Među evropskim narodima srpski narod je najstradalniji u 20. veku i mi smatramo da bi u našoj prestonici u Srbiji kao naš dug prema svima onima koji su poginuli u otadžbinskim ratovima, Srbija morala da napravi memoralni centar.

Znate gospodine ministre da je i grupa srpskih akademika na čelu sa Vasilijem Krestićem pokrenula tu inicijativu preko udruženja koje je osnovao „Srpski memorijali“ pre nekoliko godina i to bi bilo neophodno iz razloga što ne postoji mogućnost da na trenutno okupiranoj srpskoj teritoriji mi podignemo memorijal za neke od više stotina hiljada stradalih srpskih žrtava u 20. veku.

Podsetiću na jedan događaj, 1992. godine, masakr nad srpskim vojnicima, seća ga se i gospođa Gojković, 21. juna na Miljevačkom polju u blizini Drniša, ustaške, hrvatske okupacione snage su iako je samo nekoliko dana pre toga nastupila Rezolucija Saveta bezbednosti da pod snagama Umprofora zavlada primirje na tom području, u svom maniru te ustaške horde su napale snage srpskih teritorijalaca i zverski ubile 40 srpskih vojnika. Ne samo da oni nisu pokopani dostojno, već su naterali, ti ustaški zlotvori, zarobljene Srbe koje su pre toga zarobili, da te poginule vojnike bace u Krašku jamu.

Kako ćemo mi sada, a juče je i koleginica Radeta i druge kolege, srpski radikali su pominjali razne druge slučajeve u poslednjim otadžbinskim ratovima na području Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, da odamo počast tim žrtvama gospodine ministre, kada nemamo jedan takav memorijalni centar?

I pre toga nisu popisane ogromne srpske žrtve i u balkanskim ratovima, naročito u Drugom svetskom ratu, jer do sada se ne zna koji je broj postradalih Srba od komunističkog terora posle Drugog svetskog rata. Naravno to nije bilo izvodljivo jer smo mi živeli u toj lažnoj državnoj zajednici sa onima koji su upravo bili predvodnici tih genocidnih poduhvata kasnije od 1990. godine prema srpskom narodu. Zato smatramo da bi to bio dug prema njima i da bi se znalo i zbog njihovih potomaka i budućih generacija da svako ko dođe sa dobrom namerom u nađu zemlju, se pokloni na jednom takvom mestu srpskim žrtvama koje su stradale kroz otadžbinske i odbrambene ratove u 20. veku.

Više od 6.000 grobalja srpskih vojnika koji su stradali u otadžbinskim ratovima nalazi se u preko 50 zemalja širom sveta. Gospodine ministre, sve do donošenja ovog zakona, rekla bih, da se država nije ozbiljno bavila ovom temom.

Ovo što je govorio kolega Laketić, zaista, 2018. godine, da treba da se podigne spomenik Gvozdenom puku, i Bogu hvala, da se neko dosetio i toga, ali ništa od onoga što treba država da uradi van teritorije Srbije nije uradila sistematski.

Da je to tako, govori primer da je 75 grobnih mesta rasutih od Bitolja do Kajmakčalana i dan danas tamo, i da 2014. godine, kada je trebalo da se obeleži stogodišnjica od početka i ne zaboravite, veliku ulogu Rusije, koja je spasila Srbiju, koja je najviše stradala, ali je Ruska armija, kada je Car Nikolaj II, pružio svu bratsku pomoć majke Rusije, najveće pravoslavne zemlje, i najvećeg prijatelja. Dakle, mi do dana današnjeg ništa kao država nismo na tom poslu uradili, na toj lokaciji. Juče sam i pričala o nekim mestima na Krfu. Kako je moguće onda, gospodine ministre, da očekujemo nešto samo od usvajanja ovog zakona, kada nema akcije putem medija, putem državnih institucija da deca Srbije idu na ekskurziju na Kajmakčalan.

Gospođa Radeta je govorila o učešću svog deteta, verovatno da i ovde ima među vama takođe, potomaka, evo i kolega Blažo i neki drugi. Ali, zamislite vi da vi šaljete svoju decu na ekskurziju na neko drugo mesto, a ne idu da posete to stratište hrabrih srpskih vojnika.

Povređeno je dostojanstvo Skupštine, kolega Arsiću, član 27. i 107, kada je govorio narodni poslanik Boško Obradović.

Naime, on je, u želji da se samopromoviše i da se opere svoju ljotićevsku biografiju, rekao da podržava amandman kolege Dubravka Bojića, kao i sve amandmane SRS i to je zaista velika sramota za SRS da nas jedan sledbenik Dimitrija LJotića podržava na bilo koji način. On i ne zna šta je amandman, jer kada bi znao, onda bi video da dolazi u koliziju sa samim sobom.

Naime, kolega Bojić je tražio da se naslov iznad ovog člana proširi na društvo za obeležavanje oslobodilačkih svih ratova u Republici Srbiji, na način na koji to govorimo dva dana, a to je da se insistira na svim žrtvama koje su stradale za otadžbinu u 20. veku.

Sada je, znate, neverovatno da neko ko je, a o tome se puno pričalo ovde u Skupštini, pa je i dobio tako naziv – Boško Obradović, uveli ljotićevski pupoljak Boško Obradović, da na takav način govori neko ko veliča fašistu i vernog sledbenika nacista, nekoga ko je još u julu 1941. godine dobio najviše odlikovanje od okupacionih snaga u Srbiji za svoj izuzetan doprinos u kolaboraciji, a te iste godine, 21. oktobra u mom rodnom Kragujevcu su ljotićevci učestvovali u streljanju nekoliko stotina srpskih đaka iz kragujevačke gimnazije. I ovo je zaista neverovatno.

A htela sam da reagujem i jutros, kada je Boško Obradović govorio, da on priča o herojskim podvizima Draže Mihailovića. Pa, Draža Mihailović je već početkom prvih dejstava okupacionih snaga poslao pismo jugoslovenskoj vladi i rekao je da Dimitrije LJotić mora da se žigoše kao najveći izdajnik srpskog naroda.

Narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Kolega Arsiću, vi ste bili dužni da reagujete, zato što je naneta velika uvreda svima nama koji sedimo u ovom najvišem zakonodavnom telu.

Godine 2018. da se ovde čuju, i bez vaše reakcije opomene, reči koje je malopre izgovarao Boško Obradović, to je zaista neverovatno.

A, da nije baš tako kao što on priča i da pokušava da opere tu svoju ljotićevsku zanesenost i da sada prebacuje loptu na navodno časnu ulogu Nedića kao predsednika okupacione Vlade, evo, objasniću da to nije baš tačno.

Naime, novinar publicista Stanislav Krakov i Dimitrije LJotić su se sreli jednog avgustovskog dana na uglu ulice Kneza Miloša, e sada stvarno ne znam kako se sada zove ta ulica, uglavnom, to je bilo mesto koje se zvalo „Kod dva kralja“, gde je sada hotel „Hilton“, i razgovarali o tome kako da privole Milana Nedića, koji je inače bio srušen ličnom tragedijom posle Prvog svetskog rata i gubicima u svojoj porodici, da služi nemačkom okupatoru. I oni su tamo uspeli zato što su i jedan i drugi imali određene rodbinske veze sa Nedićem. I ta njegova uloga, ne da nije bila časna i slavna, nego je zaista bila nešto što je osramotilo Srbiju i sve ono što je on uradio kao general srpske vojske pre toga, a sve iz glave Dimitrija LJotića, jer on to nije učinio napamet. Ja ću tu podvući paralelu sa ovim žutim izdajničkim preduzećem i svom tom bulumentom kojoj pripada danas i Boško Obradović, koju okuplja Soroš, američki zvaničnici koji im izdaju naloge, e tako su još pre rata Dimitriju LJotiću Nemci dali zadatak da on…

(Predsedavajući: Privodite, kraju koleginice.)

Moram da završim, zaista, ovo je veoma važno zbog dostojanstva Skupštine.

Onda ću se javiti ponovo po Poslovniku.

Jer, onda će da se završi na tome da mi brukamo državu Srbiju takvim rečima.

Evo, završavam.

Dakle, cilj je bio da se kroz postavljanje Nedića za predsednika Vlade, a to je sve bilo iz LJotićeve glave i njegovog dogovora sa Nemcima, umrtvi Srbija, da ona bude u letargiji, kao što oni, da su na vlasti, tako bi rekli – evo, izvolite Kosovo i Metohiju, evo vam Vojvodina, uzmite sva naša žitna polja i sve to radite, e to je bila njihova neslavna uloga, a to veliča Boško Obradović.

Ovaj zakon, gospodine ministre, ima i suviše, uopšte naziv i može da se nađe u skupštinskoj proceduri u bilo kojoj zemlji u svetu, ali mi da bismo čuvali pomen na srpske žrtve, jer smo mi najstradalniji narod u 20. veku, trebalo je da ovaj zakon nazovete – zakon o ratnim memorijalima i stradanjima srpskih heroja. Zato što je prošlo toliko vremena, evo 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, obeležili smo i stogodišnjicu od završetka Prvog svetskog rata, a da nisu popisane sve srpske žrtve na prostoru bivše Jugoslavije.

Ako sada imate priliku da donesete ovakav zakon i ako ste već hteli da se čuva pomen na srpske žrtve, a mnogo ćemo govoriti o tome koliko je ovde stvari koje nisu do kraja dorečene, zašto niste formirali komisiju koja će upravo na tome da radi, da se jednom i za svagda duše srpskih junaka, koji su dali svoje živote za otadžbinu Srbiju i na čemu, i ka tome treba da streme buduće generacije, da na njihovom herojstvu srpskih junaka i oni stasavaju i tako ih uče u porodici – zašto niste izašli u susret onima koji su pokretali više godina tu inicijativu da se to zna?

Jer, kako će da se znaju grobovi onih koji su otišli putem preko Albanije, a njih je 150.000, na ostrvo Krf, a mnogi od njih ni do tamo nisu stigli, već iz Drinske, iz druge divizije, završili na nekim drugim mestima, kada su ta spomen obeležja ili toliko mala ili ih uopšte nema? Evo, na samo jednom mestu, manje poznato mesto Agios Mateos na Krfu je jedno obeležje na kome je pukovnik Vladimir Stanisavljević napisao reči – na srpskim humkama srpsko cveće neće nići. Tamo ne niče srpsko cveće, ali postoje mesta gde su ostavili kosti srpski junaci, a koja vi niste obeležili i ni jedna Vlada to do sada nije uradila i to je ono na čemu već više od 20 godina insistira SRS.

Bez aktivne uloge države u narodnom periodu, a pre svega da se na jednom od najznačajnijih mesta u Beogradu, a vi to treba da vidite i sa novim gradonačelnikom, pošto se svi iz SNS hvalite kako želite da Beograd bude moderan grad, hajde učinite nešto da se odužimo našim precima, da se napravi memorijalni centar, gospodine ministre i vi lično morate na tome da insistirate, gde će to biti, u stvari centar stradanja Srba koji su doživeli genocid u 20. veku.

Ako to ne ostavimo budućim generacijama u nasleđe onda će situacija da bude mnogo gora nego pre dve godine kada je napravljena anketa na ulicama Beograda i kada 90% skoro ispitanika nije znalo ko je Milunka Savić. Srpska heroina pred kojom su mirno stajali francuski, ruski generali, koja je ordenje Francuske legije časti primila lično iz ruku generala D`eparea, a da Beograđani, vaši sugrađani, a ne verujem da je nešto bolja situacija u Kragujevcu, ne znaju koja je to žena. Ako nema takve, uslovno rečeno propagande, ako ne učinite da se maksimalno svi državni resursi usmere u tom pravcu, onda je ovaj zakon bespredmetan i od toga će ostati samo jedno slovo na papiru. Nešto će komisija da uradi, nešto neće, a evo, insistirali smo od početka ove rasprave na tome, sada vam je zaista potresnoj, porodičnoj priči, govorila i koleginica Radeta i svi mi imamo u okviru svoje porodice takvu priču da je neko od naših stradao, da mu se trag ne zna.

Učinite to, gospodine ministre da se jednom za svagda zna i obeleži gde su žrtve i Balkanskih ratova, po imenu i prezimenu, i Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata i pre svega poslednjih otadžbinskih ratova. Toliko se manipuliše podacima i tolika je bila propaganda srpskih neprijatelja i muslimanskih hordi zla u ustaških zlikovaca, da se minimizuje stradanje srpskih žrtava, a to stradanje je ogromno i mi ne smemo da ostavimo to u budućnosti nekome ko će da uradi ili ne, a da dan danas kada postoji mogućnost da se to uradi, to Vlada Srbije ne organizuje.

Na kraju još ovog izlaganja, noću još po ovom amandmanu, podsetiću vas, a možda neko od poslanika to znaju, verujem da znaju, da je 1916. godine se još u Londonu, Vladika Nikolaj Velimirović zapitao, koliko je Srba stradalo 1916. godine? Znate vi kolege, narodni poslanici tačan broj? Niko do dana današnjeg u velikom ratu i u velikom stradanju srpskog naroda ne zna koji je to tačan broj, a bilo nas je deset puta više od tih idiota Engleza. Koliko nas danas ima? A zašto Srba nema? Zato što su branili Evropu od svih zlodela i od svih pošasti 20, veka. A vi danas hrlite u zagrljaj onima koji minimizuju ulogu i srpsko junaštvo, smeju se svemu tome i žele da nam otmu kolevku srpstva Kosovo i Metohiju.

Gospodine Arsiću, imam pitanje za vas i javljam se po čl. 27. i 32. i 107.

Naime, jutros je na početku sednice Skupština obaveštena i narodni poslanici ko je odsutan sa zasedanja. Eto, juče ste rekli koleginica Stefana Miladinović, danas se ona vratila u redovni rad, ali evo, prođe 20 i više dana, koliko je putnika prošlo kroz frankfurtski aerodrom, koliko je aviona uzletelo i sletelo, a niko ne zna gde je Meho Omerović, posle one njegove sitne pljačke tamo i krađe parfema, karmina, kreme itd.

Da li vi, gospodine Arsiću, možete da iskoristite kao potpredsednik Narodne skupštine vaš autoritet i da vidite gde je taj čovek? Evo, i Ružica Nikolić ga je tražila više puta. Htela je da ga ispita sve o tom slučaju, da prizna da je krao tamo i da jednostavno bude razrešen sa mesta predsednika odbora koji vodi, jer je to bruka i sramota.

Ali, stvarno, da li je moguće, evo, to je jedno pitanje ovako za vas, da vi to objasnite kao čovek sa tolikim i političkim i skupštinskim iskustvom, tu je i ministar za rad, ne znam, toliko je inspekcije prošlo svuda po Srbiji u raznim mestima i firmama ovih dana, a da ne može niko da otkrije gde je jedan Meho Omerović?

Mi stvarno ne možemo više da čekamo i da nagađamo kada će da se pojavi. Da nije otišao na neki sezonski posao? Ali, ne, ne verujem. To mi sada dobacuju. Ne, nije, nije. NJemu je najvažnije negde gde može nešto sitno da se ušićari, da se uzme ovako na brzinu. Kakav sezonski posao, to nije za takav profil ličnosti

Dakle, gospodine Arsiću, ako biste bili ljubazni, evo, ima, koliko vidim u e-parlamentu oko sat vremena još za ovu načelnu raspravu. Ja sam vas pre neki dan pitala, čekala sam, mislila sam zaista da ćete do danas nekako da saznate nešto, da ćete neku vašu internu istragu kao Veroljub Arsić da sprovedete. Znate, ovaj izveštaj od detektiva i zvanične policije stigao i ovog iz fri-šopa. Videlo se da je on prišao i ukrao.

Hvala.

Gospodine ministre, evidentno je da vas ovi vaši prijatelji iz EU, u koju Srbija, apsolutno smo mi srpski radikali sigurni nikada neće ući jer će uslov za to biti da priznate šiptarsku lažnu državu Kosovo, vas hvale, ne samo vaš resor, nego celokupnu Vladu, na koji način sprovodite sve njihove zakone. Zarad javnosti i drugih kolega koji možda nisu znali taj podatak, a to je da ste ovaj član 3. morali na ovakav način da precizirate upravo zbog toga što vam i oni sami kažu da 70% zakona koje je do sada Srbija usvojila se upravo spuštaju do nivoa lokalne samouprave.

Sad vi zamislite, nešto je o tome govorila i gospođa Radeta, kada vam je rekla da ćete ostati bez velikog broja stručnih ljudi u lokalnim samoupravama, naročito u malim sredinama, jer znate šta je za jednu Crnu Travu ili za Babušnicu ili za Trgovište, pa i Kuršumliju da nađete dobrog pravnika, dobrog stručnjaka koji će da vodi opštinsku upravu, koji će da bude sekretar skupštine, koji će da upravlja javnim preduzećem, da bude opštinski pravobranilac. Sve to vi sada, sve te ljude na raznim treninzima i edukacijama usmeravate ka putu u EU. A, šta, a mi smo sigurni da se to neće desiti, kako će ti ljudi sada da se vrate na ono što treba da bude njihovo bazno i osnovno znanje, a to je Ustav Republike Srbije i svi naši pozitivni zakonski propisi, a ne oni koje sinhronizujete sa pravilima te Briselske birokratije, koja ima izuzetno neprijateljski stav prema Srbiji i koja ide dotle da ucenjuje jedinice lokalne samouprave da sprovode njihovu izuzetno, prema Srbiji, neprijateljsku politiku kada je u pitanju teritorijalni integritet.

Pa, ne mislite valjda da će oni, recimo, u Trgovište ili neku drugu opštinu koja je na granici sa Srbijom da daju neku donaciju, a da ne šire svoju politiku?

Gospodine ministre, ove nadležnosti u članu 20. Predloga zakona i uopšte svih do sada Zakona o lokalnoj samoupravi, izviru iz Ustava Republike Srbije kako ste vi naveli ovde.

Međutim, neka ustavna rešenja su vam bila daleko preciznija i manje opasna po funkcionisanje lokalne samouprave nego ova što ste vi dali. Čak i u prethodnom zakonu, upravo u ovom članu kojim menjate deo koji se tiče obeležja, dakle upotrebe zastave, grba i ostalih obeležja je mnogo bolje i veoma je važno. Mi vam sugerišemo, evo već koliko, pola sata, zbog pre svega opasnosti na jugu Srbije, u opštinama gde su se već dešavali određeni incidenti, o čemu je govorio i kolega Šešelj, je da promenite ovaj član zakona i da precizirate da je to moguće, ali samo uz saglasnost Vlade Republike Srbije i u skladu sa Ustavom.

Zbog čega to kažemo? To obeležje, to je veoma širok pojam. Ja sada neću da ulazim u ove jubilarne i druge nagrade, da ne banalizujem ovu skupštinsku raspravu sa činjenicom da je Dragica Nikolić dobila plaketu Svetog Đorđa u Kragujevcu, jer je majka Radomira Nikolića. Ali, kada je u pitanju obeležje u jednoj opštini, može nekome da padne na pamet, u nekoj od opština na jugu Srbije da stavi statuu Hašima Tačija ili Haradinaja ili nekog drugog šiptarskog zlikovca i kaže – mi to radimo zbog toga što je danas Haradinaju rođendan. To je obeležje opštine. Tako smo izglasali na sednici Skupštine i šta mi sada da radimo? Dok to dođe do Ustavnog suda, dok vi reagujete, ovako lepo stavite šta su ta obeležja i da to mora da bude u skladu, gospodine Arsiću, sa Ustavom Republike Srbije i uz saglasnost Vlade, da ne bismo došli u situaciju, jer ta ćelija, osnovna ćelija gde oni deluju, neprijatelji srpskog naroda, je uvek najpogodnije tlo, a to je jedinica lokalne samouprave… (Isključen mirofon)

Gospodine Arsiću, lepo ste nas to obavestili. Nažalost, naša poslanička grupa nema više vremena, ali ja se javljam zbog druge stvari. Javljam se po članu 107. 27, 32, i na kraju po svim članovima ovog Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Danas je 19. jun. Mi smo završili sednicu na kojoj je bilo 14 zakona u jednoj objedinjenoj tački.

Stigli smo do 4. člana prvog zakona da o njemu raspravljamo, a 1. juna je u neko doba, sada ne znam precizno koliko je bilo sati, jedan narodni poslanik Meho Omerović, izvršio krađu na frankfurtskom aerodromu.

Da li je gospodine Arsiću vama normalno, da posle 19 dana vi, kao Veroljub Arsić, jedna od potpredsednika Skupštine, kao ni predsednik Skupštine, ni vaši drugi saradnici, izuzimajući jedino koleginicu Radetu, koja je potpredsednik Skupštine i koja vas je takođe neprestano pozivala na to, nemate odgovor na pitanje – kada ćete da skinete tu ljagu sa Skupštine Srbije i da kao za početak izvršite smenu Mehe Omerovića, na mestu predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava?

Kada ćete, a upravo smo završili raspravu o tim zakonima, kada ćete gospodine Arsiću u okviru vaše koalicije, a to je pitanje i za sve vas, pa i za predsednika vaše stranke, da razgovarate o tome i da insistirate, da jedan takav čovek koji se pokazao kao jad i beda, sitni lopov, to se nije desilo u istoriji srpskog parlamentarizma, da neko u inostranstvu nanese takvu bruku i da baci ljagu na srpski parlament, zatražite da podnese ostavku na mestu narodnog poslanika?

Gospodine Arsiću, zamislite da je primenjen zakon koji je prvi put usvojen pre više od 10 godina, pa kasnije imao svoje izmene o slobodnim carinskim zonama u Srbiji i da je tamo kod mene u Lapovu slobodna carinska zona, a tamo kod vas u blizini Požarevca ili bilo gde i da je jedan takav počeo da hara i da ide da kraducka po slobodnim zonama. Da li je vama normalno da vi završite ovu sednicu danas, a da nam ne date odgovor na ta pitanja?

Gospodine ministre, pokušali smo ovim amandmanom da vam skrenemo pažnju na to da ovaj zakon ne može na pravi način da uredi oblike neposrednog izjašnjavanja građana, zapravo, formalno možda i može, ali suštinski ne.

Vi kao diplomirani politikolog i kao neko je 20 i više godina u politici, znate da za ovih 28 godina, od kako je višestranačja u Srbiji, nisu mogli građani potpuno da iskoriste svoje pravo. Imam utisak kao da se vraćamo na nulu, na neki početak, jer lokalne kabadahije, lokalni šerifi u jedinicama lokalnih samouprava, način izbora članova saveta mesne zajednice, gde se to radi na zborovima građana, uz plaćanje možda piva ispred lokalne kafane ili donošenja nekih paketića, svakako nije način na koji građani mogu, pored direktno izabranih odbornika, da odlučuju o svojim pravima.

Vi sad zamislite situaciju da u jednoj Grčkoj, recimo, neko odluči da promeni mrežu škola u jednoj opštini i da za to ne pita uopšte građane, nego se sakupili iz vladajućih koalicija i stranke i kažu – sada će to biti tako, ili da odlučuju o promeni naziva ulica, pa tako ime mafijaškog premijera, bivšeg, ubijenog Đinđića, menjaju u gradovima i u bulevarima koji su nosili imena opet nekih ljudi koji su kroz istoriju zaslužni.

Da ne govorimo o tome da apsolutno građane niko ništa ne pita kada je u pitanju uređenje njihove komunalne infrastrukture, već i dan danas se sapliću o razne kablove i nedovršene poslove lokalnih javnih preduzeća. Tako da, od neposrednog odlučivanja i njihovog učešća nema ništa, niti o raspisivanju referenduma.

Volela bih da kolega Marinković, pošto i dalje predsedava, a vidim da svečanim glasom nas sve proziva za amandmane i to je lepo, i oslovljava nas i one druge koji imaju određene titule, verujem da je i taj poziv bio u tom smislu, do kraja ove sednice sa mesta predsedavajućeg nas obavesti da je Meho Omerović, sitni lopov sa frankfurtskog aerodroma, podneo ostavku na mesto narodnog poslanika, ili ako to još niste uspeli da izdejstvujete, da ste ga bar smenili sa mesta predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava.

Gospodine Ružiću, mi smo podneli amandman da ovaj zakon zapravo treba da ima drugačiji naslov koji bi bio u funkciji njegove primene, ako bi se prihvatili drugi amandmani koje je podnela poslanička grupa SRS, sve sa željom da učinimo to da bolje funkcioniše lokalna samouprava u svakom delu Srbije, jer ako mi kažemo da zakon treba da se zove zakon o uređenju lokalne samouprave, onda je to zaista tačno.

Vi ste kratko vreme ministar i verujem da niste mogli baš sa svojim saradnicima da sagledate konkretnu situaciju u svakom gradu u Srbiji. Mi smo mogli u medijima da vidimo da se predstavnici najveće stranke u Srbiji koja trenutno ima većinu u mnogim gradovima u Srbiji, SNS, bavi pitanjem funkcionisanja na način kako to rade njihovi lokalni funkcioneri.

Međutim, postoji grad u Srbiji iz kojeg ja dolazim i vi znate da je tamo veliki problem po svim osnovama, a to je Kragujevac, gde se čak uopšte članovi veća, fizički ne sastaju. Dakle, članovi veća će vam potvrditi, ako odete i ako uopšte sve, kao da je to neki zabranjeni grad, pa niko ne sme da dođe, jer tamo hara dinastija Nikolić i radi šta god hoće. Dve godine, da li to postoji to negde u Beogradu, evo gleda me začuđeno kolega Marković se sastaju, odnosno odlučuju i donose odluke o najvitalnijim pitanjima za grad, putem mejla. Radomir Nikolić pošalje mejl šta je na dnevnom redu, izjasnite se, da li ste ili niste za, naravno po automatizmu svi odgovaraju da jesu i tako grad funkcioniše. Ako je to nama normalno gospodine Ružiću, onda vam je i normalno da jedan sitni lopov kao što je Meho Omerović koji je kraduckao tamo parfeme i šminku na Frankfurtskom aerodromu, i dalje sedi na Odboru koji je pod vašim resorom, a to je za ljudska i manjinska prava i ja verujem da ćete da iskoristite neki vaš autoritet da se i slučaj Kragujevac reši i da se ona bruka od čoveka skloni sa mesta poslanika i predsednika Odbora, Meho Omerović. Hvala.

Gospodine Ružiću, obrazloženje kojim Vlada odbija amandman koji smo podneli i koji ja sad obrazlažem nije dobro zato što je ono tehnički napisano, da su upodobljene pravne norme, a zaista to u stvari i nije tačno. Jer, ne mogu građani i neposredno da upravljaju i da utiču na poslove i na vršenje vlasti u jedinicama lokalne samouprave, jedino mogu to preko svojih izabranih predstavnika. I, vi to dobro znate. Ako pogledate Ustav, član 52. koji govori o izbornom pravu, jer su izbori za lokalnu samoupravu slobodni i neposredni, ako bi to tako bilo. Međutim, zaista je situacija u Srbiji drugačija.

Na svim dopunskim, ili da tako kažemo, izborima koji su van redovnog roka, pa i na ovim redovnim, pokazalo se da je pritisak vladajuće stranke toliki na birače kupovinom glasova, raznim obećanjima, zapošljavanjem, plaćanje električne energije, pokazivanja glasačkih listića po izlasku sa glasačkih mesta, uslikavanje mobilnim telefonima, paketićima raznim, sve je to dovelo do toga da je apsurdno da i u zakonu napišete da su izbori slobodni i neposredni. Jer, ako vi imate situaciju da kandidat za odbornika u Kosjeriću, u Vršcu, u bilo kome gradu u Srbiji, u Mionici, gde su održani u skorije vreme izbori, na takav način doživljava političku borbu da sve zbog toga što je na listi te političke stranke vrši pritisak na birače, obećava, ucenjuje, itd. Onda mi ne možemo da govorimo, gospodine Ružiću, o tome da bilo koji zakon o lokalnoj samoupravi unapređuje funkcionisanje lokalne samouprave. I, sve dotle dok odbornik raspolaže slobodno svojim mandatom, a nalazi se na trgovini, na berzi, toga neće biti u Srbiji.