Da nije reč o političkoj i praznoj priči, gospodine Vlahoviću, govori i podatak da je 27. septembra ove godine po hitnom postupku Savezna skupština izglasala zakon, odnosno verifikaciju donacije koju ste vi dobili od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Međunarodnog udruženja za pomoć u procesu privatizacije SRJ. Taj iznos od šest miliona dolara jasno je definisan i tačno je precizirano kolika sredstva idu za osnivanje ovakve agencije o kojoj je reč po Predlogu ovog zakona.
Međutim, pošto nemam puno vremena (minut, zbog vaše DOS-okratije), moram da vam kažem da ni dosadašnjim vlasnicima malih i srednjih preduzeća nisu bili potrebni takvi saveti od navodnih dušebrižnika sa Zapada, od strane vašeg ministarstva; uspešno su poslovali, ali mnogi od njih će teško izaći sa pozitivnim bilansom na kraju ove godine zbog poreske politike koju ste izglasali na početku godine.
Nešto više o samom zakonu, po amandmanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, proces svojinske i upravljačke transformacije, u kome treba da se nađu uskoro naši privredni subjekti, u svakom slučaju je pogodno tle i za gospodina Vlahovića, ministra za svojinsku transformaciju, a i za ostale članove Republičke vlade, čiji je premijer Zoran Đinđić.
Da je to tako, potvrđuje i ovaj predlog zakona o Agenciji za privatizaciju malih i srednjih preduzeća koji nije nikakvo ekspertsko čudo, kako bi to ovde danas da predstavi gospodin Vlahović, već jedna obaveza, koja je proistekla iz ratifikacije međunarodnog sporazuma, ugovora, a ja bih rekla, posledica moljakanja i prosjačenja po belom svetu za neki mali bedni iznos, koji neće doprineti, razvoju malih i srednjih preduzeća; već iz načina na koji je to predstavio danas ministar ovde, i oni koji su njegovi sledbenici, stiče se utisak da su ti ljudi, i on sam, neki čarobnjaci kod kojih će potencijalni osnivači malih i srednjih preduzeća, ili oni koji ih već poseduju, da dolaze po savete, koji će da pomognu razvoju naše privrede i da oni uspešno posluju.
Ja sam danas, doduše samo u jednom minutu načelne rasprave, koliko po vašem poslovniku imamo mogućnosti da pričamo, ukazala na to da to nisu nikakvi ljudi sa dobrim namerama, ljudi koji žele da naša privreda bolje stoji, da se razvijaju mala i srednja preduzeća. Ne, to su ti konsultanti, savetnici. Ovaj član 4. zakona, na koji sam podnela amandman, i tražim da se briše, govori o tome da će naša država, Republika Srbija, i Ministarstvo za svojinsku transformaciju biti samo prolazni račun za te navodne dušebrižnike, savetodavce iz inostranstva, za koje je od 6 miliona te "pomoći" koja je stigla izdvojeno 470 hiljada dolara za osnivanje Agencije za mala i srednja preduzeća. Dakle, oni ne samo da ne mogu da pomognu, ne samo da niko neće moći da dođe kod ministra Vlahovića, kao i u Agenciju da traži nekakav novac - već, se samo brižljivim i strogo diktiranim odabirom onih koji savetuju, iz finansijskih centara moći, diktira.
Ko su zapravo ti savetodavci i kakva je njihova uloga ovde? Dakle, njihova uloga je da preko Ministarstva, koje će pored tog novca, koristiti i novac iz budžeta Republike Srbije, ne znam na šta je mislio gospodin Vlahović danas kada je rekao: "pa vi ste glasali, pokazujući pri tome na poslanike SRS-a koji su jedini bili protiv budžeta za 2001. godinu, vi ste glasali za taj i takav budžet. Da li se pod stavkom - posebne namene, krije taj iznos, mi to ne znamo, to treba ministar da nam objasni, i da nam objasni koja će to sredstva na teret budžetskih korisnika biti izdvojena za 2002. godinu, kako bi ti savetodavci mogli nesmetano da rade svoj posao.
Uopšte nisu sporne te donacije same po sebi, sporno je to što ste vi obećavali da će 6 milijardi dolara bespovratne pomoći da dođe. Ali, ne nekakvih famoznih otpisa kamata i dugova koji su nakalemljeni, (naročito proteklih 10 godina kada smo bili pod neviđenim sankcijama tzv. međunarodne zajednice) već ste obećali da će 6 milijardi dolara čim vi dođete na vlast da ide odmah u investicije, u razvoj ne samo malih i srednjih preduzeća, nego celokupne privrede.
Mi danas imamo sasvim drugačiju sliku i sasvim drugačije stanje u našoj privredi. Imamo situaciju u kojoj ministar kaže da fleksibilno, kako se izrazio, otpuštanje radnika treba usmetiti u pravcu da se oni zapošljavaju u malim i srednjim preduzećima, koje će belosvetski mešetari i hoštapleri koji dolaze u Agenciju, u ulozi nekih savetodavaca, da savetuju šta treba da rade. Mislim da će oni da ih savetuju onako kako su verovatno do sada savetovali samog Vlahovića i, kako sam jednom rekla nepopularnu crnu Đinđićevu trojku: Vlahović, Đelić i Milovanović, koji su došli u Kragujevac i samo u jednom danu otpustili 15.000 radnika. To nije sve. Neće biti nikakvog restruktuiranja Zastave kao što je to obećano već se na....
(Predsedavajuća: Vreme i tema.)
... ovih dana, dame i gospodo, vama kojima je to smešno, kolegi iz Kragujevca kome je to takođe smešno, koji pripada vladajućoj nomenklaturi, treba da bude jasno da se na najgori mogući način preko 500 invalida rada šikanira u Grupi "Zastava", za koje se ne zna kakva je njihova dalja sudbina. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložila sam da se član 7. Predloga zakona briše zato što je on u najmanju ruku smešan, arhaičan je i mene lično podseća na period iz samoupravljačkog koncepta privređivanja u našoj zemlji, na vreme Broza i Kardelja. Ono što stoji tu je zaista u najmanju ruku licemerno i cinično. Da neko napiše, u stavovima od 1. do 7, da će ova agencija da napravi čudo, da je zbog toga obrazovana i da je spremna da uradi sve ovo što stoji pod tačkama od 1 do 7, teško da bilo ko u našoj zemlji može da poveruje.
Ono što svakome bode oči je, pre svega, tačka 5. Ako po redu čitate, polazite od prve, ali tačka 5. kaže - uspostavlja jedinstveni informacioni sistem statističkih podataka, informacija od značaja za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. To je posledica dogovora koje je lično imao premijer Vlade Republike Srbije, Zoran Đinđić, sa Bilom Gejtsom i obaveza koja iz toga proističe, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema.
Što se tiče nadležnosti, odnosno poslova koje treba da radi ova famozna agencija, sve ovo što je navedeno ovde je već u nadležnosti Fonda za razvoj Republike Srbije. Kada biste vi došli u institut, recimo gospodine Vlahoviću na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, koji je jedan od najpriznatijih u svetu, koji ima takav stručni profesorski kadar i saradnički kadar, i kada biste im rekli da će vaša agencija da priprema i realizuje program edukacije i da će da pruža pomoć kod inovatorskih pronalazaštava, kao i za njihovu primenu u malim i srednjim preduzećam, onda bi oni rekli - pa, nama uopšte nije potrebna ta agencija, možemo mi vas da savetujemo.
Jednostavno, ovde se pravi račun bez krčmara, a opet je to nešto što je vaša međunarodna obaveza, ono što je preuzete još u avgustu mesecu, a što je ratifikovano u Saveznoj skupštini 27. septembra. Ove donacije koje su odvojene u iznosu od 470.000 dolara, od donacije od 6 miliona, treba samo da posluže za plaćanje konsultantskim firmama iz zemalja donatora.
Sada se zaista postavlja pitanje, ako je uopšte potrebna pomoć onima koje teže razvoju malih i srednjih preduzeća, zašto konsultanti iz inostranstva, zašto, kad sam vam samo na primeru jednog instituta sa visoko stručnim profesionalnim kadrom navela mogućnost da neko shvata sve te patente koje ima, da može da ih proda ili da ustupi na našem tržištu.
Međutim, kao što rekoh malopre, to je samo jedan prolazni račun i postavlja se pitanje kada će Vlada Republike Srbije pred nas da stavi predlog zakona agencije za otvaranje žiro računa preko koga će da stižu sredstva u višesturukim, milionskim ili stotinama hiljada, dolaraskim iznosima. Hvala vam.

Gospodine Maršićanin, vi rekoste pre tri sata kako ste glasali za zakon u načelu da ima kolega koji su predusretljivi, pa će da pogledaju ko nije od njihovih kolega iz poslaničke grupe prisutan i da će da izvade kartice. Međutim, njih je sve više i više u poslaničkim jedinicama, a poslanika sve manje u sali. Posle obrazlaganja ovog mog amandmana, nemojte da ste tako nervozni, vi koji ubacujete tuđe kartice, a to je kažnjivo po Poslovniku i za to se dobijaju opomene i udaljuju se poslanici sa sednice, vodite računa. Možda predsednik Skupštine i primeni tu odredbu Poslovnika.
Zaista je bespredmetno da ja sada kažem ministru Vlahoviću zbog čega tražim da se briše član 10, i ako je normalan neki sled događaja, kada se ustanovi upravni odbor da posle toga ide i nadzorni odbor. Gospodin Vlahović i njegovi saradnici, oni koji su pisali ovaj zakon, ponašaju se tako kao da je Agencija za privatizaciju malih i srednjih preduzeća nekakvo preduzeće, pa mora da ima i direktora i upravni i nadzorni odbor.
Ovde nije definisano, ali jasno je da nadzorni odbor imenuje Vlada Republike Srbije. Opet se vraćam na onu svoju priču od malopre, da jedna interesna grupacija i jedan krug ljudi može u bukvalnom smislu reči da radi šta god hoće. Da je to tako, govori nam i pojavljivanje gospodina Vlahovića posle više meseci pred poslanicima u Narodnoj skupštini i činjenica da ni jedan jedini izveštaj nismo dobili. Sećate se, gospodine Vlahoviću, kada smo kritikovali sve ono što ne valja u Zakonu o privatizaciji, koji je izglasan u proleće, kada smo rekli da je ona neophodna, da mora da bude obavezna i oročena, da se amandmanom uvrsti i novi član ili nova tačka, koja kaže da Narodna skupština Republike Srbije, kao najviše zakonodavno telo, mora da ima izveštaj o svemu onome što radite.
I da vas po neki put ne sretnemo ispred zgrade Narodne skupštine na koju se naslanja Ministarstvo za privatizaciju i, gle čuda, sasvim slučajno firma u kojoj ste vi bili izvršni direktor, koja je jedna od ovlašćenih za proces privatizacije, tik uz zgradu Narodne skupštine, ne bismo znali gde ste vi. Postavlja se pitanje da li ćete vi sami i ti ljudi koji će biti članovi upravnog i nadzornog odbora biti na nekoj tajnoj misiji daleko skrivenoj od očiju javnosti, a pre svega od narodnih poslanika, jer vi danas od Narodne skupštine tražite da se izglasa ovakav zakon kojim će se ustanoviti ova agencija.
Mislili ste, kada se prekinula na Mitrovdan sednica, da neće poslanici opozicije izaći sa takvim podacima o donacijama koje ste dobili preko Savezne vlade i koje su striktno upućene Republičkoj vladi, a deo sredstava je izdvojen za osnivanje ove agencije. Međutim, od sada pa ubuduće vi treba da shvatite da nema ničega što se radi, a što se ne protura na bilo kom nivou izvršne vlasti, da li na republičkom ili saveznom, a da ne saznaju srpski radikali i da neće oštro da kritikuju.
Kada ste već bili primorani da se danas uključite u celu tu priču, jer ste videli da mi znamo da je u pitanju potvrđivanje sporazuma o donaciji iz starateljskog fonda, od 6 miliona dolara, danas ste morali oštro da branite taj svoj stav zašto nam je potrebna ovakva agencija i da je to sasvim izdvojena i različita oblast od onoga što radi Fond za razvoj Republike Srbije.
Kada već ovde predlažete taj nadzorni odbor koji će da vrši nadzor nad zakonitošću rada, opet vam postavljam pitanje, a vi sada treba da, kao neko ko ima odgovornu funkciju u državi i ministar je jednog tako važnog resora, odgovorite zašto do sada poslanici, barem nisu poslanici SRS-a (ako jesu drugi, mi to ne znamo) dobili jedan jedini izveštaj o onome šta ste vi uradili. To nije smešno, to je za jedan ozbiljan odgovor, to dugujete pred celokupnom našom javnošću i pred ovim poslanicima ovde; nijedan izveštaj niste dostavili od usvajanja Zakona o svojinskoj transformaciji.
Jednom prilikom u Kragujevcu sam rekla, a posle su to neki mediji i preneli, da ste za onu jednu noć, a koliko ste obedovali u iznosu od 25.000 dinara .....
(Ppredsedavajuća: Gospođo Jovanović, vreme.)
.... jeli pečene žirafe, mnogo biste bolji predlog zakona mogli da ponudite poslanicima, nego što ste to uradili. Sutradan ste ponudili da ćete da platite, pa ne platiste taj račun koji ste napravili u jednom kragujevačkom restoranu, u noći kada ste napravili pakleni plan da otpustite 15.000 radnika.

Pa evo, približavamo se kraju rasprave o Zakonu u pojedinostima, o amandmanima.
Što se tiče člana 14, u njemu se kaže da će Agencija za svoj rad da odgovara Vladi Republike Srbije. Sada se opet postavlja pitanje - kome će da odgovara Vlada za svoj rad, kome konkretno ministar Vlahović? Skupštinskoj većini postaviće se pitanje uskoro - da li će jedna poslanička grupa, koja je danas uzdržana pred ovakvim predlogom zakona i sama je svesna toga da je bespotrebno osnivanje ovakve agencije, da je već Agencija funkcionisala od februara meseca, i to Uredbom (a njih je preko 100 neustavnih) Vlade Republike Srbije, smoći snage i da li će uopšte da se opozove ovakav ministar i ovakva vlada.
Dok se to ne desi, treba da imamo u vidu neke činjenice, a posebno bih htela da napomenem to da su uslovi korišćenja ovih sredstava iz donacije i ovih 470 hiljada dolara, koje se dobijaju od 6 miliona za Agenciju za privatizaciju malih i srednjih preduzeća, precizno definisani. Pa tako, za nabavke na domaćem tržištu, manje od 50 hiljada dolara. To je sve strogo diktirano od Elen Peterson, ili već koga iz starateljskog fonda; međunarodne kupovine manje od 100 hiljada dolara; angažovanje konsultanata, gde donator banka odobrava izbor konsultanata po proceduri razmatranja i odobrenja, i to čak u fazama planiranja odabira i prethodnog razmatranja.
Ovakvo ponižavanje je neprimereno i za poslanike Narodne skupštine, za celokupan naš narod i za Republiku Srbiju, jer ako ste već hteli da na ovakav način, uz ovakav diktat, prihvatite ove uslove koje su vam dali iz Međunarodnog starateljskog fonda, vi ste mogli ili gospodin Labus, koji je pregovarao u ime Savezne vlade, da kažete da mnogo važnije i mnogo veće probleme u ovom momentu u privredi imamo, nego što je potreba za osnivanjem Agencije za privatizaciju malih i srednjih preduzeća.
Najveći problem, gospodine Vlahoviću, pored svih gorućih problema, svakako je problem Grupe "Zastava" u Kragujevcu. Da ste imali malo sluha, pošto su vam već udelili takvu milostinju, mogli ste 6 miliona dolara da uložite i da usmerite u projekat zaštitnih radionica, kako ste ih već nazvali, a ne da (to po drugi put danas potenciram) preko 400 radnika, invalida rada, ne zna šta će biti sa njima. Iz meseca u mesec obećava im se da će zaštitne radionice da počnu sa funkcionisanjem, a u Grupi "Zastava", od jednog do drugog društva prava je konfuzija i ne zna se šta će sa njima da bude.
Ovde stoji da nadzor nad radom Agencije vrši nadležno ministarstvo. To nije samo nedorečenost, nego, možda neki prostor za manipulaciju, ne znam šta, ako već to ni u obrazloženju nije jasno stajalo. Mogli biste da pogledate, u članu 14. da stoji samo - nadležno ministarstvo. Niste napisali koje je to ministarstvo.
Još nešto, ako već govorimo o potrebi da se kroz, kako rekoste, fleksibilno otpuštanje radnika, ti radnici usmere da se zaposle u malim i srednjim preduzećima, objasnite mi molim vas - koja je to grupa radnika, grupa, ne samo jedan pojedinac, koji su dobili pod onakvim ultimatumima, otpremninu od samo 200 nemačkih maraka za svaku godinu staža, za 30 godina 6 hiljada maraka. Sa kojim je to inicijalnim kapitalom moguće da se osnuje bilo kakvo preduzeće ili da to uradi grupa radnika, kada taj iznos nije dovoljan u ovakvoj situaciji, kod ovakvog povećanja troškova života ni za golo preživljavanje, za potrošačku korpu jedne porodice za godinu dana.

Evo, za olakšanje nekim poslanicima iz grupacije DOS, ovo je poslednji amandman koji sam podnela na Predlog zakona. Međutim, to nije razlog za vaše radovanje i za likovanje, zato što će ovakav zakonski projekat da bude usvojen. I zbog toga što je ovo samo jedan signal više da će ovakvih i sličnih diktata od finansijskih moćnika, vaših mentora sa Zapada, biti sve više i više, a to neće da pokrene proces proizvodnje i neće da učini da mi imamo porast industrijske proizvodnje.
Zaista je bila neprimerena danas ona ocena i poređenje ministra Vlahovića o padu proizvodnje za samo 1,4%, kada se zna da smo mi u onoj poraznoj godini posle besomučne agresije NATO pakta uspeli da za veoma kratko vreme obnovimo infrastrukturu i da povratimo proizvodnju samo u "Zastavi" koja je bila uspešna za prva tri meseca 2000. godine, i to je za vas interesantan podatak.
Ovaj čl. 15. ne samo da je ciničan, nego zaista sa aspekta morala svakog pojedinica, svakog člana Vlade je neprimeren zbog toga što se u njemu kaže: Vlada Republike Srbije, u cilju organizacije mreže stručne podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima na celoj teritoriji Republike Srbije, može osnivati regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.
Objasnite, gospodine Vlahoviću, kakav ćete dogovor da napravite sa Rugovom, sa Hansom Hekerupom i kako ćete ove agencije da organizujete u Kosovsko-pomoravskom, u Prizrenskom i u Pećkom okrugu. Tamo zaista, pored sve vaše propagande, protiv svih važi obmana da je tamo izašlo ne znam koliko Srba, taj procenat nije veći od 4% i zna se da je to jedna bezočna pljačka, krađa glasova. Kako ćete vi da objasnite tim Srbima, koji će tamo da se bore za opstanak i koji teško opstaju, a biće im još malo gore, posle legalizacije šiptarske okupatorske vlasti, da ćete tamo da osnivate agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, kada se zna da sve propise, po principu mi smo gospodari života i smrti, propisuju Hans Hekerup i njegovi saradnici, šiptarski banditi i teroristi.
Objasnite kako je uopšte moguće da u član zakona ugradite tako nešto, tako nešto što vređa dostojanstvo srpskog naroda, a naročito one ljude koji ne mogu da se vrate svojim kućama i pre svega koji od vas kao člana Vlade, bez obzira što je vaš resor svojinska transformacija, kao i predstavnika celokupnog DOS-a i DSS-a, koja je navodno nevoljno pozvala birače na izbore, kao i njihov predsednik Koštunica, kako ćete da objasnite kakva je sudbina preko 1.500 nestalih i otetih Srba (aplauz).

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu dešava se nešto što nije samo zabuna i konfuzija, već jedan haos koji se unosi u ovakav predlog zakona i poigravanje sa zamenicima javnih tužilaca. Mi nikako da čujemo od predlagača u koju kategoriju i gde svrstava zamenike javnih tužilaca. Ako smo mi više puta potencirali juče kod usvajanja Zakona o Visokom savetu pravosuđa, da apsolutno iste ingerencije, istu procesnu, istu materijalnu odgovornost kao i javni tužioci imaju i zamenici, ako zamenici javnih tužilaca imaju imunitet kao što to imaju javni tužioci, postavlja se pitanje zašto se onda kroz Predlog zakona tako surovo poigrava sa funkcijom zamenika javnih tužilaca.
Postavlja se pitanje, šta će dalje da se dešava sa tim ljudima, a po članu 40. i sa samim javnim tužiocima. Da li će predlagač ovim predlogom odnosno članom da stvori mogućnost da se neko, pa i sam ministar pravde, poigrava njima kao ping-pong lopticama, raspoređuje ih po svom ličnom nahođenju, po nahođenju jedne političke grupacije, gde mu padne na pamet. Ovde se kaže da zamenik javnog tužioca nastavlja dužnost, ako bude smanjen broj zamenika u javnom tužilaštvu. Sada se postavlja jedno pitanje za predlagača - ko donosi odluku o tome gde zamenik javnog tužioca nastavlja tu svoju dužnost. To uopšte ovde ne stoji.
U drugom stavu se kaže da ako javno tužilaštvo bude ukinuto, javni tužilac nastavlja dužnost shodno odluci Visokog saveta pravosuđa. Kao što sam juče rekla, ceo zakon, a to nam je danas potvrdio i predlagač i neki od poslanika koji podržavaju ovaj predlog zakona, naslanja se na zakon koji je izglasan o Visokom savetu pravosuđa, a čemu se protivi SRS. Sada vam postavljam pitanje - kako je moguće da vi javnog tužioca premeštate u neko drugo mesto, kada smo mi njega izabrali, a i ubuduće će da ga bira Narodna skupština Republike Srbije, za to tužilaštvo, ko će o tome da donosi odluku i kakva je to mogućnost i kakav konfor koji vi sebi dajete za pravo ovakvim predlogom zakona, a naročito u članu 40. Zato vas pozivam da prihvatite ovaj amandman.

Za one poslanike koji nisu obavešteni ni koji je zakon na dnevnom redu, moram da kažem opet, da imaju amandmane ispred sebe  to bi bilo pravo čudo, ovim amandmanom tražim da se član 46. briše. Da biste imali otprilike bilo kakvu vezu sa onim šta se dešava za skupštinskom govornicom i šta je predlagač hteo da kaže, ja ću vam pročitati kako glasi član 46. Predloga zakona: "Javni tužilac i zamenik mogu bez sopstvene saglasnosti biti upućeni u drugo javno tužilaštvo istog ili nižeg ranga, najduže na 9 meseci u dve kalendarske godine".
Drugi stav: "Upućuju se u javno tužilaštvo čije potrebe to iziskuju".
Treći stav: "Rešenje o upućivanju donosi republički javni tužilac".
Pre sat vremena raspravljali smo o amandmanu i članu 42, u kome je do kraja data sloboda ministru Vladanu Batiću da svojom bahatošću radi šta god hoće, da sklanja kako mu se prohte republičkog javnog tužioca, a ovde se daje neka kompenzacija republičkom javnom tužiocu za ono što njemu namerava da uradi Vladan Batić, pa se kaže da on može javne tužioce da pomera bez njihove saglasnosti i na taj način da ih najgore kažnjava.
Ovako su samo komunisti u Brozovo vreme kažnjavali ljude bez njihove saglasnosti, slali ih na Goli otok, s tim što ste vi ovde precizirali koliko će vremenski da traje ta kazna - dve kalendarske godine. Kada ste već to rekli i napisali u Predlogu zakona, trebalo je, gospodo, da kažete od čega će taj javni tužilac, koga recimo po kazni republički javni tužilac šalje iz Kragujevca u Užice, da se izdržava dve kalendarske godine, gde će on da stanuje, gde će mu porodica, gde će mu deca u školu, šta će sa njim da se dešava i zbog čega tako rigorozna kazna. Zbog čega takvo ovlašćenje, kao što je u članu 42. dato ministru pravde, u članu 46. za republičkog javnog tužioca.
Naravno, vi nemate valjani odgovor na to pitanje. Vi ćete sada da kažete - pa ako se izbriše, kao što to poslanik Nataša Jovanović traži, član 46. dovešće se funkcionisanje celog zakona u pitanje. Pitanje je da li je uopšte ovakav član bio potreban i da li je uopšte potreban ovakav način uređenja javnog tužilaštva u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo juče u toku rasprave o Zakonu o Visokom savetu pravosuđa imali primedbu na član u kome se govorilo da Visoki savet pravosuđa može da utvrđuje naknade za sudije porotnike i za stalne članove Visokog saveta pravosuđa, zapravo on da daje predlog, a onda da Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o tome kolike će biti te nadoknade.
Međutim, ovde se pravi jedna čudna gradacija i jedna mogućnost da se nagrađuju poslušni u članu 52, podobni, oni koji će da izvršavaju naloge većinske grupacije aktuelne vlasti. Tako se kaže da Visoki savet pravosuđa može, zavisno od obima i složenosti poslova, da odluči da neki javni tužilac ima osnovnu platu jednaku osnovnoj plati sudije neposredno višeg suda, a onda da osnovna plata zamenika javnog tužioca je niža za 7% od osnovne plate javnog tužioca.
Ovaj fantomski organ, Visoki savet pravosuđa, gotovo da je ubačen u svaki član Predloga zakona o javnom tužilaštvu, daju mu se prevelika ovlašćenja. Što je najgore od svega, ovaj član 52. je suvišan, zbog toga što je Zakonom o platama u državnim organima, a o tome smo juče govorili prilikom rasprave o Zakonu o sudijama, tačno je definisano kolike mogu da budu plate zaposlenih u državnim organima. Prema tome, besmisleno je da se na ovakav način i ovakvim članom to određuje. Zato vas pozivam da prihvatite amandman na član 52, kojim tražim da se taj član 52. briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 57. Predloga zakona tražila sam da se u prvom stavu briše deo rečenice koji smo imali i kod Zakona o sudijama, a gde se kaže da javni tužilac mora da bude dostojan za dužnost javnog tužioca. Kakva je to paušalna ocena i šta je to, koji su to moralni kriterijumi i ko je taj ko određuje da li je neko dostojan da bude javni tužilac ili nije dostojan. Ako se već nešto hoće, ako se traži od kandidata, a zna se koji su uslovi i da bi neko konkurisao na mesto javnog tužioca, koje sve zakonske uslove mora da ispuni, zašto se onda sada uvodi ovakva definicija koja može vrlo široko da se tumači. Da bude dostojan dužnosti javnog tužioca, da se dopadne vladajućoj strukturi iz DOS-a ili, možda, da bude dostojan javnog tužioca, da ima određenu visinu, težinu, boju očiju, tako da smatram da je ovo zaista jedna besmislica koju smo imali kod usvajanja Zakona o sudijama i predlažem da se ovaj deo stava 1. briše amandmanom koji sam predložila.

Amandman na član 71, stav 2, a neću izlaziti povodom istovetne primedbe u amandmanu  na član 73, stav 3, odnosi se na naše neprekidne primedbe od početka rasprave o ovom zakonu u pojedinostima na direktni upliv, na direktno mešanje ministra pravde u rad samostalnog organa, Republičkog javnog tužilaštva i javnih tužilaštava.
U članu 71. se upravo govori o tome da postupak za razrešenje kada su u pitanju formalni razlozi, a nekome mogu da izgledaju kao razlozi tehničke prirode kada neko završi radni vek, može da pokrene ministar za pravosuđe. Ali, kada su drugi razlozi u pitanju, kao što je predlagač naveo nesavesno vršenje dužnosti, ovlašćenje za pokretanje postupka, pored ostalih koji su navedeni, takođe ima ministar pravde.
Pitanje je kako će ovaj zakon o javnom tužilaštvu da izgleda posle svih ovih amandmana i pitanje je da li i sam predlagač zna koji je amandman usvojen, a koji nije, ali jedno je sasvim sigurno - da će ovi zakoni dati široka ovlašćenja ministru Batiću, ne samo kroz odredbe članova 71. i 73, nego kroz primenu čitavog zakona, tako da može da nastavi da se ponaša bahato, kao i do sada: da mu se jedan tužilac sviđa, drugi ne sviđa; da ih udaljava po ličnim simpatijama i antipatijama; da o tome vodi kampanju; da on o tome, kao deo izvršne vlasti, otvoreno priča, i to iz dana u dan, na svim DOS-ovskim medijima, na svim televizijama, i onda kaže - pa ima podršku naroda. A ti koji su zaposleni u DOS-ovskim medijima, hodajući po beogradskim ulicama, gotovo da nikoga nisu mogli da pronađu od građana koji bi dali opravdanje za takve Batićeve postupke.
I vi mu, i ovim zakonom, i ovakvim članovima dajete još veća ovlašćenja, da radi šta hoće, da se ponaša kako hoće. Uostalom, gospodo iz DOS-a, zbog takvog Batića, zbog ovakvih zakona, vi ćete snositi konsekvence pred biračima Srbije. To nikako nisu zakoni, kao što ste vi govorili tokom ove skoro 10-todnevne rasprave, koji će dovesti do nezavisnog pravosuđa, do mogućnosti da ljudi odgovorni, visokomoralni, visokoprofesionalni, na najbolji mogući način obavljaju svoj posao. Vi ste sami toga svesni. Sada je ovako, a u budućoj političkoj trgovini pitanje je kako će stvari da stoje i ko će tu odneti prevagu, da li neki novi Batić, sličan njemu, ali ne daj bože da dođe još neko gori nego što je Vladan Batić, teško onda tužiocima, sudijama i svima onima koji treba da potraže sudsku zaštitu.

Ovo je poslednji amandman koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS. Približavamo se kraju rasprave u pojedinostima o paketu zakona. Doduše, ostao je još jedan zakon o područjima i sedištima tužilaštava i sudova, koji ćemo uskoro da razmatramo.
Međutim, ono što bih vas podsetila i što bih rekla zbog javnosti, koja prati ova skupštinska zasedanja, je činjenica da je ove pakete zakona o pravosuđu predlagač dao a da ni sam verovatno nije bio, niti je u ovom trenutku, svestan posledica koje će po čitav pravosudni sistem imati usvajanje ovako nakaradnih zakonskih projekata. Zakonskih projekata koje je pisao neko iz Jugoslovenske levice, a koje je bivši ministar, takođe iz Jugoslovenske levice, 1998. godine pokušao da proturi na usvajanje u Vladi Republike Srbije.
Zakone oko kojih su se lomila koplja danima, zbog kojih smo bili prinuđeni, mi poslanici SRS-a i drugi poslanici opozicije koji su u međuvremenu revidirali svoj stav, da odu do svojih kuća, pa da se vrate na poziv predsednika Skupštine tek onda kada je postignut nekakav dogovor, politička trgovina između dve najjače poslaničke grupe u okviru nekada jedinstvenog DOS-a.
Član 77. ovog zakona dovoljno govori o nedoslednosti i predlagača i onog celokupnog dela DOS-a koji će glasati za ovaj zakon. Ali, ne verujem uopšte da mnogi poslanici, koji su danima bili odsutni iz skupštinskih sala, koji su prouzrokovali nedostatak kvoruma, a iz poslaničkih grupa su nekada jedinstvenog DOS-a, znaju o kakvim je zapravo zakonskim projektima ovde nekoliko dana bilo reči. Da ste nedosledni, govori i stav člana 77. u kome kažete da javni tužilac, koji treba da bude razrešen ili koji treba da podnese zahtev, zahtev podnosi Visokom savetu pravosuđa.
A, vrlo dobro znate da ga imenuje Narodna skupština Republike Srbije. Samo zamenike javnih tužilaca, za koje još uvek niste definisali gde po Ustavu treba da ih smestite, to vam još uvek nije jasno, imenuje Visoki savet pravosuđa za koji ste glasali.
Sve ovo u isto vreme pokazuje da će ta nedoslednost da bude prisutna, ne samo kod ovakvih zakonskih predloga, već i u daljem vašem delovanju, a ja sam isto tako uverena, a to je ujedno danas moja poslednja poruka kolegi Mihajlovu, koji je samo pro forme ovde predlagač ovih zakona, da ni njegova poslanička grupa nije upućena u ono šta se dešava kroz ovakve zakonske predloge. A da ne govorimo o onima koji će danas pukim pritiskim na taster - za da izglasaju Zakon o tužilaštvu i sledeći zakon kojim se završava ovaj set zakona o pravosuđu.

Gospođa Čomić je na početku rasprave o Zakonu u pojedinostima rekla da je Vlada Republike Srbije prihvatila ovaj predlog zakona, što uopšte nije tačno. Ako vi onaj upad Vladana Batića na par minuta u salu Skupštine pre nekoliko dana nazivate pozitivnim stavom Vlade, onda je ovo neozbiljna Skupština, neozbiljan predlog, jer vi koji se smejete, morate da obratite pažnju na ovo šta piše na ovom papiru.
Verovatno ste to zagubili, bacili i pitanje je da li otvarate svoje koverte. Ovde piše, 11. oktobar, potpisao se potpredsednik Vlade Jožef Kasa, koji je rekao da Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini, slušajte šta vam kaže Vlada, ovo ovde nisu članovi Vlade, slučajno sede u njenim klupama - Vlada Republike Srbije kaže da predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj predlog zakona.
Verovatno je Jožef Kasa imao u vidu to da nije tačno obrazloženje predlagača da ovaj zakon ne iziskuje posebna budžetska sredstva. Upravo na to se odnosi amandman na član 6. koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS, u kome se govori o područjima trgovinskih sudova.
Prvo, ovaj termin, šta vam to znači, iz kog ste to zakona, koje države preuzeli - trgovinski sudovi. SRS se zalaže za jedinstveno sudstvo i da bi ovaj zakon, kao što ste vi napisali u obrazloženju, bio integralno normativno uobličen, to stoji u rečenici predlagača, morao bi i morao je da se donese samo jedan zakon o sudovima i sudijama. A ne da imamo ovakve zakone i da ustanovljavate trgovinske sudove, da mi ne znamo koja će budžetska sredstva za to biti potrebna i kako ćete to da objasnite onom malom, kako se zove, ministru Božidaru Đeliću, kako ćete da mu objasnite kod projektovanja budžeta za 2002. godinu da su vam potrebna tolika i tolika sredstva za trgovinske sudove.
Umesto da u okviru redovnih sudova imamo odeljenja za privredne sporove, umesto da i privredne sudove ukinemo, što je stav SRS, vi idete na osnivanje trgovinskih sudova. I sam taj termin svakome ko pogleda bode oči kada se zna da to nisu samo trgovački sporovi, nego različiti sporovi između različitih privrednih subjekata.
Ustanovljavate nove sudove a da ne znate, nemate objašnjenje, niti ga ima većinska grupacija u okviru DOS-a, niti ga ima predsednik Skupštine - zašto mi još uvek nemamo Ustavni sud Srbije. Zašto ne možemo ovu vašu tiraniju koju sprovodite u Skupštini, naročito tiraniju koju sprovodi Vlada Reublike Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem, da osporavamo pred Ustavnim sudom Srbije. Te neustavne uredbe, a njih je skoro 100, koje je donela Vlada Republike Srbije.
Pa znate, vi treba da se samoopomenete da se nalazite u Supštini, u sali Narodne skupštine Republike Srbije, da se ovde govori o veoma ozbiljnim zakonima, a ne da dobacujete i da urličete iz poslaničkih klupa.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 59. se odnosi na postupak prigovora sudije protiv kojeg je pokrenut postupak za njegovo razrešenje. Ovaj 1. stav, da sudija ima pravo da bude odmah obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna sa predmetom i pratećom dokumentacijom, tokom postupka i izveštajem sudije izvestioca i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenje i dokaze za svoje tvrdnje, mogli bismo reći da je u redu.
Ali, problematičan je 2. stav, za koji tražimo amandmanom da se promeni i da sudija protiv kojeg se vodi postupak može svoje tvrdnje usmeno da iznese, ne pred Velikim personalnim većem, protiv čijeg osnivanja je SRS, već pred Odborom za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije. Zaista je neprimereno da predlagač kroz sve članove zakona provlači veliko personalno veće, visoki savet pravosuđa i time direktno oduzima nadležnost najvišeg zakonodavnog tela. O tome smo više puta govorili danas, a verovatno ćemo i do kraja rasprave o ovom setu zakona to morati da promenimo.
Tačno se zna šta je nadležnost Narodne skupštine. Ovde sede i sada vrlo nezainteresovano sede na sednici Narodne skupštine, članovi našeg republičkog Odbora za pravosuđe i upravu, skoro čitavu deceniju pojedini sede u tom odboru, slušamo kako Odbor za pravosuđe i upravu radi po zakonu, kako daje najkvalitetnije predloge kandidata za sudije, tužioce i zamenike javnih tužilaca. Sada ti isti ljudi će pritiskom na taster da glasaju za to da se upravo o tom odboru, koji jedini sada po Ustavu ima to pravo, oduzmu njegove nadležnosti.
Time se te sudije protiv kojih se eventualno pokrene postupak stavljaju u situaciju da idu pred neko vaše formirano DOS-ovsko telo, verovatno potpuno instrumentalizovano, Veliko personalno veće, gde će morati da dokazuju suprotne tvrdnje od onoga što stoji u pritužibi na njihov rad. Zbog toga smatramo da je neophodno da se i ovaj amandman prihvati.

Član 62. Predloga zakona je neodrživ sa stanovišta Zakona o radnim odnosima. Juče je bilo dosta reči o tome šta je potrebno da bi se neko prijavio na konkurs za sudiju bilo kog suda u našoj zemlji i zaista je neverovatno da mi imamo Predlog zakona u kome se, u bukvalnom smislu, reči planira da se za sudije uvede neka paralelna Udba. Zaista ne znam kako to drugačije da tumačim, kada u Predlogu zakona imamo takav predlog da se za sudije vodi lični list, da taj lični list bude deponovan u Ministarstvu pravde i da za svakog sudiju Ministarstvo pravde vodi taj lični list.
Tačno se zna koji su to uslovi da bi neko konkurisao za sudiju. Mora da ima položen pravosudni ispit i radno iskustvo u sudu, a u zavisnosti od toga za koje mesto sudije konkuriše, od dve do osam godina, pa mi smatramo da je ovo neodrživo, jer se direktno suprotstavlja aktuelnom Zakonu o radnim odnosima, koji jasno precizira šta sve neko mora da ima, šta da poseduje, da bi konkurisao na mesto sudije.