Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8547">Nataša Jovanović</a>

Nataša Jovanović

Srpska napredna stranka

Govori

Gospođo predsedavajuća, neka atmosfera uznemirenja je u redovima vaših poslaničkih grupa, ali meni ne smeta da dam završnu reč što se tiče ovog zakona i člana 37, mada razumemo šta se dešava i kako funkcioniše, odnosno ne funkcioniše vaša koalicija i kakve su vam dalje namere za tok sednice. O tome ćemo kasnije kada budete preduzeli određene poteze o kojima ste se dogovarali.
Što se tiče člana 37, moram da kažem gospodinu ministru i narodnim poslanicima da je celokupna tvrdnja SRS da je naš zakon apsolutno precizno, kompetentno i stručno kroz amandmane napravljen, odnosno naša namera je bila da ga popravimo i to se vidi kod neprihvatanja amandmana na član 37. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Naime, gospodine ministre, da ste prihvatili amandman na član 3. koji sam takođe podnela u ime poslaničke grupe SRS, a za koji se jedna poziciona stranka izjasnila da će ga prihvatiti, da je veoma kvalitetan i dobar, koji jasno definiše ko su to javni funkcioneri, taksativno nabrojani i u stavu 2. se kaže da treba da postoji samo jedan, republički odbor, vi biste onda morali ceo tok zakona, odnosno amandmana srpskih radikala da sledite od člana 3. do člana 37.
Ovako možda mislite, perfidno, da ste na taj način doskočili poslanicima SRS, ali ništa dobro niste uradili za zakon; vi ste krenuli od amandmana kolege Momira Markovića na član 34, umesto da krenete od člana 3. gde se jasno kaže ko su to javni funkcioneri. I opet da vam kažem - veoma je bilo važno da reč "vršenje" zamenite rečju "obavljanje" i da ispred reči "funkcioner" stavite reč "javni", jer to je u duhu sa našom pravnom terminologijom.
Ne, vi to niste želeli nego ste posle opšte kritike poslanika SRS i uvidevši da je to veliki trošak za državu, da su opravdane naše sumnje da će ti odbori raditi kvalitetno, da će da potroše milijardu i 500 miliona, to su neki proračuni, iz opštinskog, pokrajinskog i republičkog budžeta, sveli to na jedan republički odbor, a da ste krenuli od poslanika Momira Markovića, odnosno od člana 34.
U tome je celokupna suština, i umesto da prihvatite taj amandman SRS na član 3. vi ste naknadno prihvatili 13. aprila amandman koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu. Prema tome, naša tvrdnja da smo amandmanima želeli da popravimo ovaj zakonski predlog je tačna i ništa ne znači što ste prihvatili tri ili četiri amandmana SRS, što je svega 5% od onih 21 koliko ste izračunali.
A kada je u pitanju tačnost i logičko rasuđivanje, pošto smo na kraju rasprave o zakonu u pojedinostima, tačno je samo jedno, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, da i pored toga što niste želeli da poslušate ono što smo vam govorili i što niste prihvatili sve naše amandmane, naš narod će znati logički, pravilno i po svojoj savesti da odluči i znaće da 13. juna treba da izađe u velikom broju na birališta i izabere Tomislava Nikolića za predsednika.
Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni cilj kampanje i retorika koju smo mogli da čujemo od čelnika DSS-a, koja je uspela da načini kakvu-takvu koalicionu vladu, i čelnika grupacije G17 plus u predizbornoj kampanji u novembru i decembru mesecu, to je bilo promovisanje i najava donošenja ovakvog zakona i novo rešenje za Ustav Srbije.
Pisanje tog ustava ne može dalje da se nastavi, iako je poslanička grupa SRS pristala da učestvuje u radu te komisije, zbog vaše neprincipijelnosti koja se pokazuje na prvom koraku i zbog toga što Vlada Republike Srbije na čelu sa Koštunicom, iako je to obećala pred svima nama, pre 10 dana nije napravila nikakve okvire za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji.
Pre nego što ste uopšte krenuli sa raspravom o ovom zakonu i po ovakvom dnevnom redu, trebalo bi da se osvrnete na činjenicu da je dnevni red sazvan, a da su se u međuvremenu desile neke mnogo važnije stvari. Oni poslanici koji ne žele ništa ni o čemu da znaju, ili žele paušalno da znaju, ili žele samo da dobacuju iz klupe, kao pojedine gospođe ili gospođice u ovom trenutku - tema, tema - treba da znaju da je zbog takvog stava Republičke vlade, pre svega, sada još gora situacija na Kosovu i Metohiji od momenta, a vi znate da se to desilo prethodnih dana, kada je Krivični zakon ukazom Holkerija, odnosno priznavanjem takvog poteza šiptarske vlade, stupio na snagu. Bolje bi vam bilo da razmislite malo, kakve će to imati reperkusije na dalji život naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče ovog zakona i načina na koji je on koncipiran, mi imamo velike primedbe. Iako smo ga dobili samo dva dana uoči ove sednice, mi smo uspeli, ažurni i aktivni kao što smo tu uvek i bili, sada u ovom najvećem sastavu, koji će biti još veći, da napišemo preko 40 amandmana. To su zaista suštinski amandmani, na koje ni navodni pravni eksperti iz vaših poslaničkih grupa ne mogu da imaju ozbiljnije primedbe, jedino mogu da kažu da se politički sa time ne slažu.
Osnovno pitanje koje treba da postavim ministru Lončaru, koji je otišao posle prepodnevnog zasedanja jeste - koliko košta ovaj zakon? To vas pitam, dame i gospodo poslanici, jer jednom okvirnom računicom se dolazi do cifre koliko će to da košta poreske obveznike. Ako ste rekli da će biti, čemu se mi protivimo, opštinske, pokrajinske kancelarije, sve do republičkog odbora, koji će u sastavu od devet članova vršiti istragu, odnosno sagledavati koji su to javni funkcioneri koji zloupotrebljavaju vršenje svoje funkcije, onda ste morali i da razmislite koliko će to da košta.
Imamo već izglasan budžet, potpuno neostvariv, od 330 milijardi. Imamo zakon, ovaj, na koji smo podneli amandmane i koji, kao što su tvrdile kolege srpski radikali, ne može da bude primenljiv, iz prostog razloga što je mnogo toga što ste usvojili, pre svega mislim na vas iz DSS i u prošlom sazivu, i kada ste bili u koaliciji sa ostatkom DOS-a, neprimenljivo. I kao što znate da je neprimenljiv vaš pokušaj da se za predsedničke izbore, koji će se održati 13. juna, organizuje glasanje dijaspore, a to smo vam tvrdili, kao što vam tvrdimo i sada za ovaj zakon, pre nešto manje od mesec dana.
Ujedno želim, dame i gospodo, da vas obavestim da je Centralna otadžbinska uprava SRS jednoglasno donela odluku da kandidat na izborima za predsednika Srbije bude gospodin Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS.
To je moja obaveza, kao narodnog poslanika, uz očekivanje njegove još ubedljivije pobede, iako je predsedavajući Skupštine rekao da mi ne možemo da koristimo skupštinsku govornicu radi promovisanja kandidata. Vidite da možemo. Koristiću svaku priliku, jer to upravo radim.
Jeste, gospodine Markoviću, ali izabrani predsednik ide preko puta. Jedan poslanik koji se okuplja ovde će upravo da pređe ulicu, gospodin Nikolić će da ide na Andrićev venac.
Što se tiče ovog zakona, dame i gospodo, želim da vam kažem da je naša ključna i suštinska zamerka što se ovim zakonom ne sprečava i ne sankcioniše sukob interesa funkcionera, kao što smo mi to precizno naveli, javnih funkcionera, da vam popravimo zakon, i ministara i narodnih poslanika, koji oni imaju sa narodom, odnosno građanima Srbije. To će narod da uradi na izborima.
Mislimo da će se to, između ostalog, desiti i zbog toga što će tromost i sporost kojom radi i funkcioniše ova poslanička većina i celokupna Vlada Republike Srbije prouzrokovati da mi stalno ulazimo u neki začarani krug, da imamo na dnevnom redu zakone koji će da se izglasaju kakvom-takvom većinom, a neće biti promenljivi.
Gde ćete veći sukob interesa nego što je to sadašnja situacija i slika Srbije. To je pre svega pitanje vama iz vladajuće grupacije, kada imate dvojicu poslanika, javnih funkcionera, kao što su Goran Svilanović i Boris Tadić, koji su u sukobu sa interesima države i naroda i narodnom voljom, jer se i dalje nalaze na pozicijama na kojima se nalaze, vrše veoma nekvalitetno, katastrofalno svoje funkcije i to sve plaćaju poreski obveznici.
Sad se vraćam na ono koliko košta ovaj zakon. Dakle, 200 kancelarija, 9 članova odbora, ne slažemo se sa sastavom odbora, ne slažemo se da to ima svaka opština, da to ima pokrajina i da to postoji i na nivou Republike. Sedam prosečnih plata u Srbiji puta taj broj u tih 200 kancelarija, pa puta 12 meseci, dolazimo do cifre od 1.500.000 dinara iz budžeta od poreskih obveznika, kojima ste ovih dana, vi koji niste želeli da glasate za pomoć zatočenicima u antisrpskom Haškom tribunalu, upućivali poruke kako je to skupo.
Ovaj zakon suštinski ne može, osim ovih mera koje ne znače ništa, da sankcioniše u pravom smislu reči onoga ko je nečastan, ko je nemoralan, ko na bilo koji način propisan ovde zloupotrebljava svoju javnu funkciju, ali će građane da košta milijardu i 500 miliona dinara. S druge strane, mi smo precizno utvrdili delovanje javnih funkcionera i morali smo taksativno da nabrojimo ko su to sve javni funkcioneri, na to se odnosi amandman na član 3, a o čemu ćemo govoriti u pojedinostima.
Što se tiče člana 6, stvarno je tu nejasno koja je to mera za koju povredu i nejasno je zašto niste kod tačke 7. precizirali da javni funkcioner mora da se sankcioniše i da mu se izrekne ovakva vaša mera, ako već predviđate takve mere, ako ograničava pristup javnosti znanjima i informacijama koja su od javnog interesa, a ne podležu pod državnu ili vojnu tajnu. Ako jedan poslanik sedi u ovim poslaničkim klupama, ako je on i dalje nelegitimno ministar odbrane, zato što ste vi nesposobni da ga smenite u Skupštini državne zajednice, onda je on morao da ima saznanja i da putem medija, agresivnijom kampanjom protiv šiptarskih terorista, upozori Srbe na Kosovu i Metohiji šta im se tamo sprema. Dakle, trebalo je to malo više da precizirate i u takvim slučajevima pod tačkom 7. u članu 6.
Što se tiče mera upozorenja i što se tiče delovanja pravosudnih organa i tužilaštva, reći ću vam da je sve ovo farsa, iz prostog razloga što za to postoje mnogobrojni primeri. Dame i gospodo, vi još ne znate, i vaš ministar Stojković, da li će dalje da postoji specijalni sud ili neće. Prekjuče je mislio da hoće, juče ne zna, a danas možda misli da neće.
A specijalni tužilac, gospodin Jovan Prijić, koji treba da upućuje sve one slučajeve koji se procesuiraju pred specijalnim vašim sudom, za koji ste vi, takođe, glasali u onoj bivšoj koaliciji, bio je zamenik republičkog javnog tužioca pre tri godine, kada mu je dostavljena dokumentacija na par stotina stranica o jednoj velikoj aferi koja se desila i koja zapravo obuhvata mnogo javnih funkcionera koji su u tom trenutku vršili dužnost ministara, pomoćnika i zamenika, a neki su bili i poslanici i tako dalje. Radi se o aferi "mercedes benc".
Gospodin Jovan Prijić ne samo da ništa nije preduzeo, iako je potpisao pre tri godine, a čini mi se da je to bio decembar, da je primio k znanju da postoji informacija da su sva tamo nabrojana, imenom i prezimenom, lica zloupotrebili svoju javnu funkciju, ništa nije uradio i kako vi onda očekujete da kroz ovakve mere koje su, opet ponavljam, farsa u pravom smislu reči, neko bude sankcionisan.
Na kraju, da vam dam jedan savet, vama sporoj i tromoj koaliciji i Vladi, koja je takva kakva jeste, u situaciji kada želite sprovođenje ovog zakona - a neće se, kao što kažem, sprovesti - ako se napravi neka projekcija, da bi se on sproveo potrebno je milijardu i 500 miliona dinara.
Bolje bi vam bilo da se pozabavite ekonomskom i socijalnom slikom Srbije danas. Bolje bi vam bilo da se suprotstavite već sledeće nedelje, posle Vaskrsa, takvim potezima koje namerava da sprovede novi ministar finansija, odnosno bivši guverner, a sada udarna pesnica u Koštuničinoj vladi, i da učini da ne samo ovih 20 artikala za koje je, eto, sasvim slučajno gospođa Radeta čula da su poskupeli, nego stotine artikala, i da izazove još mnogo teži socijalni i ekonomski položaj građana.
Žao mi je što tu nije ministar Lončar, ne zbog toga što je prijatno da ga slušamo i što on zaista ubedljivo promoviše ovaj nesprovodiv zakon, nego da mu kažemo da nije demagogija to što mi govorimo o kumovskim vezama i da nije demagogija ono što je on pokušao danas da uputi kao primedbu poslanicima SRS-a, nego upravo ovakvo sakupljanje na ivici kvoruma, opet uz vaše interne ucene i svađe, koštanje države i poreskih obveznika za ovaj zakon. Građani neće one koji su nečasni i nemoralni, i koji ni po jednom osnovu, ako se narod pita, a vi i takve stavljate na vaše liste, u Vladu i na ministarska mesta, ne bi mogli da vrše javnu funkciju, a to sigurno nisu bili nikada za ovih 14 godina srpski radikali.
Gospodine predsedavajući, samo da vas podsetim da je Ustavni sud po prigovoru SRS-a odlučio da svaki poslanik može da se javi po Poslovniku i da time koristi ono pravo koje su nam dali građani...
Što se tiče gospodina Prorokovića, a koji je ujedno i zamenik šefa poslaničke grupe DSS-a, to je slika te političke stranke i njega, kao nekoga ko u ovom trenutku zamenjuje gospodina Ristivojevića. Takav nivo razgovora, ono čime ste vi impresionirani, nekakve izjave i govori Zorana Anđelkovića, koji podržava vašu manjinsku vladu i koji će to da radi sve do trenutka dok vi budete izvršavali ono što oni od vas budu tražili - to je vaš problem i vi sa tim morate da se suočavate, a ne da obaveštavate poslanike SRS-a o vašim ličnim impresijama čelnika SPS-a. Nas to ne zanima.
Mi smo ovde zbog toga da vam kažemo da ćemo budno da pratimo sve ono što radite, da nas ima mnogo, ovde je 82 poslanika SRS-a, i da će naš predsednički kandidat da pobedi, i da će da kontroliše vašu Vladu, i da će da koristi svoje pravo da vraća zakone, pa i ovakav koji ne ide nikako u prilog interesima države i naroda. Bolje bi vam bilo da se usredsredite na sve to što će da vas očekuje u jednoj oštroj kampanji koju ćemo da vodimo protiv vas, ali argumentima, a ne takvim ličnim impresijama, kao što ih vi imate, gospodine Prorokoviću.
A da ste vi zaista u prilici da iznesete nešto kao kontraargument, vi ne biste meni uputili poruku da će skupštinska, a ne znam koja većina, u danu za glasanje da izglasa neki amandman koji je najavio ministar Lončar. Vi ne znate ni sutra šta će da bude, da li ćete svi da budete na okupu, a znate da li će da se izglasa amandman kojim će da se promeni ono za šta sam vas kritikovala.
Dame i gospodo, jednim delom suštinu, a najvećim delom preciznost i doradu zakona pokušavamo da uradimo amandmanima koje smo podneli.Takav je i amandman na član 3. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i govorila sam u načelnoj raspravi o našem protivljenju da postoje republički, pokrajinski i opštinski odbori, 200 odbora, i računicom oko troškova došli smo do neke cifre od milijardu i 500 miliona dinara.
Član 3. ne samo da ne govori o tome da postoje te vrste odbora, već je sasvim precizan, gospodine ministre, u definisanju onoga ko su nosioci javnih funkcija. Ako se to zakonom ne definiše i ako svaki odbor od lokalnog nivoa - jer ne verujem da ćete prihvatiti amandmane, videćemo na kraju, da postoji jedan republički - počne da definiše ko su javni funkcioneri, odnosno nosioci javnih funkcija, to neće biti dobro.
Moj amandman kaže, pročitaću ga u celosti, da se naslov iznad člana 3. briše, a on reguliše samo ko su odbori, odnosno koji odbori postoje za rešavanje pitanja sukoba interesa i predlažemo vam da zaista postoji samo jedan na republičkom nivou.
Amandman glasi: "Javni funkcioner u smislu ovog zakona je lice koje je izabrano, imenovano ili postavljeno da obavlja jednu od sledećih javnih funkcija: predsednik Republike, o tome smo govorili u kontekstu kampanje; idemo dalje, predsednik i potpredsednici Narodne skupštine, narodni poslanici, predsednik i potpredsednici Vlade Republike Srbije, ministri, predsednik i sudije Ustavnog suda Republike Srbije, guverner, viceguverneri, članovi Saveta Narodne banke Srbije;
republički javni pravobranilac i njegovi zamenici, sekretar i zamenik sekretara Narodne skupštine, sekretar Republičkog skeretarijata za zakonodavstvo, sekretar i zamenik sekretara Vlade Republike Srbije, zamenici ministara, pomoćnici minitara, sekretar ministarstva, direktori, zamenici i pomoćnici direktora republičkih organizacija obaveznog osiguranja, predsednici i članovi upravnog odbora republičkih organizacija obaveznog osiguranja, direktori, zamenici i pomoćnici direktora i njima po funkciji i nazivu izjednačeni funkcioneri republičkih upravnih organizacija, direkcija, zavoda, agencija, komisija i saveta;
predsednik i poslanici skupštine AP, pokrajinski funkcioneri koje bira, imenuje ili postavlja pokrajinska skupština ili izvršni organ autonomne pokrajine, gradonačelnici, predsednici opština, predsednici skupštine gradova, predsednici skupština opština, predsednici skupština gradskih opština i odbornici skupštine jedinica lokalne samouprave, predsednik, potpredsednici i članovi izvršnih odbora jedinica lokalne samouprave;
direktori, zamenici i pomoćnici direktora javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, grad, gradska opština i opština, funkcioneri sekretarijata predsednika Republike, starešine organa i sudije za prekršaje, upravnici zatvora i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, rektori i prorektori univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija, dekani i prodekani fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, zaposleni u državnoj upravi, pokrajinskoj upravi i upravi lokalne samouprave na poslovima inspekcijskog nadzora".
I dalje, drugi stav, kaže: "Javnim funkcionerima u smislu odredaba ovog zakona smatraju se i druga lica koja obavljaju javne funkcije, a koje je imenovala ili postavila Narodna skupština, predsednik Reublike, Vlada Republike Srbije, Skupština Autonomne Pokrajine, izvršno veće AP, skupština grada, skupština gradske opštine, skupština opštine ili njihovi izvršni organi".
U slučaju spora da li je neko lice javni funkcioner iz st. 1. i 2. ovog zakona rešava (znači, samo jedan, a po našem mišljenju treba da postoji jedino on) Republički odbor za odlučivanje o sukobu interesa.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i radi sprečavanja sukoba interesa prema licu koje obavlja funkciju: predsednik i sudija Vrhovnog suda Srbije (to je takođe veoma važno), Višeg trgovinskog suda, okružnog, trgovinskog i opštinskog trgovinskog suda, Republički javni tužilac i njegovi zamenici, okružni i opštinski javni tužioci i njihovi zamenici, s tim što se posebnim zakonom određuje organ nadležan za odlučivanje o sukobu interesa."
Mislimo da je neophodno da sveobuhvatni i precizni amandman na član 3. odnosno njegovu izmenu prihvatite, kako bi se zaista u pravom smislu reči znalo od početka do kraja ko su nosioci javnih funkcija. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS se vredno i marljivo spremala za ovu sednicu, iako smo materijal dobili uoči dana održavanja. Napisali smo preko 40 amandmana na ovaj vaš predlog zakona. Ali, mi nećemo da vam obezbeđuejmo kvorum za rad, imate poteškoće u funkcionisanju vaše koalicije. Sednica Skupštine je danas zakazana, nije počela na vreme. Vaše poteškoće i vaše međusobne odnose morate da rešavate, pa vas zato obaveštavam da je po sistemu za evidenciju očigledno da ne postoji dovoljan broj identifikacionih kartica. Vaša obaveza je, gospođice Krstić, da utvrdite kvorum, po članu 94. Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada su građani Srbije izašli na izbore 28. decembra, nisu glasali za to da danas poslanici u novom sazivu Skupštine Srbije slušaju ekspoze i da imaju za mandatara Vojislava Koštunicu.
Međutim, vaša volja, vaša koalicija, vaš način sporazumevanja sa drugim parlamentarnim strankama, a mi unapred izražavamo sumnju ne samo zbog ovoga što je Vojislav Koštunica nama predočio u ekspozeu, već zbog ranijeg činjenja, i njegovog i njegove DSS, da će to ići na dobro i da će Srbija krenuti putem oporavka i prosperiteta.
Narod je mnogo propatio u poslednje tri godine pod DOS-ovskom vlašću, a čiji ste vi deo bili i čiji ste glavni nosilac bili od 5. oktobra, s obzirom na činjenicu da je dobro poznato to da nikada oni koji su vršili vlast u protekle tri godine ne bi došli na vlast da nije bila lista od 18 stranaka tog nesrećnog konglomerata na listi DOS - Vojislav Koštunica.
Gospodine Koštunica, pošto se trudite da tako strpljivo i mirno sedite, a tek vam je nekoliko puta da ste u novom sazivu ovog parlamenta, povedite malo računa šta se dešava u vašoj poslaničkoj grupi, kako vam se ponašaju i kako reaguju poslanici iz vaših redova, jer vi ne možete da zadržite utisak nekog finog, umerenog i mirnog političara, a da pri tom imate takve u vašoj poslaničkoj grupi. Oni ni iz daleka nisu onakvi kao što se predstavljaju, a bogami niste ni vi, a o tome ćemo stavku po stavku.
Što se tiče vaše aktivnosti i onoga što ste uradili sa pozicije predsednika SRJ, zaista više nego poražavajuće. Mi smo se kao država i kao narod pod vašom vladavinom suočili sa tim da budemo zadnja država, da vi zatražite u naše ime bez našeg ovlašćenja ponovni prijem u UN i time ste bacili 200 godina naše državnosti pod noge, a o čemu govorite u prvom pasusu vašeg ekspozea i, čini mi se, malo više nego patetično.
Što se tiče vaših datih obećanja u pogledu demokratskih procesa i ekonomske politike, kao i u pogledu socijalne zaštite, ama baš ništa nema u vašem ekspozeu utemeljenje da će se oporaviti situacija u svim tim segmentima. Prvo, dosta je netačnih podataka, a da li ste ih sami pribavljali ili neki vaši bivši, sadašnji ili budući savetnici, to ne znam.
Ne možete da prenebregnete činjenicu da nije po statističkom broju 950.000 ljudi samo bez posla u Srbiji danas, niste naveli usput, uzgred budi rečeno, da je milion i po onih koji nemaju za osnovne životne namirnice, niste naveli da je milion i po onih koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Nije 950.000 samo nezaposlenih, nego je taj broj mnogo veći, zbog toga što svi oni koji su potpuno demoralisani i koji su ostali bez posla nisu evidentirani na bioru rada, odnosno zapošljavanja.
Čini mi se, gospodine Koštunica, po ovom vašem ekspozeu i po tome da niste baš spremni da stojički podnosite kritiku, a što se pokazalo juče u vašem 20-to minutnom repliciranju, da ta vaša svirala izgleda ima više zadnjih rupa. Tako su vam na svirali na zadnjem mestu borba protiv siromaštva, zapošljavanje, zaustavljanje pljačkaške privatizacije i konkretni primeri kako će to da se desi. A da ste imali dobru volju da preispitate tu pljačkašku privatizaciju u protekle tri godine, vaši poslanici bi uz vašu sugestiju juče glasali za predlog SRS da se u dnevni red uvrsti naš predlog izmene i dopune Zakona o privatizaciji.
Kako da vam verujemo i kome ćete posle tog vremena kratke vaše vladavine moći da pogledate u oči, kada vrlodobro znate da su vaši poslanici glasati za taj Zakon o privatizaciji, kada vrlo dobro znate da su vaši poslanici glasali za Zakon o radu, a po kome je mnogo ljudi u Srbiji ostalo bez posla, izbrisan kolektivni ugovor.
Kako možemo da vam verujemo kada nam vi predlažete za ministra finansija, znači budžet cele zemlje, sudbinu svih ljudi koji su na budžetu poveravate Mlađanu Dinkiću, koji će pre ili kasnije, ako bude pravde u ovoj državi za koju se vi deklarativno zalažete, morati da ide u zatvor. Grupacija G17 minus - plus je grupacija čiji čelnici imaju do lakata uprljane ruke u aferama, u kriminalnim radnjama i u svemu onome što su radili da se lično bogate na štetu građana Srbije.
Kako možemo da vam poverujemo da ćete da zaštitite Srbe na Kosovu i Metohiji, kada predlažete neki neverovatan model kantonizacije. Znate, to što ste vi juče pričali, neverovatno podseća na period iz 90-te godine, kada se predstavljao Vuk Drašković, vaš sadašnji koalicioni partner, koji je na sličan način zagovarao i predviđao kakvu će sudbinu imati Srbi u zapadnim srpskim zemljama, pa je rekao da ta mapa treba da izgleda kao leopardova koža. Ako će tako da izgleda i mapa na Kosovu i Metohiji, ako ćete da ostavite Nebojšu Čovića koji vas je podržavao, sve vreme vaših predsedničkih kampanja, i trošio novac od 2,5 milijarde dinara, onda teško građanima Srbije i teško nama sa vama kao takvim premijerom i sa takvom vlašću.
Ne možemo da vam verujemo da ćete vi da uspostavite razvoj demokratskih procesa, zato što je Dejan Mihajlov šef vaše poslaničke grupe, verovatno uz vašu saglasnost, a vi možete reći da to nije, ali vi ste predsednik te stranke, predložio Poslovnik po kome su se novčano kažnjavali poslanici. Uskraćena im je mogućnost da govore o veoma važnim zakonima i sve se to dešavalo naočigled cele javnosti, koja je bila suočena sa činjenicom da su se svim tim nedemokratskim procesima suprotstavili jedino poslanici SRS-a.
Rekli ste da vam je prioritet novi ustav, a ne socijalna politika, povećanje životnog standarda. Ako pratite šta se dešava u svim gradovima Srbije i kako anketiraju ljude, njih samo interesuje kako će bolje da žive.
Restrukturiranje privrede; lako je to napisati, ali kako ćete vi da uradite to u EPS-u, koji je toliko opljačkan, kako ćete to da uradite sa grupom "Zastava" Kragujevac, kako ćete to da uradite sa drugim velikim sistemima? Gde su ti ljudi u vašem kabinetu koji su sposobni za to?
Juče ste rekli da poslanici SRS-a imaju sukob sami sa sobom, međutim, gospodine Koštunica, očigledno je da vršite zamenu teza. Mislim da ste vi u sukobu sa voljom naroda i sa većinskom Srbijom, a pre svega sa matematikom: 82 je mnogo više od 53. I kako sada stvari stoje, kako ste nam napisali, kakav je sastav vašeg kabineta i s obzirom na činjenicu da vam je podrška veoma slaba, da vam je prošlost loša, sadašnjost teška, kraj vam je veoma blizu.
Da je bio šef poslaničke stranke DSS mogao bi da se javi za reč, ima nekih pretendenata na tu funkciju kao što je gospodin Šormaz, ali ovo očigledno nije moguće.
Što se tiče svih katastrofalnih poteza DSS-a, oni su u kontekstu saradnje sa G17 plus i sa ostatkom DOS-a, i to u jedno veoma velikom i dugačkom periodu. I ne zaboravite, u gradu u kome vi živite, u mnogim gradovima u Srbiji, a njih je na desetine, DSS je na vlasti sa ostatkom DOS-a.
Gospodin Koštunica i vi sami trebalo bi da se zabrinete nad činjenicom da ti ljudi koji vrše vlast u tim opštinama i gradovima u Srbiji nisu ništa uradili da se položaj onih koji su osiromašeni poboljša. Ništa nisu uradili da se položaj onih koji su ostali bez posla poboljša.
Ništa nisu uradili da se poboljša infrastruktura u tim opštinama i gradovima, a pre svega ste učinili sve da se unazade demokratski procesi. Vi ste jedan od aktera tih događaja u Skupštini Srbije, vi ste bili najgromoglasniji kada su izbacivali i šikanirali poslanike SRS-a iz ove sale.
Opet vam to ništa nije pomoglo, nije vam pomoglo zato što narod nije hteo vas i nije hteo Koštunicu za premijera, nije hteo da DSS osvoji najveći broj glasova i tu je matematika jasna. Tu je sukob Vojislava Koštunice sa matematikom i to je sukob vas samih sa građanima Srbije, koji će mnogo više da vas kazne i onda neće moći predsednik vaše stranke ni nas ni njih da pogleda u oči, već će te rezultate sledećih izbora da sačeka zajedno sa vama takvim kakvi jeste pognute glave.
Dame i gospodo narodni poslanici, DSS kao buduća vodeća stranka u koaliciji ne više DB, kako se možda vi nazivate ili kako su vas neki politički oponenti nazvali, već 3K, kako vas narod zove.
Trojna koalicija, skupljena s kolca i konopca, krenula je sa nekim rizičnim zakonskim projektima, ni sama ne znajući kakav će ishod glasanja biti u Skupštini sve do momenta dok zakon nije ušao u proceduru. Tako je bilo i sa Zakonom o dopuni i izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Podsetiću vas na to da su Vojislav Koštunica i ostali čelnici DSS-a, koliko još pre 10 dana, bili ubeđeni da će ove nedelje Dragan Maršićanin raspisati prevremene parlamentarne izbore i brže-bolje su potrčali da sa ovako nakaradnim predlogom Zakona o izboru poslanika, stavljanjem na dnevni red, u proceduru, krenu sa tretiranjem ovog veoma važnog političkog pitanja, koje se ne tiče toliko građana Srbije suštinski za njihov ekonomski i socijalni boljitak, ali svakako za unapređenje demokratskih procesa.
Tačno je godinu dana otkako je najveći srpski junak i predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj zatočen u antisrpskom Haškom kazamatu. On će tamo da se izbori za svoja prava, da odbrani svoj interes, interese svog naroda, mi smo u to uvereni, ali da ste nešto učili dame i gospodo, i vi koji niste bili u poslaničkim klupama i vi koji ste bili aktivisti raznih strančica koje su danas postale parlamentarne, mogli ste za protelih 13 godina višestranačja i od njega i od srpskih radikala da naučite kako se razvijaju demokratski procesi u jednom društvu.
Ma koliko osporavali nama da smo demokrate, pokazalo se da jedino mi negujemo prave tradicije i demokratske pokrete u ovom parlamentu štitimo i od ovakvog ponašanja, kao što je malopređašnje gospodina Maršićanina, kada je izrekao novčanu kaznu Aleksandru Vučiću.
Mogli ste od prof. Šešelja da naučite da politički akteri, koji trenutno imaju priliku da vladaju u zemlji, ne mogu sami da kreiraju deomkratske procese. To mi moramo da uradimo kroz sučeljavanje mišljenja, političke stranke koje se bore za realizaciju svojih programskih ciljeva.
Naš trajni cilj je bio - od početka, od momenta kada smo imali jednog poslanika, a to je bio profesor Šešelj 1991. godine, a danas smo, biće tako ubuduće i zadugo, najjača politička stranka u Narodnoj skupštini Republike Srbije - da donesemo zakon o izboru narodnih poslanika koji bi bio prihvatljiv opštim konsenzusom i koji bi bio jasno primenljiv.
Ovako nas DSS tek na početku svoje neslavne vladavine u «3K koaliciji» stavlja pred jedan zakonski predlog koji ne može u praksi doslovce da bude implementiran, iz prostog razloga, što su i sami predlagači rekli, jer sadrži pojedine odredbe koje je nemoguće striktno provesti do kraja.
Što se tiče naših državljana u inostranstvu, koje vi nazivate dijasporom, iako to jedino jesu državljani Srbije i Crne Gore koji žive u inostranstvu, i njih ima nekoliko stotina hiljada, a kojima treba omogućiti pravo glasa, pokušali ste, kroz nekoliko dana vaše nekonstruktivne rasprave i ubeđivanja, gospodo iz DSS-a, da nam ukažete na to kako su to, navodno, vaši potencijalni glasači. Nije tačno.
Vi koji se hvalite time da se edukujete na radnim mestima, da koristite računarsku opremu, imate moj predlog da posetite sajt «Srpska dijaspora» i da vidite kako tamo stvari stoje. Ubedljivo najpopularniji predsednik jedne političke stranke sa političkog prostora Srbije, među našim državljanima u inostranstvu, je prof. dr Vojislav Šešelj, ubedljivo najpopularnija srpska politička stranka je Srpska radikalna stranka.
Znate kakva je razlika od vašeg Koštunice do Šešelja ili Tomislava Nikolića? Dva ili dva i po puta manje glasova ima vaš Vojislav Koštunica prilikom izjašnjavanja građana. Prema tome, ne morate uopšte da brinete za njih, a kada se već tako deklarativno zalažete, a naročito vi gospodine Ristivojeviću, kao nekakav pravni ekspert i hvalite se time da ste vi učestvovali u projekciji ovog zakona, morate da nam objasnite kako će to budući prvi policajac Dragan Jočić u roku od mesec dana, od dana usvajanja zakona, da obezbedi svim tim licima da izvrše popis, odnosno da se prijave i da imaju biračka prava.
Sa druge strane, ovaj član koji tretira pitanje nacionalnih manjina je, u najmanju ruku, žalostan, a da nije žalostan, bio bi smešan. Kroz naše dosadašnje ponašanje, ma koliko to vi osporavali uz pomoć medija koji su vam davali kompletnu podršku, SRS je bila zagovornik poštovanja prava nacionalnih manjina i naš predlog i amandman da opšti cenzus bude 3% je najpravičniji za takvo stanje i za mešovitu strukturu stanovništva koju imamo u zemlji.
Ne možete da me ubedite da će Republička izborna komisija, a ona to hipotetički može, da proglasi izvesnog Branislava Kovačevića iz Kragujevca, vođu neke Koalicije za Šumadiju, koji je bio prvi na listi ove Koalicije za toleranciju, koja nije prošla cenzus, da on bude autentični predstavnik nacionalnih manjina. Nije moguće, Branislav Kovačević, koji je osvojio 257 glasova u izbornoj jedinici koja ima 230.000 birača.
Vi ste spremni i to da uradite, svesni činjenice da je vaš rejting opao, pale su sve maske. Jasno nam je kakav je Koštunica, kakvi ste vi, kakvi su vaši koalicioni partneri, oni sadašnji i oni budući. Jasno vam je, bez obzira na to što mi znamo da svi ti birači na celoj zemljinoj kugli, a koji su državljani Srbije i Crne Gore, neće imati jednaka prava, bez obzira na to, i tamo gde budete selektivno otvarali konzularna predstavništva, SRS će glasovima tih ljudi na tim biračkim mestima da vas potuče do nogu.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam mnogo manje godina od gospodina Maršićanina, ali mnogo veću pamet. Moja pamet je velika koliko i snaga SRS, moja snaga je velika koliko i snaga SRS, a ona se, dame i gospodo poslanici, trenutno meri sa 30% popularnosti u biračkom telu u Srbiji. Da li je to malo? Nije, naravno.

Što se tiče prof. dr Vojislava Šešelja, rekla sam vam, i tužno je i poražavajuće za sve srpske rodoljube i patriote, da je danas tačno godinu dana otkako je on zatočen u antisrpskom Haškom tribunalu.

(Predsednik: Hoćete li mi reći član Poslovnika po kome ste se javili.)

Gospodine Maršićanin, jeste vi morali da budete smenjeni i da vas zameni Nataša Mićić, ali dok vas ona nije zamenila, morali ste da naučite neki član Poslovnika i da znate, kada već iznosite neistine i uvrede, da to potpada pod član 100. Poslovnika. Što se tiče vašeg statusa i pitanja koliko ćete vi biti na mestu predsedavajućeg, to je nešto čime će se baviti verovatno poslanička većina.

Da je bilo sreće i da je bilo poštovanja volje naroda i principa parlamentarne demokratije, vi ne biste mogli da napravite povratak tu gde jeste i ne biste nikada više mogli, kako ste neslavno sklonjeni sa tog mesta, opet da zauzmete mesto predsedavajućeg.

Ali, kada je u pitanju časno ime dr Šešelja, našeg predsednika, i njegove trijumfalne pobede i ulaska u Skupštinu Republike Srbije, na dopunskim izborima u Rakovici, i svih ovih nebuloznih optužbi i laži koje je izrekao za ovom govornicom - zamislite, predsednik Skupštine 2004. godine, Dragan Maršićanin, govori takve besmislice – a one ne samo da su jadne i žalosne, nego zbog te vaše takve politike, zbog takvog ponašanja vas i vašeg predsednika - koji ne zna kada je dan a kada noć, da li je na koncertu Kolundžije ili je kod Miloševića u Hagu, šta će biti sa srpskim herojima, da li će biti izručeni ili neće - zato ste tako i propali i vratićete se vi na period iz 1992. godine, na tri-četiri posto, a toliko vam je i mesto.
Dame i gospodo narodni poslanici, suština Predloga zakona koji je podnela SRS je upravo u ovom amandmanu, koji sam ispred poslaničke grupe podnela i kojim tražim da se posle člana 4. doda novi član 5. koji glasi: "Predsednik Narodne skupštine dužan je da raspiše izbore za predsednika Republike narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".
U prelaznim i završnim odredbama mi tražimo da se unese ovakva jedna striktna obavezujuća odredba. Čuli smo proteklih dana u nekoliko navrata od predstavnika vladajuće grupacije ili one koja smatra da će to biti, ali verujem za kratko vreme, da je bilo bespotrebno ili su se iščuđavali zašto se podnosi amandman od strane poslanika SRS na Predlog zakona koji je predložila SRS.
Opet moramo da se vratimo na hronologiju događaja i na činjenicu da je SRS kao odgovorna politička stranka kojoj je važno da imamo stabilno društvo, da imamo sve institucije sistema, 4. februara odmah po konstituisanju Narodne skupštine Republike Srbije podnela set predloga zakona, između ostalih i ovaj predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
U međuvremenu, pošto je Dragan Maršićanin iz DSS izabran za predsednika Narodne skupštine, DSS, odnosno Dejan Mihajlov kao njen predlagač je podneo zakon o izmeni Zakona o izboru predsednika Republike. Čuli smo i od gospođe Pop-Lazić i od nekih učesnika u raspravi da ćemo imati situaciju gde se usvajaju oba zakona.
Međutim, predstavnici DSS ni jednom rečju nisu, govoreći o tome da će prihvatiti izmenu zakona, a ona je predložena od strane SRS, da se ukine cenzus, za šta smo se mi još 2002. godine zalagali, podsetiću vas, između dva neizbora predsednika, između dva izborna ciklusa predsednik naše stranke je tada rekao da smo spremni da razgovaramo o smanjenju, odnosno o ukidanju izbornog cenzusa.
Stekli su se uslovi i mi smo to predložili ovim zakonom, jer nam je važno da imamo predsednika, s obzirom na to da su već odavno istekli svi rokovi propisani Ustavom da bi predsednik bio izabran. Ali, nijednom rečju nisu hteli da kažu da je ovaj amandman sastavni deo (odnosno tako bi trebalo da bude) zakona koji predlaže SRS. Jer, nemoguće je, niste valjda mislili da ću ja podneti ispred poslaničke grupe SRS ovaj amandman, a da će gospođa Pop-Lazić kao ovlašćeni predlagač reći – ne, ne prihvata se.
Čuli ste da se prihvata i morao bi da se prihvati, jer jedino taj amandman omogućava da zaista imamo što je moguće pre, odnosno danom objavljivanja u "Službenom glasniku", raspisane izbore od strane Dragana Maršićanina.
Mi nemamo poverenja u vas da ćete to uraditi, odnosno sada već vidimo po vašem predlogu zakona da ćete ići na prolongiranje, jer vaš zakon upravo o tome govori i zbog toga ćemo glasati protiv njega. Mi zapravo želimo da poštujemo ono što smo obećali našim biračima i da omogućimo Srbiji da izabere predsednika, jasno iskazanom narodnom voljom, a ovako nemamo nikakvu garanciju da će se to desiti odmah, ako se ne usvoji ovaj amandman SRS.
Prekjuče je po dobijanju mandata za sastav nove vlade, tog reciklovanog DOS-a, Vojislav Koštunica pred novinarima i celokupnom srpskom javnošću jasno rekao da ćemo imati predsednika Republike kroz nekoliko meseci. Opet se vraćamo na to - moramo da imamo predsednika Republike. Milan Milutinović zvanično to nije od 16. januara 2003. godine, a on to zapravo nije od 4. aprila 2001. godine, kada je podneo ostavku na članstvo u SPS na mesto potpredsednika i člana Glavnog odbora, navodno, jer su na njega vršeni tada pritisci da abolira Slobodana Miloševića.
Prema tome, ako želite i ako se zalažete za stabilno društvo i za izgradnju institucija, nemojte da kalkulišete izborom ili neizborom vaše neprincipijelne vlade, koja neće doneti bolje sutra građanima Srbije. Nismo maliciozni, nego to znamo iz ličnog iskustva, poznajući vas, vaše buduće koalicione partnere, šta ste sve sposobni da pokažete, kakve ćete ljude da stavite na čelo resora, a o tome ćemo da pričamo kroz tri dana.
Onda budite zaista poštovaoci Ustava, po kome su već odavno probijeni svi rokovi za izbor predsednika, i prihvatite amandman SRS. Niko od građana Srbije, verujte mi na reč, ne bi imao ništa protiv toga, nego bi želeo da se jasno iskaže narodna volja i da Srbija ima odmah mogućnost da bira predsednika, a vi šta ćete i koliko meseci sa vašom vladom o tom potom, ali predsednik Srbije nam treba i mora da se prihvati ovaj amandman. Hvala.
Gospodine predsedavajući, budite ljubazni da usmerite kolege iz vaše poslaničke grupe da ne dobacuju, da pogledaju šta se dešava u poslaničkim jedinicama i ubuduće ih privedite redu da revnosnije obezbeđuju kvorum, ako ste već namerili da vladate Srbijom, u šta ne verujem, kao ni celokupni srpski narod koji nema poverenja u vas.
Inače, što se tiče ove tačke dnevnog reda, nastaviću o onom o čemu su govorile kolege poslanici SRS, a tiče se predloga koji je stigao od poslaničke grupe DSS-a, potpisao je Dejan Mihajlov, datiran je sa 14.februarom ove godine.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, da je SRS, a o tome će se govoriti pod tačkom 5, predložila izmenu Zakona o izboru predsednika Republike deset dana ranije, dakle 4. februara.
Iako smo u vanrednom zasedanju, gospodin Maršićanin - uz sve one predloge koje smo dostavili Narodnoj skupštini, smatramo da su to goruće teme o kojima treba da razgovaramo, a pre svega o tome da promenimo Zakon o privatizaciji i mnoge druge predloge - treba da razmišlja o tome da mu neka elementarna logika nalaže da prvo u dnevni red za ovaj saziv ide tačka koju je predložila SRS, a onda DSS. Tako se ne bi neki koji su vršili vlast neustavno i nezakonito u Srbiji iščuđavali i aludirali na to da Koštunica ima neke telepatske veze sa nama.
Ne, to uopšte nije tačno, jer vidite i sami po predlogu koji je dala SRS i koji je jedino moguć da se prevaziđe ova institucionalna kriza, a tiče se institucije predsednika Republike, Dejan Mihajlov je stalno to sledio na jedan nakaradan način, zakasnivši deset dana, kasnije je dao svoj projekat, odnosno svoje poslaničke grupe, koji je za nas apsolutno neprihvatljiv.
Neprihvatljiv je iz razloga što se ispostavilo da smo mi srpski radikali bili u pravu. Za ti godine vladavine DOS-a i za sve ono vreme ponašanja Demokratske stranke Srbije i Vojislava Koštunice kroz stvaranja nekog mita o tome da su oni poštovaoci Ustava, zakona, legalisti, došlo se do toga da su maske pale, da je ogoljena ta politika, što se pokazalo i brojem glasova koji su dobili na izborima, da ne govorim o ovim drugim strankama DOS-a.
Ispostavilo se da Srpska radikalna stranka, kao najjača stranka danas u Srbiji, od početka zagovara da se o institucijama sistema, izgradnji pravne države i demokratskog društva razgovara ako je to moguće kroz dogovor svih relevantnih političkih stranaka i mi smo smatrali, iako ste grubo prekršili neka osnovna načela parlamentarne demokratije, uskrativši mogućnost gospođi Pop-Lazić da bude predsednik ovog najvišeg zakonodavnog tela, da je najnormalnije da se o Zakonu o izboru predsednika Repbulike i o Zakonu o izboru narodnih poslanika razgovara, pre svega, sa najjačom političkom strankom, jer je nama narod ukazao najveće poverenje.
Ovako ste vi samostalno istupili, dobili ste otvorenu podršku vaših bivših, budućih, već ko zna kojih koalicionih partnera iz Demokratske stranke koji su rekli da će glasati za ovo i time nam stavili do znanja da vi želite da se navodno ta kriza institucija predsednika Republike prevaziđe jednim ovakvim ad hok zakonom.
Sa druge strane, na sednici skupštinskih odbora, kada se govorilo o zakonu koji je predložila Srpska radikalna stranka, u inicijativi u kojoj se jasno traži da se precizira kada će Dragan Maršićanin raspisati neophodne izbore za predsednika Republike, vi ste izašli, a danas je o tome govorio i ovlašćeni predstavnik predlagača i sam predlagač, sa tvrdnjom da je to neustavno.
Kako je onda ustavno ovo zašta se vi zalažete i kada god nemate šta da kažete, vi Srpskoj radikalnoj stranci, vi, koji ste ćutali na sve dosadašnje načine kršenja Ustava i zakona ili iz prikrajka to posmatrali, govorite – to nije u skladu sa Ustavom.
Ako ćemo ad hok da rešavamo stvari, ako hoćemo da izgradimo moderno i demokratsko društvo, onda treba da razmislite dobro o danu za glasanje i da prihvatite predlog SRS, iz prostog razloga što će on i na najbolji mogući način da osujeti eventualne namere Dragana Maršićanina da ostane na mestu vršioca dužnosti predsednika Republike još ko zna koje vreme.
Tako dobijamo kalifa, umesto Nataše Mićić sada Maršićanina u muškom odelu; onda omogućite da Dragan Maršićanin kao v.d. predsednika Republike bude ravnopravni član Vrhovnog saveta odbrane, omogućićete mu da nastavi da se ponaša na takav način, iako znate vrlo dobro da mi od 16. januara prošle godine nemamo predsednika Repbulike, i da je to strašno, i da je SRS neprestano na to upozoravala. A vrlo dobro znate da je kandidata DOS-a, jer vaš predsednik Vojislav Koštunica nije smeo da izađe na crtu, a neće smeti ni sada, do nogu potukao Tomislav Nikolić.
Budite malo strpljivi, nisam završila još uvek svoje izlaganje. Vi ćete imati pravo eventualno na repliku, ako vam predsedavajući dozvoli.
Dakle, kako bi se demaskirala takva uloga i politika samog Koštunice i Demokratske stranke Srbije, sada kada su došli kao do nekog dela vlasti ispostavilo se da je to na tankim i na staklenim nogama, jer i sami vidite, posle nekoliko dana funkcionisanja parlamenta vi niste sposobni da redovno obezbeđujete kvorum. Kako onda mislite da vladate, kako mislite da širite tu vašu koaliciju i da sklepate tu vladu, a najavili ste je već za sledeću nedelju.
Mi imamo sada situaciju koja jedino na takav načim može da se prevaziđe i da odmah krenemo i završimo sa tim, da izabere Srbija iskrenog i časnog rodoljuba za predsednika Republike, kandidata Srpske radikalne stranke, jer i vi sami znate da je nemoguće da Vojislav Koštunica bude dvostruka ličnost.
Ako ste našli sebi podršku u nekoj manjinskoj grupi da sastavite vladu sledeće nedelje, vi sami znate da onda on ne može da bude, ako već želite da bude premijer, predsednik Republike.
Kada bi to želeo ne bi imao nikakve šanse protiv kandidata Srpske radikalne stranke, a i sve da pronađete ne znam koga, vi i stranke iz bivšeg DOS-a, besmisleno je, jer u ovakvoj situaciji opšteg siromaštva, bede, nemaštine, nepoštovanja Ustava, nepoštovanje zakona, bez izgrađenog demokratskog društva jedini izlaz građani Srbije, i zbog ovakvog vašeg ponašanja u protekla dva meseca, vide u Srpskoj radikalnoj stranci. I budite sigurni da će od sada i u buduće u najvećoj meri glasati za nas, jer smo spremni da im obezbedimo bolji život.
Naš kandidat za predsednika Srbije, koji je pobedio ubedljivo na jesenas održanim predsedničkim izborima, za razliku od vašeg predsednika i kandidata DOS-a, nije se ponašao van Ustava i van zakona.
Obećavao je samo ono što predsednik Republike ima pravo i što on kao Tomislav Nikolić, kao predstavnik većinskog dela srpskog naroda, može da uradi.
Na taj način ne samo da će da obraduje sve srpske rodoljube i patriote, i našeg vojvodu prof. dr Vojislava Šešelja, već će Srbija imati predsednika kakvog zaslužuje.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija i svi građani Srbije su dočekali da u Narodnoj skupštini Republike Srbije bude 82 poslanika SRS, jer je poslanička grupa srpskih radikala sa 23 poslanika oborila prethodnu Vladu Repbulike Srbije.
Tri godine je ukazivala na krađu u parlamentu, na krađu van parlamenta, na sve ono što ste vi radili kao promoteri petooktobarske revolucije, pučisti koji su upadali automatskim puškama u državne institucije, a među njima je prvi jurišnik bio bivši guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić.
Interesantno je sa koje pozicije nastupaju danas predstavnici neke nove stranke u parlamentu Republike Srbije bez otimanja mandata, koji, uzgred budi rečeno, na svojoj listi imaju i predstavnike stranke, ako to može tako da se nazove, koji su u momentu izglasavanja Kori Udovički bili na jugu Srbije i toga se setili.
Ne posle nekoliko dana, već u zimsko vreme, a radnja je bila smeštena u 22. juli 2003. godine i po sistemu – držte lopova, oni nam upućuju predlog, potpuno neustavan, pravnički neuređen, o čemu je govorio jedan mladi kolega srpski radikal malopre ovde, da se stavi van snage Odluka o izboru Kori Udovički.
Jedan drugi predstavnik političke stranke koja je pretendovala da uđe u Vladu, ali je očigledno da ga ovi drugi neće, jer su mu tako saopštili, rekao je da to nije potrebno i da su u pravu bili srpski radikali, jer zašto bi to, kada je Kori Udovički sama ponudila pre izvesnog vremena da će podneti ostavku. To uopšte nije tačno. Ona je to u jednom momentu rekla, a onda povukla tu svoju odluku u centralnoj informativnoj emisiji, rekavši da ona neće da bude predmet politizacije.
I sve se to dešava u Srbiji danas, posle 28. decembra, kada poštovana gospođa Pop-Lazić predsedava Skupštinom umesto da je predsednik Skupštine, jer SRS ima 82 poslanika. Sve se to dešava danas u Srbiji kada SRS umesto da bude, već sada, odgovorna vlast i da njen premijer u Srbiji bude Tomislav Nikolić, uz odgovorne i časne ljude, ministre koji su spremni da pokrenu proizvodnju, da smanje siromaštvo, da učine da ima što više zaposlenih, a ne nezaposlenih, mi imamo jednu jalovu raspravu bivših, budućih, ko zna kojih koalicionih partnera, iz političke grupacije koja sada predstavlja neki reciklovani DOS.
Imamo neke koji su tu došli spletom srećnih okolnosti. Čudom se čude kako su se tu našli. Imaju predsednika koga niko ne sluša, koji se tu pitaju ili ništa ne pitaju i koji su danas spremni, zajedno sa vama drugima, da glasaju na ovako protivustavan način.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo, a naročito vas kojima je ovde sada boravak u Narodnoj skupštini vatreno krštenje, da je 10. jula prošle godine bilo izvesno da će Mlađan Dinkić, taj vođa petooktobarske revolucije, biti smenjen.
Natovrzli se na njega i Živković, i Đinđić, i Đelić, i Bojan Pajtić i cela ta DOS-ovska klika, koja mu je nekad bila koalicija, danima govoreći o tome da je on taj koji ugrožava reforme, da je on taj koji troši narodne pare, ali im nije jasno u celoj toj priči otkud on da povede Aleksandra Vlahovića u ono putešestvije po Londonu i ostalim evropskim metropolama.
A vi danas, gospodo, naročito vi iz G17 plus, tako se zovete je l­­' da, imate isto objašnjenje kao i oni koji su smenjivali vašeg Mlađana Dinkića, da bi bilo veoma neophodno da se izglasa baš ovakav predlog neustavne odluke, jer ovakva situacija, odnosno položaj i funkcija Kori Udovički ima veoma štetne posledice na rad državnih organa, život građana, legalnost i legitimnost predstavljanja Republike Srbije u međunarodnim finansijskim institucijama.
To je ono čime se vi bavite, a ušli ste kao poslanici nekom manjinskom voljom građana u Skupštinu, umesto da se bavite trenutnom, gorućom situacijom u našoj zemlji – kakav je položaj onih koje ste ostavili bez posla. Ne zaboravite da je član Demokratske stranke, uz vaš i blagoslov Miroljuba Labusa, samozvani gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković, koji se nalazio u Solunu, glasao, odnosno vi njegovom karticom, za Zakon o radu i posle toga ste krenuli sa listama za odstrel, počev od "Zastave" i drugih fabrika i ostavili na stotine hiljada ljudi bez posla.
To je za vas tada bila normalna odluka. Imali ste opravdanje jer ste zajedno vršili vlast, kao što i ovi sada pokušavaju da naprave neki novi koalicioni blok, grabeći se za fotelje, za funkcije, za privilegije, pa kažu – ma nema veze, Vlada mora da bude napravljena, samo da mi dođemo na vlast, samo da mi uđemo u Nemanjinu ulicu. Imali ste opravdanja za tako nešto.
Opravdanja za sve vas nema, ma kako vi da se zovete, debeovski reformski blok, uz pomoć socijalista, nove reformisane levice, kao što želite da je predstavite, uz pomoć ovih ili onih, vama spasa nema. Svi ste vi kod građana Srbije apsolutno isti i dolazimo do situacije u kojoj svaki normalan građanin, i onaj koji posmatra sednice Narodne skupštine, i onaj koji teško živi, i onaj koji je zabrinut za svoju budućnost, svoje dece, razmišlja samo na jeda jedini ispravni način – vidim gde je spas, vidim gde je izlaz, to su srpski radikali.
To su novi izbori, da ove rasteramo, da normalni ljudi dođu na vlast, da se raspišu izbori i da onda, ne kroz pretvaranje – mi smo za ovo, ali posle izbora radite drugačije - izađete sa svojim ljudima, sa svojim listama, bez skrivanja, bez laži, bez obmana, kao što to mi radimo, jasno, čista obraza i čista srca i kažemo građanima šta smo spremni za njih da uradimo.
Vi za to jednostavno niste sposobni, ma koliko da vas pritiskaju vaši zapadni mentori, ma koliko da su trvenja, ucene i pritisci među vama izraženi, kako god da obrnete i da okrenete, kakva god Vlada da se napravi, ona će biti na staklenim nogama, ona se zasniva na pritiscima i ucenama. Onim istim pritiscima i ucenama pod kojima je smenjen Mlađan Dinkić, a izabrana za guvernera Kori Udovički.
Meni, gospođice Milivojević, nije potreban nikakav video-bim da ovde vršim istragu i da pokazujem ko je gde sedeo, jer mi poslanici SRS i naš šef poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, znamo kakve su krađe vršene u ovom parlamentu, na kakav nelegalan i neligitiman način ste izglasavali sve pogubne zakone, i budžet, i Krivični zakon, i Zakon o privatizaciji, i zakon o lustraciji i raznorazne druge štetne zakone; zakon o saradnji sa antisrpskim Haškim tribunalom, sve ono zbog čega se svaki normalan čovek stidi i zbog čega svaki normalan čovek razmišlja na način koji ovde iznosim, a to je da zagovara nove izbore.
Da je pravde i pravičnosti u ovoj zemlji, ne samo da bi gospođa Pop-Lazić bila u situaciji da raspiše nove parlamentarne izbore, jer je očigledno da i posle dva meseca mi Vladu nemamo, nego bi mogla već koliko sutra da raspiše izbore za predsednika Republike. Pa da krenemo redom – domaćin na čelo Srbije, Tomislav Nikolić; krećemo dalje – radikalska vlada; ministri – odgovorni ljudi; normalni zakoni, zaposlenje, projekti za Srbiju. A ne ovako, skupili se opet samo malo presvučeni u neka druga odela, možda malo zamaskirani, s koca i konopca, oni isti, reciklovani DOS, oko novog stožera DSS-a.
I niste vi iz Demokratske stranke Srbije toliko bili gadljivi na izbor Kori Udovički, ni vaš predsednik Vojislav Koštunica, vajni mandatar, ili možda on to nije. Samo tri dana posle krađe u Skupštini, 25. jula, dok se Neda Arnerić, bez kartice, šta će joj ona, sunča i brčka u Bodrumu, kada je izabrana Kori Udovički, Vojislav Koštunica izjavljuje da bi mogao da uđe u postizbornu koaliciju sa Demokratskom strankom i G17 plus.
E, vi iz Demokratske stranke im sada niste po volji. Ovi iz G17 plus im trebaju, jer hoće ministarske fotelje i gospodin Mihajlov i gospodin Jočić, znate, u međuvremenu porasli apetiti, pa vidite i po ponašanju Maršićanina da je ovo njemu samo prolazna stanica. Kad bi on, da hoće da se ustoliči na mestu predsednika Narodne skupštine, prepustio da Skupštinu na ovaj demokratski i ponosan način vodi gospođa Pop-Lazić. (Glasovi – tema. Žagor.)
Ali, verujem da nećete biti u situaciji da napravite takvu vladu; i ako je napravite budite sigurni, dame i gospodo, kojima je sada ovde sve šareno, lepo, smešno, dok vas kao Natašu Mićić ne zažuljaju stolice i ne bude vam neudobno, ne budu vam dovoljne plate, dnevnice i sve privilegije, dotle će Srpska radikalna stranka, počev od danas, krenuti da govori ponovo sve o vama; ko ste, kakvi ste i nema više potrebe da to građanima pričamo. Oni sve znaju. Imaćemo, ako ne ove vanredne parlamentarne, gotovo je sigurno, moraćemo da imamo, bar zbog ovih legalista, predsedničke izbore, da pođemo od Tome Nikolića, a stići ćemo do radikalske Srbije. Hvala na pažnji.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Blerov predstavnik vajnih laburista, Đurić, kako se zove, opet jedan lik iz Niša koji se pojavljuje za govornicom, a uglavnom po tri godine ne govori o tačkama dnevnog reda, pa i onome o čemu bi on najviše morao da polaže računa pred Narodnom skupštinom i kada predsedava njegova miljenica, Nataša Mićić, i kada je za mestom predsedavajućeg Gordana Čomić ili bilo ko drugi.
Gospodine Đuriću, vi da imate malo obraza i obzira, vi se ne biste danas pogotovo usudili da izađete za govornicu, jer danas ovi ljudi koji dolaze karavanima iz Kragujevca, iz cele Srbije, da protestuju protiv ovakve ekonomske i socijalne politike Vlade Republike Srbije, između ostalog protestuju i protiv vas lično i Dragana Milovanovića, vašeg mentora, ministra, vajnog sindikalca, koji nikada u životu ništa nije radio, a ministar je za rad i zapošljavanje.
Gospodin Milovanović je, uzgred budi rečeno, za vreme svog minsitarskog mandata, kako novine pišu, a čitala je celokupna srpska javnost, napravio vilu od tri sprata. Za vreme skupštinske rasprave, kada govorimo o tome kako treba zaposliti ljude koji su dobili njegovom, Đelićevom i Vlahovićevom voljom otkaze iz "Zastave" i svih drugih fabrika, on se ovde kao neki fićfirić smeška, koristi novi mobilni telefon, fotografiše poslanike i kad poslanici završe govor, a to je bilo u mom slučaju, kaže - pogledaj kako su lepe slike. Koga to interesuje?
Ljude interesuje kako će da prežive i kako će vas da sklone sa vlasti. Vi, kao verovatno još jedan od propalih sindikalaca, baš kao i vaš ministar Milovanović, ne samo da nećete, gospodine Đuriću, više imati prilike da izlazite za ovu govornicu, nego i vama to isto poručujem, kao i gospođi Mićić, vaša ta laburistička, fantomska stranka naravno ne postoji, kao i njen Građanski savez, samo na papiru, turistički nećete moći više da uđete u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
A danas vodite računa gde ćete i kako ćete da idete po beogradskim ulicama, put do Niša je daleko, sindikalci svuda uz put, pa što kažu moji Šumadinci - kom obojci kom opanci, do Milovanovića i do vas. Znate, kad je Milovanović došao u Kragujevac malo su mu bile dve motke, ali sada su proradile motke širom cele Srbije, teško vama i vašem lopovu Milovanoviću.