Gotovo da sam bila spremna, kolega Mileniću, da jedan deo vaše replike prihvatim i shvatim da smo imali neku vrstu nerazumevanja ali da se u osnovi slažemo i gledamo na drugačiji način, vi sa pobrkanim pojmovima (o čemu sam govorila malopre), a ja sa ispravnim razmišljanjem i sa jasno utemeljenom ideologijom SRS kojoj pripadam, ali na kraju, i to je jedini povod da se ponovo javim, i time ću završiti ovaj dijalog (uslovno rečeno) sa vama, jeste vaše pominjanje nekoga ko, u pravom smislu reči, predstavlja bruku za srpsku ''kvaziknjiževnost'' (ja to tako nazivam) i za grad Kragujevac.
Rekli ste da vam je taj pomenuti srbomrzac, izvesni Vidosav Stevanović, koji vam se vratio iz Pariza, govorio o vrednostima i nedostacima EU i sada će da se učini nekom našem građaninu koji živi u Pirotu, Vranju, Subotici, Novom Sadu ili bilo gde, a ne zna ništa (jer taj nikada ništa vredno nije napisao niti objavio) o osobi koju pominjete, koja je vaš vrli prijatelj. Mene biste zaista zadivili da ste rekli da je vaš prijatelj Peter Handke, koji takođe živi u Parizu, ali koji nije, za razliku od tog Stevanovića (Vidosava, da ne bude da je Veroljub) srbomrzac i izraziti antisrbin.
Gospodin Peter Handke nažalost nije vaš prijatelj, ali je prijatelj nas srpskih radikala. On je podržao borbu profesora Šešelja da istraje u svojoj nameri da se bori za svoja prava, prijatelj je Emira Kusturice i drugih srpskih patriota i rodoljuba, za razliku od tog Stevanovića, koji je pobegao iz Srbije i otišao zbog toga što je, u najmanju ruku, bio ne samo antisrpski nastrojen, to mogu da nazovem i dezerterstvom u svakom smislu, jer taj se nije stavio ni kao intelektualac, jer on to nije, jer je kvaziintelektualac, u odbranu Srbije u trenutku kada su nas bombardovali, kada su nam uvodili sankcije. Najgore moguće stvari, svuda i na svakom mestu, a naročito tamo gde je privremeno izbegao, on je govorio o Srbiji i srpskom narodu kada smo mi stradali i kada je zapadno od Drine i Dunava svaki Srbin gubio glavu.
Prema tome, očigledno je da ipak nije bio nesporazum. Ipak smo vi i ja sasvim drugačije i ideološki utemeljeni i vaspitani. Šta ja mogu da vam kažem? Da žalim zbog toga što ste podlegli takvom jednom uticaju koji je zaista pogrešan.
A što se tiče života ljudi koji žive u zemljama koje su dostigle te tzv. evropske standarde, za razliku od tog Stevanovića i drugih srpskih izdajnika, koji su uvek na budžetu nekog Soroša ili nekoga ko plaća njih i njihove projekte, pošten narod, pošten Francuz, prosečan čovek u Parizu, u bilo kom gradu u Nemačkoj, u Austriji, u Italiji, strepi nad svojom sudbinom narednih godinu, dve ili tri, zbog toga što je tamo velika recesija, ljudi gube posao, kako naši gastarbajteri, tako i oni koji su tamo rođeni, njihova industrija, njihova proizvodnja je u krizi.
I mi svakako treba da se borimo da nam ne otimaju, kao što su to radili osam godina pod dosovskom vlašću, za dva-tri evra naše fabrike, da dalje ne otpuštaju naše radnike, već da prihvatimo, kao otvorena zemlja, spremna sa svima da sarađuje, jer vi vidite šta oni ovde kažu - preporučuju nam da, prihvatajući ovaj sporazum, mi imamo mogućnost da sarađujemo sa zemljama tzv. trećeg sveta. Niko to od vas nije pomenuo danas u diskusiji.
Tomislav Nikolić, predsednik naše poslaničke grupe, razgovarao je pre dve godine sa svim akreditovanim ambasadorima tzv. trećeg sveta u zgradi bivše Savezne skupštine danima i danima o našim integracijama, o kulturnoj, ekonomskoj, svakoj drugoj saradnji sa njima kada to nije uradio nijedan zvanični državni organ. Vi ste videli da tek sada pada na pamet Kondolizi Rajs da otputuje u jednu od tih zemalja trećeg sveta.
Mi treba da se okrenemo takvoj budućnosti, da se integrišemo sa svima onima koji su nam prijatelji i da imamo otvoreno srce samo za one zemlje i narode koji su miroljubivi, koji nam ne prete (kao što to radi Amerika preko svojih NATO saveznika) i ne zveckaju oružjem, jer mi ne možemo više i ne treba ni da gubimo glave, niti da ratujemo.
Mi smo zemlja koja želi da očuva svoj teritorijalni integritet, ali budite sigurni da sa takvim kvaziprijateljima i borcima za vaša prava kao što je antisrbin Vidosav Stevanović mi ne možemo nigde da doguramo, već sa pravim prijateljima u svetu i sa onima koji su spremni svuda i na svakom mestu, kao što su zaista velike države i zemlje, poput Kine, Indije, Indonezije i ostalih, da brane prava Srbije da očuva KiM u svom sastavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, vi ste nas juče na početku radnog dana, u nastavku sednice koja je sazvana još u julu, obavestili koga ste pored ovlašćenog predstavnika Vlade pozvali na sednicu u skladu sa članom 88.
Od svih nabrojanih lica, ponovo sam pogledala sinopsis, jedino prepoznajem gospođicu Kseniju Milivojević, ova druga lica ne znam koja su. Gospođu ne poznajem, kao ni gospodina, možda su to oni koji su pobrojani po redosledu kako ste napisali, za mene neafirmisana lica, iako su u sektoru za tzv. evropske integracije, ali uz uvažavanje vašeg načina rada, pored onoga što smo rekli još u julu, da nije neophodno da pored ovlašćenog predstavnika kapitalnog dela, Božidara Đelića, za koje je on danas rekao da je njegovo delo, pozivate ove druge osobe, za nas je neprihvatljivo što on sada u ovom trenutku nije u sali.
Videli ste da nismo reagovali i sada je to kolega Batić spomenuo, odnosno na početku svog izlaganja upozorio da mi praktično radimo kršeći Poslovnik, jer nema ovlašćenog predstavnika Vlade. I zaista se ne bih javila da niste, u maniru nekoga ko prenosi informaciju koja vam je data, nama saopštili gde se on u ovom trenutku nalazi.
Kada ste rekli da je na Odboru koji razmatra rebalans budžeta pogledala sam i videla da je gospođa Tabaković u sali, a ona mi je iz klupe rekla da je to vladin Odbor za budžet i finansije.
Za nas je neverovatno da danas u 16,00 časova Božidar Đelić napušta sednicu Narodne skupštine na koju je došao kao ovlašćeni predstavnik Vlade, govorio nam o svom kapitalnom delu, mi sada iznosimo naše mišljenje i štetnost, pre svega, po državni i nacionalni interes, a to je otimačina Kosova i Metohije iz državnog sastava Srbije, ovog sporazuma koji nećemo da izglasamo ukoliko se ne prihvati amandman koji je podneo gospodin Tomislav Nikolić. I, sada mi treba da naslućujemo šta on tamo radi, kako mulja i kako će da dođe do para koje je obećao penzionerima za ovu jednokratnu pomoć, odnosno povećanje od 10%.
Prvo, treba da nam kažete svakog puta, i da se držite tog principa, jer mi smo vas na to upozorili u julu mesecu, sećate se da je dva puta kasnio, ušli su svi ti njegovi saradnici koji su kasnije udaljeni, on izlazi iz restorana, da on ima neke druge namere i da ima nameru, zapravo, da ponižava Narodnu skupštinu.
Dame i gospodo poslanici, ako podržavate ovu nenarodnu vladu, kako je mi nazivamo i većina građana Srbije, vi ste ubeđeni da je ispravno to što se radi. Vi ste ubeđeni u to da je ovaj sporazum, koji je izuzetno štetan i koji će da košta generacije ispred nas, pre svega, onoga što je neprocenljivo i ne meri se nikakvim aranžmanima, ni kvaziekonomskim ugovorima, a to je takav način tretiranja Kosova i Metohije od strane Evropske unije, vi ste sada spremni da se, uz odricanje vašeg dostojanstva kao narodni poslanici, pomirite sa činjenicom da nas je ponizio, odnosno vas, pre svega, jer ga vi podržavate, Božidar Đelić. Onda pogledajte čemu vi služite i kako to narod zove, kako se zovu oni koji slepo ispunjavaju sve što im kažu oni koje dovode na vlast.
Šta ste vi, otirači? Jeste li narodni poslanici? Je l' Božidar Đelić najpre izabran na vašoj listi ''za tzv. evropsku Srbiju'', pa ste ga vi izglasali za potpredsednika Vlade? On sad radi šta hoće, ne dolazi u najviše zakonodavno telo zato što ga je pozvao Cvetković na Odbor za budžet i finansije Vlade Republike Srbije, da bi na tom odboru izglasao da se Krkobabiću, koji verovatno ima penziju 80-90 hiljada, penzija poveća za još osam ili devet hiljada, a onim mučenicima, njih je 90% među penzionerima u Srbiji, penzija će da se poveća 600-700 dinara. Je l' tako?
I to je onda pravda, i to je u redu.
I, samo se pitam, odakle ćete pare za to povećanje, odakle ćete za zaobilaznicu, ako je i to na dnevnom redu sadašnjeg aktuelnog Odbora za budžet i finansije. Ili ćete da emitujete hartije od vrednosti ili ćete da uzimate kredite, što je vaš poznati manir, zakucate Jelašiću na vrata, uzmete kredit od Narodne banke, ili ćete da skidate sa stavke NIP, o tome ćemo tek da razgovaramo kada to dođe.
Nisam ni mislila kada sam ušla u salu ovde u 15,07 časova, sa nešto zakašnjenja od početka rada, da je Božidar Đelić otišao na jednu njivu od 5 hektara u blizini Niša.
Zašto vam pominjem taj kraj i zašto vam pominjem tu njivu? Zbog toga što je on danas govorio o tome kako je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa ekonomskog aspekta budućnost, pre svega, za poljoprivrednike Srbije.
A pre nekoliko dana, na državnoj televiziji bio je prilog, uslikali su jednog mladog čoveka i njegovu porodicu, koji je vredan i marljiv, otprilike Đelićevih godina, koji nikada nije bio na njivi, nikada ništa nije ni posadio, niti ubrao, taj čovek je sa svojom porodicom uzgajao oko 50 tona kupusa koji je morao da zaore, jer Đelić, kao ni ova vlada, a ni prethodna, nisu mu omogućili da taj kupus proda na tržištu po realnoj ceni, jer je četiri ili pet dinara, a prošle godine je bio 30.
Neka nam sada objasni Božidar Đelić, kada se vrati, kako on to misli dalje da unapređuje poljoprivrednu proizvodnju? Ako tako misli da radi, kao što je radio, otimao i pljačkao ovih osam godina otkako je došao u Srbiji, bolje da se više i ne vraća u zgradu Narodne skupštine, jer znamo da mu je to jedina namera.
Neka nam predsednik Skupštine, molim vas, gospođo Dejanović, objasnite zbog čega ste mu dozvolili da se na ovakav način poigrava sa našim strpljenjem, pre svega, sa našom danas izraženom voljom posle vašeg saopštenja ili informacije, koje ste dobili, da će do kraja nedelje, hajde da vidimo i to čudo, MUP dati informaciju o ubistvu Ranka Panića i svega što se desilo na mitingu za slobodu Srbije.
Kada smo već bili toliko korektni, i gospodin Nikolić i Todorović i na konsultacijama sa vama koje ste organizovali, lepo vi sada prekinite zasedanje, tražite da se on vrati ili da nastavimo sutra u 10,00 časova, a onda da ga propitujemo na koji način misli da obezbedi taj novac.
Mi znamo da to nije iz realnih izvora, zato što seljak ne može da proda ono što proizvede, pa on samim tim nema da plati porez državi, ni da puni državnu kasu. Uostalom, mi ovde, među ovim divnim i časnim ljudima, srpskim radikalima, imamo kolege koji su doktori i magistri nauka, poput gospodina Živanovića i ostalih, koji znaju kako je teško na selu, kako je teško zaraditi svaki dinar i kako se danas seljak muči. O penzionerima da ne govorim, jer i sama imam primer u svojoj porodici.
Ako je Đelić otišao, a jeste, da poveća Krkobabiću i njegovom društvancetu penziju za devet ili deset hiljada, ona mu je bolje da se ne vraća u skupštinsku salu, jer ga tek onda čeka, pre svega, naša argumentacija i pitanja za sve ono na šta nam danas nije dao odgovor. A bio je dužan, jer smo otpočeli raspravu o ovoj tački dnevnog reda, on treba da poštuje narodne poslanike, sve kolege koje imaju kontraargumente.

Dame i gospodo narodni poslanici, 29. jula, na mitingu slobode za Srbiju, kada se podigla Srbija da ustane, ne samo zbog svog nacionalnog ponosa i dostojanstva, koje ima i ova srpska omladina, kako je neki nazivaju – nova srpska omladina, mladići i devojke koji nisu bili ni u pelenama, nisu prohodali kada je profesor Šešelj branio Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, srpski četnici, kada je dr Radovan Karadžić stvarao Republiku Srpsku, već se podigla Srbija, a među njima, od strane režima ubijeni Ranko Panić iz Mladenovca.
Trebalo bi da ućutite, Božidare Đeliću, i da slušate šta vam govorim, zato što vi imate 45 godina, a ubili ste čoveka koji je imao 41 godinu, koji je ratovao sa 23 godine, koji je ranjavan od strane ustaša i koji je sa 41 godinom, sa svojom suprugom i majkom, koje ste vi i vaš režim zavili u crno, hteo da se skući, dok vi kradete i otimate svakog dana.
Zato treba da vas izbaci predsedavajući i da ćutite i slušate, vi, lopovi i kriminalci, kako ubijate časne i poštene ljude na ulicama Beograda...

Tog dana, kada je ustala patriotska Srbija i kada su ti mladi ljudi, njihovi očevi i majke došli i uzvikivali uglas da ne daju dr Radovana Karadžića, da dr Vojislav Šešelj nastavi da se bori hrabro i odlučno sa zlikovcima, da su ubili Slobodana Miloševića i još 13 Srba u Haškom kazamatu, gospodin Tomislav Nikolić je, na kraju, kada je izašao i kada ga je ovacijama pozdravila masa od preko 30.000 ljudi, jer to je bio jedan od najvećih svesrpskih mitinga koji je održan na Trgu Republike, rekao da se nešto čudno dešava iz pravca Makedonske ulice i da mi krećemo i da hoćemo da RTS obezbedi da se čuje reč ljudi koji su tog dana bili okupljeni u tolikom broju, ako ih je više miliona u Srbiji i svim srpskim zemljama koji su protiv isporuke srpskog heroja Radovana Karadžića.
U tom trenutku, kada je on rekao da dolazimo tamo, da krenemo da vidimo šta se to dešava, da ćemo da idemo ispred zgrade RTS-a, namerno su, sve je bilo pažljivo i brižljivo planirano od strane diktatora Borisa Tadića, policija, policijske palice i ubice iz žandarmerije, kao njegova produžena ruka, krenuli na nas, na mirne učesnike skupa, samo zato što je Toma Nikolić rekao – mi dolazimo tamo. Jer, ljudi su demonstrirali i uzvikivali protiv izdajničkog režima i rekli da Boris Tadić pije srpsku krv i da je tiranin i diktator koga niko više neće da trpi, ali su bili mirni i razmahivali su barjake sa likom dr Karadžića, prof. Šešelja i sa srpskim zastavama su se pojavili, sa zastavama SRS-a na mitingu.
Šta ste hteli da time pokušate, ili ste mislili da ćemo mi da linčujemo Tijanića u zgradi RTS-a?
Nismo mi zlikovci i zlotvori kao što su neki bili koji su to uradili gospodinu Milanoviću, a vi ste, gospodo iz SPS-a, zaboravili svog partijskog druga posle 5. oktobra, i gospodina Komrakova, koji vam je lepo poručio, sve o vama zna i taksativno vas je nabrojao šta ste radili, ko je s kim šurovao.
Mi smo želeli, kao što smo i uradili, i svakog dana je taj otpor protiv izdaje i prodaje Srbije sve veći, da podignemo Srbiju na noge.
Mislila sam danas, dolazeći na ovu sednicu, da ćete bar da se pokajete, kao hrišćani, kao Srbi, da proradi u vama, ne u vama ''žutima'', jer vaš bivši predsednik je rekao – kome je do morala, neka ide u crkvu, ali kod vas drugih, bar mrvica, trunka savesti i da kažete – moramo, ipak, da se okrenemo i da vidimo koje su to godine iza nas.
Pa, i naš predsednik je tako ubijen, pa je nastavljeno s politikom izdaje i prodaje. Zašto mi u ovome da učestvujemo?
Ne, vi ste uz saglasnost i učestvujući u svemu tome, u toj zaveri protiv običnog srpskog naroda, protiv čestitog čoveka kao što je ubijeni Rajko Panić, želeli da demonstrirate silu, da pokažete da ste pravi tirani, da vama demokratija uopšte ne treba, ne treba vama ni ova sednica Narodne skupštine, da spasavate u tom trenutku, kako ste razmišljali, direktora jedne televizije koja se pretvara u monstruma. Jer, dok mi malopre pratimo izlaganje gospodina Nikolića, javljaju nam – zamislite, meša se ton na Prvom i Drugom programu.
Šta, mi ne treba da poručimo odavde srpskoj javnosti i građanima Srbije, koji vas u najvećem broju, to su milioni Srba, optužuju za prodaju, izdaju i pljačku, šta mi mislimo i kako dalje da nastavi Skupština da radi?!
Kada je koleginica Vjerica Radeta, u prvim danima te prodaje i izdaje od strane Borisa Tadića i vašeg izdajničkog režima, ponovila samo ono što se kroz vekove ponavlja u Srbiji, drvlje i kamenje se osulo na nju.
Sva bulumenta iz domaćih i stranih medija svakog dana samo je pričala o tome. Usudio se neko i ovde da kaže, mislim da je to Čedomir Jovanović, ali šta zna on o srpskoj kletvi, da kaže – zbog onoga što je poručivala Vjerica Radeta.
Ja ću danas da vam kažem da srpska kletva nikada ne zastareva i da se kroz istoriju, a valjda ste učili nešto u osnovnoj i srednjoj školi, valjda znate neki od ciklusa, naročito Kosovski ciklus, čuli ste i imate predanja iz novije istorije, kao što je, recimo, događaj iz 1951. godine, na koji opominje i Srpska pravoslavna crkva, iz sela Kistanje u Republici Srpskoj Krajini.
Nažalost, Kistanjce je stigla kletva jedne starice.
Moram da vam kažem da zbog izdaje i prodaje srpskog junaka Radovana Karadžića, Boris Tadić, omražen kod svakog časnog i iskrenog Srbina, mora da zna da danas, pošto mi srpski radikali imamo našu svetu zakletvu i uvek smo spremni...
A vi, mladi kolega iz Kragujevca, zaista ništa ne znate, osim da pošaljete onih nekoliko, ne znam koliko ih je bilo, 13 vaših aktivista ispred prepune gradske dvorane ''Šumadija'', kada smo onomad održali promociju knjige prof. Šešelja.
Uprkos gospođi Kolundžiji, došlo je 1.500 ljudi na promociju knjige "Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića". Pojavila se tada neka grupica organizovana od strane ovog nesrećnika, da uzvikuju – mi smo Zoranovi.
Šta smo vam mi krivi što ste vi Zoranovi? Mi smo Šešeljevi i ponosimo se time. Mi smo Radovanovi i ponosimo se time. A vi, koji, u stvari, ne pripadate nigde, vama niko ništa ne može da poruči.
Vi ne znate da će svakog jednog dana kletva da stigne, pa se zato i ne obraćam vama, već svakom srpskom radikalu kome bi ikada palo na pamet da na bilo koji način komunicira s izdajnikom i sa kugom ljudskom, kao što je Boris Tadić, neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikada ne ogreje, neka ne vidi svetloga dana, zbog toga što Boris Tadić, kao najveće zlo u državi, ne zaslužuje da nijedan častan čovek, a takvi su svi srpski radikali, nikada s njim ne komunicira. Neka svakoga ko to pomisli stigne božija kazna, kao što sam rekla, vekovi su pokazali, koja nikada ne zastareva.
Živeo dr Vojislav Šešelj, živeo dr Radovan Karadžić, sloboda za Srbiju pod ovakvim izdajničkim režimom.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Skupština Srbije je juče prekinula rad, pošto poslanici DS i koalicije koja vodi Srbiju u dalju propast nisu omogućili da repliciram predsedniku poslaničke grupe gospođi Nadi Kolundžiji.
To dovoljno govori o vama i o stanju u kome se vi nalazite, izbezumljenosti, haosa u koji vodite sve dalje Srbiju i stanja zaista uvođenja Srbije u diktaturu preko predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je samo puki instrument u rukama onih koji su sastavili ovu vladu, koji pljačkaju građane Srbije osam godina, otimaju nam Kosovo i Metohiju, uništavaju sve ono za šta smo se mi Srbi, mogu slobodno da kažem, kroz vekove borili.
Sedamnaest godina našeg stradanja, što pod NATO bombama, sankcijama, okupacijom srpskih zemalja, okupacijom Dosovske vlasti, vama nije bilo dovoljno da se urazumite i da pogledate gde se mi danas nalazimo kao država i kao narod.
Odavde, iz Skupštine Srbije, potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, otišao je na jednu televiziju sa nacionalnom frekvencijom, sa nekim saradnicima, ovim činovnicima koji nisu mogli da sede ovde, i sinoć je izrekao nešto, a jedan od profesionalnih novinara koja je urednik naše ''Velike Srbije'', gospođa Elena Božić-Talijan i ja smo danas to komentarisale.
Rekao je neverovatnu glupost, ne znam kako da nazovem takvu izjavu potpredsednika Vlade. Kaže, onda su oni blokirajući i opstruišući Srbiju, zamislite, mi to radimo – vaša nesposobnost, vaša diktatura, vaše otimanje vlasti u Beogradu, vaš pritisak i vašeg ministra Milana Markovića na lokalne samouprave gde srpski radikali vrše vlast – a onda Đelić kaže, time su pokušali da prekroje izbornu volju građana. Da li to rade srpski radikali ili vi to radite? Pretnjama, ucenama.
Hoćete da kažete da je odbornik iz Rume otišla tek slučajno na letovanje, da samo u Brusu se to slučajno dešava, da su pritisci na pojedine odbornike u Vrnjačkoj Banji neverovatni, da to isto pokušavate tamo gde je uspostavljena legalna i legitimna vlast, kao što je u pitanju Kraljevo ili Trstenik, ili drugi gradovi u Srbiji, gde mi zaista služimo za primer i svaki gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, predsednik opštinskog parlamenta, svaki srpski radikal i svako od naših koalicionih partnera.
Gospođo predsedniče, ovo jednostavno ne može ovako da traje. Naša snaga je izuzetno velika i mi, kao autentični predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina, ne želimo da se na ovakav način degradira Srbija, najviše zakonodavno telo. Budite sigurni da nas je zaista mnogo, da predstavljamo najpre onih dva miliona i 200.000 ljudi koji su glasali za Tomislava Nikolića, pa zatim ogromnu snagu koja je ukazala poverenje našoj listi, da mi nećemo od toga da odustanemo.
Koliko god da ste osioni, da ste bahati, ne znam kakve mere da preduzmete, na koji način da se obračunavate sa nama, ne može da ide ovako. Morali ste da naučite lekcije 20 godina višestranačja u Srbiji i da znate da kada je tako velika snaga u parlamentu koja je, ne poštujući volju građana, dovedena u situaciju da bude opozicija, a ne da vršimo vlast, onda morate da budete spremni na sve.
Na to da formalno možete da imate kakvu-takvu većinu (Predsednik: Vreme.), evo završavam, pa i narednih godinu, dve ili tri, ali neće biti sednice Narodne skupštine. Neće zbog toga što otimate vlast, neće zbog toga što znate da se Haški tribunal sprema da ubije našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, neće zbog toga što kršite sve norme Ustava, za koji ste sami navodno glasali, i zbog toga što ministri i sam premijer, koji je juče došao u Skupštinu, ne shvataju da iz svega ovoga treba da izvuku poruku.
Mi nećemo da glumimo opoziciju, kao što to neki ovde rade, ubacujući kartice za vaše, gospodine Jovanoviću... (isključen mikrofon).

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po više članova Poslovnika. Najpre, po članu 1. koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika.
Gospođo predsedavajuća, moram da vas obavestim da sam dobila informaciju da se u Papui Novoj Gvineji slavi sporazum o političkom pomirenju između SPS i DS, a da se u Zapadnoj Samoi očekuje, sa velikim oduševljenjem, rasprava o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i da se u celom svetu govori o tome kako ste vi demokrate, kako ste ljudi koji promovišu ne znam kakve divne vrednosti, a u stvari, istina je sasvim drugačija.
Mi smo ušli u fazu kada apsolutno nemate nikakav kompas kako ćete dalje, gde ste, već ste počeli da udarate u političkom smislu naravno, glavom u zid. Sad da se celo ono društvance, onih zgubidana Krstića i Šapera, skupilo na terasi preko puta kod diktatora Borisa Tadića, oni ne mogu da vas posavetuju. Kako će kada imate ovoliku snagu oličenu u Srpskoj radikalnoj stranci?
A to "u u", ja vam kažem opet, obratite se gospođi profesoru Slavici Đukić-Dejanović za pomoć svaki put kada to kažete, a mene lepo saslušajte da nastavim ovu ozbiljnu priču koju je otpočela gospođa Pop-Lazić, pre nje gospođa Radeta, gospodin Jadranko Vuković i svi vi koji ne želite da slušate šta će da se dešava u Srbiji naravno.
Naravno, naše političko delovanje je apsolutno eksplicitno, jasno, prepoznatljivo, građani veruju u ono što mi radimo. Svakoga dana dobijamo sve veću podršku i budite sigurni da ćemo na pitanju kršenja izborne volje građana Beograda, to je prva stvar, čekanja odluke instruisanog suda od strane Borisa Tadića, ministra i vas iz DS-a, da... unapred kažem da je instruisan, gospođo, i snosim odgovornost političku ako grešim, ali budite sigurni da je to tako.
Zašto je tako? Iz onog razloga koji je juče pominjala gospođa Radeta. Zašto što gospođa koja je ad hok postavljena na mesto predsedavajućeg Veća treba da ide u penziju, zato što ne možete da nađete među časnim sudijama ljude koji će na takav način da ispunjavaju političku valju vas iz DS-a i svih onih koji na takav način gaze demokratske vrednosti građana.
Građani to neće da trpe. Možete da ih organizujete na B 92, na ne znam kojoj drugoj televiziji da se javljaju, da se samo oni uključuju i da se navodno bune protiv toga i da na sva zvona pričate kako se vrši opstrukcija od strane srpskih radikala. Ali, to je ništa u odnosu na ono što će biti na trgovima, na ulicama, sve demokratskim sredstvima.
Znate koliko smo dobro organizovani, najjača, najhomogenija politička stranka. Setite se mitinga ispred Američke ambasade, kada je prof. dr Vojislav Šešelj štrajkovao glađu. Sećate se koliko je bilo ljudi? Garantujem vam da će više ljudi biti ako se usudi Haški tribunal, a vi ste ga i mafijaški premijer Đinđić instrumentalizovali, da ubije profesora Šešelja, biće pola miliona ljudi u Beogradu na ulicama, kao što će biti preko milion ljudi u Beogradu kada se profesor Šešelj vrati u Beograd.
Ali, kažem vam, nemojte da se igrate ovim stvarima. To nije nikakva politička pretnja, niti je upozorenje, to je činjenično stanje, to od nas traže članovi i građani, da branimo Ustav, da branimo zakon, da štitimo demokratiju, da štitimo srpskog heroja prof. Šešelja, da štitimo sve one vrednosti za koje smo mi uložili sve ove godine našeg truda i rada.
Ne mislite valjda da je tek onako palo dva miliona i 200 hiljada birača Srpske radikalne stranke ili pola miliona članova? To je ogroman rad, i promocija i promovisanje najbolje ideologije i za srpski narod i za sve građane Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost.
Budite sigurni, to je pre neko veče poručio i gospodin Aleksandar Vučić, koga pokušavate da onemogućite i to radite preko instrumentalizovanih sudova da ne bude gradonačelnik, kako to građani Beograda žele, dakle, kažem vam, mi smo poslednja linija odbrane, u najsvetlijem smislu svih vrednosti, i nacionalnih i demokratskih. Vi vidite kako ćete. Protiv nas ne možete, ni silom, ni kako god hoćete. Mi ćemo da se borimo do kraja. Sve ljude, ljude ne samo odavde, ljude iz celog... (Isključen mikrofon.)

Izvinjavam se, gospođo predsedniče, što sam zastala pored klupe u kojoj sedi potpredsednik Vlade Božidar Đelić, zato što sam u pravu kada sam tražila od vas i javila se po Poslovniku jer moram Božidara Đelića da upozorim na drugu etapu u njegovom ponašanju u nastavku sednice.
Ne znam da li ste vi, uvažene kolege, to mogli da primetite, ali njegovo degutantno estradno ponašanje prevazilazi dostojanstvo Narodne skupštine i on je to demonstrirao prilikom otpočinjanja današnjeg rada. S obzirom na činjenicu da je došao u skupštinsku salu sa onom svitom koja je morala da napusti salu, uzgred rečeno, Božidar Đelić je ponovo kasnio zato što je napravio u restoranu za njih oproštajni ručak i objasnio im je da ta ekskurzija danas više nije moguća, ali ono na šta želim da ukažem i da upozorim Božidara Đelića je činjenica da je on došao nepripremljen u Narodnu skupštinu Republike Srbije, po tački dnevnog reda koja je prva u izmenjenom predlogu Vlade za dnevni red, a to je čuveni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Gospodine Đeliću, vi ispred sebe imate ukoričeno izdanje Sporazuma i moram da vas upozorim na to, pošto ste vi demonstrirali svoj novi izgled pred novinarima tako što ste ukoričeno izdanje Sporazuma stavili ispred sebe i fotografisali se za sutrašnje izdanje vaših medija, koja su pod vašom kontrolom, da je ovo forma u kojoj mi raspravljamo i to su akti koje upućuje Vlada Republike Srbije.
Ako ste vi potpredsednik Vlade, a pošto vidim da ste spremni kao zapeta puška da to ukoričeno izdanje demonstrirate i pokazujete za govornicom, kao što ste to uradili pred svitom novinara, onda će Skupština napraviti pauzu i onda će nadležne službe svim poslanicima doneti isto izdanje. Inače, vi nećete moći tako da zloupotrebljavate svoju funkciju. Mene sada čudi što vi imate tu jeftinu olovku od 10 dinara, jer ono vaše penkalo od 11 miliona evra, u kome je ostalo malo mastila i koje se osušilo verovatno u međuvremenu od kampanje do današnjeg dana kada je došla ova tačka na dnevni red, verovatno je u trezoru vaše Meridijan banke.
Zaista je potrebno da se pristojno ponašate, jer unazad sedam godina sa vama imamo raznorazna iskustva: od preskakanja klupe, pored premijera koji je tada bio i sedeo pored vas, preko donošenja kolača, preko raznih akrobacija. Još samo da se prevrćete naglavačke, zaista ne znam šta da očekujemo od potpredsednika Vlade koji ima takav stav.
Prema tome, svi narodni poslanici imaju ovo izdanje Sporazuma, mi ćemo verovatno krenuti da raspravljamo po toj tački dnevnog reda, a vi da se lepo upristojite i da, u skladu sa formom koju Skupština poštuje i svaki narodni poslanik, nastupate od početka rasprave po ovoj tački dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, ako ste sinoć pažljivo pratili snimak suđenja iz haškog kazamata i govor predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, videli ste da je on dao jednu zaista tačnu konstataciju, kao i uvek, da postoje razne vrste gluposti.
Kada je pravio gradaciju gluposti, da neka može da bude simpatična, ali da od pojedinih zaista čovek može iz kože da iskoči, primer za to je ova vaša logika i zbog toga, gospođo predsedniče, reklamiram član 140. stav 2. Poslovnika, a nadovezujem se, pokušavam da nađem neku logičku vezu u onome što je gospođa Kolundžija rekla.
Dakle, niste u pravu, teško je gospodine Krasiću da se nađe ta logička veza, ali hajde da pokušamo svi zajedno i da vidimo šta je bio osnov. Božidar Đelić je došao pre neki dan u Skupštinu, rekao je gospođi predsedniku Skupštine da mora da se usvoji toliki i toliki broj zakona, da se ratifikuju sporazumi, da Skupština mora da radi tom dinamikom.
U svom ekspozeu, tamo u nekom stavu, gospodin Cvetković je rekao da je država u problemu zbog toga što Skupština nije radila punim kapacitetom i sada mi recite koja je to logička veza. Ako je u pitanju zajmodavac, gospođo Kolundžija, ajde nekako i da je pronađete, ali da li imate sa vremenom i sa istekom roka trajanja neku logičku vezu.
I to je ono o čemu je pričala gospođa Tabaković još kada je bila izmena i dopuna Zakona o ministarstvima. Pažljivo sam je slušala i ona vas je upozorila i rekla - nemojte da se desi da pojedine ratifikacije raznih zajmova, a to su ovi razni, koji su logički povezani, ako ćemo već po članu 140. stav 2. Poslovnika, uglavnom po zajmodavcu, Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj.
Suština je u tome da je taj rok trajanja prošao, gospođo Kolundžija, i ko će sada da snosi odgovornost, vi ili Božidar Đelić? Kada ćete da dođete pred poslanike Narodne skupštine sa dokazom da je produžen rok za njihovu ratifikaciju, jer ne možemo tako lako da pređemo preko onoga što iznosi jedan od najvećih eksperata u oblasti finansija, gospođa magistar Jorgovanka Tabaković, ona je još i predsednik Odbora za finansije Skupštine Srbije.
Ako ste vi spremni da uđete u nešto što je nelegitiman posao, na kraju krajeva, izvinite molim vas mi nećemo to da radimo. Zbog čega da raspravljamo o nečemu za šta vi nemate dokaz od onih koji su vam pozajmili, odnosno ušli ste u aranžman zaduživanja Srbije.
I na kraju, gospođo Kolundžija, da se to nije desilo, da taj rok nije istekao, kakva je logička veza između kliničkog centra, projekata iz oblasti poljoprivrede i regionalnog razvoja Bora. Ako možete da pronađete tu neku logičku vezu, i obmanuli ste nove poslanike i javnost kada ste rekli da ste u ranijim sazivima to radili.
Mi smo se bunili protiv toga, i rekao je malopre gospodin Aligrudić da je bilo takvih slučajeva, pa i da su oni to nespretno radili. Kada je bio u pitanju projekat za železnicu, onda je ceo paket bio vezan samo za železnicu. Ako je bilo projekat za neku oblast infrastrukture u Srbiji, ne ovo što Tadić ne zna, mi smo tako radili.
Ali, molim vas, da spojite 10 tačaka dnevnog reda, pri tome nemate dokaz da je produžen rok ratifikacije, da li vi čujete to gospodine Đeliću, verovatno ste upoznati i znate nešto više od gospođe Kolundžija, vi i gospodin Cvetković, onda to lepo recite narodnim poslanicima.
Gospođo Kolundžija, ono što nikako neću da dozvolim, ne samo kao potpredsednik Narodne skupštine, već kao narodni poslanik koji sa ovog gore mesta gleda kako se ponašate, jeste da tako vređate dostojanstvo i druge narodne poslanike. Gospođa Radeta je iznela činjenično stanje. Kada se vraćala na mesto vi ste njoj rekli da je ona, kako vi rekoste, bruka i sramota za ljudski rod. Vi ste bruka i sramota, i zbog toga će SRS, u gradu u kome je došlo do kongresa ujedinjenja Srpskog četničkog pokreta i Narodne radikalne stranke, grad u kome sam rođena i odrasla, 25. avgusta ove godine organizovati veliku promociju, na kojoj će učestvovati ljudi iz oblasti međunarodnog prava i naši pravni stručnjaci, jedne od najboljih knjiga prof. dr Vojislava Šešelja, koji će ne zadugo još biti utamničen, knjige ''Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića''.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 27. i 31. Poslovnika. Gospodin Kragović je govorio o nevaspitanim koordinatorima iz DS. Oni ne samo da nisu vaspitani, gospodine Kragoviću, nego njih uopšte nije briga za sudbinu Kosova i Metohije, zato se tako i ponašaju.
Vlast, otimačina, sve one privilegije koje oni mogu da dobiju su jedini motiv za takvo njihovo ponašanje, a ne poštovanje izborne volje građana tamo. Gospođo Radeta, vidim da vi pokušavate iz klupe da utičete na ponašanje gospođe Kolundžije, a upravo sam se zbog toga javila.
Dakle, gospođo Kolundžija, zaista vas upozoravam, inače ću tražiti da vam predsednik Narodne skupštine izrekne opomenu jednu, pa drugu, da budete udaljeni sa skupštinskog zasedanja. Vi se ponašate prema predsedniku Skupštine kao tutor i učiteljica.
Danas ste tri puta dolazili za sto predsedavajućeg da govorite predsedniku Skupštine šta treba i kada da radi. Danas ste u početku skupštinskog zasedanja gospođi Slavici Đukić-Dejanović rekli da će pauza biti u trajanju od 15 minuta, što je ona kasnije uradila. Na svakih pola sata dolazite sa nekim idejama, konstrukcijama itd.
Vi, najpre, ne smete da dolazite za sto predsedavajućeg na takav način, dakle ne možete da dolazite i da vršite instrukciju predsednika Skupštine. Gospođu Đukić-Dejanović poznajem 15 godina, ona je žena sa integritetom, sa autoritetom, verujem da kada je pristala da se kandiduje na mesto predsednika Skupštine, iako dolazi iz manje političke stranke, polazila je od toga da je ona i redovni univerzitetski profesor i da je ona stručnjak za oblast koja je nekima očigledno ovde potrebna i da može da pomogne.
Ne vidim način da se nastavi skupštinsko zasedanje dostojanstveno ako vi nastavite tako i vaši poslanici pojedini da se ponašaju iz klupa, vi dajete loš primer. Vi, kao šef poslaničke grupe, umesto da imate dostojanstvo kao jedna dama, kao neko ko personifikuje vlast, vi dolazite i držite predavanja predsedniku Narodne skupštine. Na šta to liči? Šta ste vi ovde? Tutor? Čiji tutor? Dokle ćemo mi više to da trpimo?
Dakle, nećemo. Vi što vičete uuuuu, izađite lepo ispred skupštinske sale, pa takvi, kao što vas je bog dao, a kasnije dođete kod gospođe Dejanović da zatražite pomoć, lepo niz Knez Mihailovu sa takvim uzvicima, da vidite kako će narod da pozdravlja one koji idu ulicom, sami sa sobom razgovaraju i puštaju takve krike. Hvala.

(Aplauz.) Gospođo predsedniče ...       

Pa što ste posustali, gospodine Đokoviću, mislila sam da ćete vi da budete najglasniji i da ćete da idete do kraja. Nemojte, baš ste me razočarali. (Aplauz.)

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, primetićete, gospodine Cvetkoviću, da nemam kod sebe ovaj vaš ekspoze. Nije mi potreban. To je jedan običan politički pamflet.
Moram da vam kažem, sa aspekta predstavnika jedne vrlo ozbiljne i najuticajnije političke stranke u Srbiji, da sam, obilazeći sa srpskim radikalima celu Srbiju u kampanji za parlamentarne i lokalne izbore, kod srpskih radikala o tome ne treba da vam pričam, ali kod predstavnika vaše stranke i vaših koalicionih partnera videla mnogo ozbiljnije programe za funkcionisanje lokalne samouprave nego što je ovaj vaš ekspoze.
Bilo je i bolje napisanih ekspozea od 5. oktobra do današnjeg dana i ono što ste vi naslovili kao prioritete Vlade, čiji ćete vi biti očigledno predsednik, apsolutno niko razuman i racionalan ne može da prihvati kao nešto što će biti ostvareno zato što ne postoje za mnogo toga realnih osnova, a s druge strane, neki potezi koje ste nam vi naveli kao prioritete Vlade Republike Srbije, koju ćete vi da predvodite, gospodine Cvetkoviću, biće veoma nepovoljni za Srbiju.
Ova republička vlada, ovaj koncept, ova vaša zalaganja se po meni i po ideologiji nas srpskih radikala potpuno uklapaju u tu planetarnu hegemoniju koju sprovodi Amerika. Da je to tačno vidi se i po tome da je ključnu ulogu u sastavljanju Vlade imao američki ambasador i mene zapanjuje činjenica da ste vi na drugoj strani ovog takozvanog ekspozea, kao prioritet vašeg budućeg rada u sektoru spoljne politike naveli, koliko me sećanje služi, a mislim da ne grešim, intenzivnu saradnju sa SAD, da poboljšate sa njima odnose, a da oni shvate kako Srbija mora da bude njihov ravnopravni partner na Balkanu.
Zaista ne razumem da li vi imate iole realnosti kod vas. Da li vi pratite dešavanja unazad 20 godina? Da li pratite ono što čitava svetska javnost govori i da li, pošto vam je tek u drugoj rečenici namera da sarađujete sa ovim našim prijateljskim zemljama Rusijom, Indijom, Kinom, latinoameričkim zemljama, zemljama afričkog sveta, Bliskog i Dalekog Istoka, da li je vama jasno da sve te zemlje u stvari ne žele da intenzifikuju na takav način tu saradnju.
Hoće normalno u konvencionom, diplomatskom smislu. Mi ne, zato što su nam oteli, odnosno pokušavaju da otrgnu našu južnu pokrajinu, ali svako razuman bi sada u ovoj situaciji i u budućoj konstelaciji snaga, da patriotski i da razumno razmišlja o svojoj otadžbini i svom narodu, potražio neki drugi pravac.
To ne bi bile SAD i ne bi bilo takvo udvoričko ponašanje prema Evropskoj uniji koja je u procesu, kako se to popularno kod njih kaže, harmonizacije, kod nas, naše zakonodavne vlasti, izvršne vlasti, toliko loših zakona prevedenih stavila pred Narodnu skupštinu Republike Srbije da bi zaista ne samo ekonomski i pravni eksperti, nego svaki građanin Srbije želeo da nikada neki od tih zakona nisu stupili na snagu.
Mene ne iznenađuje što gospodin Božidar Đelić nije pored vas. On je prilično degradiran svojom novom funkcijom. Ono mastilo u njegovom skupom penkalu, koje je bilo poslovično da se potpiše nešto što ne može brzo da stupi na snagu, možda još uvek stoji, ali to apsolutno ništa ne vredi, jer uslov svih uslova da bi vas primili, da bi vas prihvatili u zemljama u koje vi bespogovorno hrlite, iako je 19 članica tog saveza koji je nekada brojao šest, danas ima 27, pa problem sa Lisabonskim sporazumom, pa problem sa činjenicom da mnoge članice ne žele da imaju takvu degradaciju svoje privrede i da imaju takve probleme u socijalnoj sferi, dakle, uslov svih uslova je da nastavite da imate takav odnos prema srpskim herojima i da bespogovorno sarađujete sa kvazisudom, sa antisrpskim kazamatom koji se zove Hag.
Vi ste pre toga upotrebili jednu dosta, rekla bih, drsku političku floskulu u današnjem trenutku i s obzirom na činjenicu da imate za koalicionog partnera stranku koja je uvek držala do tih patriotskih vrednosti i čijeg su predsednika zlikovci ubili u Haškom tribunalu, a taj isti režim ga je oteo na najveći srpski praznik.
Vi ste u jednom delu upotrebili izlaz lažni patriotizam, niste rekli koga za to optužujete, a i kako uopšte možete da govorite o nečemu što ne osećate i ne poznajete. Mogu sada da vas gledam u oči i da vam kažem da vi iskreno nemate patriotski osećaj i pripadnost državi Srbiji. Vi možete da kažete, ja sam iz Zaječara, tamo su me učili tome, ali šta to vredi ako vas i jesu učili oni vaši prijatelji i poznanici koji se ovih dana slikaju i govore o vama kakvi ste bili u detinjstvu, mladosti, vi ste sve to, gospodine Cvetkoviću, zaboravili.
Vi ste ušli u jednu mašineriju koja znači otimačina, pljačka, ostavljanje radnika bez posla. Mi smo imali maratonske sednice Odbora za privredu i privatizaciju, gde smo raspravljali o pljačkaškoj privatizaciji kada ste vi bili direktor Agencije. Danas imamo izrazite socijalne probleme u Srbiji, koje vi nikako ne možete da rešite. Niste u stanju to da uradite jer vi niste čovek suštinskih promena.
S druge strane, vaš politički autoritet je nikakav. U političkoj teoriji i praksi vi biste trebalo da budete prvi među jednakima. Znači, mi imamo parlamentarni sistem, ovo je najviše predstavničko telo. Vi biste trebalo da budete premijer koji ima ista prava kao ministri, međutim vi to ne možete da budete jer navodno niste politička ličnost, a eventualno biste mogli da imate politički autoritet da ga crpite iz stranke kojoj pripadate.
Sve i da jeste od osnivanja član Demokratske stranke, to ne možete da imate, taj politički autoritet koji po prirodi svoje funkcije ima jedan predsednik vlade, jer vas gazi i nipodaštava ovaj tabuizirani Boris Tadić.
Zašto kažem da je to tabuizirana ličnost? Koleginica Radeta je upotrebila vrlo lepe narodne termine o njemu i ono što građani govore, ali se više izražavam onako kako bi to posmatrala i sa svog visokostručnog aspekta gospođa predsednik Slavica Đukić-Dejanović, zato što posmatram kako se ponaša predsednik Republike.
On zamišlja da je neka gotovo ličnost koja oko sebe ima sakralni oreol, ličnost nedodirljiva, kojoj niko ne sme ništa da kaže, i ono što smo videli, a za razliku od njega apsolutno i potpuno suprotno ponašanje, Tomislava Nikolića i SRS, on je pokazao da je on čovek, zamislite kakav je to paradoks, predsednik je DS, koji predvodi onu grupu u našem društvu koja unazađuje demokratiju.
Kada je jedan bivši poljski disident upotrebio izraz demokratura, mislio je na to da u državama kao što su postkomunističke zemlje, u situaciji kada neko navodno želi da promoviše demokratske principe, a sam ih krši, kao što to radi Boris Tadić, dolazimo u situaciju da mi zaista moramo sada, 18 godina posle uvođenja višestranačja, da se borimo za tu demokratsku proceduru.
Srbija ne može sa vašim kabinetom da napreduje, najpre zbog ministara iz vaše stranke i iz firme G17, i ovih iz SPO. Kada sam ih već pomenula, moram da vam kažem, gospođo Đukić-Dejanović, da je jedan od potpredsednika te strančice rekao da je on u svojoj svesti, baš kao i Vuk Drašković, rehabilitovao SPS, zato što vi, Ivica Dačić, Žarko Obradović i Milutin Mrkonjić, niste bili nosači kovčega. A da ste nosili kovčeg ubijenog predsednika Slobodana Miloševića, e onda oni ne bi mogli da sede sa vama u vladi i to bi im jako zasmetalo.
Tek da se zna o kakvim ljudima je reč. Oni nikada nisu imali ni moralni, ni politički autoritet i kredibilitet. Ako mislite, gospodine Cvetkoviću, da na ovakav način i sa ovakvim izborom ministara možete da vodite Srbiju napred, vi ste se grdno prevarili. Zato što mi pod vašom vlašću i ovog vašeg okruženja većina njih imamo gorko iskustvo.
Naši poljoprivrednici, ljudi na selu teško žive, imamo milion nezaposlenih. Ovde sedi čovek koji je predvodnik zdravstvene mafije u svakom smislu, pa bih sada očekivala i od budućeg resornog ministra da krene u obračun, recimo, sa farmaceutskom mafijom, a od vas bih mogla da očekujem, jer od njega više ne očekujem ništa, čovek koji je po peti put za redom ministar ne zaslužuje da mu se čovek sa poštovanjem ni obraća, a ostavio je takav haos u svojoj oblasti, ali gospodine Cvetkoviću, mnogi mladi bračni parovi u Srbiji očekuju da date jasan odgovor na ono što je vičući, galameći na predizbornim mitinzima obećavao Boris Tadić.
Tomislav Nikolić i svaki srpski radikal je govorio o tome, ali mirnim glasom, sa jasnom porukom. Mladi bračni parovi u Srbiji danas, koji ne mogu da imaju decu i koji čekaju na veštačku oplodnju, nemaju u vašem ekspozeu vaše obećanje da će država to besplatno da im omogući.
Mogli ste to, gospodine Cvetkoviću, na ovo što su naškrabali Tadić, Krstić i Šaper jutros da dopišete, bar ako ni zbog čega drugog, zbog onog priloga sinoć na državnoj televiziji o uspesima profesora Stojkovića u Leskovcu i o činjenici da je samo kroz tu bolnicu za nekoliko meseci prošlo 450 mladih bračnih parova, da nekoliko hiljada njih to čeka i da nemaju 3.500 evra. Mogli ste još mnogo toga, ali jednostavno, bez obzira na to što neki pokušavaju da glorifikuju vaše stručne kvalitete, vi niste čovek za temeljne i suštinske promene u državi, da bi svim građanima koji su danas izuzetno ugroženi bilo bolje.
Vi to ne možete da budete, i ako ste mislili da ćete rečenicom u kojoj kažete da podjednako tretirate zločince pred tim kvazisudom, gospodine Cvetkoviću, onda u najmanju ruku očekujem od vas večeras ili ovde ili kada budete izašli, najoštrije osudite konačno oslobađajuću presudu zlikovcu Naseru Oriću. To što su ranije uradili sa šiptarskim teroristom Ramušem Haradinajem.
Očekujem od vas, ako ste odgovoran čovek, ako mislite da vi tako možete da naređujete Haškom tribunalu, da večeras date svečanu izjavu da ćete, s obzirom da se sve to desilo, kao čovek demokrata da zastupate stav da je profesor doktor Vojislav Šešelj od strane mafijaškog režima odveden na pravdi boga u haški kazamat i da ćete upotrebiti sva demokratska sredstva, kao čovek i kao pojedinac, da glasno kažete da on treba da bude odmah oslobođen jer je očigledno da ništa neće ostati ni od Haškog tribunala posle dosadašnjeg toka suđenja i onoga što on tamo radi za Srbiju i srpski narod.
Dakle, budućnost Srbije je u jednom delu na ovoj strani do reda gde sede srpski radikali, ljudi koji će uvek časno, odgovorno i pošteno da izađu pred birače. I to što vi mislite da onih preko dva miliona na predsedničkim izborima, ovakav uspeh koji smo ostvarili na parlamentarnim izborima sami protiv svih, sada možete da minimizujete matematičkom većinom, koja je i logična i parlamentarno opravdana, budite sigurni da nećete uspeti.
Ne želim vam pun mandat, apsolutno sam uverena da ćemo vas srušiti za kratko vreme, jer to od nas traže građani Srbije. Oni teško žive i ne mogu više da podnesu da imamo tajkunsku i vladu koja je vaninstitucionalno napravljena, suprotno volji građana na izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije slučajno što je baš gospodin Sreto Perić u ime Srpske radikalne stranke podneo amandman na član 13. ovog predloga zakona. On dolazi iz jednog kraja koji mnogi od vas nikada nisu, nažalost, posetili. Samo da krenete kao u onoj pesmi "Drino vodo", pa će sve da vam bude jasno, a tek kada se pojavite u Ljuboviji zaista imate osećaj da se nalazite u jednom rajskom mestu, najpre zbog činjenice da je to Meka za turizam: manastir Sokograd, etnoselo, sve retkosti kada su u pitanju biljni i životinjski svet, čuveni beloglavi sup, pa regata na Drini ove godine, petrovdanska, na koju vas je pozvao gospodin Sreto Perić.
Želim da kažem da u okviru strategije koja je napravljena 2005. godine, kada je ministar za turizam i trgovinu bio gospodin Bojan Dimitrijević, država uopšte nije počela da ulaže i da stvara elementarne uslove da Ljubovija i čitav taj kraj, pa i Šumadija, iz koje dolazim, i drugi krajevi Srbije dobiju priliku da izađu na svetsko tržište.
Pre nekoliko dana, da ne pominjem ime i da ne reklamiram jedan elektronski medij, o turizmu su govorili ljudi koji su, rekla bih, najpozvaniji u oblasti turizma, konkretno se bave svakoga dana tim poslom u zemlji i inostranstvu; gospodin Cerović je predsednik asocijacije JUTA, drugi gospodin je moj bivši kolega i vlasnik jedne od naših najvećih turističkih kompanija. Oni su govorili o razlikama između nas i zemalja u okruženju i zašto se turisti u Srbiji danas odlučuju, na poziv turoperatora, da svoje godišnje odmore provode isključivo van zemlje, a ne koriste ove domaće destinacije. Koriste ih, ali ne u dovoljnoj meri, jer ono što je potpuno komercijalizovano jesu neki planinski centri i neke banje, ali ni mi sami nismo svesni toga koliko ima mogućnosti za razvoj turizma u svakom kraju Srbije.
Manastir Voljavča, koji se nalazi u staroj opštini Stragari na području našeg grada Kragujevca, ima kupališta koja su izgrađena davne 1931. godine. Pominjala sam manastir Banjsku, jedan od najstarijih manastira na Kosovu i Metohiji, i nemogućnost da, zbog celokupne situacije i okupacije naše južne pokrajine, zainteresovani ruski investitori dođu, da čitav taj kraj podignu na noge i da se iskoristi ta termalna voda koja je još davnih vremena opisana u pesmama Kosovskog ciklusa kao voda koja leči kostobolju i koja je zaista pravi lek.
Da ne govorim samo o Voljavči u Stragarima, o svim onim potencijalima koje imaju mesta u centralnoj Srbiji, već i o činjenici da taj duhovni i manastirski turizam nije iskorišćen na pravi način i da je skoro svaka naša crkvena opština... Pa, i naša Šumadijska eparhija je samo zahvaljujući entuzijazmu jednog mladog čoveka uspela da veliki broj ljudi iz našeg kraja i turista iz okruženja odvede na neke od divnih manastirskih tura.
Da bismo bilo šta uradili u tom strateškom razvoju turizma potrebno je da stvorimo neophodne uslove, o tome je dosta pisala i govorila gospođa Jorgovanka Tabaković u predizbornoj kampanji, da imamo strane investicije.
Opet moram da se vratim na to da je ova separatistička bratija u Crnoj Gori otišla korak dalje zato što znaju da taj svež kapital, koji dolazi, pre svega, od ruske strane, za veoma kratko vreme može mnogo da doprinese zapošljavanju ljudi i stvaranju mogućnosti za pružanje usluga u oblasti ugostiteljstva i turizma.
Onaj grafikon koji sam vam sinoć čitala govoreći o ukupnoj potrošačkoj korpi naših građana, u stvari je... Kada nema priliva stranih gostiju, jer isključivo naši ljudi koriste ove kapacitete u Srbiji, a za ove aranžmane u inostranstvu najčešće se zadužuju preko ovih kreditnih kartica i vidite da se ti aranžmani na takav način nude... Kada odu u neku od tih zemalja, poneti time da hoteli imaju obećane tri ili četiri zvezdice, obično dožive razočarenje, jer kategorizacija u tim zemljama nije ista kao kod nas. Kod nas hoteli, a pogotovo ovi novoizgrađeni u pojedinim banjskim mestima koji su u privatnom vlasništvu, zaista zaslužuju tu kategorizaciju. Kad vi to sve pogledate, vidite da je učešće naših ljudi u korišćenju usluga u ugostiteljstvu, restoranima i u hotelima jedva 2,8%.
Dakle, naša budućnost je svakako razvoj ove privredne grane. Neophodno je da u što skorije vreme pred narodne poslanike... Nažalost, ne očekujem da će to da uradi ovo ministarstvo, jer to je sporedni posao za Dinkića; kada napravi sebi skijalište baš ga briga za sve ovo drugo, i za Ljuboviju, i za Borač, i za Stragare, i za Banjsku itd. Dakle, neophodno je da donesemo zakona o banjskim i klimatskim mestima, jer u okviru strategije razvoja turizma ono na šta Srbija konkretno može da se osloni jesu ti centri i ti kapaciteti. Mi ćemo stalno da upozoravamo i da se borimo za to.
U ovoj konstelaciji snaga u novom sazivu Skupštine mi smo insistirali na tome da predsednik Odbora za trgovinu i turizam bude iz opozicionih stranaka. U našem internom dogovoru sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom dogovorili smo se da to bude njihov predsednik.
Međutim, moram da vas obavestim, a i vi da znate, gospođo Kolundžija, greškom je, ili već ne znam zbog čega, došlo do zamene, odnosno nije poštovan taj dogovor. Dakle, Odbor za trgovinu i turizam pripada opoziciji. Vi kažete - nije tačno. Pa, ako nije tačno, onda jedino da počnemo da radimo neke stvari ispočetka. Ako ćemo tako tu da se spotičemo...
Molim? Vi jeste razgovarali, ali juče sam ja razgovarala sa njim o tome.
Ne znam kakav je epilog na kraju vašeg razgovora, ali gospodin Arsen Đurić je ubeđen da on treba da bude predsednik tog skupštinskog odbora.
Ako vi mislite da je to tako, da je korektno i pošteno i da je to po kvoti koja pripada nama, evo, kolege iz DSS - NS su takođe ubeđene da je to mesto koje njima pripada, bar ovog puta ne treba da se sporimo oko toga. Bolje bi bilo da je to predstavnik iz opozicije, pogotovo kolega koji je spletom okolnosti član Odbora iz njihove stranke, a koji inače radi u ovoj oblasti, kako bismo mogli da iz Skupštine indukujemo ove procese za koje se mi zalažemo.
Pravo da vam kažem, od kada je ukinuto Ministarstvo turizma, radi ovaj odbor, evo, svedoci su ljudi koji su članovi Odbora za trgovinu i turizam, u prošlom sazivu je predsednik bio srpski radikal Nebojša Stefanović, ni jednog jedinog trenutka nijedna tema turizma nije dotaknuta. A, u ono prethodno vreme su i pomoćnik (tada nije bilo državnih sekretara), i ljudi zaposleni u Ministarstvu turizma redom najmanje tri puta u mesecu dolazili u Skupštinu, bez obzira što smo mi bili opozicija; gospodin Baralić je bio predsednik Odbora, ja sam bila njegov zamenik. Mi smo uspeli da u kontaktu sa ljudima koji se konkretno bave ovom oblašću, kako u asocijaciji JUTA, tako i u vodećim tur-operatorima, dođemo do nekih saznanja i do nekih zajedničkih razmišljanja o tome koji su neophodni koraci koje država treba da preduzme. Posle toga je u Vladi Republike Srbije doneta ta strategija, ali očigledno je da je ona ostala samo mrtvo slovo na papiru.

Gospođo predsedniče, ja ću iskoristiti našu sugrađansku vezu da vam čestitam vaš današnji dan.
Što se tiče gospodina Arsenovića i njegovog amandmana, gospodine Arsenoviću, vi ste potpuno u pravu. Ovako kako gledam i vas i kolegu Vasiljevića, SPS, PUPS, tu je i gospodin Pera Petrović iz Jedinstvene Srbije, SRS, DSS-NS, biće promenjen zakon bar prihvatanjem ovog amandmana. Zapitala se ovde koleginica, čisto logički, kako ste potpisali neki predlog zakona koji sadrži ove odredbe koje su dijametralno u suprotnosti sa vašim zalaganjima, koja mi potpuno podržavamo. Ali, ja sam shvatila da ste vi kao čovek, borac, entuzijasta želeli da ipak... Pritisnuti ste bili, hoće koaliciju, hoće Vladu itd., vi ste samo pojedinac, hoćete da se borite za svoja prava. Ako se tako budete borili u ovoj vladi koja bude sastavljena, i vi i gospodin Krkobabić, neće ona biti dugog veka, jer oni uopšte neće da ispunjavaju ovo što vi od njih tražite, jer su dijametralno suprotni stavovi.
Slične stavove što se tiče vojnih penzionera, njihove zaštite i uopšte vojnih osiguranika, vi imate samo na ovoj strani, ako govorimo o stranama, odnosno o mestima u skupštinskim klupama gde sedimo.
Kada su doneti ti sistemski zakoni, pre svega Zakon o Vojsci, gde smo tražili da se striktno regulišu prava vojnih osiguranika, naišli smo na jedan takav antagonizam, na odbijanje ministra Šutanovca koji će, čujem, na žalost časnih oficira i vojnika, opet biti na toj funkciji.
Međutim, gospodine Arsenoviću, sve to može da se promeni. Dakle, korak po korak, pošto ste već odlučili, vaše je pravo, ali to je neprirodna, skroz neprirodna koalicija, da uđete u jedan aranžman da pomažete onim biračima kojima ste to obećali, hajde onda da taj pritisak bude sve veći i veći. Nemojte da se desi da vas u danu za glasanje nema u sali, ne vas lično, nego da se vi lično ne potrudite da ne bude dovoljan broj glasova.
Gospodine Arsenoviću, mi imamo jedno gorko iskustvo iz ranijeg perioda. U martu mesecu 1996. godine, iako je tada Socijalistička partija Srbije podržavala manjinski vladu DSS-a i G17, ovi "žuti" su tada bili u opoziciji, da bismo ispravili ono što je uradio DOS posle 5. oktobra kada su izglasavanjem Zakona o radu, karticom Borislava Novakovića iz Soluna, ukinuta mnoga prava radnika, u jednom trenutku, kada je Slobodan Lalović došao sa predlogom izmene i dopune zakona, stvorila se ta skupštinska većina, to zna i gospodin Vasiljević, uspeli smo da vratimo i pravo na regres, na plaćeni prekovremeni rad itd.
Ja se sećam, to je bilo marta meseca, nije prošlo ni mesec i po dana, oni su... Zamislite vi kolika je to bila silina jednog ministra, jednog čoveka koji nije mogao da podnese da ga preglasa skupštinska većina, pa je posle mesec i po dana došao sa izmenom i dopunom Zakona da traži da se ponište svi amandmani i ono što je tada opozicija, i još neki koji su pomogli, tim amandmanima postigla.
Verujem, ako vi budete spremni, sada sve da saberemo videćete da ima sasvim dovoljno narodnih poslanika da se izglasa ovaj i onaj amandman o kojem smo juče govorili, onda ćete vi lično da izađete kao pobednik iz cele ove situacije. Onda ćete da im kažete – ne možete vi tako, gospodo, ako tako budete radili na prvom koraku, odlazimo mi iz Vlade. Izađite i recite to principijelno za govornicom, a ne da budete njihova moneta za potkusurivanje, jer vam onda to neće oprostiti ni penzioneri, ni vojni penzioneri, ni obveznici.
Znate, u Kragujevcu ima mnogo, to je jedno od najvećih udruženja, vojnih beskućnika. Znate šta je najgore od svega? Ja sam mnogo puta razgovarala sa tim ljudima; mislim da sam samo u toku ove godine tri puta sa njima razgovarala, a unazad nekoliko godina ko zna koliko puta. Gledali smo po ovom master planu i po imovinskoj karti onoga što ima Vojska Jugoslavije, ovako uništena od strane DOS-a, kako možemo da rešimo to njihovo goruće pitanje.
Dolazi čovek, zamislite, koji je pukovnik u penziji već toliko godina i nema krov nad glavom, i drugi visoki oficiri. O čemu mi onda pričamo?
Vi vrlo dobro znate kakav je sada status onih koji su vojni osiguranici, onih koji rade u civilnoj službi, ali pripadaju Vojsci. Evo, da govorimo o zaposlenima na VMA, vi takođe tamo imate poznanike i prijatelje. Spletom okolnosti, poznajem jednog od najboljih stručnjaka, nije važno iz koje oblasti. Čovek ima 40 godina i ima 12 operacija dnevno, dakle, radi kao na mašinskoj traci, i to na vrlo osetljivom organu, na ljudskom telu, znate, vrlo su specifične te operacije. Ima čin majora a plata mu je 52.000. Kakva sudbina njega sutra čeka, ako se on "utopi" u ovaj predlog zakona, i sve druge koji su vojni osiguranici?
Dakle, moramo da razmišljamo i o onima koji su sada izuzetno ugroženi. Evo, imate vojne obveznike, ljude koji su branili otadžbinu, koji su se vratili, hvala bogu, živi i zdravi u svoju zemlju Srbiju i nemaju mogućnost uopšte. Nisu to Srbi iz zapadnih srpskih zemalja koji su morali da pobegnu od ustaškog noža, pa su došli ovde, nego su odavde išli da se bore zajedno sa svojom braćom u zapadnim srpskim zemljama. Kroz školovanje i kroz vojni angažman, kroz časno služenje državi i narodu, kao što je to radio general Delić, stekli su ..., a na kraju nemaju elementarne uslove za život.
Prema tome, potpuno vas podržavamo, gospodine Arsenoviću. I, budite sigurni da ste na pravom putu; samo vojnički oštro, beskompromisno, da oni znaju sa kim imaju posla i da ne mogu tako da donose zakone koji će da idu na štetu države i naroda. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao i prošle godine i sada je koleginica, doajen našeg glumišta, gospođa Lidija Vukićević reagovala na jednu intenciju skupštinske većine i na katastrofalnu situaciju u oblasti naše kulture, a pre svega na činjenicu da ste ukinuli ministarstvo informisanja.
Stvarno ne znam kako će ove kolege iz SPO-a da glasaju za to, s obzirom na to da je gospodin Kojadinović bio na toj vrlo značajnoj funkciji.
Segment informisanja je nešto što svaka država u svetu... Pogledajte i zemlje Zapada, u koje hrlite, a koje neće oberučke da prime Srbiju baš tako kako biste vi hteli, ali pođite i od Rusije, zaista, svaka država u svetu veoma veliki akcenat stavlja na oblast informisanja.
Činjenica je da je ta rašomonijada, mogu tako slobodno da kažem, u oblasti elektronskih i štampanih medija nešto zbog čega je zaista potrebno da postoji kontrola. Zakoni koji postoje u toj oblasti nedovoljno regulišu ovu materiju, a sada nemamo ni ministarstvo za informisanje, koje bi trebalo da reaguje u mnogim situacijama u našoj zemlji, što ovo ministarstvo za kulturu ne čini, jer Ministarstvo za kulturu, kao što ste čuli od gospođe Vukićević, ne vrši svoju osnovnu funkciju.
Ovde sede i gradonačelnik Kragujevca i gospodin Milenić, moji sugrađani. S pravom mogu da kažem da dolazim iz jednog od kulturnih centara Srbije.
Kragujevac, grad koji ima takvu istoriju, tradiciju, prvo srpsko pozorište, ne dobija sredstva (osim onoga što se finansira iz samog budžeta grada Kragujevca) za kulturne manifestacije koje treba ne samo kulturnu i nacionalnu svest naše dece i omladine da podignu na još viši nivo, nego da tu našu istorijsku tradiciju i putokaz za budućnost promovišu na najbolji mogući način.
Tako vam je apsolutno svuda. Kada pogledate ko su upravnici beogradskih pozorišta, kada pogledate ko su oni koji dobijaju uloge u nacionalnim predstavama, a da to nije gospođa Vukićević zato što je osvedočeni patriota i Srpkinja, onda dolazimo do toga da se kultura svela na podaništvo, na one koji su podobni za izvršenje jednog globalnog procesa, a to je uništavanje srpskog jezika, srpske tradicije i kulture.
Mi dolazimo u situaciju da se u oblasti medija, kako štampanih tako i elektronskih, vršlja, radi šta ko hoće. Nije bilo dovoljno samo raspisati oglas za nacionalne i regionalne frekvencije, za dobijanje dozvola za emitovanje, kako za televiziju tako i za radio, morate malo da pogledate ko se to danas poigrava javnim mnjenjem i ko su oni koji pokušavaju da kreiraju javno mišljenje i da utiču na građane Srbije.
Koliko je bilo zloupotreba u predizbornoj kampanji, o čemu je besmisleno govoriti u ovako kratkom vremenu, od lokalnih medija koji su pod ingerencijom lokalnih samouprava, preko ovih koji su dobili nacionalnu frekvenciju, jer Boris Tadić, onako narcisoidan kakvog ga je bog dao, pojavljivao se svakoga dana ne u dve nego u tri uloge. Jednog dana je predsednik stranke, pa je onda nosilac liste, pa je onda predsednik Srbije, pa je onda neko ko trčkara za ovim propalim kandidatom za gradonačelnika Beograda Đilasom, tako da se više sam gubi, od ujutru ne zna u koje odelo da se obuče, odnosno kako da krene i šta treba da radi.
Zato je bilo dobro... S tim što ću opet da napravim jednu jasnu ogradu, samo je bio u pitanju skraćeni sudski postupak, koji nije bio dobar, što smo na kraju i priznali, nego je trebalo da se u redovnim postupcima u efikasnim sudovima vodi spor za kršenje u oblasti javnog informisanja.
Zato je zakon koji je donet u vreme ministrovanja Aleksandra Vučića bio najbolji zakon ikada donet u toj oblasti u Srbiji, mislim u Srbiji koja je višestranačka od devedesetih godina. Nedostaci tog zakona su bili samo u tome da nije trebalo po prekršajnom i brzom postupku sudovi da reaguju i da zbog toga neki histerišu i dobijaju mogućnost da se žale raznim "sorošovcima" i američkom Stejt departmentu, a ovi su im posle zauzvrat dali gomilu para da ruše i razgrađuju nacionalni suverenitet naše zemlje.
U oblasti štampanih i pisanih medija radi ko šta hoće i niko nikome ne odgovara.
Prošle nedelje sam zaista bila zapanjena, radi se o jednom vrlo tendencioznom nedeljniku, a obično iza takvih tendencioznih nedeljnika koji izmišljaju raznorazne kuhinje i imaju paranoju za razna pitanja i za razne političke stranke i ličnosti... Pojavio se članak u kome se gospodin Dragan Todorović, ne namerno nego tendenciozno, zamenjuje sa izvesnim Todorovićem, vlasnikom jedne kompanije iz Lozovika. Ispravite me vi radikali ako grešim, a mislim da sam u pravu.
Šta sada treba da uradi gospodin Todorović? Do sada, za sve postupke koje su i on, i gospodin Mirčić i ostali srpski radikali vodili pred redovnim sudovima odgovora još uvek nema; kome god šta noćas padne na pamet, a naročito ako je to protiv SRS i njenog rukovodstva, može da se iživljava do mile volje. Šta onda da nas čudi u Srbiji?
Hajde da stavimo na stranu političku stranku i da kažemo - Nataša Jovanović je ipak pristrasna, mada nisam i vi vrlo dobro znate da je uvek sve potkrepljeno argumentima... Uzmimo primer profesora Emira Kusturice i ovaj skandal koji se desio u najstarijim novinama na Balkanu, u dnevnom listu "Politika".
Zamislite vi Srbiju u kojoj je predsednik Upravnog odbora, umesto osvedočenog srpskog patriote i jednog od najpoznatijih antiglobalista koji najviše na svetu voli Srbiju, Sonja Liht! Stvarno da se čovek prekrsti, što se kaže, i desnom i levom rukom, dokle je Srbija došla. Čoveka koji je uložio sav svoj trud, svoje znanje promovišući i našu tradiciju i kulturu, poslednji cent, što se kaže, a ne evro, uložio da bi prezentovao naše nacionalne vrednosti i ima nameru da to dalje radi, za razliku od nekih drugih... Verujem da će on do kraja biti častan u svom poslu i u svojoj nameri da taj projekat realizuje, na radost svih Kragujevčana iz Šumadije, u mom rodnom gradu.
Na taj način se preko noći smenjuju nepodobni samo zato što je Boris... A, kako reče Vjerica, zaista će da se naljute oni ljudi koji su od mladih dana bili obožavaoci lika i dela Josipa Broza, ne ovi neokomunisti, koji su te ideje, a protiv kojih se borim čitavog života, kao i ljudi koji su moji istomišljenici... Eto, reagovali su verovatno ovi još živi borci antifašističkog pokreta, partizani, i žalili se Vjerici što naziva Borisa Tadića imenom njihovog maršala Josipa Broza.
Mi smo danas došli u situaciju da jedan takav "brozić"... U stvari, u pitanju je ličnost koja ne trpi nikoga iznad sebe, on je sam sebi dovoljan, nacionalno apstrahuje, ne želi da razgovara o tome da Srbija ide tim putem i da promoviše vrednosti naše države i ostalih nacionalnih manjina i verskih zajednica koje žive ovde.
Šta mi dalje da razgovaramo i da razmišlja koleginica Vukićević o našem glumištu, pozorištu, da razmišljamo o tome ko će da dobija sredstva i za koje projekte i koje filmove da pravi?
Ljudi koji su proslavili srpsku kulturu, imate primer Olivere Vučo, odnosno Katarine, koja je bila satanizovana unazad 30 godina, to su sve trpeli i nosili kao svoj krst. Vidite kako opet sve to Bog uredi i kako sve dođe na svoje. Tako je i ona dočekala, posle 30 godina, da je ovacijama pozdravi čitav "Sava centar" i čitava srpska nacija, jer je pevala i glumila iz duše i srca za svoj narod koji najviše na svetu voli.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Završavam, gospođo Čomić. Tako da, evo, i gospođa Vukićević, tako se ponaša i profesor Kusturica, tako se ponašaju i drugi velikani našeg glumišta, naši književnici i osvedočeni borci protiv globalizma, tog najvećeg zla koje hoće potpuno da uništi Srbiju. Takav proces je nezaustavljiv, u to budite sigurni, jer postoje ljudi koji su zaista u mogućnosti da obiđu ceo svet i da prikažu kakav smo mi narod, najbolji, najgostoprimljiviji i najplemenitiji narod na svetu. Takvi ljudi će, zajedno sa našom idejom, idejom srpskih radikala, da pobeđuju, u to budite sigurni.