Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8547">Nataša Jovanović</a>

Nataša Jovanović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.

Dobro da je došao i gospodin Šanović, žao mi je što ne možete da odgovarate poslanicima, ali ja moram da se pozovem na jednu vašu izjavu, jer sam pratila kako se sve to odvijalo prilikom savetovanja o izradi Nacrta ovog zakona.

Vi ste potvrdili ono protiv čega je SRS, da se ovi propisi usklađuju sa propisima EU, delimično zatvaranja Poglavlja 6. Onda se lavina nadvila nad vama, mislim na ministra, na vas i na sve tvorce ovog zakona od strane mnogih stručnjaka iz računovodstva u Srbiji koji nisu za ovako nešto konsultovani, jer razumeli ste da je ovaj amandman koji sam ja podnela i koleginica Radeta i Mirčić samo način da iskažemo potpuno nezadovoljstvo ovakvim Predlogom zakona.

Savez računovođa i revizora Srbije je jedini taj koji će moći da izvrši novo licenciranje za neke buduće računovođe. Postavlja se pitanje zašto oni imaju taj ekskluzivitet. Mi odgovor znamo, jer oni su jedini licencirani od strane međunarodnih organizacija za tako nešto.

Građani moraju da znaju i da taj Savez računovođa i revizora Srbije nije popio svu pamet sveta i da je nenormalno da tako nešto tražite i od ljudi koji su završili i Ekonomske fakultete i specijalizovani u oblasti računovodstva i zaista su bili u pravu iz Udruženja računovođa Srbije kada su vam dali ogromne primedbe na ovako nešto.

Evo, sada ja da ne budem lična, ali jedna od mojih najboljih prijatelja je žena koja je još davne 1989. godine, licencirana kao ekonomista za ovakav posao. I sad neko ko ima toliko iskustva i toliki broj zaposlenih, renomiranih knjigovođa u gradu iz kojeg ja dolazim, u Kragujevcu, sebi postavlja pitanje, kao i verovatno i knjigovođe u Beogradu i ljudi koji rade to dve, tri ili više decenija, zbog čega ovakve novotarije? Zbog toga što to traže propisi EU.

Sa druge strane, napravili ste i u prethodnoj izmeni zakona jedan veliki problem, a to je da sada knjigovođe moraju da vode robno knjigovodstvo i za preduzetnike i da predaju završne račune, baš kao što rade za preduzeća.

Tako preduzetnici koji posluju ovako ili onako imaju toliko novca da to plate, molim vas svaki će knjigovođa da kaže platićeš mi isto kao i za vođenje preduzeća, jer on kada vrši otpis robe, jer on kada vrši otpis robe, kada rasknjižava, isto je da li će da rasknjiži palete nekih pločica, cevi, cigli ili jednu kiflu, jedne pantalone u jednom butiku i tako dalje.

Dakle, niste bili pravični ni prema onima koji su korisnici računovodstvenih usluga, ni prema onima koji taj posao rade zaista, poštujući struku i sa velikim iskustvom.
Preduzetnici se susreću sa brojnim problemima i pre nego što su započeli neki posao i ovakve drakonske kazne su stvarno neprimerene, pogotovo u ovom rasponu gde zaista svaki poreski inspektor može da dođe i da kaže - ta i ta nepravilnost je ocenjena na način na koji to individualno svako vidi, pa veoma često se to dešava i kada oni moraju i da se dokažu, a nije daleko ni od toga da ostvare neku kvotu i u punjenju budžeta.

Vi svi koji ste imali dodira sa tim vrlo dobro znate da svaki poreski inspektor ako hoće da traži dlaku u jajetu može da kazni jednog preduzetnika. Zato smo smatrali da taj raspon treba da bude niži, u odnosu jedan prema tri, od 100 do 300 hiljada dinara.

Često se dešava, a verujte, tačan je podatak, evo, recimo, za Kragujevac, preko tri hiljade uglavnom preduzetničkih radnji su tražili da reprogramiraju svoje poreske obaveze, iz prostog razloga što nisu bili u mogućnosti da kroz planiranje svojih prihoda i kroz delatnost to izmiruju na vreme. Obično je to za vlasnike tih preduzetničkih radnji, oni su skloni tome da sebe u tome zanemare, misli se na poreze i doprinose koje uplaćuju za sebe, a plaćaju za svoje radnike, ne mogu da stignu. E, kad dođu u situaciju, gospodine Mali, da treba da uđu u taj reprogram, znate šta se njima naplaćuje? Naplaćuje im se zdravstveno osiguranje koje oni nisu ni koristili. I bio je tu ministar Lončar i rekao je - kako je to moguće da se to naplaćuje? Vi retroaktivno jednom preduzetniku koji nije bio u situaciji da za sebe plaća, znači, nije ni išao da se leči, on nije imao overenu knjižicu, ne daj bože da mu je zatrebalo za dete ako je osigurano preko njega, šta će, morali su ljudi privatno da plaćaju. Isto je tako i za poljoprivrednike, odnosno one koji su u poljoprivredi registrovani kao preduzetnici.

Sad su to ogromni dugovi. Ljudi nisu koristili to, a sa druge strane, ako bilo šta naprave kao prekršaj, vi propisujete ovakve kazne. To nije korektno, to nije dobro i tek će da destimuliše onda domaće preduzetnike ako na ovakav način postupate prema njima.
Pa, mi smo protiv osnivanja ove revizorska komore i sad ostali poslovi komore su definisani ovim članom 58. koji mi smo amandmanom tražili da se briše, jer nam je ne prihvatljivo, zaista, da komora utvrđuje, kako ste ovde rekli, etičke kodekse ponašanja revizora, ma šta to da znači.

Čujte, sada će tamo neko ko je pisao nekakav kodeks da kaže ovo je u skladu sa tim ili nije. Revizor mora da radi u skladu sa zakonom kod revizije privrednog subjekta ili pravnog lica, za koje je nadležan. Kako bi to sada izgledalo da mi, državnom revizoru, sada je iznad njega Vlada, jel tako, ili koji je organ, Skupština, da mi njemu propisujemo neke kodekse ponašanja?

Nije u tome problem. Mi imamo dosta kvalitetne, u to sam apsolutno uverena, i renomirane revizorske kuće, ali radi se o tome da je upravo DRI dala najveće primedbe na to da u organima lokalnih samouprava i u javnim preduzećima, gde se vrši vlast, dakle troše se budžetska sredstva kod indirektnih budžetskih korisnika, su najveće moguće zloupotrebe. To je problem.

Umesto da idete na to da to iskorenite i da pomognete, na kraju krajeva, DRI i tom timu ljudi koji traže od vas da imaju i veći prostor i veći broj zaposlenih, da biste mogli da kontrolišete kako u lokalnim samoupravama neko troši narodni novac, vi izmišljate ovakve novotarije i komore koje propisuju kodekse i ostale uslove i propitivanja i usavršavanja, kako će to oni da određuju. To je zaista neverovatno.
Srpska radikalna stranka je prisutna u ovom novoobnovljenom višestranačkom sistemu Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre, od 1991. godine.

U svim sazivima Narodne skupštine, pa i u tom 2006. godine, poslanička grupa SRS takođe je bila protiv osnivanja ove komore i za razliku od drugih, koji nemaju ni program, ni ideologiju, ni cilj, mi se držimo onoga šta smo govorili tada, govorimo i sada. Pokazalo se u vremenu koje je iza nas da ta komora niti je unapredila poslovanje revizora, niti je tim renomiranim revizorskim kućama pomogla da bolje rade svoj posao. Neko se dosetio toga u to vreme i eto to je ostalo do danas.
Taman krenuh kod kolege Mirčića na neke konsultacije, ali biće da sam u pravu kada kažem da u velikom broju jedinica lokalnih samouprava, pošto je to po zakon u da može i da ne mora, nisu angažovane eksterne revizije, pogotovo za završne račune budžeta tih jedinica lokalne samouprave.

Sećam se dok sam ja bila odbornik u dva saziva u gradu Kragujevcu, uvek je od tadašnjeg ministarstva grad dobijao dopis da može, a i ne mora da takvu eksternu reviziju angažuje.

U tome je zaista veliki problem i sada ću da iskoristim ovu priliku, jer ovaj naslov i član 65. se i dalje odnose na registar sada revizora i revizorskih kuća, da vas pitam, gospodine ministre, s obzirom na to da velika transferna sredstva odlaze u budžet grada Kragujevca, da li ste upoznati sa trenutnim stanjem duga? Ukupan dug, dakle, po osnovu dospelih obaveza dugova javnih preduzeća. Kako je moguće da jedan grad gde se u odborničkim krugovima spekuliše sa time da je dug preko 100 miliona evra, dobije saglasnost da uzme novi kredit od 10 miliona evra za potpuno nepotrebne stvari, za stari koje su u startu veoma skupe u odnosu na ono što je njihova tržišna vrednost? To su stajališta koja koštaju basnoslovno mnogo, na autobuskim stanicama i sve drugo za šta

Doći ćemo u situaciju da jedan tako veliki grad, a vidimo da to nije slučaj ni u Novom Sadu, iako smo tamo opozicija, ni u Beogradu, gde takođe jesmo, ali imamo učešće u nekim opštinama, u gradu Nišu gde smo deo koalicione vlasti, gde se ipak nešto radi i privređuje i stavljena su na noge, kako se to kaže, opet sva ta javna preduzeća koja su godinama iz nasleđenih dugova ovih žutih došla u situaciju da su bila pred potpunim kolapsom.

Mi u Kragujevcu apsolutno ništa to ne vidimo. Čak, to se govori i u gradskim krugovima, ali vi to već najbolje znate i to bi tako bilo proverljivo kada bi takva jedna eksterna revizija došla, da je sam gradonačelnik u više navrata tražio direktno od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da grad pomogne sa višemilionskim novčanim iznosima, ali nigde se taj novac ne vidi, čak naprotiv, grad je u sve većim problemima što se tiče i infrastrukture i samog funkcionisanja i bio bi poslednji trenutak, bez obzira na to što on sigurno čeka da mu istekne ovaj mandat na mestu gradonačelnika, jer veliki je otpor i među vašim odbornicima SNS prema njegovoj takvoj vladavini, da nam neko kaže šta se tamo dešava.

Da li ste vi pozvani, eto to je pitanje za vas, kao ministar finansija, kao čovek od struke i kao neko ko zaista treba da vodi računa o svakom potrošenom dinaru da i, na kraju krajeva, posetite po bilo kom osnovu Kragujevac ili da se upoznate sa trenutnim finansijskim stanjem? Hvala.
Hvala.

Gospodine ministre, mi smo više puta govorili o tome da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih sredstava uopšte ne može da štiti građane Srbije od bahatosti i bezočnosti ovih stranih banaka koje pod izuzetno povoljnim uslovima posluju u Srbiji i to se pokazalo u praksi.

Malopre smo imali raspravu u pojedinostima o Zakonu o računovodstvu. Čini mi se član 28. Zakona o računovodstvu kaže da nijedan finansijski knjigovodstveni dokument ne može da bude dvosmislen. Je li tako? Ako je to tako, kako je onda moguće da banke u Srbiji koje dobijaju dozvolu za rad od Narodne banke Srbije mogu da varaju građane i da naplaćuju razne naknade, a ne pljačkaju samo građane, i privredu, na kraju krajeva i državu, a te naknade su za građane, ima ih ukupno 260, znači, pojedinačno i građani obično ne znaju na kraju o čemu se radi?

Ne možete da očekujete od svakog čoveka iako su bile razne rasprave, okrugli stolovi, jedan od renomiran računovođa u Srbiji, gospodin Tasić je pokušao da to objasni, ne možete da očekujete od čoveka koji dođe iz bilo koje sredine, na kraju ma nema nikakve veze, može čovek da bude drugog zvanja, obrazovanja, apsolutno se ne razume u finansije, da baš svako ono sitno slovo pogleda i svaku začkoljicu, a zakon ga ne štiti.

U stvari, mi imamo u Srbiji zakon koji bi mogao da zaštiti sve građane od prevare banaka i od pljačke, to je Zakon o obligacionim odnosima. Ali dokle i to da nas dovede ili zakon po kome će neki građanin Srbije da tuži banku zato što mu je nezakonito naplatila neku proviziju koja nije bila u ugovoru jasno definisana.

Vi se sećate, dame i gospodo narodni poslanici, da je pre nekoliko godina se NBS setila, pa je guverner dala preporuku bankama da naplaćuju proviziju za obradu kredita od 0,5 do 3% je sada apsolutno u svim bankama. Neke na akcijama kažu, vidite na onim reklama, ali to je kratkotrajnog daha - bez troškova obrade i onda su iz NBS rekli - uskladite to da bude primereno građanima i da to bude neka fiksna naknada. Ne, to njih uopšte ne zanima. Jednostavno, nijedan zakon ih na kraju na to ne obavezuje.

Šta su oni rekli iz udruženja? Mi ćemo da poslujemo onako kako to reguliše tržište, pa ko hoće da ide kod koje banke. I onda opet, kažem, imate te kratkotrajne akcije. Ko će, molim vas, njih da sankcioniše za takvo ponašanje? Da oni vrše revalorizaciju kamata u sred otplate nekog kredita, da se zatezna kamata obračunava ne na način kako je to ugovoreno i pre dospelosti roka za otplatu tog kredita? Pa to je neverovatno.

Imate iskustva premijera Orbana i susedne Mađarske. Još 2014. godine kada se videlo da su banke koje su tamo poslovale prevarile građane kada su u pitanju krediti u švajcarcima, kod njih je potpuno izmenjena zakonska regulativa za poslovanje banaka i oni više ne mogu na takav način da pljačkaju.

Drugo, pogledajte kako je to rešeno u Rusiji, gde je Vladimir Putin rekao u prvim godinama svoje vladavine, ali i prošle i pretprošle godine su menjani ti propisi, da se zaštiti svaki građanin Rusije, da ne može na takav način nijedan tamo građanin da se vara kroz valutnu klauzulu koja će da ide na korist banaka a ne građana.

Kakav je to način? Vi uzmete novac u toj valuti, dakle u domaćoj valuti, a posle vam banka kroz tu valutnu klauzulu traži, pa to može da bude čak, evo pokazalo se kod kredita u švajcarcima, do 60% više nego što je vrednost tog kredita.

Dakle, poslušajte nas, idite na to da se promeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, dajte obavezujuće preporuke i to tražite i vi, pre svega, koji ste i u Odboru za finansije od NBS da daju takve obavezujuće preporuke, jer oni su depozitari u ovoj zemlji i tu su dobili rešenje za početak svog poslovanja i dozvolu da moraju te sve banke da usklade u normalnim okvirima svoje poslovanje, kao što je to, rekla sam, rešeno u Mađarskoj koja je članica EU, u koju Srbija neće nikada da uđe, ali oni znaju da moraju da se štite i da štite svoje građane ili na primer u Rusiji ili u Kini gde bi to takođe bilo nezamislivo.
Samo molim da mi vreme računate od ovlašćenog predstavnika, preko dva minuta.

Dakle, gospodine ministre, mi, da ne bude da baš sve tako kritikujemo, možemo da kažemo da je u ovom članu 7. i uopšte u početnoj koncepciji izmene ovog zakona, dobro to što ste rešili da obavežete banke one koje rizično posluju u Srbiji, da njihova osnovica za obračun premije bude viša i da moraju, takođe, da plaćaju i na onaj osigurani depozit od 50.000 dinara, što je garancija svakom štediši da će dobiti ukoliko dođe do nekog kraha ili propasti.

Međutim, mi smo sad na kraju 2019. godine i bilo bi dobro da sumiramo te sve rezultate i da vidimo kako dalje da se taj bankarski sektor fokusira na budućnost i da ih ipak, iako je rekao kolega Arsić, koji je opet na mestu predsedavajućeg, pa ne može da replicira, da Narodna banka Srbije ne može ništa, eto, i da mi ne možemo njih da nateramo ni na šta. To jednostavno nije tačno.

Evo, ova mera ovde, koja je sada predviđena je dobra. Dakle, kažete – vi morate da platite. A, evo, ovde mi smo čak poboljšali ovaj član 7. Videli ste da je naše reagovanje samo u stavu 6, da odluku iz stava 5. ovog člana da oni mogu da im se odloži plaćanje do šest meseci, mi smo to sada dali da oni to mogu da koriste samo do tri meseca, ako je u pitanju njihova likvidnost i solventnost, uz mogućnost da se taj zahtev ponovo podnese.

Ako oni lepo kažu građanima Srbije – eto, mi poslujemo na tržištu, pa vi izvolite, dođite ako vam se sviđaju naši uslovi, naše kamate, onda država mora, zaista, restriktivnijim merama koje vi, kao ministar finansija treba da inicirate, da pročešlja to njihovo poslovanje.

Pitanje za sve vas, vi živite u različitim gradovima Srbije, baš kao i ja, gde su bile te banke, zašto su prve neke banke otišle sa tržišta? Da li ste se zapitali? Zato što više nemaju šta da uzmu od upravo tih građana. Oni su završili svoj posao, oni su ovde jednostavno prestali da posluju pod uslovima koje im je Dinkić dao davnih godina. Pošto su naplaćivali takve zatezne kamate, razne troškove, te banke su prve eliminisane – „Marfin banka“, „Alfa banka“, koju je posle „MK grupacija“ Kostićeva je preuzela, i druge, ne mogu već imena da im se setim. Sve će tako da ide, videćete, ciklično, do trenutka dok ne ostanu samo one, a država mora da ih natera da posluju u korist svoju, naravno, će da posluju, ali ne na takvu štetu građana Srbije.

Da li vi mislite da su sudije onda nenormalne kad donose presudu u korist građana, a na desetine hiljade je takvih sporova širom Srbije da su banke protivzakonito naplaćivale kamatu na kamatu?

Poslanička grupa SRS, bio je tada Arsić srpski radikal, tada je tražila autentično tumačenje, još za vreme one mafijaške Đinđićeve Vlade, da nam se lepo kaže… možda je čak to bilo i Arsićevo poslaničko pitanje, a možda i moje, ne mogu da se setim tačno, sećate se, kolega Arsiću, da nam se kaže po kom osnovu se naplaćuje takva kamata na kamatu? Jel tako bilo? Kumulativno, pa vi dođete do toga da se hvatate za glavu. Nismo rekli da ne može, već samo može da se naplaćuje u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima koji je na snazi. Zakon o obligacionim odnosima lepo kaže da zatezna kamate ne može da bude viša u odnosu na godišnju eskontnu stopu Narodne banke Srbije. Ko je taj ko sad može takvo tumačenje ove države i Narodne banke Srbije da krši i da pljačka građane.

Prema tome, gospodine ministre, kako ste im ovu osnovicu za obračun premije povisili da biste one koje rizično posluju polako eliminisali sa našeg tržišta? Razmislite. Vi ste čovek čija je to struka i razumete se u to i u njihovo poslovanje ste mnogo bolje ušli i upoznati ste više nego i mnogi narodni poslanici, da donesete takve zakone koji će i te kako da stežu kaiš oko njih, a ne ovi koji su preostali ovde da dalje pljačkaju građane.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Antiću, SRS je u toku načelne rasprave iznela svoj stav o rebalansu ovog budžeta.

Mi smatramo da je bilo potrebno i bila je prilika da se već pojavio višak sredstava u budžetu Republike Srbije, ta socijalna komponenta drugačije uredi i ne samo zbog tog viška nego zbog naše primedbe kada je usvajan ovaj Predlog budžeta, a to su one stavke koje se tiču razno-raznih nevladinih organizacija, agencija koje je osnovala Vlada Republike Srbije, njih je sada preko 130 i sav taj novac je trebao da bude osnov za poboljšanje socijalnog položaja najugroženijeg stanovništva, novih subvencija za poljoprivredu i većih davanja za naše najstarije sugrađane, a to su penzioneri.

Smatramo da je i ovakva politika Vlade koja je projektovana na povećanje penzija i plata i minimalne cene rada na trideset hiljada i nekoliko dinara, nešto što neće u potpunosti zadovoljiti minimalne potrebe najugroženijih stanovnika i onih sa najnižim primanjima. Naime, gospodine Antiću, a energenti su ti koji najviše utiču kada je njihov skok u pitanju, na svetskoj berzi, a samim tim se projektuje i u Srbiji na povećanje svih troškova, pre svega u proizvodnji, a samim tim i na povećanje onoga što je potrebno svakom stanovniku, da preživi. Dakle, tih 30.000 dinara ne da nije dovoljno, nego nedostaje najmanje 7.000 dinara, jer prosečna potrošačka korpa u Srbiji u ovom trenutku je 37.000 dinara. Onda se postavlja pitanje za vas u Vladi Republike Srbije, gde će onaj koji će da radi za taj minimalac, onaj ko prima još manju penziju, da pronađe taj ostatak do 37.000 dinara, s tim što se to razlikuje od grada do grada, pa imate gradove u Srbiji, kao što su Beograd, Novi Sad i neki drugi, gde su u nominalnom iznosu i prosečne zarade veće, ali je tu za one najugroženije ista situacija, jer tu je i viša cena potrošačke korpe.
Gospodine Antiću, vi ste danas došli kao ministar u Vladi, uključili se u raspravu po amandmanima, pa niste čuli svu našu argumentaciju. Ja sam samo iznela deo onoga na šta stavljamo primedbu, a pošto ste vi sada počeli priču oko rasta cena energenata i električne energije, onda moram da vas podsetim da je za razliku od struje cena goriva na pumpama u Srbiji rasla brzinom koja ne može da prati sektor domaće privrede, odnosno činjenicu da baši privrednici za razliku od ovih koje vi dovodite iz inostranstva i dajte im ogromne subvencije ne mogu iz svog kapitala da akumulišu toliko, da ulažu u nove tehnologije i u novu proizvodnju zato što nemaju odakle, a bojazan im je da se zadužuju kod banaka za kredite.

Kad već kažete da smo mi smo došli do tog rasta i tako… zašto onda niste, ako ste povećali cenu putarine za 12%, povećali toliko i plata i penzije? Uzmite tu analogiju. Zašto niste povećali cene plata i penzije u skladu sa povećanjem, upravo ovoga o čemu sam govorila, a to je da država po osnovu zahvatanja na svaki litar goriva ima mnogo više nego u zemljama pojedinim EU? Sa našim platama i penzijama država ubira prihode na litar "dezel" goriva benzina, onoliko koliko je to, recimo, u Australiji ili recimo u Švajcarskoj gde su neuporedivo veće plate.
Hvala.

Gospodine ministre, ja sam i rekla da skok cena derivata zavisi od svetske berze, ali ono što država može da radi to je da smanji poreze i akcize kada vidi da je to u disproporciji sa onim što je na svetskoj berzi.

Pogledajte zemlje u našem okruženju i njihove cene goriva. Mi smo ove godine imali u januaru mesecu već stupanje na snagu Zakona o akcizama, posle usvajanja budžeta ovog, čiji rebalans sada imamo na dnevnom redu i gde smo, takođe, to kritikovali.

Vi sada kažete što se ovih stranih ulagača tiče, pa oni su podstaknuti takvim subvencijama i, drugo, ta proizvodnja je kratkog proizvodnog ciklusa, zahteva prostu radnu snagu, osim u jednom izuzetku gde je taj IT sektor u pitanju i, s druge strane, oni uopšte nisu usmereni na domaće dobavljače, tako da tu nema nekog većeg povezanog proizvodnog ciklusa da se podigne naša domaća proizvodnja, a da bi, to smo govorili i ministru Siniši Malom, mnogo brže rastao BDP, udeo domaće proizvodnje mora da bude mnogo viši. On je sada bednih 8%, a da bi taj BDP rastao nekom progresijom koja bi zadovoljila i veću proizvodnju i, na kraju krajeva, bolji životni standard, mora da bude najmanje, kako ekonomisti kažu, od 18% do 20%. Hvala.
Kad kažemo - budžetski sistem, da znaju građani o čemu se tu radi. Dakle, ovo je zakon koji se odnosi na način i mogućnost trošenja para od svih koji se finansiraju iz budžeta, bilo republičkog, bilo lokalnog. Dakle, to su sva ministarstva, javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija u lokalnim samoupravama, dakle, opštine, gradovi i sva javna preduzeća koja je osnovao neki grad.

Sad se postavlja pitanje kako ćemo mi sa ovako nakaradnim zakonom o budžetskom sistemu da kontrolišemo sva ta javna preduzeća? Mi smo pre tri meseca imali izveštaj DRI i Fiskalnog saveta i upravo su oni, dakle, ti nezavisni organi, u svojim izveštajima, najviše primedbi stavili na način trošenja para od bahatih direktora u javnim preduzećima.

Zamislite za period koji je praćen, u njihovim izveštajima to je bilo još ranije, 2015-2017. godine, gospodine Antiću, preko 70% sredstava koja su dobili od budžeta lokalnih samouprava ili republičkih budžeta na šta su trošili direktori tih javnih preduzeća - na plate, na zaostale poreze i doprinose, na razne druge stvari, na troškove reprezentacije, itd.

I kada ćete jednom da nam podnesete izveštaj, vi kao Vlada, o poslovanju javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija? Vi tamo imate ljude koje držite u "vd" stanju u pojedinim tim preduzećima godinama, direktor šest godina, "vd". Na šta to liči? Kako mi da znamo? Menjate budžet i kažete - tu su uštede. A gde su vam onda izveštaji kako oni troše pare, ko je i koliko uzeo, za šta je potrošio?

Moraju građani Srbije da znaju, vi radite po izmenjenom i dopunjenom Zakonu o budžetskom sistemu koji je doneo Božidar Đelić 2001. godine u Narodnu skupštinu. Tu su veoma bitne dve pozicije - usluge po ugovoru i specijalizovane usluge. Na osnovu ta dva konta u budžetu možete da radite šta god hoćete. A mnogi to zloupotrebljavaju i tu je najveći odliv novca.
Kod Zakona o porezu na dodatu vrednost, gospodine ministre, najveći problem je u funkcionisanju povraćaja PDV za izvoznike. Zakon je jedno, ali drugo su podzakonska akta. Mi smo upozoravali na vreme i sada je prilika, kada raspravljamo o izmeni i dopuni ovog zakona, da vam kažemo da nije u redu da se ova oblast reguliše bilo kakvim podzakonskim aktima, ne samo ova, nego bilo koja, a naročito u finansijskom sektoru, jer to može dvojako da se tumači.

Treba građani Srbije da znaju da pored ovog zakona postoji Pravilnik o ostvarivanju prava na povraćaj PDV. Ako vi kao izvoznik u zakonom propisanom roku podnesete urednu dokumentaciju, a naši izvoznici su u i te kako teškoj situaciji u odnosu na ovaj uvoznički lobi, koji državu Srbiju košta najmanje 800 miliona evra godišnje, vi treba da omogućite tim ljudima koji veoma teško plasiraju svoje proizvode, uglavnom samostalno, bez ikakve pomoći i onog nesposobnost Čadeža iz Privredne komore Srbije i bilo koga drugog, da dobiju taj novac maltene u trenutku kada predaju zahtev. Zašto da im se to odugovlači?

Kažete imamo odličan priliv po osnovu naplate PDV, ali molim vas zašto onda u trenutku kada se uredna dokumentacija ne preda vi ne izvršite taj povraćaj, nego čekate poslednji dan. Bilo je raznih produžavanja tih rokova, ali kada se koji od njih pobuni eventualno i zove poresku upravu, može da naiđe na ogroman problem. Šta je teško tom lokalnom direktoru poreske uprave da mu pošalje poreskog inspektora? Poreski inspektor će uvek da nađe nešto za šta može da ga kazni. Uglavnom ljudi ćute i trpe i čekaju, a nemaju mogućnost da kroz taj novac, jer oni su napravili odličan posao, ne samo za svoju firmu, nego i za državu Srbiju, kada očekuju da im se taj novac vrati, ulože u nešto što je njima preko potrebno, onda su prinuđeni da uzimaju kod ovih lopovskih banaka kratkoročne kredite i pozajmice na mesec dana, tri meseca, da imaju obrtna sredstva i tako sve ide u krug, onda ih destimuliše država i Poreska uprava Srbije. Zato ovaj zakon nije dobar i zato smo podneli ove amandmane.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, najpre bih zamolila, pošto je sada u ulozi predsedavajućeg gospodin Marinković, da mi kaže zašto kreator ovih zakona nije pozvao na sednicu? Jer, to nije Siniša Mali, on je predlagač u ime Vlade Republike Srbije, a stvarni kreator, onaj ko je napravio kompletan koncept ne samo ovog nego i drugih finansijskih zakona je navodna nevladina, u stvari provladina organizacija iza koje stoji američka država, USAID koja je izdala saopštenje pre dve godine i u kojoj kaže – tim USAID projekta za bolje uslove poslovanja predstavio je koncept Nacrta zakona o alternativnim investicionim fondovima, zvaničnicima Ministarstva finansija i Komisije za hartije od vrednosti.

Na sastanku je pre svega bilo reči o dogovorima na komentare na ovaj koncept, koja je dostavila radna grupa. Dakle, oni su napravili u okviru te američke organizacije USAID-a radnu grupu, verovatno je i to vama poznato, pošto vi imate i dobre kontakte sa njima, pretpostavljam lične gospodine Marinkoviću, verovatno i da vam je veliki žal za Skotom koji je otišao iz Srbije. Ali, kasnije kada budem čitala neka imena, verovatno da ih dobro poznajete, koji su zaista kreatori i ovih zakona i drugih finansijskih zakona koje potpisuje Siniša Mali i Vlada Republike Srbije, a ovde skupštinska većina dobila nalog da to hvali, tu se čitaju govori, obrazloženja, neko priča i nekom slobodnom interpretacijom.

Uglavnom, vi narodni poslanici treba da znate za čije zakone vi glasate. Dakle, američke provladine organizacije.

Dalje oni kažu pre dve godine iz USAID – usklađenost sa propisima EU procenjena je u okviru tabele usklađenosti koju je USAID izradio, poredeći srpske propise sa relevantnim direktivama EU, a naročito tom i tom direktivom, o tome ćemo kasnije i po amandmanima, i pomogao je sprovođenje javne rasprave sa velikim brojem aktera iz industrije i investicionih fondova tokom izrade koncepta.

Kako su Ministarstvo finansija i Komisija za hartije od vrednosti zaključili da nema više otvorenih pitanja, dakle u svemu su saglasni sa Radnom grupom USAID, USAID je zatražio da se pristupi izradi teksta zakona.

E, sada, ko su ti ljudi? Ti USAID-ovci, koji su neformalni upravljači finansijskih određenih tokova, evo vidite i zakonskih okvira u Srbiji, imaju svoja imena i prezimena. Vi ako ste zainteresovani kao narodni poslanici kada ukucate „USAID Srbija“ naći ćete da su oni pod američkom ambasadom, da je njihovo sedište u Beogradu, ali nećete baš lako naći ove podatke koje ja ovde imam, jer za to je potrebna neka malo veštija pretraga. To su ljudi koji imaju svoj direktni uticaj na Vladu Republike Srbije i na ministarstva, ne samo ovo, nego i na Zoranino i na druga ministarstva, i oni su vezani za određene projekte te organizacije koja želi da sprovodi svoju politiku i politiku, kako kažu, u sadejstvu sa onima iz Brisela, EU i direktivama ovde u Srbiji, što vi ne sporite, vi se sa tim slažete, to je za vas dobro, oni su vaši prijatelji, a mi kažemo da oni ništa dobro ne donose Srbiji, da je Srbija za njih jedno tržište jeftine radne snage, resursa koje imamo, bogu hvala, u izobilju, ali ne smemo tako lako da ih predamo u ruke svetskih moćnika i oligarha koji na takav način žele da upravljaju, pa i kroz ulaganja u ove investicione fondove o kojima će kasnije biti reči.

Tako ste vi, gospodine Marinkoviću, trebali danas da pozovete na sednicu Draganu Stanojević. Ona je direktor projekta ili je bila, ali ovo su podaci koji, verujem, da su još uvek tačni, ako nisu ovi svi, znate dobro ko je sada taj direktor projekta, za bolje uslove poslovanja, a došla je sa mesta zamenika direktora USAID programa za unapređenje stečaja i izvršenja. Zamislite, imala je baš odlične preporuke, inače licencirani stečajni upravnik, kakav čudan splet okolnosti?

Dušan Vasiljević, zamenika Dragane Stanojević, odavno je angažovan na projektima USAID. Oni su sve ovo bili u trenutku kada su radili koncept ova dva zakona i predočili ga Vladi i direktor tima za makroekonomsku politiku i upravljanje javnim finansijama USAID projekta.

Milan Stefanović je angažovan kao stručnjak za privrednu regulativu i ekonomsko upravljanje, Sandra Rodić u istom projektu stručnjak za razvoj finansijskog tržišta, naročito tržišta kapitala itd, da ne čitam. Ovo su sada neka manje-više tehnička lica i onda je zaista čudno, imate tu mesta, razne ste vi pozivali na sednicu Skupštine Srbije, a i na sednicu Vlade, one savetnike, koji su neprijatelji Srba, zašto oni nisu ovde?

Sada se postavlja pitanje, gospodine ministre, ko će sada da poveruje u ovu priču? Inače, ja sam kao i poslanici SRS, mi smo podneli određeni broj amandmana. Verujte na svaki član ovog zakona jednog i drugog fonda mogli smo da podnesemo po jedan amandman i onda bi to bilo u nedogled, pošto ti zakoni imaju po 200-300 članova.

Mi smo, shvatićete valjda našu poruku, ako ne, reći ćemo vam kad bude to u pojedinostima, želeli da podnošenjem amandmana želeli da podnošenjem amandmana vama stavimo do znanja da Srbija nije zemlja koje treba da ima zakonodavstvo koje kreiraju USAID i EU, da sve ono što je izraženo u ovom jednom i drugom zakonu je prevedeno od onih koji su vam dali to i gledali smo kako je to urađeno i u ovim zemljama, što biste vi rekli, u okruženju i kakvi su ovi zakoni. Sve je isto, samo na njihovom jeziku sa manje-više nekim odstupanjima. Zašto to sada za nas predstavlja neku sumnju? Pa zato što je koncept programa SRS upravo takav da mi treba da se oslanjamo na investicije i na projekte koji će da dolaze od strane tradicionalnih srpskih prijatelja, a ne isključivo od kompanija iz EU i njihovih potencijalnih investitora.

Naravno, to tržište kapitala je slobodno i svako bi rekao – pa, šta vi sada imate protiv, kao što vi znate da kažete, kao naši politički oponenti, a na vlasti ste, što su ti i ti došli? Pa, imamo, gospodo, zbog toga što je profitabilnost tih fabrika takva da zadovoljava da ti radnici koji su dobili te fabrike koje su dobile subvencije za svako radno mesto imaju uglavnom niske plate i zarade. Vi ste, i ja vam to ne sporim, kao niko od nas, počeli izlaganje danas hvaleći se uspesima vaše finansijske monetarne politike i onoga što ste do sada uradili. Istina je zapravo drugačija. Vi treba da se zapitate, gospodine Mali, ako je sada toliki priliv, kako vi kažete, stranih investicija, ako su ta davanja za svako radno mesto premašila ogromne cifre koje su mogle da budu uložene na drugačiji način, recite nam onda da li vi imate zebnju da će oni jednoga dana da napuste naše tržište, jer to nisu ni neke visoke tehnologije, osim pojedinih, naravno, tu ima izuzetaka, ali, manje-više, to su fabrike koje zahtevaju i jednostavnu radnu snagu i plate su veoma male i taj minimalac koji vi zagovarate i o kome pompezno pričate, koji će verovatno većina, 90% zaposlenih u tim kompanijama koje ste doveli uz investicije i subvencije, imati 30.020 i nešto dinara, a potrebno je minimum 37.000 dinara, koliko je prosečna potrošačka korpa.

Kada se kaže prosečna potrošačka korpa, onda znači da je tu samo elementarno za preživljavanje čoveka po nekim srednjim cenama, i to morate da gledate akcije i popuste, sadržano. Ako hoćete sve drugo da priuštite svojoj maloletnoj deci, svojim drugim članovima porodice koji ne rade, onda vam treba još nekoliko desetina hiljada dinara, a samo objasnite, evo i za penzije važi, tu su gospodin Čolaković i ovi iz PUPS-a, kako je to moguće da rastegnete ovih 30.000 dinara do onoga što je minimalno, a to je 37.000 dinara, koliko je prosečna potrošačka korpa?

I onda da se ljudi nadaju da će naša preduzeća, tako ste vi rekli, dakle, imati mogućnost da kroz usvajanje ovih zakona i kroz alternativne investicione fondove dođu do sredstva i do kapitala kako bi pospešili svoju proizvodnju za nove strartapove, za otvaranje novih radnih mesta valjda to to podrazumeva, e onda sad dolazimo do toga kada ulazite već u predizbornu kampanju i izbori su na pragu, da nam lepo kažete, gospodine Mali, koliko je preduzeća u Srbiji do sada i u kom procentu u okviru ukupnog ulaganja i učešća u BDP-u Srbije izvršilo ulaganje iz sopstvenih sredstava, jer ima zaista kompanija, ima i u m om rodnom Kragujevcu, evo, ima u obližnjem Aranđelovcu, pa u Topolu. Krećem se u tim okvirima, ali ima ih svuda po Srbiji, znate i vi, gospodine Marinkoviću, i u Zemunu i velikih porodičnih firmi. Ako su oni imali akumulaciju tog svog kapitala i zdravog rada, nisu se zaduživali kod banaka, zašto oni sada nemaju mnogo veća ulaganja kao što je to slučaj u takvim ili sličnim kompanijama, evo, na zapadu u EU, a oni to u Srbiji ne smeju? A zašto ne smeju? Zato što se i dalje boje određene nesigurnosti.

Lako je ovima koji dolaze sa zapada, gospodine Mali, koji dobijaju ove subvencije za otvaranje radnih mesta. Njima je to lakše. Ovi naši, pa ako im i to ponudite, oni jednostavno bolje poznaju prilike ovde i dalje znaju da je ipak prisutna ogromna stopa socijalne nesigurnosti kod našeg stanovništva.

Jer, to što neko možda ima i neku prosečnu platu u Srbiji, pa i dva člana domaćinstva, ne daje mu nikakvu sigurnost danas u Srbiji da će on bolje da živi ili da dugoročno može nešto da planira, zato što je apsolutno takva situacija i ne možete da kažete da je ostvarena puna ekonomska stabilnost, u odnosu na ove koji su krali, pljačkali i koji su začetnici dovođenja onih sa krupnim kapitalom da kupuju fabrike po Srbije.

Još do dana današnjeg, evo, vi ste tu, verovatno ćete to možda i bolje da znate, nije objašnjeno pre "Dunav hrana" grupe i prodaje od strane ove kompanije "Moja firma" ili kako se zove, sada je vlasnik "Pepsi" što se tiče "Knjaz Miloša", "Bambija" i tih krupnih kapitalista, kako su oni uopšte, ti žuti, došli do toga da taj prljavi novac, oni su rekli da je ovaj ruski neprijatelj i tajkun Berezovski samo bio menadžer poslovanja, odnosno "Salford grupa". Kako su oni došli do toga da oni dođu u posed novosadske, subotičke mlekare, "Knjaz Miloša", "Bambija", i da se sada, jel tako gospodine Marinkoviću, višestruko to proda na tržištu, pošto je dva puta promenjeno vlasništvo?

Mi zaista imamo otvorenu zebnju da će kroz ovakve načine ulaganja od strane isključivo, jer vi na to uporno aludirate ovim predlogom zakona i vašim izlaganjem, stranih investitora sa zapada doći do toga da će oni takođe da stavljaju plen na ono što im je interesantno u Srbiji i da će kroz strukturu privrede uglavnom da se baziraju na to gde je njihova velika profitabilnost, ne mareći za druge prateće stvari u Srbiji.

Mi pre zagovaramo to da imamo tesnu saradnju sa nacionalnim investicionim, pa na kraju i privrednim, ali koji su provereni fondovi, od ovih prijatelja naše zemlje, a to su pre svega Kina, Rusija i zemlje Evroazijske unije. Zar vam nije dovoljna činjenica i dovoljna poruka, jer oni nemaju nikakvih pretenzija prema teritoriji naše zemlje, naprotiv, za razliku od ovih neprijatelja koji hoće da nam otmu Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije, oni nas štite, brane, svuda i na svakom mestu. Pa, normalno je, ako su oni osnovali pre nekoliko godina svoj investicioni fond, mislim Rusija i Kina zajednički, predsednik Si i predsednik Putin su, naravno, to obelodanili celom svetu, sa velikim početnim kapitalom koji je do sada dostigao ko zna koliko desetina milijardi dolara, da ćemo da zagovaramo tako nešto i ovde u Srbiji.

Na kraju krajeva, i naše zajedničko partnerstvo i osnivanje Srpsko-kineskog investicionog fonda, svega onoga što možemo od fondova koji posluju u Rusiji da tražimo da se razvija naša poljoprivreda, jer to je najveći problem u Srbiji, što su nam pusta sela, što imamo usitnjena gazdinstva, što naš seljak ono što proizvede ne može da predaje tek tako lako u tu zadrugu koja se osniva. Šta će on, dođe u zadrugu sa 100 kilograma jabuka, sa 10 kilograma sira, kajmaka i ne znam čega? Oni moraju da dobiju podsticaj, ali to neće doneti ovakvi projekti.

Još uvek nije srpski seljak prepoznao tu volju u politici Vlade Srbije da mi vratimo ulogu srpskog seoskog gazdinstva da ono bude jako. Tek kad budemo imali jako srpsko selo, kad budemo znali da će oni moći individualno da se udruže, da proizvode i da izvoze tu hranu, mi ćemo onda biti sigurni da se na duže staze nešto pokreće. Jer, znate, kad vi u toj ćeliji koja proizvodi hranu, koja daje, oplemenjuje, na kraju krajeva, zemlju, koja vrši tu reprodukciju i koja zanavlja i stočni fond i sve dalje, kad to učinite da oživite na takav način srpsko selo, vi ćete onda biti sigurni da Srbija ima budućnost.

Ovako, kroz sve ove projekte, kroz nesigurnost poslovanja, evo, juče ste vi pomenuli i rekli - pa, znate, mi moramo da nastavimo kontinuitet nečega što je neko drugi uradio, kada ste govorili o "Fijatu", pa jel ste vi čuli za štetne ugovore po jednu državu i po jedan narod? Država i te kako ima veliku štetu. Bio je tu pre neki dan i ministar Đorđević, 2,7 milijardi dinara se daje "Fijatu" subvencija, možda je to sada i više u ovoj godini, a onda oni to uplaćuju na ime poreza i doprinosa u budžet Republike Srbije. U stvari, oni ne plaćaju ništa, nego im se daje pa oni to vraćaju i na takav način se to vrti.

Vidim, gledate me, gospodine Marinkoviću, ali imam ja još vremena.

Što se tiče ovih investicionih fondova, treba građani Srbije da znaju da su mnogi pojedinci i bez ovoga, i bez uzimanja kredita u bankama, a mi pozivamo takve, evo ima svetlih primera u pojedinim krajevima Srbije koji žive, kako mi to kažemo, u dijaspori, došli i svoj novac uložili.

Šta je potrebno da se ulaže u Srbiji da bi ona bila profitabilna? Osim u ovo, mi moramo da mnogo više ulažemo u prehrambenu industriju. Ovde ne vidimo, i kod svih ovih koji su vam pravili ovaj projekat, a pratila sam kako su reagovali i iz Udruženja privrednika Srbije i nekih finansijskih sektora, uglavnom je to gde se oni nadaju da to bude za tzv. IT sektor i za neka druga ulaganja, a nama treba da mi imamo ono što su naše sirovine prerađene u gotov proizvod i da to možemo da prodamo, evo, mi kažemo skoro sve, na velikom ruskom tržištu.

Pre odlaska Miroslava Lazanjskog na mesto ambasadora u Rusiju, mi smo imali sastanak Odbora za spoljne poslove i ne samo ja kao pripadnik SRS, evo, tu je bio i kolega Palalić, mi smo rekli da naši privrednici, pa, na kraju krajeva, individualni proizvođači koji imaju bolju neku proizvodnju, malu farmu, proizvode hranu, ne mogu tek tako lako da dođu u kontakt sa ruskim kompanijama, a oni tu ne mogu svakako da dođu ni preko ovih društava koji će da upravljaju ovim fondovima i da je potrebna mnogo veća ta veza, na kraju ne možemo ni da se nadamo da će sve da se proda u Moskvi, mada bi moglo, možda oni nisu zainteresovani za to, ali ima drugih krajeva Rusije gde bi i te kako naše firme mogle da rade. Eto, to bi bila ta budućnost.

Na kraju krajeva, i sve ove investicije koje je kineska vlada dala, s druge strane, a govorila sam da je njihova investicioni nacionalni fond najjači na svetu, to je ono što boli Amerikance, ali jednostavno to je tako i ne mogu im ništa. Mogli bi kroz mnogo veća ulaganja u Srbiji i zainteresovani su bili, ali niko ništa nije radio, onom Nikoliću ste dali, propalom predsedniku, ogromne pare da rukovodi nekim timom, pa je obećavao fabriku proizvodnje mesa u Kragujevcu. Pre toga ste vi obećavali da će ovaj „Tenis“ da dođe u Srbiju, od toga nema ništa.

Znače, hajde vi malo se usmerite na to kakva je situacija zaista prava u Srbiji i kako propada selo i koliko ljudi nema posla, a želeli bi da rade. Nemojte samo da govorite o ovim podacima koji vama idu, naravno, to je vaša politika, ali uđite malo po dubini u to šta je prava struktura i šta je boljka srpske privrede. Možda ste se upitali, gospodine ministre, a to ste rekli malopre, da je ovo način da oni dođu do kapitala, da se ne zadužuju kod poslovnih banaka. Zašto se i ne zadužuju? Pa zato što su sve srpske banke propale, uništene i zbrisane posle 5. oktobra. Da postoje takve banke i da postoji neka razvojna banka, šta bi njima trebalo da idu u ove strane koje je Dinkić doveo?

Na kraju, objasnite nam, gospodine ministre, šta konkretno srpske kompanije mogu da očekuju kroz dolazak ovakvih investitora po konceptu ovog zakona, da li imate realnu sliku koji su to mogući projekti, kakav je profit za narednih pet ili deset godina, koje će tržište najviše da se razvija. Na taj način da nam date neki argument, a ne samo ove zakone koji apsolutno ništa ne znače, već su projektu svih onih koji ne žele dobro Srbiji.

Završila bih time, gospodine Marinkoviću, nećete mi zameriti, da nije samo slučaj sa Vladom Srbije da na ovakav način prihvata, uglavnom širokih ruku i otvorenog srca sve ono što dolazi od EU, pa i Amerikanaca, ovog USAID-a. Vidimo da ste spremni da apsolutno kao poslušnici uđete u pregovore… (Isključen mikrofon.)
Iskustvo nam, gospodine ministre, ipak govori drugačije, da bi za brži rast nego čime se vi hvalite pred vašim mentorima iz finansijskih institucija, jer vi ste uvek optimista i tako morate na nastupate kao ministar u Vladi Republike Srbije da bi se BDP povećavao mnogo brže i bolje, da imamo profitabilnu proizvodnju.

Ako mi imamo profitabilnu proizvodnju, a očekujemo da ćete do kraja rasprave ovim zakonima o kojima govorimo da nam kažete gde će najviše da se ulaže u budućnosti u Srbiji, ja sam vam rekla šta je osnov i šta je potreba i šta je stav SRS, gde je to najpotrebnije, onda bismo mogli da očekujemo da ti rezultati budu sigurno takvi kao što ste vi na jednom ekonomskom forumu rekli da će biti u periodu do, čini mi se do 2023. godine.

Ali, šta se ovde dešava? O čemu smo govorili kada je počeo rebalans budžeta. Te strane investicije, na kraju krajeva, veliki priliv deviza koje dolaze od naših ljudi koji žive u inostranstvu koje nazivaju gastarbajteri, doveli su do toga i da dinar ojača. Samim tim kada je ojačao dinar, manje je potrebno novca za kupovinu bilo koje konvertibilne valute i državi je bilo i lakše da otplaćuje kamate na dospela zaduženja. Do čega je onda došlo i to su pravi pokazatelji?

U prošloj godini izvoz iz Srbije je tek neznatno porastao, ali zato je uvoz porastao za 13,6%. Zar to nije zabrinjavajuće, gospodine ministre? Taj uvoznički lobi svake godine, to su uglavnom svi proizvodi koji dolaze iz zemalja sa zapada, a najviše robe široke potrošnje koje ulaze u ovu minimalnu, odnosno prosečnu potrošačku korpu, košta Srbiju oko 800 miliona evra.

Zar nije bilo pametnije da sprečite da oni to rade barijerama i mehanizmima koje država treba da ima, a da se sav taj novac, a to su stotine miliona evra upravo uloži u razvoj prehrambene industrije, poljoprivrede uopšte, oživljavanja stočarstva i svega onoga što treba. Na kraju krajeva i u nova radna mesta. Sada da se pojavi ne znam koliko kompanija, investitora ovde i da dođu, a mi zagovaramo da pre svega to bude kapital od tradicionalnih prijatelja Srba.

Pitanje je gospodine ministre za neko vreme ko će da radi na tim poslovima, jer je veliki odliv mladih ljudi, a pre svega ovih, i to na kraju krajeva koji imaju zanate, koji se traže na zapadu ili visokoobrazovane radne snage, a to su inženjeri, pripadnici tog interneta, IT sektora i na žalost mnogi lekari.
Hvala.

Gospodine ministre, ne morate vi lično sada i u vašem mandatu da se osećate prozvanim kad ja govorim i druge kolege, srpski radikali, o uvozničkom lobiju, on je prisutan u Srbiji još od 1989. godine.

Dakle, u kontinuitetu taj lobi želi da strani proizvodi, pa i ta roba za koju kažete da je povećana za 14 i nešto procenata, uvezena u Srbiju, ima široku potrošnju. To je valjda normalno da će svako u nekoj zemlju, tamo u Italiji, Francuskoj, u Nemačkoj svoje proizvode da plasira svuda u svetu i kaže - Aha, evo imamo pogodno tržište. Ali, nije problem u njima, problem je u nama. Treba vi da shvatite i ova Vlada. Mi verujemo da ćemo biti deo te vlasti, da ćemo to moći da sprovedemo, pored ove što vi vršite po Srbiji sa ovim stranim investicijama na nakaradan način reindustrijalizacije, kako je neki nazivaju, izvršite, konkurentno podizanje konkurentnosti naših proizvođača.

Koliko je, dame i gospodo, poslanici, a to i građani Srbije treba da znaju, preduzeća u Srbiji za koje niko možda nije čuo, koja su samostalna, kao male, kao porodične manufakture krenuli, a danas izvoze u ko zna koliko zemalja u svetu?

Zašto mi kao država, vi kao Ministarstvo finansija, neko telo u okviru Vlade, nemate spisak svih tih ljudi ili onih kompanija koje treba da se povežu i da uz podsticaj države vrše izvoz svojih proizvoda, naših domaćih proizvoda? Pustite vi to - izvozimo "Fijata". Na kraju krajeva, sve je to puklo u propalo. Umesto 300.000, tek 50 i nešto hiljada jedinica vozila je proizvedeno. Neće niko da kupuje "Fijat 500L", to je zaista na svetskom tržištu loše kotirani proizvod i u automobilskoj industriji znate kako gledaju na to, jer ovi su nas svi drugi prestigli, ko zna koliko.

Dakle, na tome treba da se bazira ekonomska politika Vlade Republike Srbije da mi našim proizvodima podižemo njihovu konkurentnost.

Zašto mi da izvozimo malinu, a vidite kakve probleme svake godine imaju ljudi, muče se? Mnogi od njih su i uništili svoje zasade, neće po toj bednoj ceni da prodaju malinu, tačno da izvozimo kao sirovinu, već da je preradimo i kao takav proizvod višestruko da uvećavamo cenu.

Isti vam je slučaj i sa voćem i sa povrćem. Još malo ćemo da prihvatimo da tamo Slovenci predstavljaju ajvar kao svoj nacionalni brend. Imamo proizvode koji imaju geografski zaštićeno poreklo, jel tako? Da ne pominjem sada, od zlatarskog sira, preko pirotskog kačkavalja, peglane kobasice, kraljevačkog kajmaka i sve redom. Zaista to imaju zaštićeno geografsko poreklo. Mi umesto to da forsiramo…

Imamo svetli slučaj, evo sad se setih da napravim malu digresiju i da dam jedan primer. Dve devojke, diplomirane ekonomiste iz Kraljeva, otišle su odakle su im očevi, u svoju rodnu Studenicu i osnovale su svoju porodičnu malu mlekaru za proizvodnju tog čuvenog Studeničkog sira. To treba da budu podsticaji i da na taj način upozoravamo mlade da ako želite da ostanete ovde, dobićete od države pomoć, imaju ljudi kreativne ideje, hoće da se vrate na svoja imanja i da podignu i svoj životni standard, a samim tim i da Srbiji daju više.