Gospodine Markoviću, mene vaša zbunjenost ne čudi. Počeli ste da zaboravljate kako se zovu i prezivaju poslanici. Četiri meseca niste na mestu predsedavajućeg, tako da me ništa ne iznenađuje. Vi ste toliko izgubili orijentir, što reče gospodin Nikolić, kao da smo sad u decembru mesecu, 17. ili 20 i neki decembar. I da je prvoaprilska šala, nije danas 1. april, bilo bi mnogo.
Reklamiram član 27. Poslovnika, koji govori o tome kako predsednik Skupštine treba da zakazuje sednice, kako njima da predsedava, a posebno da vam obratim pažnju na blagovremeni i usklađeni rad radnih tela Narodne skupštine.
Ovaj čovek koji je predložio da se ovo nemoguće spoji u jednu tačku dnevnog reda, to je isto toliko fantastično kao što su mu one tačke dnevnog reda na opštinskim skupštinama ove njegove organizacije ili već kako se zove - strančice, što ne može ni motkom cenzus da prebaci, taj čovek ne samo da nije razmišljao o tome o čemu se ovde radi i da li su te odluke prošle određena radna tela, nego očigledno da vama u problemima i u razmišljanju od ostavke do ostavke, gospodine Markoviću, takođe to nije bilo važno.
Prvo, zbog toga što sva radna tela Skupštine nisu prošla ove akte koje vi nama predlažete i zato što je nemoguće da u okviru jedinstvene rasprave, a ne verujem da imate nameru da je povećate tri ili četiri puta, mi na ozbiljan način razgovaramo ne samo o kreditima nego o vašoj spremnosti da Republika Srbija i ovako siromašni građani daju kontragarancije za projekte koji su bezumni, najblaže rečeno, pojedini od njih. Ne samo zato što će direktno da koštaju budžetske obveznike, nego zbog toga što ste vi imali danas najpreči posao, na šta su vas upozorili i gospodin Nikolić i gospodin Krasić.
Vi da ste predsednik Skupštine, pa i u ostavci, i onako sa nonšalantnim stavom pred novinarima, pred javnošću, te hoću, te neću, morali ste da znate, gospodine Markoviću, da jedna od najvećih država u svetu, nama prijateljska Ruska Federacija, nije čekala da ispunjava uslove na način na koji vi želite da predstavite da ste demokratičan predsednik, da poštujete striktno Poslovnik i da nam dajete takva obrazloženja. Oni su se dva dana pošto je ubijen Slobodan Milošević iz svojih kancelarija, deputati u ruskoj državnoj Dumi, spustili u salu i krenuli sa raspravom i sa deklaracijom koja traži da se ukine antisrpski haški kazamat.
Vama je smešno, lepo i šareno. Pod svetlima ste ovde. Niste se upitali da li svi zatvorenici koji se tamo nalaze na pravdi boga i kojima ne počinje proces, kao našem predsedniku, imaju svetlo, da li imaju osnovne mogućnosti i uslove da se pripreme za svoju odbranu. Nije vam stalo da stanete u njihovu odbranu, ni da kritikujete aktuelnu vlast. Naravno da nije, zato što nemate elementarni osećaj za svoje sunarodnike.
(Predsednik: Vreme.)
Pre svega, zato što ste vi sve ono suprotno od njih, niste nikada bili spremni da branite ni državu ni svoj narod. Vaše poslaničke fotelje, vaše fotelje u upravnim odborima, na ministarskim mestima, velika primanja, šareni lusteri, šareni baloni i sve što je u vašim glavama, sve vam je to preče od države i naroda. Zato vam ističe vreme i zato ste takvi kakvi jeste.

Ovaj zakon koji je pred nama, o navodnoj pomoći ljudima sa invaliditetom, nema nikakve veze ni sa opštim pravilima humanosti. Ima u deklarativnom smislu, ali ta pravila ne važe od mesne zajednice preko lokalne samouprave, da ne govorimo o državnim institucijama.
Kada biste vi, gospodine Markoviću, u slobodnom danu, pošto ste uveli tu praksu subotom, pozvali ljude sa invaliditetom da posete, kao i svi drugi slobodni građani, Narodnu skupštinu, imali bi problem, o čemu je govorio malopre gospodin Vučić, prilaska i dolaska u ovu zgradu, i ne samo u ovu, u zgradu Vlade, bilo koju instituciju.
Jer znate da u Kragujevcu u kojem živim nažalost ima dosta invalida i oni imaju udruženje koje je aktivno i koje deluje, i njih se vlast seti samo pred izbore, kada je kampanja, to je manir dopisnog gradonačelnika Kragujevca, jer on ovde dođe samo kada ga pozovete da izglasa dnevni red i pobegne glavom bez obzira. A za sve ostalo što obeća, a to radi i republička Vlada, to radi Bogdanović, to rade svuda gde su "žuti" na vlasti ili imaju te neke navodno demokratske koalicije, lažu i obmanjuju sve druge građane, pa i takve.
Ne samo da nije nikakav trošak, niti je to nekakva velika investicija da se naprave neophodne rampe za invalide, nego je to preka potreba. Mi smo govorili o tome na sednicama Odbora za trgovinu i turizam u ekspanziji ovih hipermarketa i došli do zaključka da ljudi koji su u kolicima, koji su invalidi, nemaju jednak pristup i ulazak u te prodavnice, kao što imaju drugi građani koji mogu normalno da hodaju.
A da ne govorimo o činjenici da je ovaj zakon zapravo jedna deklaracija, koja je proistekla iz mnogobrojnih već pozitivnih zakonskih propisa, i pre svega Ustava Republike Srbije.
Ovaj ministar, dok je još uvek ministar, ministar poslanik, ministar bez stranke, nazovite ga kako hoćete, dežurni portparol za sve, kada dolazi Karla del Ponte, vaša cenjena gošća, onaj zlikovac, kada se dešava ono, kada ne date porodici Slobodana Miloševića da bude dostojanstveno sahranjen, uvek ste vi dežurni "krivac", za sve vi dajete izjave, branite Vladu, Tadića i vi ste čovek za sva vremena, za sve ono što treba da se navodno ispegla pred našom javnošću.
Nije baš tako ministre, i to što se pozivate na 2007. godinu, i rekli ste da UN imaju nameru da je proglase ili su već proglasili godinom jednakih mogućnosti.
Moram da vas podsetim na to da je Savet bezbednosti UN, apsolutno neovlašćeno, još početkom 1993. godine osnovao ad hok tribunal, kvazisud u Hagu, sa jasnom namerom da se tamo isključivo sudi Srbima, da oni budu osuđeni za zločine koje nisu počinili.
U međuvremenu šestoro Srba je izgubilo život tamo, a za one koji se tamo nalaze nigde u svetu, nijedan čovek koji za sebe kaže da je navodno humanista, ne bi mogao da opravda takve uslove. Oni se nalaze se u takvim nemogućim uslovima, poput našeg predsednika, koji je tamo već četvrtu godinu i koji je trebao sutra da primi svoje pravne savetnike, gospodina Vučića i Krasića, a njemu je to odbijeno, kao i mnogo puta ranije poseta njegovog najbližeg saradnika, prijatelja i saborca, gospodina Tomislava Nikolića. Na kakve se onda vi rezolucije i deklaracije UN pozivate?
Kada gospodin Tomislav Nikolić i poslanička grupa SRS u Skupštini državne zajednice, a možete da pogledate u globusu, atlas valjda imate kod kuće, gospodine Laloviću, kako to izgleda na mapi sveta, primi akreditovane ambasadore iz 30 ili 40 zemalja, ili kao danas obavi razgovor sa ruskim ambasadorom, vama je to ništa.
A kada vam dođe neko iz EU sa ovako serviranom deklaracijom koju zovete zakon vi kažete – pod hitno to mora da se stavi na dnevni red, jer zaboga to će da bude godina jednakih prava za sve.
Građani Srbije, iako je to njihovo Ustavom zagarantovano pravo, nisu izjednačeni. Ni invalidi, daleko od toga, oni kojima su određene lokalne zajednice pružile kakvu-takvu mogućnost da se radno rehabilituju i da iz jednog takvog položaja sa invaliditetom dođu do mogućnosti zarade za sebe i svoju porodicu.
Koliko je takvih još preduzeća u Srbiji ne znam, ali spomenuću samo kragujevački „Šumadija Des“. Ima oko 130 zaposlenih lica, a to su ljudi koji imaju određeni invaliditet, od dolaska DOS-a na vlast osnovano je preduzeće da bi se oni bavili dovršavanjem polufabrikata, najviše se bave limarijom, određenim plastificiranjem proizvoda za upropašćenu fabriku automobila „Zastava“, tako da i tu nemaju više posla da rade, ali zaista su to ljudi koji su se, sa određenim stepenom invaliditeta, obučili da perfektno kao vrhunski majstori rade određene poslove. Dakle, polufinalne proizvode da finališu.
Šta se desilo? U proteklih pet godina i vi ste bili deo vlasti i u prošloj DOS-ovskoj koaliciji, gospodine Laloviću, niste vi onako neki pronađeni kadar, neukaljani, nekompromitovani Slobodan Lalović, pa su vas sada našli Koštunica i ovi pre dve godine. Ma kakvi, znamo mi vas ko zlu paru iz onih prethodnih priča. Bili ste sekretar Komisije za preispitivanje zloupotreba u korupciji, pa kada se zagrebalo tamo gde ne treba, vi papire u fioku i ništa od toga. Znači, humani niste i pravični niste, to smo apsolvirali odavno.
Što se tiče ovog posla i činjenice da ćete vi kao ministar i ova vlada da omogućite ljudima da nađu zaposlenje, evo, primer vam je „Šumadija Des“ Kragujevac, ne samo da su bačeni na tržišne uslove, nego bukvalno za koji dan mogu da stave katanac i da idu kući.
Oni su mogli da rade, imali porudžbine od drugih malih i srednjih preduzeća, ne samo ovih kooperanata „Zastave“ koju sam spomenula, zato što im onemogućava da tako rade, da uspešno privređuju i da zarade, iako imaju invaliditet, Republička vlada i vaši zakoni.
Kako onda možete da me demantujete kada jedan takav drastičan primer postoji danas u Srbiji. Znate, svašta smo mogli da vidimo ovih dana i puno je govorio gospodin Vučić o tome i o ovim junacima preko puta u zgradi Predsedništva. Ali, kada je već spomenuo odlazak ovih kompanjona Tadićevih i njega samog kao predsednika DS-a i sve te svite iz takozvane Narodne kancelarije u Trgovište, moram da vam kažem, dame i gospodo poslanici, a videli su to, zapravo prvi put su videli u svom životu tako nešto na nečijim nogama.
Videli su da je predsednik DS-a došao u cipelama koje koštaju 650 evra i kao ajde da šutne malo loptu da pokaže građanima Trgovišta kako je on jedan neposredan čovek, kako je on spreman za komunikaciju. Čudi me da opet i tamo nije izvalio onu najveću glupost koju je rekao do sada da je Platini jedan od najslavnijih i najpoznatijih golmana. Svašta možemo da očekujemo.
Cela ova klika zgubidana, ne znam kako drugačije da ih zovem, ovih muzikanata, jedan je sada vajni ekspert za medije, ovaj drugi se razume u ovo, ovaj treći u ono, a po onoj njihovoj omiljenoj i Tadićevoj pesmi – „Plamene zore bude me iz sna“, vreme im je da se probude iz sna, jer znate ako su se oni proslavili svojim rolama u filmovima, nemam ništa protiv tog filma, to je jedan od uspešnih poteza domaće kinematografije, u filmovima kao što je bio „Davitelj protiv davitelja“ i slično, red bi bio da prestanete više, i on i oni, da nas davite i da gušite ovaj jadni narod.
Da nije žalosno bilo bi smešno, ali je tako, gospodine ministre, jer vi rekoste, vi kao Slobodan Lalović pre dve godine ovde, a to je tvrdio i onaj nesrećni Vlahović, onaj žutać što nije prošao za potpredsednika u svojoj DS, da ćete u procesu restrukturiranja „Zastave“ i Fabrike namenskih proizvoda da obezbedite za Kragujevčane, a njih je negde oko 1.800, zaštitne radionice. Gde je tu nešto urađeno, da li je urađeno? Nije.
Nije zato što ste vi kao dežurni, ne krivac, vi prosto uživate u toj ulozi da najstrašnije i najnegativnije stvari iz kabineta Republičke vlade plasirate i sa ove govornice građanima, radnicima, penzionerima, a to je vaša uloga, verovatno vam odgovara, a znate to onda ima neke veze sa vašim opštim stanjem i mentalnim sklopom.
Trebalo bi čovek da se rodi takav da bude, da bi takve zakone plasirao i da bi tolike ljude ojadio. Prosto je nemoguće, gospodine Laloviću, a da se čovek ne nasmeje, da vam se sve to kaže, a da vi to shvatite ozbiljno.
Što se tiče ovih zakonskih odredbi, one zaista imaju samo deklarativni karakter, jer član 17. se bavi diskriminacijom u vezi sa zdravstvenim uslugama.
Doktor Momčilov i prof. Poskurica će kasnije da govore više o tome, ali moram da vam kažem, ako već govorite o invalidima, da je sramno to što radi Republička vlada, i ona Svetlana Vukajlović, i ministar Tomica, i svi ostali koji vode iz ove lopovske grupacije G17 srpsko zdravstvo.
Kada već znate da ima toliko invalida u Srbiji, a nažalost ima, kada donosite poseban zakon, pa kako onda nije diskriminacija to što ne mogu da se leče u jednoj od najprestižnijih zdravstvenih ustanova - na VMA.
Da li je vama poznato, gospodine ministre, da od 1. januara ove godine Republički zavod za zdravstvo nije hteo da obnovi ugovor sa VMA i u slučaju da, ne daj bože, i građaninu i nekom invalidu zatreba pomoć, koju neka druga zdravstvena ustanova u Srbiji ne može da mu pruži, ne može da ode na VMA, i nije do rukovodstva, ni do njih tamo, nego zato što vi to ne dozvoljavate, i Vukajlovićka, i Tomica, i cela ta zdravstvena mafija u Srbiji, već mora da plati i da ide da ostvari zdravstvenu zaštitu koja mu je potrebna.
Sve ovo što ste ovde napisali, i vaš danas više nego bledi govor, imali ste vi i svetlijih dana, kada obrazlažete da treba da se hapse Mladić i ostali i da treba da dočekate najlepše što možete Karlu del Ponte, onda govorite u mnogo većem zanosu.
Način na koji ste nam predstavili ovaj zakon, koji je samo nazvan zakonom, a u stvari je jedna vrsta deklaracije, sve ovo što u njemu piše i pre svega namera da se i dalje na takav način poigravate sa teškom sudbinom tih ljudi, svih građana Srbije, vama neće da služi na čast.
Građane će da dovede u još teži položaj i sve tako dok više ne budete ni poslanik ni ministar i ne budete sedeli u toj klupi gde na takav način promovišete zakon koji u praksi ne može da donese ništa dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština grada Kragujevca je na sednici koja je održana prošle nedelje proglasila u našem gradu godinu univerziteta. Pošto je gradonačelnik grada Kragujevca i danas, kao po običaju, odsutan sa ove sednice Skupštine, zaista me čudi da nije našao za shodno da se suprotstavi, kao neko ko podržava ovu koaliciju na vlasti, ovakvom predlogu koji je došao pred Narodnu skupštinu, ne iz lokalpatriotizma, jer to je nešto što normalni ljudi i političari koji treba da brinu o celoj državi, o celoj naciji, o obrazovanju nacije ne treba da rade, nego prosto iz razloga što se ovde postavlja zaista jedno logično pitanje – zašto su pre toliko godina, pre 30, 40, 50 i više u Srbiji osnivani univerziteti u drugim gradovima, ne samo u Beogradu, da bi se danas pred poslanicima našao jedan ovakav predlog. Jedan profesor sa Niškog univerziteta i način na koji se u konferenciji predstavnika profesora koji su predlagali i drugih koji su davali mišljenje dolazilo do ovakvih kandidata je nešto što niko razuman ne može da prihvati.
Malopre je jedan kolega spomenuo Mašinski fakultet u Kragujevcu; ne samo Mašinski, koji je zaista jedna prestižna visokoškolska ustanova, nego i drugi fakulteti u okviru Kragujevačkog univerziteta nisu tretirani. Postavlja se jedno drugo logično pitanje – ako nije poštovan reciprocitet, šta će ovaj Nacionalni savet za visoko obrazovanje kada već imamo jedan nacionalni savet?
Doduše, za taj nacionalni savet, koji tretira niži stepen obrazovanja, takođe su stizali predlozi navrat-nanos, da i sami poslanici, u onoj noći kada se oko četiri ili pet ujutru glasalo o tim predlozima, nisu znali ni kako da odluče, ni da li je to usaglašen predlog sa predstavnicima svih vaših koalicionih stranaka i ovih što vas podržavaju.
Moram da vam kažem i da vas podsetim na to da je izbor pojedinih članova tog prethodnog saveta jednostavno nelegitiman, jer ne samo da je predsednik Skupštine Predrag Marković pozivao poslanike da glasaju za samo jedan od predloga i da na takav način treba da se Skupština izjasni o tome koji je predlog prošao, odnosno ko ima najviše glasova, nego se dešavalo da pojedini poslanici glasaju više puta, da se zapravo ne zna ko je pravi i legitimni predstavnik.
Sa druge strane, potpuno je nedopustivo da Vuksanović nije ovde. Ako ste gledali pre neko veče, a ja sam zaista u promeni programa na raznoraznim našim kanalima, jureći za ovim vestima dokle stižete kada je u pitanju Karla del Ponte i ostali zlikovci i lovci na srpske glave, došla do situacije da gledam (a pošto danas dolazi u Beograd, verovatno ste srećni, ozareni, vidim da vam je sve lepo i šareno), da 20 minuta pratim njegovo izlaganje, odnosno svađu sa novinarom Studija B.
Zaista nemam ništa da kažem ni u prilog, niti u superlativu, niti negativno za ženu koja je urednik i autor te emisije, ali da ministar onako nastupa, a mi smo imali prilike to da vidimo u Skupštini, niko ne bi mogao to da opravda. Možemo mi poslanici i predstavnici stranaka u jednom duelu da tako govorimo o svim negativnim posledicama sada usvojenog zakona, ali da on tako jednostavno kaže, pošto žena govori o činjenici da su stigle mnogobrojne primedbe što roditelja, što onih koji rukovode našim školskim ustanovama, a on kaže – vi se niste dobro pripremili za emisiju, nemam ja šta sa vama da pričam itd. Da li je to normalno i da li je normalno da danas ministar nije ovde?
Šta za njega ima preče nego da dođe i da brani takav sastav Nacionalnog saveta, jer u pitanju je buduća smernica i ono šta će ti ljudi da rade po zakonima koji su izglasani. Ali, opet, i to me ne čudi, jer kada je bio na dnevnom redu Zakon o visokom obrazovanju, on je dva puta izašao ovde i lepo mu je rekao tada naš ovlašćeni predstavnik prof. dr Mileta Poskurica – niti znate nešto o ovome, a imate kolege redovne profesore koji su prisutni u klupama u vašoj koalicionoj grupi, pa pitajte njih ako bar toliko ne znate. Da li su njega uopšte obavestili, pošto je ovaj predlog došao pred nas, ko su ovi ljudi i kako se dolazilo do tih kandidatura?
Sada vi možete da kažete – jesu sve to ljudi sa referencama, eminentni stručnjaci u svojoj oblasti, ali u pitanju je Nacionalni prosvetni savet. Prvo, zašto uopšte postoji, to je naše mišljenje i to smo vam govorili prilikom izglasavanja zakona, onog prethodnog paketa, pa onda ovog o visokom obrazovanju, da će nesumnjivo da dođe do takvog lobiranja i do nepoštovanja onoga što ljudi u nauci daju na području cele Srbije.
Gde su vam ljudi koji su sa izmeštenog, nažalost, Univerziteta u Prištini, gde su ljudi sa drugih univerziteta, da ne bude da pričam samo o Kragujevcu, ali to potenciram namerno, zato što je celokupna Skupština grada odlučila da se u ovoj godini univerziteta našeg grada to ne samo kroz raznorazne manifestacije obeleži, nego da se da jasno upozorenje i ministru i celokupnoj Vladi da zaista sve probleme koje imaju pojedini fakulteti Kragujevačkog univerziteta oni zanemaruju, i sada se to videlo na osnovu ovih predloga.
Kada je koleginica Radeta govorila o svim negativnim posledicama Bolonjske deklaracije, a spominju se i profesori koji se predlažu sa Elektrotehničkog fakulteta, ne znam da li ste pratili pre nekih 15 ili 20 dana šta ti mladi ljudi, studenti, zaista budućnost ove zemlje, ljudi koji su ne samo dobri studenti, nego očigledno oni koji brinu o naciji i o sudbini svoje države i o činjenici da žele da ostanu ovde i da tu zasnuju porodice i da grade karijeru i budućnost, misle o Bolonjskoj deklaraciji.
Oni nisu zbunjeni zato što su uspeli za ovo kratko vreme, za ovih nekoliko meseci, da shvate u kojim se to okvirima kreće i čemu moraju da se prilagode, ali u anketi koju je napravila redakcija, čini mi se, "Beogradskog programa", ili "Jutarnjeg", ne sećam se, uglavnom je to bila RTS, jasno su i nedvosmisleno rekli da je to katastrofa, da će njima biti mnogo teže da rade, što smo mi govorili, i da se time devalviraju sve one pozitivne, godinama i decenijama, uz neke izuzetke i one eksperimente koji su sprovođeni u onom kratkom vremenu jednoumlja i komunizma, tendencije u obrazovanju u Srbiji, koje se na ovakav način, i na ovakav način izbora Nacionalnog saveta, gase.
Mi smo raspravljali o tome dokle je stigao Univerzitet u Kragujevcu, kojim fakultetima treba pomoći, zašto baš ta godina jubileja i onda smo se dotakli jedne činjenice koja sada u ovom kontekstu i ove priče, i u današnjem vremenu i načinu na koji Vuksanović i ova vlada sve te novotarije i amerikanizaciju školstva i sve to što stiže sa Zapada bespogovorno prihvataju...
Prisećajući se osnivanja Liceja i tog prvog čitališta u Kragujevcu, i početka visokog obrazovanja u Srbiji, školovanja najumnijih Srba, govorili smo o tome, a to su zaista nepobitne istorijske činjenice, da su se Srbi i državnici iz tog perioda u modernoj Srbiji s kraja XIX i početka XX veka rukovodili činjenicom da su nam Rusi kao narod i bratska Rusija najbliži zbog činjenice da su uvek bili na ceni njihovi univerziteti, njihovo visoko školstvo.
U to vreme, kada su u Kragujevcu krajem XIX veka počela prevođenja prvih stručnih časopisa, prvih naučnih izdanja sa mnogobrojnih stranih jezika, uglavnom svi ti budući profesori i naučni radnici usmeravali su se na rusku školu i trudili se, naročito u svim oblastima društvenih nauka, a pogotovu pravne nauke, da se poštuju dostignuća koja je imala Rusija, odnosno njihovi naučnici.
Ne samo da se podsmevate danas kada mi govorimo o tome i o činjenici da je i privreda i saradnja sa te strane zapostavljena, a da ne govorim ta razmena iskustva sa Rusijom uopšte i u oblasti nauke, već su vam šamar, u pravom smislu reči, dali i ovi studenti koje sam malopre spomenula, anketirani pre 15 dana.
Oni su rekli da je Bolonjska deklaracija i zakon koji je stupio na snagu nešto što će i te kako da im otežava školovanje u Srbiji i da te novotarije i način na koji oni sada moraju da rade, a sada sve pod patronatom ovog nacionalnog saveta, ovako predloženog, mogu samo da donesu još veće probleme.
Sve ono što smo imali kao država i narod, a što su ljudi u oblasti nauke dostigli, jednostavno se baca pod noge. Vidi se da ste odbacili 80 posto tog kadra i onoga što su ti naučni radnici uradili, pojedinci koje uopšte nemate na spisku i za koje ne znate uopšte da li postoje ili ne postoje, jer ste na ovakav način dali predlog za koji, jednostavno, niko razuman ne može da glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke sam zamenik predsednika Odbora za trgovinu i turizam.
Ovaj odnos snaga koji je spominjao gospodin Baralić zapravo je reciprocitet izražen u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Najjači smo, najviše nas ima i nije slučaj hteo, nego tako je morala da se poštuje prilikom izbora predsednika, zamenika predsednika i broja članova snaga koju ima SRS.
Drugo je pitanje da li se mi sa nekim predlogom zakona ili sa rešenjima koje nam nudi ministar Dimitrijević, Koštunica, Republička vlada slažemo ili ne slažemo.
Prilikom izglasavanja predloga zakona o zaštiti konkurencije i zbog činjenice da je iz zakona proisteklo da mora da se bira komisija koja će se baviti tim poslom, govorili smo da je to nepovoljno rešenje, da će da košta državu, da će ti ljudi da budu plaćeni iz budžeta, a da se zapravo stvara privid.
U suštini, desiće se farsa istovetna kao i sa nacionalnim savetom za obrazovanje, da će komisija i članovi komisije moći da spreče ono o čemu je govorio kolega Baralić, nelojalnu konkurenciju da zaštite domaće tržište, naše proizvođače i da ćemo na takav način da krenemo u uređenje odnosa na našem tržištu i da sistem ponude i tražnje bude jedini merodavan kada je u pitanju opstanak na tržištu i kada je u pitanju poslovanje privatnih preduzeća i onih koji se pojavljuju sa svojim proizvodima na srpskom tržištu. Situacija je zapravo sasvim drugačija.
Ovde imate predlog Slobodana Milosavljevića ispred Privredne komore Srbije. Njega da pitate, pošto je lobijem Demokratske stranke i direktnim uplivom Borisa Tadića došao na to mesto, šta je on kao predsednik uradio za sve ovo vreme – ništa, osim što se slikao na svakom mestu, svuda govorio i samo je govorio o programskim razlikama, kao da postoji neka razlika između DS-a i vladajuće koalicije.
Nikakve razlike nema, jer dok su oni bili u Skupštini nikakvu suštinsku primedbu nisu ni dali na taj zakon. Ali, ako je neko na čelu privredne komore jedne države mora da ima na umu i to da neke druge države, nama prijateljske, pre svega kao što je Rusija, imaju svoje predsednike i predstavnike komora ovde i da je ekonomska diplomatija, pored ove opšte diplomatije koju predvodi onaj nesrećni Vuk Drašković, nešto čemu bismo morali da posvetimo mnogo veću pažnju, ali ne na mestima i u državama gde su se oni uhlebili, predstavnici komora i atašei u ambasadama za trgovinu da bi primili dobre plate, da bi bili smešteni u lepim rezidencijama, nego da suštinski urade nešto na tome da promovišu našu proizvodnju, tržište i ono što smo spremni da izvezemo u druge zemlje.
Moram da vas podsetim na onaj fijasko koji se desio prošle godine u novembru kada smo mi kao država, odnosno ti koji su preuzeli na sebe tu ulogu, i onaj Anđelko Trpković, Milosavljević, Koštunica i Vlada, pokušali da promovišu ono što srpska privreda ima ili što bi trebalo da ima, tek da se postavi na svoje noge, ali očigledno da od tog posla nema ništa, organizovanjem jedne sajamske manifestacije u Moskvi.
Prvo, Koštunica nije otišao na tu manifestaciju da tamo promoviše srpsku privredu, jer, zaboga, nije ga primio Putin. To je njegov problem, a i Putinovo je da kaže koga hoće i kada hoće da ga primi. Naši poslanici koji su narodnom voljom, pre svega dr Blažić i dr Cvetanović, voljom odbornika predsednik Skupštine u Leskovcu, otišli tamo da zastupaju interese svog regiona i svoje opštine svedoci su toga da je to bio fijasko.
Umesto da se i predstavnici Vlade (koga je poslao Koštunica tamo da ga menja, to je nevažno), ministar za trgovinu, predsednik Privredne komore, direktor Sajma vrate sa gomilom potpisanih ugovora sa ruskim privrednicima – nema jednog jedinog ugovora.
Rusi su hteli, moram na to da vas podsetim, a govorićemo i kasnije po sledećoj tački dnevnog reda između ostalog i o tome, da kupe Kulsku banku. Ko je taj ko sprečava da ruski kapital dođe u našu zemlju? Ovih dana se obeležava 15 godina od osnivanja i veoma uspešnog poslovanja kompanije „Lukoil“, došli su u situaciju da sada renoviraju, odnosno preuzmu „Beopetrolove“ pumpe. Pitajte ih u pojedinim opštinama i gradovima u Srbiji na kakve teškoće nailaze.
Sada ćete da nas ubedite da je sve to odlično, tržište super funkcioniše, naša privreda cveta, proizvoda iz srpskih fabrika koliko hoćete, a sa druge strane uvoznički lobi radi šta hoće. U jednom današnjem dnevnom listu, neću da ga reklamiram, ali jedan od čitanijih u Srbiji, pomoćnik ministra za trgovinu i turizam Srđan Srećković kaže da ne vodi knjigovodstvenu evidenciju pojedinih privrednika u Srbiji, ne zanima ga uopšte šta se dešava sa kupovinom proizvoda iz Hrvatske, da li je odliv kapitala iz naše zemlje toliki i toliki, čovek se u to ne razume, a pomoćnik je ministra privrede.
Lepo su ga tamo nazvali Hrvoje i napisali u naslovu Hrvoje, pročitaćete danas u novinama, jer on to zaista jeste. Ako on dozvoljava, i Ministarstvo, da toliko proizvoda dolazi iz hrvatskih fabrika, a da naše ništa ne rade i da se gase, kako će onda članovi ovog saveta, koji su ispod ranga ministra i pomoćnika ministra, eto tog Srećkovića, da učine nešto (on zaista jeste srećković, ali za sebe) da se reguliše situacija na našem tržištu?
Da nije žalosno, bilo bi smešno, ali jako je žalosno, jer kada pogledate kakav je spoljnotrgovinski deficit, šta smo uradili prošle godine, samo uzmite našu prehrambenu industriju, uzmite pokušaj pojedinih fabrika da zaštite pojedine srpske brendove. Nisu uspeli u tome, pregazili nas oni Slovenci, banana republikanci, Hrvati i ko sve ne zato što svačega ima u Srbiji i u srpskim prodavnicama, ali najmanje ima u ovim hipermarketima, i to se ne poštuje, to vi vrlo dobro znate i znaju članovi Odbora za trgovinu i turizam, reciprocitet u zastupljenosti tih proizvoda.
Nema proizvodnje u Srbiji i niko ništa nije uradio, osim donošenja zakona, komisija, izbora članova, da se nešto suštinski u tom smislu promeni i da se nešto menja. Kako bi moglo da se promeni? Tako što ne bi dolazili ovi hrvatski tajkuni onako nesmetano, očigledno zbog naklonosti ministra i ovog njegovog pomoćnika Srećkovića, da rade i vršljaju kako hoće, nego bi zdrav kapital, poput pokušaja tih ruskih kompanija, a ostvarena su samo ta dva sporazuma koje su potpisali grad Leskovac i grad Kikinda i to samo zato što imaju odnose, odnosno pobratimili su se sa nekim gradovima u Rusiji da mogu na takav način da posluju.
Moram da vam dam jedan podatak, da ne kažete da samo govorimo, a zaista je najveća vrednost tog ogromnog kapitala i zdravog novca koji može da dođe ovde, ali samo da vam navedem jedan primer.
Formirana je komora srpsko-grčka, na inicijativu grčke Privredne komore u našoj zemlji. To društvo srpsko-grčkog prijateljstva iniciralo je, došli su u situaciju da se naprave neki povoljni aranžmani. Grčka vlada, njihovo Ministarstvo za ekonomske odnose je prošle godine odobrilo bespovratnu pomoć Srbiji u iznosu od 40 miliona evra.
Jedan ekonomski magazin koji je počeo da izlazi na našem tržištu pre mesec dana, tri broja su ukupno izašla, detaljno je pisao o tome. Zamislite bespovratnu pomoć od skoro 50 miliona evra i sada dolaze ljudi iz Privredne komore Grčke, odnosno te srpsko-grčke asocijacije, pojavljuje se ministar ekonomskih odnosa Grčke i kaže – pa znate koliko je aplikacija stiglo za te donacije iz Srbije u prošloj godini.
Dakle, to su bespovratna sredstva za preduzetništvo, a stalno nam govori ministar za ekonomske odnose kako je nivo usluga najniži mogući u okruženju, kako bismo nivo preduzetništva mogli da podignemo na viši nivo, što stvarno jeste, jer mi smo još u 19. veku prednjačili u Evropi kao država u tom smislu i taj duh preduzetništva je i te kako razvijen kod nas.
Onda, za izradu projekata kada je u pitanju naše ratarstvo, stočarstvo, kompleksi zasađeni voćem, povrćem, to su veoma jasno definisani uslovi, i za sajamski prostor, za prostor koji je u funkciji preduzetništva i male privrede – prošle godine, verovali ili ne, za ta sredstva je konkurisalo nekoliko pojedinaca, u celokupnom iznosu od tri ili četiri miliona evra.
Oni kažu da im je interes da sarađuju sa zemljama u regionu, 45 miliona evra hoće da poklone pojedincima koji mogu da pokrenu svoju proizvodnju, malim i srednjim preduzećima. Niti se država oglasila po tom pitanju, niti je ko govorio o tome, ništa se ne dešava. Kako onda da očekujete da se spreči nelojalna konkurencija na tržištu ovim izborom?
Konkretno, diskutabilni su zaista pojedini kandidati i njihove reference i ono što su radili, ali svejedno, hajde da ne ulazimo, pošto ovo nije izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kao juče, pa da ne idemo od imena do imena i da govorimo o tome.
Ali, kako će oni da rade pored svih ovih očiglednih ne barijera, nego skandala koji se dešavaju i prepuštanja srpskih privrednika na milost i nemilost izuzetno nelojalnoj konkurenciji koja preko uvozničkog lobija dolazi ovde, teško da će bilo ko moći da objasni.
Kada se sastanu i kada ih bude Narodna skupština Republike Srbije izabrala, sve da pogledaju, osnovne ekonomske parametre u kojima se danas nalazi naša privreda, naša trgovina, kakav je odnos naše robe prema izvoznim kvotama, kakav je uvoz, u kojoj meri, šta je to što se najviše forsira preko tih uvozničkih lobija i da ne poverujete i takav još jedan frapantan podatak, evo da li će tome recimo da se suprotstave, da je za 56 miliona dolara, verovali ili ne, sveže ribe i prerađene uvezeno na tržište Srbije.
Iz naših ribokombinata koji postoje širom Vojvodine i u Srbiji ne da nije mogao da se izveze jedan jedini kilogram direktno, to može da se radi isključivo preko tri za to registrovana preduzeća u Crnoj Gori, o čemu mi onda govorimo? Mi riblju ikru uvozimo iz Češke, a ovde imamo ribokombinate, a i taj uvoz je negde oko 30, 40, možda i do celih 50 miliona dolara ili evra.
Ovo je sve farsa i obmana javnosti da će nešto da bude bolje. Ovi ljudi, izabrali ih ili ne, mi naravno nismo za ovakva rešenja, neće moći da spreče sve ovo što se radi na srpskom tržištu, a ponajmanje nelojalnu konkurenciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku je izašao ministar Stojković, a htela sam da mu postavim jedno praktično pitanje na koje verovatno ima odgovor, seća se, kako je on biran, davnih, šezdesetih godina za sudiju u tada SFRJ. To svakako nije bilo preko organa koji se zove Visoki savet pravosuđa, kojeg je ustanovila prethodna DOS-ovska vlast, onaj tadašnji DOS, ne ovaj sada, skraćeni.
Taj set zakona koji je potpuno, kako ste vi pokušali da govorite, i danas, pojedinci od vas, krenuo u afirmaciju srpskog pravosuđa, što uopšte nije tačno, i u njegovu reorganizaciju, u stvari je prouzrokovao mnoge probleme. Najpre tada kada su se kadrovici DS, one Batićeve sektaške organizacije, Građanskog saveza i ostalih, udomili kao predsednici i sudije u sudovima u Srbiji. Onda ste kasnije odlazili korak dalje i izmišljali raznorazne specijalne sudove, poput apelacionih sudova, trgovinskog suda, koji je tada ustanovljen a zamenio nekadašnji privredni sud.
Do dana današnjeg ništa se nije promenilo u kvalifikacionom smislu da dođu ljudi i sudije, a čast izuzecima, naravno, koji bi zamenili one kadrovike iz DS.
Onako, ljudi se javljaju na konkurs, prolaze ili ne prolaze kroz Visoki savet pravosuđa. Onda danas imamo situaciju da jedan ovlašćeni predstavnik kaže, a čovek je inače pravnik po struci, trebalo bi Odbor za pravosuđe da ima bolji i brži kontakt sa Visokim savetom pravosuđa.
Raspitala sam se i kod koleginice Radete i kod našeg poslanika i kod predstavnika drugih stranaka, bio je samo jedan takav konsultacioni sastanak i nema šta Odbor da se sastaje što se SRS tiče. Kamo lepe sreće da nikada nije ni osnovan Visoki savet pravosuđa i da se na takav način ne vrši izbor sudija. Zbog toga je naše suvereno pravo, i mi ćemo to i danas da činimo tokom ove rasprave, da osporimo pojedina rešenja zato što smatramo da se neki ne provlače kroz iglene uši, nego da se sistematski, što bi naš narod rekao, guraju od strane pojedinih političkih struktura i određenih moćnika.
Kada su u pitanju trgovinski sudovi, to su oni privredni lobiji, pre svega oni koji treba najpre da dođu pod udar zakona i zbog pljačkaške privatizacije, a što je bilo predmet rada ne samo Odbora za pravosuđe, nego i Odbora za privredu i privatizaciju, zbog toga što su radnici ojađeni u procesu privatizacije i dan-danas nemaju nikakvu zaštitu, iako su i kao pojedini sindikati, kroz raznorazna udruženja, naročito zbog nepoštovanja socijalnog programa i zbog dobijanja otkaza, onako brzopotezno, pokušali da traže pravnu zaštitu pred nadležnim sudovima u Srbiji, da pokušaju da isprave ono što se dešavalo u procesu privatizacije, a to je pljačka na sve strane, kršenje Zakona o privatizaciji, takvog kakav jeste, predstavljanje dokumentacije prilikom izrade projekta, odnosno prospekta za privatizaciju jednog preduzeća na način na koji je to ne samo skandalozno, nego je protivzakonito i spada u najteža krivična dela.
Tek se negde desi da se ta "greška", ne greška već pljačka državne imovine i pre svega osnovnih prava radnika, ispravi, kao što je to bio slučaj sa kragujevačkom mlekarom "Mladost".
To namerno govorim zbog toga, jer danas imamo i predloge za određeni broj predsednika trgovinskih sudova i sudija tih sudova. Pošto vlasnik, odnosno onaj koji je kupio na takav način kragujevačku mlekaru "Mladost", ne poštuje socijalni program i iz tog razloga se sa njim, tek iz trećeg puta, raskine ugovor o tako nakaradnoj i pljačkaškoj privatizaciji tog preduzeća, a ne uzima se u obzir sva ona počinjena greška u startu, pre svega kod utvrđivanja imovinsko-pravnih odnosa. Zamislite, zaboravljanja činjenice da je davne 1954. godine Grad Kragujevac osnovao to preduzeće, a nigde nije bilo prikazano, u procesu privatizacije, da je to gradska imovina?!
To je samo jedan od primera, i onako ''da se vlasti ne dosete'', da se ostavi mogućnost tom istom vlasniku, nekom famoznom novopečenom i novokomponovanom tajkunu, koji se pojavio iz Nju Džersija, ne znam odakle, da upravlja i pančevačkom mlekarom, što odlično zna kolega Jojić, i šabačkom mlekarom, gde su, takođe, ogromni problemi, obespravljeni radnici. Da li će ovi kandidati i ovi predlozi, koji su došli od Visokog saveta pravosuđa, kao i ovakav način izbora nosilaca pravosudnih funkcija da isprave sve te greške – neće.
Zato što vi nove kandidate i konkurse štancujete na svaka tri meseca, je l' tako, i po tom redu stvari oni dolaze na razmatranje i pred Skupštinu na usvajanje – mi ih osporavamo. Za neke imamo i te kako mnogo argumentacije da su umešani u određena krivična dela ili pokušaj krivičnih dela, a onda, oni tako prođu kroz glasanje i kroz dogovore političkih struktura. Većinu narodnih poslanika koji čine ovu tek jedva skrpljenu koaliciju i kvorum, iz dva dana danas da počnete da radite, i to je diskutabilno kako ste ustanovili kvorum, to ne zanima.
A ti predstavnici stranaka i šefovi poslaničkih grupa su potpuno neupućeni i neuki pojedinci. U tome naročito prednjači jedan ovde koji ne samo da nije odrastao i dorastao pozivu nego je, kada je već o tome govorio kolega Krasić, nisu to samo zloupotrebljena bila deca, na isti način na koji je neko pokušao da optuži onog čoveka koji se hrabro borio za državu i narod i koji je častan Srbin, koji je došao sa svoje troje pre svega izuzetno pametne dece na sahranu Slobodanu Miloševiću, nego ovi koji nisu deca, nego nisu dorasli i koji očigledno imaju neki problem u svom mozgu, a koji su mahali onim balonima i širili antisrpsku histeriju na dan kada je više stotina hiljada građana ispraćalo Slobodana Miloševića.
Sad vi dolazite u situaciju da se u srpskom pravosuđu od strane takvih u raznoraznim televizijskim emisijama, koji niti su u sali niti prate šta se dešava, čuju izjave poput: afirmisaćemo srpsko pravosuđe, učinićemo sve da odgovorni, časni, pošteni, visokoprofesionalni ljudi dođu na taj položaj.
A, evo, imate slučaj ministra Stojkovića da je čas u sali čas nije, da se slaže sa time i nije to osporio, prihvatio je da bude ministar i pod takvim zakonima.
Visoki savet pravosuđa predlaže nama nosioce pravosudnih funkcija i da je ministar u Vladi u kojoj je tužilac, specijalni tužilac (je l' se tako Vjerice kaže) za ratne zločine, onaj nesrećni Vladimir Vukčević, koji preti golubima pismonošama, koji je opterećen time kako što pre i na koji način da uhvati još nekog srpskog heroja i izruči ga u čeljust Karli del Ponte.
A sa druge strane ni Ministarstvo pravosuđa, ni Republička vlada, ni Nacionalni savet za saradnju sa haškim kazamatom ne čine ništa da omoguće odbranu onima koji se na pravdi Boga tamo nalaze, poput našeg predsednika, evo, već četvrtu godinu, a ne otpočinje mu proces posle pisanja one nebulozne optužnice od strane DOS-ovskog režima, Karle del Ponte, Kandićke i njima sličnih, 2003. godine.
Taj isti Vukčević se bavi pitanjima kao što su unapred osuđivanje svih onih koje kazamat goni i sama Karla del Ponte, a država ne čini ništa da pruži elementarnu mogućnost i potrebne materijale i podneske koje traže, poput komiteta za odbranu dr Vojislava Šešelja i njegovih pravnih savetnika, ljudi koji su baš kao i on potpuno spremni da do kraja pobiju sve navode iz te optužnice.
Na isti način na koji se Tužilaštvo u Hagu odnosi prema dr Vojislavu Šešelju i prema Srbima koji se tamo nalaze dugi niz godina isto se ponaša i Vukčević, pa i samo Ministarstvo i ministar i Vlada, ne poštujući elementarno pravo, odavno ustanovljeno, i to je i civilizacijska tekovina i savremenog pravnog poretka – prezumpciju nevinosti svakoga ko je optužen, odnosno stavlja mu se na teret neko delo.
Nego ne, oni izađu, pojave se na televiziji svojim izjavama sa političkim, naravno naglašenim konotacijama, govore o tome da su ljudi krivi, a nije im počeo, niti ima naznaka, kao u predmetu našeg predsednika, kada će otpočeti proces, niti je data mogućnost da se brani.
Moram da vas upozorim na to da bi vam mnogo pametnije bilo, i samom ministru i Republičkoj Vladi, da što pre krenete da se bavite gorućim pitanjem zaštite prava uz stvaranje elementarnih uslova da sudovi u Srbiji efikasnije i profesionalnije rade, pravima Srba na Kosovu i Metohiji.
Da li ste, kao prvo, reagovali i vi kao vladajuća struktura, što se danas ne javi neko od vas, baš me začudi, vi ste ovako veoma grlati kad hoćete da pričate o rezoluciji i o vašoj nameri da branite Srbe sa Kosova i Metohije, pa hvalite ovaj pregovarački tim, što se niste upitali, bar vi koji ste u Odboru za pravosuđe a u vladajućoj ste strukturi, da li se država oglasila i da li je reagovala povodom skidanja Interpolove poternice koja je postojala svih ovih godina za zlikovcem Agimom Čekuom, koji je sada premijer Šiptarima, te tzv. kosovske Vlade?
Da li ste se onda upitali, pošto je pre toga i pre imenovanja zlotvora Čekua na mesto kosovskog tzv. premijera, što ste vi propratili onako kroz neke blage suprotstavljene tome političke izjave, da li ste se upitali onda jer je ustanovljeno paralelno ministarstvo pravde koje Šiptari imaju pod Čekuovom vlašću, danas dole, kako se brane i kakva su prava Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, svuda, gde im je izuzetno težak opstanak u našoj južnoj pokrajini.
Normalno da niste, jer da se sada pitate i da znate, a niste se ni raspitivali, bar pitajte onda jednog od vođa kosovskih Srba, našeg kolegu Kragovića ili poslanika Perića ili ljude koji žive dole. Ne, vas gospodine Hranislave, nego Dragutina Perića iz Srpske radikalne stranke – kakva su njihova prava i kako se oni brane, kom sudu oni da se obrate da zaštite svoja prava?! Jedina im je mogućnost da to bude po sadašnjem teroru koji se tamo sprovodi i pod vlašću Čekua i Tačija i Haradinaja, šiptarski sud. A znate kako to onda izgleda i znate koliko dugo traju pritvori i zatvaranje nedužnih Srba? Po dve, tri, pet godina, ko zna koliko! Oni se navodno posle toga puste, niti imaju presudu, niti im se sudi, ljudi jednostavno stradaju.
Mnoga su pitanja pred nama, ovo je samo neposredni povod. To je nešto što vi morate da radite po prirodi stvari, jer ste prihvatili takav način izbora sudija onda kada je ustanovljen Visoki savet pravosuđa i tada popunjena mesta. Ali vi očigledno ne želite, mislim i na ministra i na Koštunicu i na celokupnu Vladu, o predsedniku Demokratske stranke i da ne govorim, on ne vrši ni svoja ustavna ovlašćenja a kamoli da se brine kako su zaštićeni Srbi na Kosovu i Metohiji ili da li mu je palo na pamet (osim što razmišlja gde se nalaze Karadžić i Mladić) da se zaštite interesi i da se omogući odbrana haškim zatvorenicima.
Ne valja vam to što radite i način na koji mislite da ćete građanima da predstavite da se nešto pozitivno dešava pri oblasti pravosuđa. Naše je pravo i mogućnost (jer smo ozbiljni i odgovorni ljudi i gde god se pojavimo, a nemamo toliko medijskog prostora kao vi, gde uglavnom neupućeni poput onog jednog balondžije, koji nije sada ovde, govore o ovim stvarima) da javnosti to poručimo, ali svi oni koji gledaju ovaj prenos znaju koliko smo istrajni u tome da će se odmah po dolasku srpskih radikala na vlast stvari ozbiljno u pravosuđu menjati, znaju da za to imamo i te kako ozbiljne argumente. Ovo što sam ja danas rekla su samo neke od njih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je pitanje Kosova i Metohije u Skupštini Srbije, državne zajednice, svuda i na svakom mestu tretirala uvek kao ključno državno i nacionalno pitanje.
Zbog građana Srbije moram da kažem da je predsedniku Republike, koji je došao na sednicu, nešto smešno u ovom trenutku.
Gospodine Tadiću, uputila bih vas na to ne samo da se ne smejete, nego da se izvinite poslanicima SRS i ogromnom broju građana Srbije zato što ste nastupajući u svom euforičnom zanosu samoljublja na Glavnom odboru DS, ili kako se već to zove, zanemarili činjenicu da vi treba da budete državno odgovorni, kao predsednik Republike, da vas to ne uči SRS upravo svojim ponašanjem, ali očigledno da vi tome ne možete da se naučite.
Sada i sam premijer dolazi u jednu pat poziciju.
On je danas u delu svog izlaganja rekao da je još pre nekoliko godina Marti Ahtisari izneo stav da će Kosovo i Metohija moći, eventualno, da ostane u sastavu Srbije, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, tada SRJ, u slučaju da Srbija bude demokratska zemlja. Onda je danas premijer konstatovao – eto, jeste, Srbija je demokratska zemlja.
Vi ste upravo pre nekoliko dana tom svojom izjavom, koja je naišla na ogromno ogorčenje građana Srbije, rekli da Srbija nije demokratska zemlja. Ako vi negirate činjenicu da je danas u Srbiji najpopularnija stranka, sa najvećim uporištem u biračkom telu, sa predsednikom stranke koji je tri godine u Haškom tribunalu, a ne počinje mu suđenje, koji je slobodniji od vas, gospodine Tadiću, da bilo šta kaže, a ipak se nalazi u haškoj tamnici, i kada vam jasno čovek koji je jedini pozvan, kao legitimni predstavnik birača koji mu najviše veruju danas u Srbiji, jer sve ankete pokazuju da je on i po tim istraživanjima ubedljivo ispred vas, gospodin Nikolić kaže da, nažalost, situacija u kojoj se danas nalazi Srbija i ono što je situacija u kojoj se mi nalazimo na osnovu izjava zvaničnika kao što su Sojers i ostali, takve stvari moraju da se nazovu pravim imenom, vi onda govorite da je za to kriva Srpska radikalna stranka i ako se nešto, ne daj bože, loše desi, doći će radikali na vlast i tome slično.
Pre svega, moram da ukažem na to da je tačna konstatacija da je u pisanju ovog izveštaja, u prvom delu, učestvovao vaš savetnik. To samo pokazuje da su vam savetnici "bolji", ali kako ispada, tako i jeste, od vas samog.
Veoma je opasna konstatacija na petoj strani ovog izveštaja. Molim narodne poslanike da obrate na to pažnju, a pre svega gospodina premijera. Radi se o tome da na petoj strani, a to su peti, šesti i sedmi red, stoji sledeće objašnjenje, odnosno neka projekcija šta bi moglo da se desi i kako će da nastupa naš pregovarački tim. Tu se kaže da bi "politika našeg tima bila jednostrana ako bi se isključivo usredsredila na odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, ne nudeći nikakav politički kompromis kao osnovu za postizanje obostrano prihvatljivog rešenja".
Znate šta, ako šiptarska delegacija dođe – i to nije, gospodine Samardžiću, kao što ste vi pre nekoliko godina rekli, Beč, dobroćudni Rambuje, nikako nije, budite u to uvereni; iste zahteve oni imaju danas, kao što su imali u Rambujeu; to ste vi govorili u kontekstu onih neuspelih pokušaja 2003. godine, kada je Čović nešto slično zagovarao – ako oni dođu, a dolaze vam sa takvom idejom, osokoljeni zbog toga što imaju otvorenu podršku Sojersa, i apsolutno je jasno da ozbiljni političari, ozbiljni državnici, što vi niste, gospodine Tadiću, a što jeste Vladimir Putin, znaju da nema laži i obmane.
I on zna kakvi su mu partneri danas u svetu, kakva mu je konkurencija, i gde se sada u tom trouglu između Srbije, tzv. međunarodne zajednice i šiptarskog pregovaračkog tima nalazimo mi, a gde se u svemu tome nalazi Ruska Federacija. Mora jedino na takav način da vam se stavi do znanja da državno odgovorno i ozbiljno pristupate ovom pitanju.
Ova sednica Skupštine i ovaj izveštaj nije mogućnost da mi pravimo retrospektivu šta je bilo, šta će eventualno da se dešava, onako hipotetički, a da se ovakve stvari ne uzmu ozbiljno u razmatranje. Vidite kako je to Putin u Kremlju, održavši razgovor sa svojim najbližim saradnicima, pre svega ministrom inostranih poslova, najozbiljnije shvatio, a radi se o Srbiji, njemu prijateljskoj zemlji i u uskom kontekstu pitanja položaja Rusije u ovom delu Evrope, odnosno Balkana, njenog geostrateškog cilja, a to je ono o čemu mi pričamo unazad 15 godina, imajući u vidu tako tvrdokoran stav šiptarske delegacije, koja je pre svega potpomognuta takvim izjavama zvaničnika američkog Kongresa, Stejt departmenta, Sojersa i njemu sličnih i stvaranje jedne atmosfere koja u pravom smislu reči Srbima uteruje strah u kosti.
Ako vi sada anketirate bilo gde bilo kog Srbina na području naše južne pokrajine i pitate ga šta znači za njega izjava Ahtisarija ili Sojersa i da li ikome normalnom tamo i živom pada na pamet da ostane u slučaju da se, ne daj bože, desi nezavisnost, reći će vam da je to apsolutno isključena mogućnost.
Moram danas da iskoristim priliku da vas upozorim da se ne zavaravate od dana do dana provedenog u Beču, kao što je to svojevremeno radio Nebojša Čović. Setite se, to vrlo dobro zna i gospodin Samardžić, koji se naširoko i nadugačko bavio tim pitanjem, da je još 2003. godine u oktobru ili početkom novembra Nebojša Čović sa UNMIK-om potpisao dokument o navodnom poboljšavanju uslova i položaja Srba na Kosovu i Metohiji što se tiče osnovnih i elementarnih životnih pitanja, a to su pravo na život na svom ognjištu, kao što je pitanje električne energije, kretanja.
Šta se desilo posle toga? Predsednik Republičke vlade je 2004. godine u noćima između 17. i 19. marta možda upotrebio pravu reč kada je rekao pogrom, ali sve što su kasnije govorili zvaničnici Srbije, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, koristeći izraz teror šiptarskih ekstremista i separatista, nije u pravom smislu reči za sadašnje i za buduće stanje pravi izraz, nego je zapravo jedini način da se to okvalifikuje pravim izrazom – terorizam, u najgorem mogućem obliku, onaj koji je, osim toga što je obojen izrazitom nacionalnom i verskom mržnjom od strane šiptarskih separatista, koordinisan od strane zapadnih sila, američkih zvaničnika pre svega, i o tome je danas govorio gospodin Vučić.
Ta dobro obaveštena Amerikanka sa Njujorškog univerziteta koja je došla u Beograd nije govorila samo o tome, na konstataciju nekoga od prisutnih da SRS ima sve veće poverenje i da će zaista, a tako se stvari, hvala bogu, kreću u Srbiji, ubuduće da vlada i da bude najjača stranka, odgovorila – pa šta.
Ona vam je rekla još jednu stvar, kao neko ko se bavi pitanjem Balkana i onim što Šiptari spremaju već dugi niz godina, a u čemu im svesrdno zapadne sile i Amerikanci pomažu, rekla je još nešto, a to je da se američki državni sekretar Kondoliza Rajs i njen pomoćnik Nikolas Berns otvoreno zalažu za potpunu nezavisnost Kosova i Metohije i odlično im je naruku išlo izlaganje Borisa Tadića pre nekoliko dana u Savetu bezbednosti.
Jer, po rečima Suzan Vudvord, i Kondoliza Rajs i Nikolas Berns su izjavili da je to jedini način da se započeti posao na Kosovu završi i da će to da se dogodi sa potpunom nezavisnošću Kosova i još su dodali da veruju i da samo tako vide da Kosovo može da označi kraj Miloševićeve vladavine.
Da li su vama takve signale da to govorite i da spominjete period bivšeg režima, a predstavljate Srbiju danas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, govorili američki državni sekretar ili oni koji se zalažu za nezavisnost Kosova, o tome razmislite sami.
Kao poslanik Srpske radikalne stranke upozoravam vas da činjenično stanje, a ne daj bože da činjenično stanje bude nezavisnost Kosova, može jedino da se označi rečju koju je izrekao po izlasku iz kabineta Vojislava Koštunice gospodin Tomislav Nikolić, a to je okupacija.
Ne morate na takav način i sa tolikom količinom neznanja (ne mislim na vas naravno, najviše predstavnike vlasti, nego na ove vaše sledbenike i raznorazne čauše koji se ama baš ni u šta ne razumeju) da upirete prstom u SRS i u Tomislava Nikolića, samo zato što smo uvek bili spremni, osim toga što smo spremni da štitimo interes naroda i države, da prave stvari nazivamo pravim imenom, pa i to da su u sadašnjem trenutku odlučniji nastup i neka vizija šta će da se desi i te kako potrebni ovom pregovaračkom timu, a to se ne vidi iz izveštaja koji ste nam dali.

Dame i gospodo narodni poslanici, napraviću neke ekvivalente u odnosu na vaš rad i angažman, odnosno svih nas ovde, da bi poljoprivrednicima bilo jasno s kim u Srbiji danas imaju posla i koji su to poslanici skupštinske većine koji će da glasaju u danu za glasanje da se po ovakvoj dinamici, koju nam je predložio ministar o kome je ovde reč i kome ne želim ime da spominjem i ministar Lalović, isplate zaostale poljoprivredne penzije.
Kada je u septembru došlo do objavljivanja vesti kako će Republička vlada da krene sa isplaćivanjem zaostalih penzija poljoprivrednicima, naravno, nije bilo ni reči o ovoj prevari, prevari koja se zove 2007. godina, period od tri godine, do koliko se razvlači isplata tih penzija, komšinica u mom selu, jedna čestita domaćica, komšinica Cana me je pitala – ako je to tako i ako meni ministar finansija duguje 73 i nešto hiljada dinara (to je bilo početkom septembra, jer je došla na kafu i donela svoj poslednji obračunski ček), znači, mogu da očekujem da ću nešto da prinovim u kući.
Jer, upravo je ona jedan od primera o kojima je govorio profesor Mašić – tipično staračko domaćinstvo, ona i suprug, u već poznim godinama, privređuju velikim radom, velikom mukom i svaka nova stvar u kući jednog takvog seoskog domaćinstva, kao što je slučaj te uvažene gospođe, prava je radost i nešto što oni mogu da nazovu za svoje domaćinstvo kapitalnom investicijom, zato što se bore za goli život i preživljavanje. Dakle, prosta reprodukcija, koju oni nekako uspevaju da održe sa ishranom stočnog fonda koji imaju, sa obrađivanjem zemlje.
Ne znam da li vam je dovoljan slučaj Božurnje kod Topole, u kojoj je pre tri godine ugašena osnovna škola koja je radila sto godina. Dakle, škola se, uoči proslavljanja stogodišnjice, potpuno gasi zato što su ostala staračka domaćinstva.
Da prođete putem Topola-Kragujevac, dakle kroz plodnu Šumadiju, i to selo, svako ko bi došao sa strane rekao bi – kakva Švajcarska, kakvi drugi obećani predeli i zemlje o kojima vi pričate, ovo je raj na zemlji i ovde treba da se živi i radi.
Međutim, to je nemoguće zato što Republička vlada, njen premijer i resorni ministri, ministar za poljoprivredu, nemaju nikakvu ozbiljnu strategiju šta rade narednih godina sa poljoprivredom i da je to jedna od strateških grana, u koju treba da se ulaže, ali ne samo radi održivog razvoja poljoprivrede, kako se to kaže, već da se izvrši kompletno restrukturiranje po granama poljoprivrede na osnovu regionalne zastupljenosti pojedinih poljoprivrednih grana.
Jer, to što su najosnovniji izvor prihoda u mom kraju povrtarstvo, plastenici i rodne njive pored Zapadne Morave ne znači da tim istim putem treba da krenu poljoprivrednici u području gde je voćarstvo imperativna poljoprivredna grana, koja je takođe potpuno po strani od petooktobarskog puča naovamo, zato što su ljudi prevareni i niko od njih nije dobio te strateške kredite.
Kada idete u kampanju za lokalne izbore, to ste radili sad i u Bačkoj Palanci, pa je ubedljivo pobedila Srpska radikalna stranka, kao i Kuli, naročito u mestu Ruski Krstur, uporno govorite – mi ćemo za nekoliko dana, samo se pojavite u Ministarstvu, da vam odobrimo poljoprivredne kredite. Dođu ljudi i od tog posla nema ništa.
Ovi koji su radili i koji su ovo sa teškom mukom stekli, izdvajali po visokim stopama poreza i doprinosa u Fond za isplatu poljoprivrednih penzija, ne mogu da shvate da ovako, blago rečeno, monstruozan predlog, da upotrebim reč koja bi se nekome od vas učinila kao najgrublja, neko može da da ljudima koji čekaju penzije, imaju preko 70 godina i da im se sada kaže da će 2007. godine otpočeti isplata tih zaostalih penzija.
U međuvremenu, gospodine Laloviću, treba da odgovorite, pošto je to jedna od informacija koja prati ovu pompeznu najavu isplata penzija poljoprivrednicima od 2007. godine, a arčite pare na sve strane i ceo smo vam republički budžet za 2006. pretresli, ne samo da se pojavljuje suficit od 21 milijarde... Znači, ovim putem poručujem poljoprivrednicima, odmah može da im se najmanje polovina duga isplati, ili ceo dug, u 2006. godini, samo kada biste to hteli, a očigledno je da nećete, nego da ih mučite, tlačite i da vidite ko će da preživi do 2007. godine, jer ljudi obolevaju na selu i nemaju ni za lekove, nemaju osnovna sredstva za život.
Evo, klima i profesor Poskurica, on je poreklom iz seoske sredine, njegovi roditelji i dan-danas žive i rade na selu.
Šta bi radio njegov otac Živan sa nekom bednom penzijicom da nije doktorove pomoći, da mu ne kupuje lekove i sve ono što treba jednom starom i bolesnom čoveku ili drugim ljudima na selu?
Ima takvih primera u selu Kloka kod Topole. Doktor, koji je jedan častan čovek, član SRS, sa svojom porodicom se vratio u selo da živi i da radi, želeći time da da doprinos razvoju sela, iako on ne radi tamo u ambulanti, u zdravstvenom centru, nego putuje u Smederevsku Palanku na posao. Mnogo je takvih ljudi.
Umesto da razmišljate o tome da ubrzano vršite, bar za sela koja se naslanjaju na grad, gasifikaciju, da napravite potrebnu infrastrukturu i omogućite njen razvoj, vi pričate o tome kako ćete da isplaćujete zaostale penzije poljoprivrednicima od 2007. godine. To je da čovek ne poveruje.
Sada da napravim neke ekvivalente. Ogromna većina vas nije danas na sednici, 11,02 časa. Živo me interesuje šta će da se desi danas sa saldom skupštinske blagajne. To vam pričam ne samo zbog supermena, nego i zbog drugih koji dobijaju određene nadoknade za svoj veliki i mukotrpni rad ovde.
Uvek cenim i poštujem poslanika koji ovde sedi, koji sluša i koji je spreman argumentima da brani ono što je stav, ovakve kakva jeste, vladajuće grupacije, ali neradnike i one koji mlate praznu slamu, što bi moji Šumadinci rekli, a za to uzimaju ogromne nadoknade, da pitam da li znaju koliko novca može da se zaradi na uzgoju 10-20 prasića danas. Ako bi znali kolika je cena trenutno žive mere prasića na pijaci, evo, to je neko nagradno pitanje za binga ili za milionera, pojma nemaju. Evo, ja ću da vam kažem – 130, u najboljem slučaju 140 dinara.
Mladi ljudi, poput mog brata od strica i njegove supruge, koji su ostali da žive na selu, a školovani su, mogli su da odu u grad posle završene srednje škole i da žive u gradu na čijoj su teritoriji opštine – opština Čačak, ili da odu u obližnje Kraljevo. Želeli su da pokažu i uzgojem stoke i kroz proizvodnju povrća da hoće da ostanu i da školuju to svoje dvoje dece. Šta su zaradili? Zaradili su bednih 200 evra na uzgoju 15 ili 20 prasića.
Ako vas neko pita kakva je situacija i kako stoje vaši budžeti, vas to ne interesuje, vi razmišljate, naročito oni što imaju to u dnevnom redu za vreme božićnog posta, koliko ćete prasića i jagnjića da pojedete, a da to proizvedete i prodate na pijaci, to vas uopšte ne zanima. Što ćete da se mučite nekoliko meseci, i veoma je rizičan ishod, da li ćete kao oni da zaradite 200 evra, briga vas za to, nego hajde, stiskaćemo dugmiće, glasaćemo, dođe 2007. godina, pa ko pretekne, pretekne, ko dotle, ne daj bože, završi svoj životni vek, samim tim i radni je završio odavno, niko ga ne vidi.
Gospodine Laloviću, vi sad niste tu, kao ovaj vaš drugi kolega ministar o kome je ovde reč, jer neću ime da mu pominjem, baš kao ni poslanici SRS, reč je o tome da će da usledi kamata na dospele rate, odnosno na ove penzije, hajde sad da nam lepo kažete, verovatno vas je on obavestio koja će to kamata da bude i koja će kamata da se primenjuje, koja se primenjuje od dana otkako su penzije zaostale?
Oduševljeni bi bili poljoprivrednici informacijom da će da im se isplati celokupan dug u 2006. godini, što je finansijski moguće, s obzirom na stanje u budžetu i projekciju za 2006. godinu, opet ponavljam, i kada biste im dali kamatu koju od njih traže ove banke, kojih ima raznoraznih po celoj Srbiji, za keš kredite kojima oni mogu da obnove stočni fond, da kupe nešto u kuću, ili za pozajmice, a te kamate su 25 i više posto na godišnjem nivou.
Vi lepo izračunajte sada, pošto oni moraju u međuvremenu da se zaduže da bi nešto kupili, da bi imali osnovne životne uslove, ako ne mogu da prihoduju od svog mukotrpnog, teškog i krvavog znoja i rada, da im kamate budu tolike, ili primenite ovu nepostojeću kamatu u zakonu koju primenjujete kada obračunavate zaostale neisplaćene poreze i druga davanja državi.
Vi i dan-danas obračunavate u upravi prihoda kamatu od 0,2%, a to ne postoji, odgovorno vam tvrdim, ni u jednom od onih Đelićevih zakona iz 2001. godine. Po ko zna koji put ponavljam, ministar o kome je ovde reč namerno izbegava da da odgovor na to pitanje, baš kao što je radio i Đelić dok je bio ministar finansija, jer ta kamata ne može da se primenjuje po zakonu zato što je usvojen amandman SRS, nekim pukim spletom okolnosti te 2001. godine, koji lepo kaže da će se ubuduće zatezna kamata za porez i sva druga davanja državi obračunavati po eskontnoj stopi Narodne banke Jugoslavije, Srbije, ili kroz usklađivanje rasta troškova na malo.
To je mnogostruko manje nego što je obračun ovakve kamate, koju takođe ovi poljoprivrednici, teški mučenici, pod ovakvom vlašću i pod prethodnom, moraju da plaćaju za svoje dospele obaveze, a vi ih tako ponižavate i govorite im da će da im otpočne isplata penzija od 2007. godine. Više je nego jasno da ne želite dobro ni njima, a samim tim ni Srbiji, jer je poljoprivreda jedna od vodećih grana u našoj privredi, o kojoj bi odgovorna vlast morala da vodi računa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do onog ključnog problema za građane Srbije, koji takođe muči i penzionere o kojima je do sada bilo reči, zbog toga što se Vlada Republike Srbije prilikom ustanovljavanja svih ovih "davanja" igra sa građanima; manipuliše se brojkama i podacima koji neobaveštene građane mogu da dovedu u zabludu da je reč o dobrom pokušaju i nameri predlagača, što u ovom slučaju ne važi i zato sam ja morala u ime poslaničke grupe SRS da reagujem u članu 4, zapravo novom članu 25a i to u stavu 5.
Da biste znali o čemu se radi, govori se o pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica i sada se kaže na osnovu člana 23. osnovnog zakona ko ima pravo na to, procenat utvrđenog telesnog oštećenja, lica koja su po propisima PIO ostvarila pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, a takođe ispunjavaju sve prethodne stavove.
Onda stav 3. definiše kako se podnosi zahtev za dodelu ove pomoći i da se taj zahtev daje nadležnom centru za socijalni rad, a da se ta pomoć priznaje po propisima o PIO, od dana podnošenja zahteva. Onda se lepo kaže u sledećem stavu da se mesečni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica utvrđuje u iznosu od 70% prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa, ostvarene po zaposlenom, pazite, u Republici u 2005. godini. To je prva stvar gde se krije obmana, i kod načina utvrđivanja pomoći svakako će građani biti uskraćeni.
"Utvrđeni iznos uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica iz stava 4. ovog člana usklađuje se 1. januara i 1. jula tekuće godine", samo dva puta godišnje. Sada dolazimo do ključne stvari, što tražim da se promeni, u ime poslaničke grupe SRS, gde se u nastavku rečenice kaže: "na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike", znači republičkog statističkog zavoda, "sa indeksom troškova života u prethodnih šest meseci."
Ma, nije moguće, ministre Laloviću. Želim da nam kažete kako se kreću troškovi života na osnovu ovog fingiranog statističkog prikaza u šest meseci u toku godine, koji se to procenat inflacije inkorporiše i da li su obuhvaćeni baš, na način na koji oni rade, realni troškovi života; da hoćete realno da govorite, što vi nećete, doći ćemo do saznanja da je sve to laž i obmana.
Zato sam tražila da se umesto sa tzv. indeksom troškova života ova davanja usklađuju sa porastom prosečne zarade u Republici. Ako gledate indeks troškova života u šest meseci u Srbiji i pogledate kako izgleda ta lista (svako od vas može na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, evo danas, da izvuče kako to izgleda za prošli mesec) videćete da se apsolutno gotovo ništa nije promenilo za proteklih šest meseci, ili minimalno.
Kod njih nema povećanja cena jestivog ulja, šećera, mesa, suhomesnatih proizvoda, komunalnih usluga, struje, koja će da se promeni u toku ili krajem juna meseca, a vi radite to početkom jula i vi ste uradili za prvih šest meseci. Ne želim da govorim o svim onim cenama, a žao mi je što ispred sebe nemam taj pokazatelj, što mi je u noć u onom maratonskom zasedanju to isto trebalo za skupštinu grada Kragujevca, kada smo neprekidno radili 22 sata, da takođe njima pokažem da onih cena koje Republički zavod za statistiku daje kao reper za obračun ovih davanja nema na pijacama u Srbiji, ni u supermarketima, ni u ovim megamarketima. Izračunala je, još pre nekoliko meseci, koleginica Radeta da 23 jela, bez ulja i soli, bez ičega, samo od povrća, mogu da se skuvaju sa onim pregledom namirnica koji nam je dao Republički zavod za statistiku.
O čemu onda pričate? Zar to nije nehumano da se na takav način igrate sa osećanjima tih ljudi i da im kažete da ćete na osnovu tog prikaza koji stiže od Republičkog zavoda... Pogledajte malo, da li vi čitate neku štampu ili neke novine, ili samo slušate slepo šta vam oni kažu i ove vaše istomišljenike iz Vlade. Zašto se ne osvrnete da vidite šta kažu oni koji su vlasnici tih radnji?
Koleginice, vi koja dobacujete svojoj drugoj koleginici i negodujete na ovo što pričam, malo se potrudite da shvatite, pošto ste lekar i navodno ste humanista, situaciju u gradu iz kog dolazite i vi baš kao i ja. Nemojte da odmahujete glavom na ono što su egzaktne činjenice. Vi biste mogli u Skupštini grada Kragujevca o tome da pričate da ste parlamentarna stranka, ali vi niste ni do 2% mogli da dogurate sa sve onoliko koliko vas ima i zato ćutite i slušajte one koje je narod birao, ovde i tamo u mnogo većem broju.
Što se tiče ovih podataka, gospodine Laloviću, samo ako napravite uporedan pregled videćete da je to u procentima umanjenja. Ako bi se prihvatio moj predlog to bi bilo skuplje za državu, naravno za budžet, za Vladu, ali to je mnogo humanije, a naročito kada su u pitanju ova lica. Nikako ne može da se primeni ovaj model indeksa troškova života koji je objavio Republički zavod za statistiku, a da ljudi budu sigurni da će to da prati realno troškove života u Srbiji. Oni znaju da to nije tako i zato što Republički zavod za statistiku u onom proseku kojim barata mora da se služi takvim podacima i takvim, uslovno rečeno, podmetanjima koja nemaju primenu u realnom obračunu svih naših troškova.
Ovako, rast zarada, i po onome kako ste vi to prikazali i kako se one usklađuju na osnovu neke inflacije koja je zvanična, a nezvanično je mnogo veća, ipak donosi i veća primanja za ove ljude, odnosno za lica koja po osnovu ovog zakona i ovog člana imaju pravo na uvećani dodatak.
Volela bih da znam koliko je takvih lica u Srbiji. Onda ćete na osnovu jednog takvog podatka i takvog poređenja (i da li ste uopšte razmišljali o mom amandmanu, od vas bih želela da čujem) da dođete do saznanja koliko je to veće davanje u odnosu na ono što predviđate, a što tražim u ime poslaničke grupe SRS da se promeni. Da li su to toliko enormni izdaci iz budžeta i da li mogu da se pronađu (uverena sam da mogu) uštede na drugoj strani da bi se ovaj princip poštovao.
Ako se rast zarada u jednom delu primenjuje kao neki obračunski parametar, onda bi bilo dobro da se u stavu 5. u članu 4. to promeni. Ako ste vi to izračunali i došli do saznanja da je to neverovatno probijanje budžetskih stavki, u šta ne verujem, onda opet nemamo opravdanja, zato što uvek može da se za one kojima je pomoć najpotrebnija, a to su invalidna lica, pronađe mogućnost da dobiju dinar više, ali da to bude poštenije.
Poštenije je ovo što predlaže SRS, odnosno ja kao predlagač amandmana. Vi verovatno intimno znate, i ne možete možda da branite taj stav ovde, ali budite toliko pošteni i priznajte da nije isto da se usklađuju ove nadoknade sa indeksom troškova života, na uštrb ovih lica, u odnosu na realan rast zarada, odnosno prikazan, koji svakako nije realan, na nivou ili u periodu od šest meseci u Republici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo sam htela još da dopunim sa jednim slučajem koji smo razmatrali na odboru u Skupštini Srbije, čega se seća i gospodin Krasić, koji nije član Odbora za ravnopravnost polova, gde se to našlo na dnevnom redu, ali je dao svoj nemerljiv stručni doprinos u tumačenju jednog dopisa koji je došao od jednog roditelja; u pitanju je otac, iz šabačke opštine, i ostvarivanje prava na ovu jednokratnu pomoć, to može u tom kontekstu da se posmatra kada je u pitanju drugi roditelj, nije majka, nego otac, za četvrto dete.
Naime, majka jeste ostvarila pravo, s obzirom na činjenicu da je to njoj bio drugi brak, a on nije mogao, zato što mu se računalo da je to u novom braku, on je imao troje dece iz prethodnog. Rekli su mu iz ministarstva da on ne može da ostvari pravo na pomoć. Naravno, tu smo mi reagovali i posle toga je došlo do izmene tog člana.
Ne vidim razlog što ne prihvatite, a mnogo dopisa je stiglo na adrese poslanika i pojedinačno, kod ovakvih slučajeva neostvarivanja prava na državljanstvo, vanbračne zajednice, pripadanje deteta, po odluci suda, da bude kod drugog roditelja, odnosno kod oca. Da nam se ne bi dešavali slučajevi kao što je ovaj malopre pomenuti slučaj iz Šapca, apsolutno je realno da prihvatite ovaj amandman.
Uostalom, vi znate da je to jedini ispravan stav. Nije to samo principijelno zalaganje nas srpskih radikala. Mi smatramo da je dečiji dodatak kategorija koju dete svojim rođenjem dobija, bez obzira na to šta će dalje da se dešava, ali od momenta kako ga kolevka zaljulja da to bude njegovo stečeno pravo, da ono može da ga koristi i da je država obavezna da mu to pruža i daje.
Mi smo sa ovom bivšom ministarkom iz ove propale dosovske vlade jednog celog dana vodili raspravu u vezi sa tim, kada su te skale i osnovice utvrđivane još 2002-2003. godine.
Uporno smo joj objašnjavali da je i žena koja živi na selu nezaposlena, dakle, ona se bavi poljoprivredom, da li je u okviru ove vaše registracije poljoprivrednih gazdinstava prijavljena ili nije, ali slabo to ide zato što se ljudi opiru tome, i majka i otac, da su to roditelji te dece, ali da to nema nikakve veze sa statusom i položajem deteta koji treba da ima u društvu, dakle, danom svog rođenja da dobije mogućnost i pravo.
Vi ovde pravite problem kod jedine moguće intervencije koja je mogla da se napravi, a da bude pravična, kolege Ilića, i dajete nekakva obrazloženja koja blage veze nemaju. Ono što je on izneo kao argumente i ovaj slučaj sa ocem iz Šapca, koji se obratio Odboru, a kasnije smo došli do zaključka da treba da se reaguje i da se ta nepravda ispravi, samo su neki od primera iz života, a mnogo će biti takvih, budite sigurni, ako ne izvršite intervenciju na način kako je to u ime poslaničke grupe SRS predložio kolega Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo pre nekoliko dana podatak, koji nije tačan.
Moram da vam kažem, jer sam proverila u Kragujevcu, da su mnoge jedinice lokalne samouprave donele navodno odluku da iz budžeta za ovu i za sledeću godinu izdvajaju za prvo dete 30.000 dinara, što uopšte nije tačno.
U Kragujevcu je za tu svrhu, u budžetu koji je usvojen pre neku noć, odnosno jutro, predviđeno 20.000 dinara. Nije prihvaćen amandman SRS, koji smo podneli kao tamošnja odbornička opoziciona grupa, da to bude najmanje 30.000 dinara, zato što smo tamo pronašli preko 100.000.000, pre svega, lokalnog finansiranja lokalnog propagandnog servisa televizije, troškova putovanja i svega ostalog, mogućnost da se sve to poboljša.
Zamislite, i da je tih 20.000 dinara, što nije dovoljno, kakva je briga i uloga države ako ne prihvatite amandman kolege dr Miroslava Nedeljkovića, sa ovakvim novim, jedinim realnim načinom pomoći, pre svega za prvo dete, a onda za drugo, treće i četvrto.
Pošto je ostalo još malo vremena, u vezi sa ovim amandmanom želela sam da vam kažem da nije dobar pristup i svakako da je, i prema deci i prema roditeljima, taj pristup promenjen tzv. reformama od 2000. godine kada su u pitanju ove kategorije – roditeljski dodatak i dečiji dodatak.
Država je, naročito Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, smanjila mogućnost, odnosno broj dece, porodica koje koriste dečiji dodatak. To izgleda ovako: u periodu od 1996. do 2002. godine bilo je oscilacija, ali na štetu dece i porodica u Srbiji. Za vreme sankcija, nezapamćenih u civilizovanom svetu, 1996. godine, četiri godine posle iznurivanja, iscrpljivanja i onakve situacije koju smo imali sa blokiranom privredom, sa apsolutnim nemogućnostima da se nešto izveze i da se više privređuje, broj porodica koje su koristile dečiji dodatak (sada se vraćam na kategoriju dečijih dodataka, da ovo povežem) bio je 409.508, odnosno 710.820 dece.
Onda je od 2000. godine usledio dramatičan pad. Zapitajte se zbog čega. Da li je zbog toga što su ljudi nezainteresovani da podnose zahteve ili zato što su u međuvremenu vaši apetiti, ili tadašnjeg DOS-a, porasli, pa ste onda krenuli da se iživljavate i nad decom i da takve skale pravite da je apsolutno nemoguće da neko ostvari to pravo, da bismo došli do podatka, to je zadnji koji imam, ali verujem da je samo promenjen nagore, odnosno da je broj dece koja koriste dečiji dodatak opao još više, umesto 710.820 korisnika dečijeg dodatka, odnosno dece, taj broj je 2002. godine pao na 573.187.
O čemu ovde pričamo? Gde su te pare? Gde odlaze? Gde odlaze budžetska sredstva? Kako možete da opravdate ovako minimalnu, da ne kažem bednu, nadoknadu za prvorođeno dete? Da li ste svesni toga koliko koštaju osnovne stvari da bi se ono zbrinulo?
Nemoguće je da glasate, obraćam se poslanicima iz vladajućih struktura, da se osnuju onolike agencije koje će da troše budžetske pare, a da ne glasate za amandman dr Miroslava Nedeljkovića. Ako jedna jedinica lokalne samouprave, iako je to malo, može da nađe mogućnosti da da jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, zar nije bruka i sramota za republički budžet? Zavisi kako ko, koleginica, evo, kaže – Valjevo, da je to više. To nije obavezujuće, to je sve stvar odbornika i lokalne samouprave kako će da se dogovori.
Ovo je nešto o čemu država treba da brine i ovo je pogrešno nazivano, u studijama koje beleže kretanja, koje imam i odakle vadim ove tabele, kao kategorija pomoći i društvene brige o najsiromašnijima. To uopšte ne treba da se posmatra tako. To treba da bude podsticaj, kao što je dr Nedeljković rekao, i treba da bude metod obraćanja potencijalnim korisnicima, odnosno mladim roditeljima i onima koji zasnivaju porodicu i majkama koje treba da rode prvo dete, da se usude na takav korak, a da će država, uz sve drugo, i taj stimulans da im pruži, a da ne govorimo o drugom, trećem i četvrtom detetu i o našoj jasnoj nameri da se apsolutno zanemare svi drugi nepotrebni troškovi, a da se u budžetu pronađe...
Trebalo je da se mnogo bolje spremite za ovu sednicu, gospodine Laloviću, jer nikako da izađete. Sedite tu i ćutite sve vreme. Taman ja otišla gore da uzmem ove podatke, koleginica Radeta takođe ispred po neku fasciklu, pogleda na monitor i kaže – vidi, Lalović priča; ali, samo joj se učinilo. Ličite na nekog, verovatno, od ovih vaših ovde koji se javio, jer nije bio radikal za govornicom. Nikako da izađete i da kažete šta to predlažete.
Ovde imate rast zarade umesto indeksa troškova, ovde imate povećanje skale za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pa lepo dođite sa egzaktnim podacima koliko je to više u budžetu nego što je po vašem predlogu previđeno i gde mogu da se pronađu te uštede. Samo tako možemo, jezikom brojki i činjenica, da razgovaramo.
Ovako, da se na ovakav način ponižavaju nerođena deca koja tek treba da se rode, i njihovi roditelji, ovo je zaista više nego bezobrazluk, ne zna čovek šta da kaže na sve ovo. Prosto je neverovatno kako ste se usudili, kako ste smeli, ministre Laloviću, da dođete sa ovakvim skandaloznim predlogom u Skupštinu Srbije pred narod i pred narodne poslanike.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji možda niste želeli da se do kraja upustite u ovu, kako je ona nazvana, nebesku pljačku, saslušate podatke i glasaćete u danu za glasanje za odobravanje ove kontragarancije.
Verovatno niste ni slutili da je član DS, a već toliko puta pominjani direktor kontrole leta Stankov, jedan od onih iz DOS-ovske garniture, a imate ih mnogo u ministarstvima, i u Institutu, i CIP-u, da li je tako kolega Đorđeviću, svuda, na Aerodromu Beogradu, i koji su nastavili da pljačkaju sve što im dođe pod ruku, i da građani Srbije moraju da znaju da ovoliki milionski iznosi u evrima svakako će biti dugi koji će da plaćaju buduće generacije.
Juče nam je neko govorio ovde od poslanika ekspertske grupacije kako je dug stanovnika toliko veliki da mi u ovom trenutku, praveći komparaciju sa zaduživanjem Amerikanaca i onih koji žive u zapadnoj Evropi, ne znamo ni koliki je. Prema proceni ekonomista u Srbiji kreće se između 12 i 14 milijardi evra. Kako?
Tako što građani sami sebe zadužuju putem skupih kredita i svih onih potrepština koje moraju sebi da obezbede i članovima svoje porodice. Sada im vi lepo servirajte, pobegao ministar Ilić, jer je verovatno znao da će da se desi i da će da usledi jedna takva priča, kada je video da je gospodin Momir Marković ovlašćeni predlagač, jer nije prvi put da gospodin Marković sa podacima do kojih dolazi, a koji su apsolutno kristalno jasni, argumentovani i potkrepljeni gomilom dokaza, pred Velimirom Ilićem i ostalim ministrima, govorio o pljačkama koje se dešavaju u ovom slučaju članova Demokratske stranke, koje čuvate i negujete kao malo vode na dlanu.
Pošto su tu gospoda iz Ministarstva, a nije tu ni predsednik Skupštine, iskoristiću priliku, verovatno je pomoćniku glavnog i odgovornog urednika jedne od najtiražnijih i najčitanijih novina u Srbiji "Velike Srbije", u izdanju SRS, gospodinu Momiru Marković, koji je ujedno jedan od viđenijih novinara ove ugledne novine u Srbiji, ovog časopisa, bilo neprijatno da sam reklamira svoj članak u novinama.
Ostaviću vama, gospodo, da vidite kako se odigravala ta nebeska pljačka i do kojih je podataka, a objavio ih je u najnovijem broju "Velike Srbije", došao gospodin Momir Marković, kada je pisao o tome, a naslov iznad tog članka je - Ko kontroliše kontrolore? Ostaje pitanje, to je ujedno informacija za vas i za narodne poslanike, na taj član Poslovnika se pozivam, da biste mogli dalje da učestvujete u radu po ovoj tački i po razmatranju u pojedinostima, da vidite na koji način će građani Srbije morati ovo da plaćaju za kriminalce i lopove iz DS i ceo taj lobi oko njih, koje vi očigledno podržavate i njihov ste kontinuitet u načinu vladanja, kao i sam ministar Ilić.
Vas ću, gospodine ili gospođo, da zamolim da časopis "Velika Srbija" predate ministru Iliću, pošto nije udostojio ni narodne poslanike, ni kolegu Markovića, koji je govorio o tome, izašao je usred njegovog govora, da mu predate novinu i da pročita o kakvoj se pljački radi.

Gospodine predsedniče, nije vam potpun sinopsis koji čitate. Niste mi rekli kakav je odgovor Vlade. Treba odmah da mi kažete gde su ministri iz Vlade Republike Srbije i zašto nisu ovde prisutni.
Pre svega Mlađan Dinkić, koji je prevario penzionere u Srbiji i po najpre objavljenoj dinamici koja je usledila, dakle, ovako definisan zakonski projekat usledio je tek posle packi koje je dobio od MMF-a, posle višemesečnog natezanja. To je nešto što ne može da prihvati SRS i penzioneri u Srbiji uopšte.
Neverovatno je, gospodine Markoviću, da vi insistirate na tome da pred ovolikim brojem poslanika u skupštinskoj sali započnemo raspravu o vraćanju duga penzionerima na način, opet ponavljam, neprihvatljiv, ne samo za srpske radikale, već za sve penzionere u Srbiji, zato što ih je ministar prevario, samim tim Koštunica i cela Vlada, a da i sami vidite da ni ministar nije ovde i da niste mogli da otpočnete raspravu u pojedinostima, a da mi ne kažete kakav je odgovor Vlade u tom smislu.
Bez obzira na to, najbolje bi bilo, da li je po Poslovniku, govorim principijelno, Vlada dostavila ili ne svoj pisani izveštaj, obično su to izveštaji u kojima se odbijanje amandmana ponavlja od jednog do drugog amandmana, od poslanika do poslanika, da lepo dođe ministar, da suočimo stavove, argumente i vidimo gde će i kako biti raspoređena sredstva u 2006. godini i zašto je ovaj rok i ovako utvrđena dinamika, koju svojim amandmanom, pre svega u članu 1. tražim da se promeni, a najpre gospođa Radeta i gospodin Krasić - po novoutvrđenoj dinamici, koju predlažemo, koja je mnogo prihvatljivija i za koju svakako ima sredstava u budžetu Republike Srbije u 2006. godini.
Licemerje Mlađana Dinkića, a samim tim i svih vas koji ga podržavate, s obzirom na to da ste usvojili, posle višednevnih natezanja i prekomponovanja što se tiče poslaničke većine i zamene poslanika, budžet, da nam kažete da dinamika isplate duga penzionerima mora da se odvija do 2008. godine.
Ako je, a mnogo smo o tome govorili u raspravi predloženog zakona o budžetu za 2006. godinu, sam ministar više puta istakao i prošle godine se hvalio time da je suficit ovoga puta od 21 milijarde, nešto što je za svaku pohvalu, pa sebe poredio sa Pačuom, pa sa velikanima srpskih finansija, što je nemoguće, to samo govori o njemu, sam se kandidovao za Nobelovu nagradu, posle toga je došao i vređao poslanike i pravio razne incidente, da li je, gospodine Markoviću, po vama, posle svega toga što se dešavalo proteklih dana, opravdano da ovde nema ministra kada razgovara o zakonu u pojedinostima i o našoj nameri. Počinjem od člana 1. i nastavićemo sa potpuno izmenjenom dinamikom, jer smatramo da je to penzionerima potrebno.
(Petar Jojić, sa mesta: Ne sme da dođe.)
Evo, kažu poslanici - ne sme da dođe. Ne samo da ne sme da dođe u Skupštinu pred narodne poslanike, ovde ga prati obezbeđenje, dolazi kao ministar, nepristojno se ponaša.
Hajde da sada ceo taj incidentni događaj stavimo na stranu, ali pitanje je gde bi on smeo i u kom klubu penzionera i na mestu gde se penzioneri okupljaju da se pojavi.
Neka dođe u Kragujevac, Požarevac, Pančevo, bilo gde, neka ispriča penzionerima zašto je prvobitna namera promenjena, zašto je rok prolongiran i kako je moguće da kategoriji stanovnika, koja spada u najsiromašnije stanovnike u Srbiji, na ovakav način predlaže da se dug prema njima isplaćuje.
Umesto predloženog rešenja da, od dana prve isplate u decembru 2005. godine, navodno će to biti 24. decembra, znači za manje od 10 dana, taj rok i dinamika budu završeni do jula 2008. godine, zbog budžetskog suficita, zbog rasipničkog odnosa prema budžetskim sredstvima i zbog, ne samo načina da se nađu uštede u budžetu 2006. godine da se isplati dug penzionerima, već može, kada je vlast odgovorna, kada je domaćinska, što svakako ova nije, a takvo ponašanje svakako ne prezentuje i Mlađan Dinkić, mogao bi da se uradi jedan strateški projekta za pomoć ne samo penzionerima, i za bržu isplatu ovog duga, kako to predlažem amandmanom koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, dakle, do oktobra 2006. godine, sa jasnom dinamikom i preciziranim datumima, kako je to predvideo kolega Krasić u svom amandmanu.
Mogao bi da se napravi i program za delimično eliminisanje siromaštva u Srbiji koje je izraženo. Gotovo je, po najnovijim podacima i tabeli koju imam ispred sebe, sada ujednačeno u svim krajevima Srbije, čak i u Vojvodini, u kojoj su prihodi od poljoprivrede i dohodak druge vrste veći, to siromaštvo je mnogo izraženije nego u oktobru 2001. godine. Upravo ovaj prikaz koji imam i ovo istraživanje kojim se grupa ekonomista u Srbiji bavila govori o tome - da je nivo siromaštva među penzionerima, i ne samo među penzionerima, nego među našom najstarijom populacijom, to su ljudi od 60 i više godina, naročito preko 65 godina, sa 17% u 2001. godini sada dostigao čitavih 28%.
Da li je normalno da ministar ignoriše amandmane poslaničke grupe koja hoće da zaštiti penzionere i da ukaže građanima Srbije na to da u usvojenom budžetu za 2006. godinu i te kako ima mogućnosti da se po jednoj efikasnijoj, dakle, bržoj dinamici taj dug isplati.
Ako pogledate kako se ogleda celokupno siromaštvo građana Srbije danas i koliko je ono uvećano, evo, za 10% među penzionerima, odnosno starijim licima od preko 65 godina, i među celokupnom populacijom u zemlji, videćete da je to kretanje drastično zbog toga što je broj nezaposlenih, umesto da se smanjuje, porastao, zbog svih zakona usvojenih u periodu od 2001. pa do današnjeg dana.
I zbog toga što je penzija, kao stečena kategorija, za našu najstariju populaciju najviše potrošačka u onom delu kada je u pitanju hrana, kada su u pitanju osnovne životne namirnice, u iznosu čak od 57%.
Sve ostalo su davanja za visoke komunalije, najskuplju cenu električne energije u okruženju, a o lekovima, odeći, obući, svemu onome što bi trebalo da uđe u neku normalnu kategoriju potrošnje jednog domaćinstva, danas prosečni penzioner u Srbiji ne može ni da razmišlja.
Oni koji primaju prosečnu penziju, koja je negde sada na nivou i biće za ovu isplatu, dakle, bez prvog dela zaostalog duga, oko 12.000 dinara, spadaju maltene u bogate penzionere u odnosu na one koji, a to veoma često čujete kada se najavi dan isplate na tzv. nacionalnoj televiziji, kada se kaže, takva je informacija bila, čini mi se, za prošli mesec - najmanji iznos na čeku biće nešto manji od 6.000 dinara, a ima čak i onih koji primaju tričavih 4.000 dinara ukupnog iznosa iz dva dela penzije u Srbiji.
Dakle, oni koji spadaju u prosek imaju od 10,5 do 12,5 hiljada dinara, čak su i bogati penzioneri, jer je penzija nedovoljna, po statističkim prikazima Republičkog zavoda za statistiku, da pokrije minimum od minimuma, možda nekih 20 posto, izračunajte, ako sam rekla da je 57 posto samo za hranu, ono što mora da izdvoji jedan penzioner, da bi se on prehranio.
Kada je najavljen ovaj zakon za sednicu koja je u toku, stigao mi je jedan telegram koji su mi uručili zaposleni u Skupštini ovde na pultu ispred sale, potpisala se grupa penzionera iz Beograda. Trenutno nemam taj telegram u ruci i izvinjavam se uvaženim penzionerima koji su me zamolili da to kažem, kada budem o ovome govorila, ako u nekom delu parafraziram to što su oni napisali telegramom, ali su vam poručili vama iz vlasti, Mlađanu Dinkiću i Vojislavu Koštunici otprilike sledeće - da ih za predstojeće božićne i novogodišnje praznike častite sa dva decilitra vina, koje će da popiju u svoje zdravlje i u zdravlje svojih najbližih, ali da im usput ubacite neki od otrova unutra, kako biste što pre završili sa njima i oslobodili se.
Pre svega je to poruka za Mlađana Dinkića, to su napisali u telegramu, kako biste znali da onda ne morate uopšte da razmišljate o tome, da im isplaćujete, a naročito ne na ovakav način i po ovakvoj dinamici, penzije.
Kada su ljudi došli u situaciju, a jedna od gospođa koja se potpisala kada je napisano da je to grupa penzionera, za sebe kaže da je čitav život provela i ceo radni vek u prosveti, a da je sada spala na najniže moguće grane kao penzioner, da nema od čega da živi i da se prehrani u skupom Beogradu, kakav je i Kragujevac, Vranje, Pirot i Subotica, svuda je skupo, jer je neverovatno da se sa tako niskim primanjima živi i opstaje duže od nekoliko dana.
Onda možete da zamislite koliki je cinizam prisutan kod ministra Dinkića kada nam je ovako nešto predložio, i kakav je licemer u pitanju, i kakva je drskost celokupne Republičke vlade koja se hvali suficitom u budžetu, a nije u stanju da mnogo brže zaostali dug isplati.
I ne samo to, nego način na koji su počele penzije da se obračunavaju od kraja 2002. godine i zaostatak koji se u međuvremenu stvorio jasno govori o tome da je za prethodnu dosovsku vladu, baš kao i za ovu Koštuničinu i za Mlađana Dinkića, koji sprovodi finansijski kontinuitet Božidara Đelića, penzioneri su danas, a o tome govore ovi egzaktni podaci, to je najsiromašnija kategorija, odbačena kategorija, oni o njima ne žele da razmišljaju.
I naravno, iskoristiću priliku i kada budemo razgovarali o mnogo većim zaostalim iznosima penzija poljoprivrednika, da još nešto istaknem iz ovih poražavajućih podataka, a oni jasno govore o tome da su ne samo siromašni, nego od ove vlade, opet ponavljam, ostavljeni na cedilu.
I da je, kako je to rekla ona koja je razgovarala, ali naravno u superiornom stavu i položaju u odnosu na inferiornog Mlađana Dinkića, iz MMF, za nju i za MMF jedno od par ekselans pitanja jeste pitanje penzija na način kako oni to utvrđuju, predočili ga, Dinkić bezuslovno prihvatio. To ne može da prihvati SRS, kao ni penzioneri u Srbiji koji su nešto drugo očekivali. Hvala.
Još neka poslanička grupa o ovom amandmanu? (Ne.)

Uvažena gospođo Pop-Lazić, dame i gospodo narodni poslanici, kada je najavljivan zakon o hipoteci, iskrena da budem, u razgovoru sa kolegama, pravnim ekspertima iz SRS koji su danas svoj stručni stav o pravnom aspektu i nekim tehničkim nedostacima i nepreciznostima zakona govorili, možda sam mogla da kažem, dobro je, država će da dobije zakon o hipoteci zato što u procesu ekspanzije i stambenih kredita i svega onoga što građani željno očekuju u smislu eventualne promene svog životnog standarda ili uslova života, da je taj zakon, dok nisam dobila nacrt, odnosno sada tekst zakona, nešto što će umnogome da reši jednu barijeru koja se pred svakim pojavi kada nogom kroči u neku od banaka.
Kako u ovu prvu, sa kojom je državna korporacija potpisala ugovor o dodeli stambenih kredita, tako i sa svim ostalim, i sa onima koje po čisto tržišnim uslovima posluju kod nas u zemlji, koji su bitno drugačiji nego oni na zapadu, i zbog visine kamate, i zbog načina na koji poverilac traži da se obezbedi od strane dužnika, pa su zato i sve ove primedbe poslanika SRS, koji su sa pozicije pravne struke govorili o nedostacima zakona o hipoteci, i te kako opravdane.
One su utemeljene i u činjenici da je zakon nedefinisan i da je više primenljiv u nekim drugim zemljama, i sa razvijenom tržišnom privredom, i sa uređenim prometom nepokretnosti. Nekretnine kod nas u zemlji i promet nekretnina jesu jedan od visokih oblika, ne mogu da kažem otvoreno kriminala, ali brzog sticanja zarade, bogatstva, raznoraznih sumnjivih poslova i jedne velike opasnosti za građane Srbije da će, pod naletom i ekspanzijom navodno povoljnih uslova koje banke nude, a sada posle usvajanja ovog zakona, da pomisle da je njihov životni ili decenijski problem rešiv.
Prvo, ono što je činjenica i govoriću sa tog ekonomskog aspekta primene ovog zakona, gospodine ministre, možda je bila vaša namera ili želja da kažete građanima sada kako će lakše zbog objekta u izgradnji, na koji će moći da se položi hipoteka, da dođu do krova nad glavom, ali to sada stvara još jednu mogućnost za netržišno poslovanje u najmanju ruku.
A to ću vam konkretno na primeru grada Kragujevca reći, kada je u pitanju prodaja tog budućeg objekta koji je definisan kao objekat nepokretnosti u izgradnji. Činjenica je da prvo država nema popis svoje imovine. Drugo, u gradu Kragujevcu u kome živim, 95 do 97% nekretnina nije uknjiženo. Novi Beograd je, po zemljišnim knjigama, močvarno zemljište.
Svi stambeni blokovi, sva naselja i svi poslanici da izađu, i to zaista nije smešno, jer ako odete kod zemljišno-knjižnog sudije, a samo je jedan takav gospodin, doduše vredan i marljiv sudija, koji vrši uknjižbu i za Novi Beograd i za Zemun, reći će vam da on nije u stanju da reši neke slučajeve i predmete i zahteve za uknjižbom unazad pet ili deset godina.
Lično znam za jedan takav slučaj poznanika koji i dan-danas ne uspeva, pored zahteva od pre pet godina, da uknjiži svoj stan preko puta hotela "Jugoslavija", samim tim i vrednost mu je manja i ne može da ga proda. Agencije koje se sada uključuju u proces davanja i ekspanzije kredita od strane banaka špekulišu sa tim, a to znaju kako Kragujevčani, poslanici koji su odavde, a to zna i gradonačelnik Kragujevca, koji nikada nije ovde, kada se raspravljalo gotovo ni o jednom zakonu, pa tu prisutni kolega Vučićević, koji je čak iz vlasti, i moja malenkost, ne mogu da izvrše promet nepokretnosti, a da ispune uslov banke koja im nudi te kredite zato što taj budući vlasnik nema šta da položi, jer stan nije uknjižen.
Kakva je razlika između buduće novoizgrađene zgrade i te stambene jedinice i one koja je napravljena, kao što je stambeni objekat u kome sam odrasla i živela, koja naplevljen 1973. godine i koji nije uknjižen u užem gradskom jezgru grada Kragujevca, i novog objekta čija cena je u Kragujevcu, koji je potpuno privredno posrnuo, kao cena kvadratnog metra na Menhetnu. Kreće se od 1.200 do neverovatnih 1.400 evra.
Onda će vam ti predstavnici građevinsko-urbanističke mafije reći, pa šta vi hoćete, oprema je takva i takva, pa to je nova gradnja, a mnogo kvalitetniji stanovi, doduše oni kojima možda treba malo da se urede ili da se adaptiraju sa nekom skromnom sumom sredstava, za kvadratni metar u istom gradu, u centru grada, koštaju 600 ili 700 evra. Ali, ti stanovi nisu uknjiženi, nije močvara ali se vodi kao neko poljoprivredno dobro ili u imovinsko-pravnom smislu apsolutno nerešeni slučaj.
Ovde je gospođa Pop-Lazić, predsedavajuća, jedan od najuspešnijih predsednika opština u Srbiji, predsednik opštine Zemun, u kojem smo mi, dolaskom 1996. godine na vlast, zatekli jedan haos kada su u pitanju zemljišno-knjižni upisi nekretnina, i situacija u kojoj i dan-danas je slučaj izražen, recimo Gajeve ulice, jedne od najlepših i glavnih gradskih ulica u opštini Zemun.
U toj ulici ima nekoliko stambenih zgrada koje su napravljene odmah posle Drugog svetskog rata, možda krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina. Građani koji su tada kupovali te stanove su uzimali kredite od tadašnje Hipotekarne banke.
U međuvremenu se desilo da se kasnije, opet nekom pravnom radnjom, kao pravni sledbenik Hipotekarne banke, ona inkorporiše u Beobanku, a volšebno je nestala sva dokumentacija i svi zemljišno-knjižni podaci o hipoteci koju su građani položili na te nekretnine.
Sada su u pitanju njihovi naslednici, jer su ko zna od kada ti stanovi otplaćeni. Kakva je nama garancija, gospodine Parivodiću, da to neće da se desi sa budućim centralnim registrom i da neće da se opet, naravno sada se vode sudski sporovi koji traju i traju, da se dešava jedna takva situacija između centralnog registra i suda.
Nema nikakve pravne zaštite, to je tačno, o čemu su govorili i poslanici SRS koji su izlagali pre mene. Eksplicitno zakon štiti poverioca i malopre se javljao jedan kolega koji kaže, pa šta, svaki budući dužnik, onaj koji je zainteresovan da kupi neku nekretninu, u startu zna šta ga očekuje i sa čim mora da se suoči. Onda je to po sistemu uzmi ili ostavi, drugog izbora nemate.
Gde ćete vi da nađete drugi i bolji uslov nego kod onih banaka koje to na našem tržištu nude i koje su sada apsolutno kao beli medvedi zaštićene ovim zakonom koji nam predlažete i koji će očigledno, bez usvajanja amandmana SRS, jer je takvo i vaše mišljenje, odnosno mišljenje Vlade, mada ćemo to već da vidimo, pokušaćemo u danu rasprave u pojedinostima da vas ubedimo, da bude ovako u ovom tekstu usvojen.
Hipotetički da govorimo o objektu u izgradnji, ne samo zbog toga što će doći do neverovatnog skoka i porasta ionako visokih cena, na malopređašnjem primeru videste da je to nešto što je neprihvatljivo, i ne samo to, nego i zbog teškoća oko građevinske dozvole, upotrebne dozvole i svega onoga što prati onaj čuveni zloglasni Zakon o planiranju i izgradnji, koji je odavno trebalo, i zbog sakupljenih, od strane SRS, preko milion potpisa, i zbog svih drugih manjkavosti, zato što je zaista otežao život građanima Srbije, da bude stavljen van snage.
Mi smatramo da celokupnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji ne može da prati jedan ovakav zakon, ma koliko da je on, u ovakvom ili sličnom tekstu, prisutan u nekim drugim razvijenim zemljama. Amandmane koje je podneo gospodin Krasić, o čemu je govorio, pre svega amandman na član 3, odnosno potpuna izmena člana 3. i definicije toga šta je založeni objekat, primereniji je i kategoriji svojine koju poznaje Ustav Republike Srbije. I zbog toga, to ću vam reći zbog ove tačke 1) koja piše ovde, jednog slučaja koji predstavlja potencijalnu opasnost za izmenu...
(Predsedavajuća: Gospođice Jovanović, molim vas da privedete kraju, jer je vreme već isteklo.)
... svojinskih odnosa kada je u pitanju buduća privatizacija Vojvođanske banke i zime ću da završim.
Vi znate, a pretpostavljam i mnogi poslanici koji su sada ovde u sali, i javnost, pre svega, u Vojvodini, da Vojvođanska banka ima hipoteku nad zemljom, i to ogromnim površinama određenih kombinata koji su dužnici Vojvođanske banke. Iako nas je Mlađan Dinkić ubeđivao, prilikom donošenja Zakona o bankama, da je ta hipoteka izuzeta iz buduće privatizacije Vojvođanske banke, koju je on sam najavio, mi raspolažemo podacima da to nije tačno. Celokupna buduća namena tog zemljišta može da bude promenjena kroz vlasništvo budućeg kupca Vojvođanske banke.
Ovo su samo neki primeri iz života, što bi se reklo. Rekli su poslanici SRS da je ovaj zakon u koliziji sa mnogim drugim pozitivnim zakonskim propisima, ali mislim da niko nije spomenuo Zakon o izvršnom postupku, naročito kada je u pitanju član 25. tačka 3) i mogućnost da poverilac izabere, o čemu je ilustrativno govorila i gospođa Radeta, kako će da naplati i odakle, šta mu je povoljnije i atraktivnije, svoj dug.
Nema pravo žalbe na procenu veštaka, zato što je i mogućnost podmićivanja i korupcije, koja je prisutna u veštačenju, a koja je prepoznatljiva u našem društvu, takođe jedan metod zloupotrebe. Nema nikakve sudske zaštite.
Jednostavno, ovaj zakon je za građane Srbije nepovoljan, zato što nije pronađen model, iako ste o tome mogli mesecima da razmišljate, da biste na neki način, kao država i kao korporacija, koja je garant vraćanja tih kredita, napravili neki sporazum i ugovor sa bankama, ali sa druge strane i omogućili građanima zainteresovanim za stambene objekte, kako i privrednicima, da mnogo lakše, kroz drugačiji način i uslove, dođu do željenih sredstava i do objekata za namenu koja im je potrebna.

Izrekli ste, gospodine Parivodiću, na kraju jednu istinu, verovatno su vas bankari informisali. Takvo je nedavno bilo saopštenje iz kreditnog biroa, iako su građani sa veoma niskim primanjima i primamljivi su im ovi keš i drugi krediti, i stambeni ko je uspeo da obezbedi hipoteku prvog reda, u pravu ste da smo disciplinovana nacija i da građani uglavnom u roku, možda sa jednim danom najviše zakašnjenja plaćaju dospele rate, i u tom smislu možda ne bi bio potreban zakon.
Sada je došao i gospodin Stojković, a i mi smo to komentarisali dok ste razgovarali, gospođa Radeta i ja, nije problem u tome da li će neki sud da ospori eventualni promet te nepokretnosti, nego je problem u tome, a vi ste sada rekli da će to da se premosti, i to je sve pitanje, povećanjem procenta kamata od strane banke za 1,5 i 2 posto. Mi sve vreme govorimo ovde o najprisutnijem problemu u državi, kada neko ko je bez stana, bez nekretnine, hoće da aplicira za stambeni kredit, mora da obezbedi u svakoj banci, od prve do poslednje, hipoteku prvog reda.
Ko da je da? Može neki rođak, prijatelj, nije nikakav problem i da se kasnije izvrši kolaterala, ali kako kada je proces uknjižbe takav da se dugo čeka. Neće nijedna banka da da. Samo izađite i navedite mi jednu banku u Srbiji koja u ovom trenutku, evo još uvek traje radno vreme, može da ode bilo ko od poslanika da uzme taj obrazac, daje takvu mogućnost da konkurišete za kredit, a da nije uknjižena ta nekretnina na koju hoćete da stavite hipoteku. Garantujem vam da takve nema.
Možda samo uz povećanu kamatnu stopu, što su najavljivale neke banke, mislim HVB banka i još neka, da će da razmisle o tome da vlasnički list, odnosno tapija bude zamena za to, ali da se obezbede za rizik tako što će, možda tamo gde je kredit bez učešća, da odrede neko učešće i povećaju kamatnu stopu. Druge mogućnosti nema, a nema je ni po ovom zakonu. Dakle, ima za objekat u izgradnji, a šta ćemo sa onih 95 posto u Kragujevcu koji su izgrađeni pre 40 i 50 godina.

Samo informacije radi, kolega Bušetić je, govoreći o broju stanovnika u administrativnom području Šumadijskog okruga, znači, to je grad Kragujevac i šest šumadijskih opština, rekao podatak koji nije tačan – da je to manje od 300.000 birača.
Ima 284.000 birača po podacima sa poslednjih predsedničkih izbora, s tim što pretpostavljam da je taj broj sada, što se birača tiče, mnogo veći, a broj stanovnika još za trećinu veći, jer morate da imate u vidu, kolega Bušetiću, kada već govorite o ovom mladom priraštaju i o deci, da je budući birač i dete koje se danas rodilo, kao i ono koje ima šest meseci ili godinu dana i koje će jednog dana da stekne pravo da bira i da bude birano.