Poštovani predsedniče Skupštine gospodine Orliću, poštovani ministre, ministarka, uvažene kolege, naravno da ne treba da se prihvati ovaj amandman Srđana Milivojevića, jer je pun besmislica i zluradosti, rekla bih. Ali kako bi on razumeo i ovu temu i ovaj zakon, gospodine ministre, vi to možda ne znate, vi ste čovek jedan od najpriznatijih u svojoj struci, pa takvi su i saradnici sa kojima ste došli da predložite ovaj zakon, on dalje od onog pasijansa na laptopu koji je igrao ovde u Skupštini nije odmakao, znate. I vi ne možete sa takvim ljudima da razgovarate o inovacionim projektima, o nečemu što je ozbiljno za državu.

Ja ću, naravno, za razliku od svih ovih besmislica, jer ljudi žive u prošlosti, u prošlosti u kojoj deca nisu imala ni kompjutere, taman posla da pomisle kakav internet je u gradu, a kamoli na selu. Da napravim jednu malu digresiju na ono što ste pričali prekjuče i da vam se zahvalim što je Zagorica, jedno lepo šumadijsko selo, bilo prvo u vašem projektu interneta koji će da obuhvati čitava seoska područja.

Ali ono o čemu želim da govorim, s obzirom na to da sam narodni poslanik koji dolazi iz Kragujevca, je nemerljiv doprinos pre svega vas kao direktora ranije Kancelarije, a sada ovog ministarstva, na razvoju IT tehnologije i onoga što je kapitalno za državu, za našu mladost, za našu budućnost, u koju ovi ne mogu da pogledaju, a to je pre svega izgradnja jednog od najvećih Data centara u Evropi, to je ovaj koji je izgrađen u Kragujevcu, koji je, da vas obavestim, gospodo iz propale žute koalicije, koštao preko trideset miliona evra. To nije samo posao koji će biti od koristi za državu, već i za velike svetske kompanije koje sve većim, da kažem galopirajućim, korakom dolaze u Kragujevac, koji je ostavljen od strane bivšeg režima kao grad doline gladi, sa preko 30.000 otpuštenih radnika, sa zatvorenim fabrikama, sa razrušenim gradom, sa uništenim fabrikama od strane onih koji su grad Kragujevac bombardovali, dok je Milivojević bio NATO lokator i govorio im je - udrite još i rušite više i ubijajte srpski narod.

Ovaj projekat i najava otvaranja uskoro inovacionog centra je nešto što je strateški važno i za grad Kragujevac i za Srbiju. Želim da vas obavestim, gospodine ministre, iako sam vam to rekla u nekom neformalnom razgovoru, da i narodni poslanici SNS daju svoj doprinos u takvim inovacionim projektima koji su od strateškog značaja i za moj grad i za druge gradove. Mi smo zahvaljujući našim aktivnostima u poslaničkoj grupi prijateljstva sa Kinom posetili kompaniju "Huavej", njihovo predstavništvo ovde u Srbiji, i iskoristili smo tu priliku ne samo da vidimo najnovije tehnološke projekte i inovacione projekte te svetske kompanije, koja je izuzetno priznata svuda u svetu, već eto i da iskoristimo mogućnost kako ja, znači moja malenkost, tako i druge kolege, da ih pozovemo da dođu u naše gradove i da vide kako mogu da pomognu u naravno svemu onome što oni nude za bolji život građana.

Kako ja sad to da objasnim Milivojeviću, koji možda zna da otkuca neku poruku, nešto da pogleda, da, što kaže kolega Jovanov, u neko fotošop programu stavlja da su ribizle iz ne znam čije bašte, njegove, da slika tuđe bifteke itd? Ali stvar je vrlo ozbiljna. Mi kao država ulazimo u nešto što nemaju ni mnogo razvijenije države u Evropi. Nama su to i predstavnici „Huavej“ kompanije rekli, kada su došli na poziv nas iz grada, posle te naše posete, u Kragujevac, jer mi smo, podsetiću vas, dame i gospodo narodni poslanici, baš zbog toga što imamo taj Data centar i budući inovacioni veliki centar i što se nauka i ono što je srž srpskih mladih umova izvozi kao najveći i najbolji proizvod iz ove Srbije, koju vi omalovažavate, koju pljujete gde god stignete, mi se ponosimo time što imamo takve umove i što se razvijamo ne samo u Beogradu, u Novom Sadu, već i u Kragujevcu i u drugim gradovima.

Hvala vam, gospodine ministre, na tome što ste zajedno sa gospođom Brnabić, premijerkom Vlade Srbije, prepoznali upravo taj potencijal da budemo prvi, da kažem, pilot grad tzv. pametnih gradova, „smart sitija“, mi već kao grad i naš „KG info centar“ radimo na razvijanju te naše platforme, da omogućimo da imamo bolju snabdevenost građana onim što im je potrebno, da imamo uštede kod rasvete, da imamo uštede kod uklanjanja otpada, da imamo brži saobraćaj, sve su to stvari koje možda umovi ovih koji su ostali u prošlosti ne mogu da razumeju.

Zato mi želimo da Srbija ide i dalje krupnim koracima napred, da se otvaraju nove fabrike, da se otvaraju nova radna mesta, na kraju krajeva, i ovaj Data centar i sve fabrike koje su posle toga i kompanije došle u Kragujevac i zaposlile naše mlade stručnjake, govore u prilog tome da ova vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, vodi računa o budućnosti Srbije, da ostavimo zdravu ekonomiju, da ostavimo najbolje projekte, da razvijamo Srbiju i da je čuvamo, što nam je prioritet iznad svega. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Orliću, uvaženi ministri i ministarke, dame i gospodo poslanici, čitava Srbija zna da je najveća pustoš nastala u Srbiji posle 5. oktobra, kada je Milivojević, zajedno sa svojim saborcima, upao u ovu Narodnu skupštinu, lično on je zapalio, pokrao silne slike umetničke, fotelje, nameštaj, šta god mu je palo, jeste, i escajg, a pre toga je, kao što je jutros rekao kolega Jovanov, išao u Majke Jevrosime i lično on krao one puške kojima su slavni srpski policajci išli da se bore protiv šiptarskog terorizma.

Naravno da vi priželjkujete da nikada i ne bude ZSO, jer kao što vas nije interesovalo ni tih devedesetih godina kada su se stvarale te terorističke ćelije šta će biti sa srpskim narodom, nije vas interesovalo ni kada ste pustili Aljbina Kurtija, Fljoru Brovinu i 1.800 šiptarskih zlikovaca na slobodu. Bila sam svedok kada ste bili presrećni, vi lično, zbog toga što je to urađeno od strane tadašnje vlasti.

Na kraju krajeva, najveći, da tako kažem, pogrom naroda je upravo bio pod vašom vlašću. Ne zbog činjenice da su ljudi morali da beže sa svojih ognjišta, što su nažalost i morali kada se desio novi pogrom na KiM, već kada ste opustošili čitavu Srbiju i stavili katanac na sve fabrike.

Da li treba da vas podsetim na to da su jadni rudari iz Bora išli i svoj marš nazvali maršom gladnih? Ljudi nisu primali plate godinama. Da ne govorim o kragujevačkim fabrikama. U jednom danu ste, vi iz DS, 6.000 ljudi otpustili samo iz fabrike mesnih proizvoda „Crvena zvezda“.

Tako redom, dok nije taj broj došao do 500.000 ljudi. Mnogi od njih su izgubili svoje živote, mnogi se razboleli. Vi se sve više bogatili. Onaj Aleksić, zajedno sa svojom ministarkom, osnovao nacionalni investicioni plan. Čupali iz džepova koliko su hteli i koliko im je bilo potrebno. Vi sada, naravno, da ne možete da shvatite muku tih ljudi, jer ste pored toga što idete po hodnicima Skupštine i pevate – kako je lepo biti glup, u isto vreme i pokvaren i maliciozan i, na kraju krajeva, neko ko je mnogo, mnogo iskoristio od stranke u čijim je redovima bio.

Mnogo bolje živite nego tada kada ste bili potrčko i kada ste na razglednici gledali Skupštinu, a kasnije su vas ubacili da im služite za prljave poslove, a i sada to radite.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, dolaskom na vlast SNS jedan od stubova na kojima je potpuno uništena država, kao i njeni resursi, trebalo da se podigne, je bila borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i da je ta borba po etapama uspešno sprovođena i da će se nastaviti do poslednje zloupotrebe za koju se dokazima i kroz procesuiranje određenih lica utvrdi. To je naš moto i naš cilj, jer želimo, na kraju i naša moralna obaveza, da budućim generacijama ostavimo državu u kojoj će biti stabilne javne finansije, u kojoj će da se zna red, u kojoj će da se poštuju pravni, ustavni okviri i pozitivne zakonske norme i da se sprečava svaki vid zloupotrebe.

Ono što i dan danas uče mnogi studenti na studijama kriminologije na pravnom fakultetu je tzv. fenomen belog okovratnika. Moram da iskoristim taj termin i da objasnim pre svega građanima Srbije, kojima možda nije to toliko poznato, da ne misle da su to ovi ljudi preko puta koji imaju ove bele košulje i ove lepe bele kragne i da se to na njih odnosi zbog toga, nego se to na njih odnosi zbog činjenice da je taj metod u otkrivanju kriminala najvišeg mogućeg ranga među politički uticajnim ljudima, ljudima, da kažemo žargonski, koji su na položaju, nešto što je prioritet ovog društva.

Da je to tako i da je Vlada, najpre na čelu tada sa premijerom Aleksandrom Vučićem, a kasnije i njim kao predsednikom države, učinila mnogo da se suzbije kriminal i korupcija pokazala je prva, jedna od većih akcija hapšenja 2015. godine pod nazivom „Rezač“, a kada su uhapšeni bivši ministri DS zbog ogromnih zloupotreba, ministar trgovine koji je u više mandata obavljao tu funkciju, pomoćnici ministara, čak i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, zamislite to, i mnogi drugi uticajni ljudi koji mogu da se podvedu pod ovaj termin.

Međutim, ono što je frapantno je to da su predstavnici tog režima, koji je opljačkao Srbiju, ostavio na stotine ljudi bez radnih mesta, uništio fabrike, izvršio takvu pljačkašku privatizaciju, oni su do te mere usavršili taj sistem i model zloupotrebe službenog položaja da su mnogi, nažalost, ostali nekažnjeni. Ono što raduje je činjenica da osnivanjem i, pre svega, donošenjem ustavne odredbe da je DRI nezavisna ustanova koja se bavi pitanjem tih zloupotreba nije samo ostala tek tako na rečima pokazuje i rad gospodina Pejovića, koji je i sada kandidat za predsednika Saveta DRI. Njegovi izveštaji su otkrili brojne malverzacije prethodnih čelnika vlasti. Najviše se bavio zloupotrebama u lokalnim samoupravama, što je pokazao i njegov izveštaj za prošlu godinu, ali i ranijih godina kada se došlo do frapantnih podataka da je u jednoj lepoj manjoj opštini u dolini Zapadne Morave, u Trsteniku, došlo do frapantnih zloupotreba službenog položaja, i to zamislite od koga, od jednog od belih okovratnika, ni manje ni više nego predsednika opštine.

Kako je došlo do toga? Moram malo da napravim jednu digresiju. Naime, celokupan sistem režima od 2000. do 2012. godine je bio postavljen tako da su upravo ti normativni akti i zakoni donošeni da bi ti ljudi, koji su opljačkali budžet Republike Srbije, budžete lokalnih samouprava, to sve mogli lakše da rade. Taj bivši predsednik opštine Trstenik je koristio razne načine, pa čak je išao u svojoj bezočnosti dotle da je zloupotrebio samodoprinos.

Znate, kada kažete svim ljudima u Srbiji, pogotovo starijim ljudima i onima koji su to godinama izdvajali i pomagali svoju zajednicu itd, samodoprinos je nešto od čega će da se uradi to i to. On se dosetio da ako ima viška u samodoprinosu, što se desilo u opštini jedne godine, prikupljen je samodoprinos za izgradnju određenih stvari do 120 miliona dinara. Taj višak od 70 i nešto miliona, kaže - aha, ima viška ovde, ja ću to da preusmerim na drugu stranu.

Da ne govorim o činjenici da su lažne nevladine organizacije osnivane, gde su dodeljivana ogromna sredstva, ne samo tu, nego to je paleta zloupotreba širom Srbije, od Despotovca, od danas spominjanog Bečeja, od raznih drugih funkcionera žute lopovske vlasti i oni koji su sa njima bili u koaliciji koji su pljačkali budžet i samim tim građane Republike Srbije.

Šta je nama pokazao rad DRI i predsednika koga mi opet predlažemo danas? Da je to jedna institucija koja se, kako vi to ne razumete prekoputa, ne bavi istražnim radnjama, već svojim radom i otkrivanjem takvih zloupotreba, kao što je slučaj Trstenik, daje mogućnost da se ti ljudi procesuiraju, da tužilaštvo koje treba da bude nezavisno i kome je sada novim ustavnim promenama data mogućnost da se time i na takav način bavi otkriju te zloupotrebe, zašto do sada nisu ili u tom vremenu svi otkriveni. Novaković je otkriven, otkriveni su mnogi drugi i naravno stigla ih je zaslužena kazna, ali i čak ne do kraja, već ljude koje su oni podmetali da umesto njih, kao u Trsteniku kada je saradnica od tog nesrećnog predsednika opštine koristila oportunitet i priznala sve ono što joj se stavljalo na teret…

Kako država i društvo mogu tome da stanu na put? Tako što će ovi ljudi koji rade odgovorno svoj posao nastaviti odgovorno da ga rade. Samo u toku prošle godine DRI je imala preko 500 obrađenih slučajeva. Da građani Srbije znaju, u pitanju je budžetsko trošenje sredstava ne samo u jedinicama lokalne samouprave, već u svim drugim povezanim organima uprave koji dobijaju novac, a koji su indirektni korisnici budžetskih sredstava. To je bilo apsolutno precizno i odlično urađeno.

Od 233 izveštaja koji su napravljeni, samo tokom 2021. godine otkrivene su određene zloupotrebe i data su rešenja za mogućnost da se oni isprave, ali šta se dešavalo u vreme kada su prethodnici vršili vlast? Nije bilo nikakvih ispravki. Pojeo vuk magarca, odnosno maca pojela pare, jednostavno milijarde su nestajale i iz džepova građana Srbije koji pune budžetske kase, kako lokalne samouprave, tako i budžeta Republike Srbije.

Jedan savršen metod su uspeli da proizvedu. Naime, nisu imali nikakav Zakon, kao što to postoji danas, o javnim nabavkama, niti poziv za podnošenje ponuda za izvršavanje određenih poslova, kao što je to danas slučaj, već po burazerskoj, dogovornoj i kampanjskoj pljački. Pljačkali su gde god su mogli i kako su mogli, a pokrivali se, ni manje, ni više, nego uredbama Vlade Republike Srbije.

Godine 2005, gospodine Orliću, vi pamtite, verujem to vreme, doneta je Uredba Vlade Republike Srbije zbog jednog ministarstva koje je tada formirano – Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, kako bi desetak ponuđača u Srbiji moglo da radi sve moguće poslove, sve što im je potrebno

Danas je kolega Arsić pominjao deonicu Vranje-Preševo, a evo imamo i slučaj deonice, odnosno izgradnje auto-puta od dela auto-puta ili puta prvog reda od Kragujevca do Batočine. Ta uredba je podrazumevala da niko od njih ne mora da putem javnih nabavki dobije taj posao, već direktno kroz proces ugovaranja, koji je trajao, ni manje-ni više ili kraće nego sazivanje sednice Narodne skupštine. Za dva dana se oglasi poziv, pet dana je rok za dostavljanje ponude, evo te odluke ovde iz 2005. godine i za tri dana se zaključuje ugovor.

Kažu – ugovor male vrednosti, do 20 miliona dinara. Pa tako ovde za taj deo puta, to je bio most na reci Ždraljici tričavih tri miliona i 310 hiljada dinara i svakoga dana odnosno mesečno ko zna koliko takvih ugovora na mesečnom nivou, što je neverovatna razmera pljačke građana Srbije.

Da bismo tome stali na put, naravno, mi želimo i da predstavnici državnih organa ali i visokih funkcija među tužiocima i među sudijama, a verujemo da će ta nova smena generacija iznedriti one mlade ljude koje smo birali na te važne funkcije uspeti da se izbori do kraja sa time, mi moramo ovde javno da žigošemo svaki put kada imamo tu priliku i ove primerke koji su ovde i njihove kompanjone i one koje je možda javnost zaboravila, jer upravo ti, gospodine Orliću, koriste medije koji se finansiraju od njihovih sponzora na način na koji oni misle da će da uruše integritet države Srbije a neće, u to budite sigurni, da optužuju aktuelnu vlast i predsednika Republike za brojne zloupotrebe. Znate, to vređa inteligenciju najnormalnijeg i običnog građanina Srbije, a kamoli nas koji smo svedoci svih vaših pljački.

Mi ćemo odlučno i odgovorno da se borimo protiv toga. Smatramo da je takva borba protiv korupcije stvorila uslove da država Srbija privuče veliki broj stranih investicija, da se otvore nova radna mesta. To je ono što mi treba da ostavimo budućim generacijama. Hvala vam.

Žalosno je i jadno, ali, znate, od jednog miša kao što ste vi, ja bolje nisam ni mogla da očekujem. Ali, vi ste lopovski miš i to je velika razlika.

Vidite, gospodine Aleksiću, u političkom delovanju i u nečemu što neko govori kao pripadnik opozicije nema ničega nečasnog. Ja se politikom bavim 32 godine i 30 godina poznajem Aleksandra Vučića. Taj odnos između mene i njega je naša stvar i kako smo mi to razrešili što vi citirate. Naravno, ovi ljudi ovde koji su oko mene, ljudi koje ste naveli, Siniša Mali, Goran Vesić i još neki su u funkciji odbrane vitalnih državnih i nacionalnih interesa kada je državi najteže i kada je to najvažnije. A vi ste u funkciji denuncijanta, onoga ko ide i olajava svoju državu, svoj narod, koji najgore govori o svom narodu. Zbog čega? Pa, zbog para, gospodine Aleksiću. Vama su samo šuške važne. Bilo vam je važno da tastu uterate 800 hiljada evra, da pokradete jedan samodoprinos, da imate razne druge pljačke i zloupotrebe i sada vi držite nekome moralne pridike.

Znate, neka teška reč ne može nikoga toliko ni da povredi, a pogotovo ljude koji su na visini odgovornog državnog zadatka i koji znaju za šta i kada treba da se bore. Ali, pljačka i lopovluk i te kako mogu da povrede ljude od kojih ste vi oteli. Setite se u to vreme kada ste bili predsednik opštine Trstenik kolika je bila minimalna zarada, kolike su bile penzije, kolike su bile plate, da li ste mogli da ih isplaćujete. Četiri puta ste Aleksiću sebi povećali platu kao predsedniku opštine, u jednoj maloj opštini Trstenik. Niste se tada zapitali da li neka majka ima da kupi svom detetu hleb i mleko, kako žive stari ljudi, da li vam je bolnica puna ili je prazna kao što je bila, da li ima lekova.

Prema tome, kako su vam i rekli još u osnovnoj školi, sedi, jedan, dovoljno od vas danas.

Poštovani predsedniče, gospodine Orliću, dame i gospodo poslanici, kolega Stojanović nije Novi DSS, on je stari DSS. On je bio poslanik u jednom sazivu Narodne skupštine zajedno sa mnom i pomenutim kolegom Arsićem i Bečićem, ali je u tom mandatu DSS, na čelu sa Vojislavom Koštunicom pustila Aljbina Kurtija na slobodu, kao i preko 1.300 šiptarskih zlikovaca, Fljoru Brovinu i sve ostale ubice srpske dece i nejači ine samo to, veću u tom periodu su funkcioneri DSS, zajedno sa ovim žutima se najviše bogatili upravo na Kosovu i Metohiji.

Ja ću vas zamoliti, gospodine Pejoviću, ako možete to retroaktivno da pronađete, pošto kao što je danas pomenula i koleginica Tomić, kao i gospodin Arsić, mi nismo imali priliku da dobijemo završne račune budžeta, da vidite kakva je to razmera destijalne pljačke bila na sudbini našeg napaćenog naroda. Izgradnja nepostojećeg centra, ja mislim da je to bio neki dom zdravlja, jer ta cela dokumentacija je brižljivo prikupljana od tada nas kao opozicionara u Kosovskoj Mitrovici, gde nije napravljen ni kamen temeljac. Pomoć ugroženima na Kosovu i Metohiji, nula dinara, trpali u svoje džepove tajkuni iz te strukture vlasti.

Što se tiče, gospodine Stojanoviću, preambule, to ste lepo počeli da čitate i nemojte da brinete, već je danas i ministar Vesić više puta ponovio, rekao vam je ovde u Skupštini Aleksandar Vučić, ja sam primetila da ste vi držali onu krpu - izdajnik, vi koji ste izdali Srbe na Kosovu i Metohiji, vi koji ste pustili šiptarske teroriste, vi koji niste ništa hteli da uradite. godine 2008. ste ćutali, pa bila bi bruka za čitav srpski narod, taj na Kosovu i Metohiji, da nije bilo nas iz opozicione tadašnje stranke da prikupimo ono malo ljudi ovde da nekako pokušamo da ih utešimo za izdaju koju ste im vi priredili, ova preambula Ustava je napisana i usvojena zahvaljujući tadašnjoj opozicionoj Srpskoj radikalnoj stranci. Vas nije interesovalo ništa u vezi Ustava.

Nisu vas interesovale ni odredbe koje se tiču ni ljudskih prava, ni svega što je važno za ovu državu. Pa čak ste izbegli da to uradite zato što vam to nije bilo bitno. Rekli ste i već pustili Srbe na Kosovu i Metohiji niz vodu kada je ovaj vaš pobegulja Jovanović išao sa Samardžićem na nekakve bečke pregovore. Zamajavali ste narod. Vi ste direktni krivac za sudbinu srpskog naroda, a mi dobro znamo da će predsednik ove države i ova većina u Narodnoj skupštini i Vlada Republike Srbije sve da učine da zaštitimo naš narod. Kosovo je srce Srbije, Kosovo je sastavni deo Srbije i uvek će biti, a vi svoju bruku nikada nećete moći da sperete.

Poštovana potpredsednice skupštine gospođo Božić, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, uvažena gospodo iz nezavisnih institucija, morala sam ponovo da se javim, jer ono vreme koje mi je bilo u prethodnoj replici je bilo kratko da čitav niz izdaje Demokratske stranke Srbije navedem i da napomenem opet da je kolega i tada bio narodni poslanik te poslaničke grupe.

Dakle, 2004. godine, ovako, misliće čovek jedan običan dan, počela je sednica Narodne skupštine, zasedanje. Ne mogu da se setim tačno koje su tačke bile na dnevnom redu, ali uglavnom u trenutku kada smo čuli da je počeo pogrom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da se ubijaju srpska nedužna deca, žene i da šiptarski teroristi imaju nameru da isteraju i poslednjeg Srbina sa vekovne srpske zemlje, javili smo se tada kao opozicioni poslanici da na to ukažemo. Rekli su - zašto dižete paniku, šta vi pričate gluposti? Da li je tako bilo, Arsiću? Vi podbunjujete narod, širite lažnu uzbunu i tako je to sve bilo, gospođo Božić, sa tim nesrećnim DSS-om sve do trenutka dok se nije desila ta 2008. godina. Pre toga zamajavanje, razne deklaracije, rezolucije. Čuli ste i od predsednika Vučića u ovim danima kada je bila tema Kosovo i Metohija da smo kao odgovorni ljudi, iako smo znali da je to samo obično slovo na papiru što Koštunica, Tadić i ostala njihova klika predlažu navodno da sačuvaju južnu srpsku pokrajinu i naš narod tamo. Glasali smo zato što nam je država Srbija iznad svega.

Sada vi imate ovakve neke povampirene likove koji se pojavljuju u tom nekom novom sazivu i pričaju sve i svašta.

Za razliku od vas, kolega, ja nikada i nikoga, a vi ste izdali Srbe na Kosovu i Metohiji, nisam izdala za 32 godine mog političkog angažmana. Ponosna sam na ove ljude u čijem sam društvu. Ovo je moje prirodno okruženje, a vaše prirodno okruženje su Kurti i šiptarski teroristi koje ste pustili na slobodu i svi oni izdajnici sa kojima ste sada u dogovoru i u koaliciji.

Naravno, pošto sam dugo u političkom životu Srbije, imala sam prilike i da budem u mandatima kada je i vaš otac bio narodni poslanik, ali vi ste se tada zalagali za najšire demokratske procese, pa ste krenuli sa prebijanjem narodnih poslanika i ne samo to, znate, obično prebijanje, isključe se kamere, predsednik Skupštine, vaš predsedavajući i jedan i drugi, predsednica Skupštine pošto je žena bila u pitanju i njen zamenik lepo krenu da kidišu ko im ne odgovara u sali, kao kada bi ja sada gospodine Gavriloviću rekla, uvaženom predsedniku Orliću, hajte molim vas, ovaj Gavrilović nešto mi nije simpatičan, ni mio, ni drag, kako je u skladu sa njegovim imenom da ga prebijemo i izbacimo iz sale. Ne, samo to, neko je malo pre pomenuo pa sam razgovarala ovde, neobavezno da kažem, sa kolegom Arsićem, doneli ste Zakon o lustraciji. Takav morbidan zakon, nije vam bilo dosta da nas tučete, da nas izbacujete.

Sve ste vi to radili, znate u kojim trenucima? Mi kažemo da je Vilijem Voker kriminalac, da je izmislio aferu „Račak“, da ga plaćaju albanski teroristi. Jel smo bili u pravu? U tom trenutku, vi kažete, nije tada dobar momenat da više budete u sali, izađite napolje, odnosno da vas lepo prebijemo i da vas iznesemo.

Branili ste Vilijama Vokera. Tako danas branite Kurtija. Tako ste krenuli na predsednika Republike koji se bori svakoga dana za narod na KiM, za narod u Srbiji, za narod ma gde da živi srpski narod da opstane, da ima posao, da imamo investicije i da stvara nešto za buduće generacije.

Šta ste vi ostavili iza sebe, gospodine Gavriloviću? Ostavili ste pustoš, jad, bedu, a da ne govorim o tome da će da vas pamte samo u ovim analima skupštinskim kao neko ko nije ni „d“ od demokratije, već neko ko je gledao kako će u pravom smislu reči da likvidira i da satire svoje političke neistomišljenike.

U tom maniru ste se i vi lično i ovaj ispred vas, i jedan i drugi, razmahali pre neki dan, veliki junaci, pa ćete vi da krenete u sukob, odnosno da linčujete fizički Aleksandra Vučića.

Prošlo je to vreme. Ovde ćemo da vas držimo ko malo vode na dlanu. Što više pričate, narod vidi kakvi ste i nikada nećete moći da dobijete ni minimalnu više podršku da budete u parlamentu, a kamoli vi više da vladate, jer sve što ste uradili, uradili ste da buduće generacije ima da ispaštaju. A mi smo uspeli i naš predsednik u proteklih 11 godina mnogo toga da ispravimo. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine gospodine Orliću, poštovana ministarko gospođo Popović, dozvolite mi da, pre nego krenem da govorim o ovim važnim temama, gospodine Orliću, izrazim najviši stepen divljenja prema vašim demokratskim načelima i načinu na koji vodite odgovorno Skupštinu.

Naime, kada su ovi prekoputa, koji su malopre neartikulisano reagovali na izvanredan govor kolege Rističevića, bili na vlasti, nama nije palo na pamet da se tako ponašamo. Mi smo imali takve situacije da nam je policija upadala, da su nalagali tim policajcima da se gase kamere, da nam se zavrću ruke, da se šutiramo u stomak, da nam se oduzima reč kada uopšte nismo za govornicom, da se izbacujemo sa sednice i onda kada nisu prisutni poslanici.

Zamislite vi sada kada biste vi kao predsednik Skupštine, što, naravno, vama nikada ne bi palo na pamet, čitali spisak i kažete – oduzima se reč i izgovarate imena ljudi koji nisu u sali? Dakle, to je zaista jedan najveći stepen, moram da kažem, političke, ili kako god, šizofrenije kod tih ljudi.

Što se tiče osobe koja je govorila pre mene, ja zaista nisam Dejana Vasić da vraćam ljude u vinklu, ali ja moram da ispričam moje lično iskustvo sa tom damom koja je vama rekla da predsednik Republike nekome namiguje. Ja ne znam šta je ona priželjkivala njegovim prisustvom, ali moje iskustvo je takvo da je na moje „dobar dan“, evo, gledaju građani Srbije, stručno lice, ne znam da li još ima stručnih, osoba meni kaže: „Gospođo, vi ste kriminalac“, meni kaže da sam ja kriminalac, „vi ste deo jedne organizovane kriminalne grupe“.

Znate, toliko dugo obavljam ovaj posao i u javnom životu sam i ne mogu da verujem… Nisam zaista mogla da verujem. To mi se nikada nije desilo da imam nekakvu reakciju nekoga kome najkulturnije i najnormalnije kažem – dobar dan.

Gospodine Orliću, jeste danas nedelja i mi smo odgovorni ljudi. Ja sam i kao opozicionar, naravno, treba da se radi, bila odgovorna, isto tako i moje kolege koje su nekada bile opoziciji, da radimo i subotom i nedeljom i noću i danju zato što su državni interesi najpreči, ali ja zaista nisam neko ko može da određuje uloge u cirkusu. Danas je nedelja. Možda negde radi cirkus. Prekoputa sebe vidim kandidata za gutača vatre, za hodanje po žici, ženu zmaja, ukrotitelja lavova. Šta hoćete od mene? Da vam ja dodeljujem uloge i poslanici Srpske napredne stranke? To morate sami da odredite, a ovde se danas razgovara o vrlo ozbiljnim temama.

Gospođo Popović, kad je donet Ustav 1990. godine i kada je obnovljeno višestranačje u Srbiji, mi smo tada ustanovili načela koja nisu postojala ranije pod komunističkom vlašću. Prekinuto je sa društvenom svojinom, uvedeno je višestranačje, garantovala se stalnost sudijske funkcije, ali ono što nije bilo dobro tada u tom Ustavu i što je ispravljeno donošenjem Ustava 2006. godine, to je da Ustavom iz 1990. godine nije izvršena striktna podela vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu.

Uradilo se to na jedan drugačiji način, kroz zakon koji je to garantovao i zakon koji je državne organe uredio tako da se zna šta radi sudska, šta izvršna, a šta zakonodavna vlast i naravno to je ispravljeno Ustavom 2006. godine.

Demokratska stranka je pravila apsolutni bojkot donošenjem Ustava 2006. godine, svedok sam toga, i ne samo to, već katastrofalna rešenja koja smo mi jedva uspeli pod pritiskom i snagom kao opoziciona stranka da ispravimo, njihova rešenja i predlozi bili bi fatalni po ovu državu. Naravno, oni ne bi imali većinu da za to glasaju, ali u mnogim segmentima su pokazali da i tada, a to je i bila nekad Demokratska stranka gde je ovaj jedan bio levo smetalo i večiti savetnik, koji ih sada predvodi, dakle nije usudila da uradi ono što je za državu potrebno.

Godine 2006. je izvršena ova neophodna podela i već 2007. godine je Venecijanska komisija dala svoje mišljenje i još tada rekla da reforma pravosuđa koja treba da usledi i samostalnost sudske vlasti, što je srž ustavnosti jedne zemlje, to je valjda produkt sigurnosti građana, a na kraju krajeva i civilizacijska tekovina, nije uspostavljena zbog toga što nije odvojena sudska grana vlasti da bude potpuno nezavisna.

Vi ste to sada uradili, odnosno Vlada Republike Srbije, građani podrškom na referendumu prošle godine u januaru, ja im se zahvaljujem zbog toga. Ja tada nisam bila ni funkcioner, ni poslanik SNS ali sam kao građanin vodila aktivno kampanju na društvenim mrežama da taj referendum uspe i on je besprekorno uspeo.

E sada, šta je prethodilo i tom Ustavu i donošenju ovih i ovakvih zakona? Ono što mi i dan danas, a vi ste svesni toga ne možemo do kraja da iskorenimo. Ja zaista neću iz korektnosti prema obavljanju vaše visoke funkcije da govorimo o pojedinačnim imenima, restovima DOS lopovske vlasti, ali moram da napravim jednu digresiju i da podsetim građane kako je sve počelo.

Dakle, počelo je tako što su posle petooktobarskih, onih kažu promena, ja kažem puča, krenuli sa uništavanjem srpskog pravosuđa. To je bilo pre ove fatalne reforme 2009. godine kada je otpušteno 900 sudija, što kažu na pravdi Boga, preko noći objavljen spisak i mi smo svedoci toga da su mnogi ti ljudi zbog stresa izgubili svoje živote i da su se mnogi razboleli i kako su oni to uradili. A način o kome je govorio gospodin Jovanov juče je zaista apsolutno tačan i ja samo moram da to dopunim zato što je osim ovog predsednika opštinskog odbora DS iz Vlasotinaca koji je stavio pečat opštinskog odbora DS, zamislite čuda da to bude onako potvrđeno, da su to ti kandidati koji ispunjavaju njihove kriterijume, pečat stavio i predsednik opštine, opštinski pečat, opštine Vlasotince, izvesni Srđan Šušulić, mislim da se tako prezivao.

A kako su oni dobijali informacije koga oni treba da kadriraju? Upravo preko ovog nesrećnog „žutog primerka“ i njemu sličnih. On je bio potrčko tadašnjeg direktora BIA Saše Vukadinovića, koji je, gle čuda, njegov zemljak iz Kruševca, pravili su liste i spiskove od opštine do opštine.

Šta je bio kriterijum? Evo, to je apsolutno ustanovljeno i to su ljudi, nažalost, sudije koje su ostale preko noći bez posla iz Društva sudija dokumentovali, doneli kako je to bilo. Kaže – ako je okoreli neprijatelj DS, on ne može nikako da bude izabran ni na jednu funkciju. Ako je onaj koji je godinama pružao besplatnu pomoć DS, znači svima ovima koji sede ovde i koji su bili ili na nekoj funkciji ili obični članovi i supružnici tih istih, oni mogu da budu izabrani.

Koga su izabrali posle 2000. godine? Nesrećnog Majića, Vukčevića u Specijalno tužilaštvo i što je najgore od svega, a to niko nije do sada u raspravi pomenuo, a ja hoću, kako je počela kriminalizacija ovog društva? Oni optužuju nas da smo mi nekakvi tajkuni i da štitimo tajkune. Najveće lopove ste vi proizveli u ovoj državi.

Oni su preko noći smenili ženu koja je bila predsednik Privrednog suda, Milenu Arežinu, samo zbog toga što je bila član Savezne izborne komisije, nisu im odgovarali rezultati. Na kraju krajeva, oni nisu imali ni zapisnike da dokažu tu svoju pobedu, pa su išli po tu pomoć u drugu stranku.

Tako da je bilo jasno da ono žele da sva preduzeća u kojima su naši napaćeni radnici radili, očevi i majke mnogih mojih mlađih kolega preko noći zatvore, da ih kupe za bagatelu i gle čuda, postavili Gorana Kljajevića koji je bio, da li je tako, predsednik tog Privrednog suda.

On je izmislio poseban, nepostojeći institut u pravnom sistemu ove zemlje, tzv. „predlikvidacioni proces“ i bio je čovek ekspert za stečajeve. Preko noći uvede stečaj, predlikvidacioni proces i tako propadne. Znači, pljačka se „Geneks“ i sve redom, a da ne govorim o činjenici da su njihove sudije upisale Milana Panića kao vlasnika jednog dela „Galenike“. Da li je istina to što ja govorim? Jeste.

Da li je istina da su takvom pljačkaškom privatizacijom ostavili 400 hiljada ljudi bez posla i vi imate sada glas da dignete, kako vas nije sramota da se bilo ko od vas javi, da bilo šta priča? Vi, koji pripadate stranci Vuka Jeremića, da podsećam na njegove kriminalne aktivnosti? Oduvek je imao takve ambicije. Prvo, iz takvog je porodičnog miljea, znate? Navikli su da otimaju, da pljačkaju, da kradu i kao malog dok je bio u onim „špilhoznicama“ ili već kako se kaže, kažu – jednog dana kada porasteš, ti ćeš da budeš jedan bogati pljačkaš i krenuo je tim putem. Lepo čovek sebi pribavio pare dok je bio ministar savezni ove države, pokrao je sve što je mogao u ministarstvu i izdao ovu zemlju, lično se zalagao i zvao ministre iz Putinove Vlade da Rusi ne stave veto na priznanje tzv. „države Kosovo“, na čemu su mu se posle onog katastrofalnog pitanja u Međunarodnom sudu pravde odlično Albanci zahvalili i to na srpskom jeziku u njihovom mediju „Ekspres“ i napisali „Hvala Vuče“. I vas nije sramota da nama bilo šta prigovorite?

Da li vi razmišljate o tome kako će vas da gledaju buduće generacije? Kako na vas gledaju građani Srbije? Kako ovaj lopov iz Novog Sada, pa ja te Boro najbolje poznajem, najduže sam bila sa tobom u političkom aktivnom životu pored gospodina Jovanova i gospođe Pilje u pokrajinskom parlamentu ili u Vladi. Ne da si krao, nego si otimao. Što je najgore od svega, ljudi koje si ti nagovarao na takve kriminalne radnje sada ispaštaju i ispaštali su zbog tebe.

Imali smo ovde obraćanje jednog, jednu perjanicu valjda advokature u Srbiji, čovek blage veze nema. Prvo, ne zna ništa o političkom sistemu ove zemlje. Izgleda da nije čitao ni ove zakone i kao neko ko se zalaže za demokratiju u ovoj zemlji, oni stavljaju primedbu na ovaj set zakona za koje ste vi dobili najviša priznanja od Venecijanske komisije. Oni smatraju da je to neki sistem, valjda su i oni iz takvog porodičnog miljea, i dalje socijalističkog samoupravljanja, i da glas građana treba da bude preslikan na način izbora sudija. To je nemoguće.

Da li ste vi svesni toga da upravo ovim što je gospođa Popović uradila i Vlada Republike Srbije, država Srbija je danas na izvestan način istorijsko preklapanje završila i sa Sretenjskim ustavom koji je donet u Kragujevcu 1835. godine. To je prvi Ustav Srbije i prvi Ustav gde je jasno odvojena nadležnost tri grane vlasti, sudske, izvršne i zakonodavne.

Vi to ne razumete i vama nema pomoći, ali zbog toga moram da navedem još neke slučajeve. Kako je to moguće, gospodine Orliću, da nam predavanje drže ovi ljudi koji su kroz reizbor tih sudija postavljali ljude koji su krali po odrešenim fabrikama? Znate, oni su doneli, sećam se, podsetiće me kolega Arsić, mada nije ovde, prvi zakon da sudija ne može da bude izabran na sudijsku funkciju ako je odslužio više od šest meseci pravosnažne kazne zatvora.

Jel tako, gospođo Popović, to je bio njihov zakon početkom 2000. godine? I oni nađu nekoga koga su preko svojih kriminalnih veza u sudstvu oslobodili, taj pre toga opljačkao fabriku u Vladičinom Hanu, Surdulici, i kažu – e, sad ćeš ti da budeš sudija i da radiš za nas. Jel ovaj Kljajević i vaša DOS-ovska klika, vi iz Demokratske stranke, vi ste imali apsolutno razrađeni sistem. Evo kako – izaberete sudsko veće za ne daj bože, ako nešto krene po zlu, pa ovaj koji je opljačkao tu fabriku, koji je to kupio za bagatelu, ako padne u šake nekome, automatski bude oslobođen. Na isti način biste vladali i dan-danas. I naravno, što kaže kolega Vujačić, još gore.

Srećom, Srbija je danas jedna uspravna zemlja, zemlja u kojoj će da se poštuje apsolutno svaki član zakona, pre svega Krivičnog zakonika i svaki član zakona prema kome će se odgovorno birati ljudi na najviše sudijske odnosno pravosudne funkcije.

Vidite, za razliku od njih, gospođo Popović, dok nisu doneti ovi zakoni, evo, mi smo imali izbor sudija jesenas, jel tako, u dva ciklusa, jasno stoji ko su ti ljudi, koliko godina su studirali, koji je prosek studiranja, kakve su im moralne i druge karakteristike i osobine, a u njihovim apsolutno nije bilo jedne jedine reči, već samo podobnost, odnosno pripadnost žutoj tajkunskoj koaliciji i Demokratskoj stranci i DOS-ovskim strankama na vlasti.

To je čak išlo dotle da je Boško Ristić, taj bahati predsednik Odbora za koga tačno reče Arsić da mu je svaki put kad je neko tražio da se sastane sa njim morao da da najmanje 200 evra, u trenutku kada su donošene takve odluke, na osnovu izveštaja BIA-e, Vukadinovićeve, i opštinskih organa Demokratske stranke, jednom prilikom rekao na sastanku Visokog saveta sudstva – aha, ako vi sad ovo snimate, ko su ti kandidati, ako se recimo neko pobuni na toj sednici, ja neću prisustvovati na toj sednici.

Prema tome, bolje bi vam bilo da ćutite, da učite, da se malo primirite, da budete civilizovani. Ono što ste uradili pre neki dan je…

(Ivana Parlić dobacuje.)

Gospođo, stvarno ne mogu u vinklu da vas vraćam, vi vidite kako ćete, moje je da pokušam da vam objasnim da budete koliko-toliko pristojni i normalni.

Što se tiče ovih zakona, apsolutno sam sigurna, gospođo Popović, jer vi vidite, kad se sve ovo pogleda, koliko je to trnovit put, što u njihovu glavu ne ulazi, što oni ne mogu da shvate, zato sam se vratila na Ustav iz 90-te godine do današnjeg dana, mukotrpno je sve to bilo.

Zbog svih tih ljudi, zbog budućih generacija, uverena sam i videla sam na osnovu prethodnih ciklusa izbora sudija, po svim kvalifikacijama i karakteristikama, da će oni zaista biti u pravom smislu reči pravosudni stub i oslonac ove zemlje, u koje će građani da imaju poverenje.

U ovakve, niko nikada neće imati nikakvo poverenje. O cenzusu i visini cenzusa će da se razmišlja, ali te prevare i sve te laži i obmane, to sve pada u vodu pred ovakvim argumentima i pred činjenicom da je odgovornost i politika koju vodi SNS i ova država, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, nešto što u svakom trenutku i svakoga dana ulica sve veću sigurnost kod građana Srbije. Hvala vam.

Repliciram gospodine uvaženi predsedniče Skupštine, mlađem referentu iz DS, Zoranu Lutovcu, da mu objasnim, kaže ne zna gde sam bila. Evo da objasnim.

Dok ste vi bili levo smetalo u DS i ovu zgradu mogli da vidite samo na razglednici, eventualno ako vas uvaženi, moj bivši kolega Dragoljub Mićunović pozove pa dođete ovde, ja sam ovde bila poslanik u Veću građana Savezne skupštine 1996. godine, izabrana u izbornoj jedinici 16 Kragujevac, u skoro poluvećinskom sistemu. Jeste bio proporcionalan, ali sa mojim imenom na glasačkom listiću iz stranke kojoj sam pripadala.

Prema tome, nemojte te sitne trikove gospodine Lutovac. To što sam malopre rekla Stefanoviću da ćuti i da uči, evo vama ću reći pričajte, ali učite nešto. Naučite čoveče za toliko godina osnovne stvari. Vi ste došli u Narodnu skupštinu, a čitate kao deca u školi neke napisane govore.

Očekivala sam od vas gospodine Borko, uvaženi kolega da ćete ipak da mi se zahvalite. Sada se junačite ovde, a na Odboru za spoljne poslove, kada vam lepo objašnjavam što vi ne znate o pojedinim odredbama zakona, o Vladi, o Ustavu, o Zakonu o spoljnim poslovima, vrlo ljubazno mi se zahvaljujete. E sada, pošto ste vi to sve prekršili, takva vam je i sudbina trenutno predsednika Odbora za spoljne poslove, videćemo dalje. Ako budete dobro naučili, razmislićemo mi iz vladajuće koalicije kakav će vaš dalji tretman da bude.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, ministre Martinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, pre sat vremena jedan predstavnik, šef poslaničke grupe iz dela opozicije je izrekao nešto zbog čega je trebalo i da se reaguje. Naravno, vi to ne možete sa tog mesta, ali moje je da upozorim da je to što je on rekao podložno Krivičnom zakoniku Republike Srbije, proverila sam sa čuvenim advokatom, gospodinom kolegom Vujčićem, član 343. stav 2. Krivičnog zakonika, jer ono što oni rade i što šire lažne vesti, njihovi tajkunski mediji „Junajted grupe“, to je jedan aspekt. Ali ovde širenje panike i to što je taj nesrećni poslanik rekao kako ljudi padaju i takve stvari, videćete u stenogramu, je nešto što zaista podleže Krivičnom zakoniku kao najviši oblik širenja panike u Republici Srbiji.

Videli smo na kraju, što je ministar lepo i objasnio, gospodin Martinović, da je država Srbije kao odgovorna zemlja po direktivama koje poštuje a koje su ustanovljene, evo, neke primere iz Srbije za vreme vlasti ovih žutih je izneo kolega Jovanov, ali toga je bilo i 50-ih godina u Srbiji, to se desilo u institutu Batut, u Italiji 70-ih godina i baš zbog toga je odgovorna vlast i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo građevine i saobraćaja i zaštite životne sredine sa našim ministrima u situaciji koja je zadesila Pirot i tog nesrećnog događaja reagovala kako treba.

Ali, vidite da tog poslanika sada nema. On je rekao nešto što je čista laž, u najvećem procesu širenja panike, još toliko gluposti, optužbi i nema ga u direktnom prenosu. A žale se, evo, čitavo vreme slušamo po ovoj tački dnevnog reda kako ih nema.

Ja sam proverila kod naših saradnika u poslaničkoj grupi, zamolila sam ih da pogledaju, od ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije propustili su da govore najmanje 600 minuta. Podneli su amandmane, 300 njihovih amandmana je bilo u pravnom prometu i na dnevnom redu, kao što je sada, oni su jednostavno napisali šta su napisali, naravno, moram i da kažem i da podsetim da im je nekoliko desetina zbog toga što nisu znali da napišu amandmane odbačeno, to je uradio nadležni odbor, ali oni koji su bili predmet rasprave, nisu iskoristili.

Sad bi im Đilas izračunao koliko to para vredi. Ako je to 600 minuta i ako je prosek sekunde RTS-u, evo, ja to znam iz turizma da je prosek za neke avio-kompanije 64,7 evra, dva miliona i 300 i nešto hiljada evra. Toliko ste vi potrošili bezveze. Niste, a bili ste u mogućnosti da budete u direktnom prenosu na RTS-u. Ali im je sve dozvoljeno. Dozvoljeno im je da imaju slobodu izražavanja, misli kakva god da je, promovisanje nečega što se više ne zna šta je i u kampanji za izbore, i predsedničke i parlamentarne, gostovali su njihovi lideri na televizijama ili već koga su oni odredili u emisijama na RTS-u.

Šta smo to mogli da čujemo? Mržnju, protiv Aleksandra Vučića, optužbe za nešto što nije. Fokus ima je uglavnom bio Aleksandar Vučić, naravno, kao čovek koji ima najviši politički autoritet i koji je bio nosilac naše republičke liste i kandidat za predsednika, koji je ubedljivo pobedio u prvom krugu sa 2.400.000 glasova, ali programa nigde. Jedan je gostovao, znate ga, onaj koji je proneverio ogroman novac i o kome je, baš je kolega Martinović učestvovao sa mnom u selekciji tih depeša, „Vikiliks“ mnogo napisao kako je prao pare kao ministar spoljnih poslova, pa razne njegove druge afere. Kada je dobio priliku da gostuje na RTS-u, isključivo samo o njegovoj frustraciji i mržnji prema Aleksandru Vučiću, upoređujući ga čak da ne kažem sa kime.

To su radili neki vaši vajni intelektualci na drugim televizijama, ovim tajkunskim za koje tražite petu frekvenciju i mi smo mogli da vidimo šta je vaš cilj i program. Čitavo jutro u direktnom prenosu na RTS-u bezuspešni performansi. Ovaj ko im je to režirao, pa ja sam se i začudila da to kratko traje. Verujte, njegove drame obično traju tri, četiri sata. Valjda indisponiran što je dobio opomenu je otišao, ali toliko je to bilo nevešto, ponovljeno pet hiljaditi put i vi im lepo, sasvim mirno i staloženo kažete da pričaju o onome za šta su pisali amandmane, ali oni ne znaju ni šta su napisali, niti govore o temi dnevnog reda.

Šta njih zapravo boli? Boli ih što nisu imali priliku da na RTS i u onim emisijama koje su dobili, kada su gostovali predstavnici SNS u izbornoj kampanji, kažu i da se pohvale bilo čime: da su u vreme svoje vlasti napravili puteve, da su izgradili fabrike, da su podigli škole, da su zaposlili ljude. Ne, nisu imali odgovor na utemeljenu argumentaciju naših kolega, i to su uglavnom bili mladi ljudi koji su sada ovde poslanici u našoj poslaničkoj grupi, koji su ih razvaljivali na tim duelima na RTS, govorili im istinu: da su 400.000 ljudi otpustili sa posla, da su uništili toliko porodica, da su za vreme „Sablje“, pošto smo malopre čuli o nekakvim odštetama ovde, protivzakonito i protivustavno uhapsili, priveli, kako god hoćete, u sred bela dana, noću 11.000 ljudi i dan danas isplaćuju astronomske cifre za to.

U vreme njihove vladavine na RTS su veličani poslovi sa zemunskim klanom. Jel tako bilo, kolega Martinović? Posle kada im se to obilo o glavu, kada ih je nadvladala mafija koju su oni izmislili, morali su da gledaju na toj istoj televiziji gde se krije Đura Mutavi. Možda ga i Milivojević zna, on poznaje takve likove ili ih je poznavao u to vreme, jer svi oni od predstavnica DOS-a imali su zadatak da prenose određene poruke sa najvišeg vrha državne vlasti pripadnicima zemunskog klana, da sa njima ugovaraju poslove, da sa njima sarađuju. Toliko je bio bahat vođa zemunskog klana, gospodine Orliću, da je on svakoga dana mogao da pozove telefonom tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i da mu kaže – e, brko, mogu da dođem da ti malo isečem brkove. Možete vi da zamislite kakva je to vlast bila: da su pripadnici najviše Uprave kriminalističke policije sarađivali sa njima, pripadnici BIA i oni nama nešto pričaju.

Aleksandar Vučić, kao tada opozicioni političar, je non-stop pozivao i govorio o svemu onome što se dešavalo i zahtevao je da se otkriju ubice i generala Buhe koga su ubili samo zbog toga što je izneo u javnost ovo o čemu ja sada govorim.

Dakle, ti ljudi nemaju ni program ni politiku kojom bi da se kandiduju, jer u njihovim redovima sedi jedan drugi „solunski proces“, čovek koji je zaista ukinuo zakon fizike, koji je dokazao da može u isto vreme da se bude na dva mesta, ali mi to kažemo onako – eto, glasalo se sa njegovom karticom. Zamislite to licemerje i oni nama spočitavaju da ovde nema demokratije i da se ne radi po Poslovniku, da se ugrožena njihova prava. On je nagovorio ženu koja je radila u Vladi Republike Srbije, koja je sedela tik iza ministra rada, da glasa njegovom karticom, i to nije bilo bilo kakvo glasanje u pitanju. Glasalo se o Zakonu o radu zbog kojeg se bila podigla čitava Srbija, radnici, ljudi koje su ostavili preko noći bez posla, jer je taj famozni član zakona za koga se glasalo tom čuvenom karticom iz Soluna predvideo, a oni su to brzopotezno sproveli da direktor DOS-ovskog preduzeća, koje su oni postavili posle petooktobarske revolucije ili već kako god, može da u jednoj danu da otpusti koliko god hoće radnika.

Žalosno je što mi imamo, ali je i za državu žalosno što je tako neodgovorna opozicija i što tako govori o svom narodu, o legitimno izabranom predstavniku i nosiocima najviše državne vlasti koje se neprestano bore za državu i narod.

Malopre, evo i završiću time, smo mogli da čujemo – zamislite, vi ništa ne ulažete u železnicu. Ono što je država počela da radi i Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem je projekat obnavljanja železnice posle 70 godina i taj projekat je vredan tričavih, eto, šest milijardi evra, to je za početak, što vi nikad niste pomislili nijedan jedini evro da ulažete u železnicu, u auto-puteve, u putnu infrastrukturu.

Pošto će danas na jednoj od informativnih emisija RTS svakako da bude jedan od priloga iz Skupštine Srbije, ja mogu toplo da im preporučim, pošto uz taj prilog obično ide neki naslov, zbog ovoga što su danas radili, zbog tako neodgovornog ponašanja i zbog pet hiljada puta ponovljenog performansa, mogu slobodno da napišu „ponovo radi bioskop“ koji oni sprovode ovde. Hvala.

Gospodine Orliću, ja samo mogu da kažem da je ovo sramota što smo čuli. Koleginica je pokazala da nju ne zanima sudbina našeg naroda na Kosovu i Metohiji, ali to smo videli svih ovih dana kada su toliko brinuli za zdravlje Rade Trajković i njene ćerke, kada su promovisali politiku Kurtija ovde u Skupštini. Neverovatno da takav stepen, da li gnušanja, ne znam čega, prema sopstvenom narodu neko može da pokaže.

Da još bude gora stvar, osoba koja je to izgovorila je pokazala i najviši stepen licemerja, jer je ona valjda kao novinar RTS-a bila autor nekih emisija da se tobož brinula za narod na Kosovu i Metohiji.

Taj narod dole 17 dan danas se bori da očuva svoje pravo. Ljudi, deca koji tamo žive pod terorom šiptarskih terorista, predvođeni Kurtijem, i onim što oni rade, pokušavajući da proteraju srpski narod sa severa Kosova i Metohije, njih ne zanima.

Zanima nas i zato ću iskoristiti, gospodine Orliću, priliku da pozovem sve svoje sugrađane da sutra u Kragujevcu u 13.00 časova dođu u centar kod „Krsta“, gde ćemo mitingom podrške dati veliku podršku našem narodu na barikadama.

Predaja nije opcija. Živela Srbija! Uvek ćemo se boriti za naš narod na Kosovu i Metohiji.

Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine ministre Martinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, videli ste kao odgovoran čovek i kao predsednik Skupštine koji zaista na pravi način predstavlja, u demokratskom smislu, i čovek koji hoće da pomogne ovima iz opozicije da se pripreme za sednice i da na vreme dobiju akta, da oni, nažalost, ne znaju ni šta je na dnevnom redu.

Juče smo mogli da čujemo prvo Mariniku Tepić na televiziji, pa onda na konferenciji za novinare. Ona kaže, onda je to ponovio i Borko Stefanović, pažljivo sam pratila njihova izlaganja, da mi ovde danas usvajamo budžet REM-a koji će da košta građane Srbije 400 miliona evra iz budžeta. Pa, oni ne znaju, mučenici, ni kako se REM finansira i da je to nezavisno regulatorno telo, da oni dobijaju novac od emitera. Znate, takvi ljudi pokušavaju već toliko vremena, a juče i danas pogotovo, da govore o medijima, kakva treba da bude uređivačke politika RTS i drugih medija u Srbiji, a da elementarne stvari ne znaju.

Drugo, gospodine Martinoviću, vi kao dugogodišnji i zaista poslanik koji je doajen skupštinskog parlamentarizma znate da je u Srbiji, u demokratski uređenoj zemlji u kojoj je najviši stepen medijskog pluralizma, danas dostupno 2.400 medija. Koliko je njihovih, to ne možemo da prebrajamo.

Gospođa koja pokušava nešto da dobacuje je u sred kampanje za izbore vodila kampanju kao jedan od urednika zaposlen u RTS. Ona je sad tamo na „stend baju“, zamrzla radni odnos, dvostruka ličnost. Malopre se prepoznaje kao novinar RTS-a, a sad hoće da govori kao narodni poslanik. Odlučite, gospođo, šta ste vi, zaista.

Oni pokušavaju da objašnjavaju danima, a to su pokušali na vrlo vulgaran, nepristojan način, i gospođi Oliveri Zekić na sednici Odbora za kulturu i informisanje šta je sloboda medija, kako treba da se dobijaju nacionalne frekvencije, koji su kriterijumi. Znate, po njihovim kriterijumima i te televizije, „Nova S“, za koju traže tu famoznu petu frekvenciju, kriterijum je da se veliča Kurti. Oni njemu tamo ne govore Kurti, oni kažu Kurtiša. Tepaju mu. Ujutru se razgibavaju mozgovima, pa posle toga kreću sa drugim tepanjem. Tepaju najvećem ološu, izdajniku, izvinite, ja to moram da upotrebim, gospodine Orliću, jer jedina ja lično poznajem, odnosno poznavala sam tu nesrećnu Radu Trajković 30 godina koja je u službi šiptarskih terorista, Aljbina Kurtija i svih neprijatelja Srba. Juče su je ceo dan branili. Na taster, na dugme javili su - danas branite Radu Trajković. Onda sledećeg dana, evo novi dan sednice – napadajte Zvonka Veselinovića, Milana Radojčića, sve Srbe koji su na barikadama i onda se pojavljuje, o čemu su govorili kolega Jovanov i ministar Martinović, Kurtijev poslanik koji pravi, odlaze dalje, listu za odstrel na kojoj su Andrej Vučić, Danilo Vučić, Radojičić, Veselinović i svi ostali časni Srbi. Vi da govorite o tome ko je korumpiran, a sve ste pokrali što je moglo da se pokrade?

Juče je pominjao ovaj, neko kaže „primerak“, ali ajde, nije ni njemu lako, šta će, nije ni on kriv, kaže – usvojili ste Zakon o zaštiti životne sredine 2011. godine. Šta ste uradili posle usvajanja tog zakona? Krenuli sa kampanjom „Očistimo Srbiju“. Kako je to izgledalo? Očistili ste budžet vi žuti iz DS. Jedan ministar je svojoj porodici gurnuo u džep, ja mislim, 27 miliona dinara. Izrada sajta za čuvenu kampanju „Očistimo Srbiju“, što znači pokupimo sve pare iz budžeta, koštala je tričavih 30-40 hiljada evra i, zamislite, vi se usuđujete, kao izdanak tog zla koje je upropastilo Srbiju, uništilo fabrike, ostavilo preko 400.000 ljudi bez posla, da ovde nama govorite o demokratiji.

Odlazite dalje i mešate babe i žabe i kažete – danas ćemo malo, iako to nije na dnevnom redu, i o novom zakonu o policiji koji je u pripremi. Vi to da pričate. Vi koji ste naložili policiji da na mitingu prilikom odbrane, a to ste uradili na način na koji vam je diktirano spolja, uhapsili Radovana Karadžića, na velikom narodnom mitingu naterali policiju da prebijanjem mučki ubiju Ranka Panića.

Šta ste posle toga radili? Zlostavljali narodne poslanike u Skupštini. Jeste li videli kako to šarmantno radi kolega Orlić, predsednik Skupštine? Kaže vam, edukativno deluje na vas, pa nekada kao psihijatar, kao psiholog, vratite se na mesto, sedite, molim vas, izvinite, gospodine Orliću, a znate kako je o izgledalo u njihovo vreme? Ja barem imam dugačak opozicioni staž. Podignete Poslovnik, odmah policija ulazi unutra, kreće na vas da vas tuče, da vas iznosi, ali to čak nije ni smešno. Bio je kolega Arsić sa mnom i pored mene. Godine 2002. sam nažalost morala na konferenciji za novinare da pokazujem modrice po svom telu od policije koja me je tukla u Skupštini Srbije, a kada sam reagovala samo zato što je u tom trenutku predsedavajuća izbacivala sa sednice poslanike koji nisu prisutni u sali. Gde je vaš mozak? Kako vi uopšte smete da pominjete bilo šta, slovo D od demokratije?

Pokušali ste jednom kampanjom koja je huliganska da, a pogotovo vi koji kažete – mi se razumemo u medije, pa mi smo neki novinari, pa tako napadate gospođu Zekić, ne proteklih šest, sedam meseci, nego godinama to radite, i to vršite takav napad na ženu koja ima, pre svega, najviši stepen znanja kada je novinarstvo u pitanju, objektivno nastupa, lepo vam je objašnjavala posle svake sednice REM-a kako se dobijaju frekvencije, šta treba da ispunite. Vi kažete – a, ta naša tajkunska televizija ispunila je sve uslove. Koji su uslovi ispunjeni? Da se blati legitimno izabrani predsednik države, da se napadaju njegova maloletna deca, da se članovi porodice, da se veliča Kurti, Rada Trajković? To u Srbiji više vi nikada doživeti nećete. Zato što je ovo uređena zemlja i jasno se zna kakva je procedura za sve, pa i ta koja je poštovana kod dodele koja je nedavno bila za ove četiri nacionalne frekvencije.

Drugo, gospodine Martinoviću, ja sam zaista juče bila zapanjena. Videla sam da ste vi reagovali, podsećajući ih na taj deo njihove biografije, kada su počeli da se žale svi ovde prisutni kako ih nema dovoljno na RTS-u. Kako ih nema? Pre 15 dana je završen drugi ciklus serije „Klan“. Svi ste u toj seriji bili, apsolutno svi. Znači, serija koja je rađena po vama, likovima koji su izmislili zemunski klan, ko ih je finansirao, a posle vam je to obilo o glavu zato što se mafija koju ste vi izmislili okrenuli protiv vas i ubila premijera ove zemlje.

Prema tome, davali ste im poslove, sa njima pravili razne dilove, promovisali ih, jel tako bilo? Sad vam je to sve došlo na naplatu zato što narod zna ko ste i šta ste i posle sledećih izbora, dame i gospodo iz opozicije, vi ćete biti na nivou statističke greške, a narod Srbije će da glasa za Vučića, za časne Srbe sa Kosova i Metohije i za sve ljude kojima je otadžbina, Srbija u srcu za koju će, kao mi poslanici ovde, da se bori baš kako to znamo i umemo i retorički i na svaki način da podržavamo naš narod. Živela Srbija.

(Dragana Rakić: Replika.)

(Tatjana Manojlović: Replika. Pomenula me.)

(Nebojša Novaković: Poslovnik.)

Prvo, znate, morala sam malopre da govorim o ozbiljnim stvarima, a sada ću da repliciram gospođi. Nisam stigla da vam kažem za ovaj vaš govor koji ste napisali kao u osnovnoj školi. Pratila sam zaista, a to je stvarno bilo tolio smešno da nisam mogla ni da pominjem ništa iz vašeg govora. Imala sam priliku jer sam odmah govorila posle vas.

Što se tiče sada toga što ste izgovorili, to ništa nije bezazleno. Neko kaže ovde da ste vi po prirodi agresivna žena, pa svašta sam čula, razne interpretacije, moguće da je to tako, ali to je vaš problem lični i vi ćete nekako da ga rešite ili nećete.

Ali, problem vaše politike da je ona agresivna, osvetoljubiva, probali ste, 2000. i 2001. godine, jel tako gospodine Martinoviću, sa famoznim zakonom o lustraciji da nas vešate o luster, valjda šta ste hteli, sve ljude koji su branili Srbiji i koji su se borili za državne i nacionalne interese.

Sada, jedan vaš je rekao, takođe miljenik na ovoj tajkunskoj televiziji, kao on je visoki intelektualac, da mu ne pominjem ime, jer stvarno je dno dna, kaže – znate da nas je nas stotinak 5. oktobra u obračunu sa njima stradalo mnogo bi drugačije bilo, pa, mi bismo se izborili sada za ove tekovine i vrednosti.

Vama ništa nije sveto. Hajde što vi nas ne podnosite, i meni je to razumljivo, najpre nas narod hoće, vas prezire, ali vi ne podnosite ni predstavnike SPC. Vaši mediji upadaju u crkvu, mislim da je to bilo u Srbobranu, jel tako, pre godinu dana, da je morao Episkop bački da se izjašnjava, da šalje obaveštenja. Tako biste vi radili. Sa svima bi se obračunavali da se dočepate vlasti, ali ne vredi.

Martinović će biti ovde kao odgovoran ministar u ovoj Vladi. Verujem i u svakoj budućoj Vladi, gospodine Martinoviću. Mi ovde da li ćemo ili nećemo, promenljivi smo, ali ćemo uvek biti na braniku otadžbine i borićemo se protiv takvih kao što ste vi.

(Dragana Rakić: Zbog politike Demokratske stranke.)

Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, gospođo potpredsednice Božić, gospodine Martinoviću, morala sam da reagujem po članu 107.

Naravno, vi niste povredili član 107. ali ovde zbog javnosti i zbog građana Srbije i zbog svih ljudi koji prate direktni prenos, koji znaju šta se dešavalo i koji su svesni toga da je Marinika Tepić malopre najbezočnije obmanula javnost kada je rekla da je Narodna skupština 2010. godine usvojila nekakvu rezoluciju o genocidu. To uopšte nije tačno. Usvojena je deklaracija kojom se osuđuje, što svaki normalan čovek i radi i to neprestano govorimo i mi predstavnici vlasti, zločin koji se desio u Srebrenici. Ali je Marinika Tepić 29. juna 2016. godine, zajedno sa Čedomirom Jovanovićem, Nadom Lazić, Olenom Papugom, Enisom Imamovićem i ostalima podnela predlog na koji je stavila svoj potpis kao inicijator, predlog rezolucije o genocidu koji je srpski narod uradio u Srebrenici.

Možete vi da zamislite da se ona stavila direktno u funkciju svih neprijatelja Srba kojima je 30 godina cilj da nas optuže za nešto što mi nismo počinili. Toliko godina je poslanik, nikada nije govorila ni o jednoj srpskoj žrtvi, ni od stradanju srpskog naroda, nikada nije pustila suzu za stradalom srpskom decom, za onima koji su poginuli u bombardovanju 1999. godine. Zato moramo uvek da joj odgovorimo i da joj kažemo, pošto je ona rekla gospodinu Bakarecu da je sramota što on govori, ona je sramota za srpski narod.