autentično zakonsko tumačenje ko se smatra detetom u Republici Srbiji. Da li je to tačno? Tačno, jeste.

I došli smo do dva kandidata - pod jedan, Dušan Aleksić i Dubravka Valić Nedeljković.

Zbog vremena završetka današnjeg rada, požuriću.

Ovlašćeni predlagač Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, tu je kolega u pravu, došli smo do ova dva kandidata koja su ušla u proces glasanja, a to su Ljumturije Ahmeti i Muhedin Fijuljanin. I ovlašćeni predlagač crkve i verske zajednice, Snežana Miljković i Mevlud Dudić.

Znači, mi smo zaista, iako ja ne razumem, verujte mi, pošto sam čula od mnogih kolega da im je ovo veoma značajna tema i u njihovim gostovanjima i na ovim tzv. nezavisnim tajkunskim medijima, kada će REM, kada će REM, pa i čitave su emisije tome bile posvećene, da oni ne slušaju sa pažnjom sve ovo što je apsolutna istina.

Još jednom, u ovom prvom danu rasprave o ovoj tački dnevnog reda da se zahvalim vama i da se zahvalim i svim članovima Odbora, bez obzira iz koje političke stranke dolaze, a pre svega našim partnerima iz OEBS-a, iz EU, što smo došli do ovako kvalitetnih kandidata o kojima će i narodni poslanici u daljoj raspravi imati mogućnosti da govore.

Zbog činjenice da je ovaj način ovakvog pristupa i rada pokazao, opet ponavljam, sa početka moje današnje priče, puni demokratski kapacitet našeg društva. On se ne pokazuje na ulici divljanjem, urlanjem, blokadama, nemogućnosti da narod živi. Gde se pokazuje demokratski kapacitet društva - u Narodnoj skupštini Republike Srbije, među izabranim predstavnicima naroda. Ovo je za nas svetinja, najviše zakonodavno telo, gde smo položili zakletvu i gde moramo da radimo po Ustavu i po zakonu.

Izvinite ako sam malo duže govorila. Hvala vam i živela Srbija!