Uvaženi gospodine Martinoviću, ja se ne bih složio sa vama u tom delu, da policija mora da trpi poniženja i da doživimo ono što je naša policija doživela 2000. godine, 5. oktobra. Sećate se kad su razoružali mangupi policijsku stanicu u Majke Jevrosime, kada je hiljade vatrenog oružja, dugog i kratkog, i borbenih kompleta nestalo i ukradeno iz te stanice. Onda su to prodavali, švercovali i zloupotrebljavali.

Imali smo prilike da vidimo zaista korektno ponašanje pripadnika policije, međutim ima granica tolerancije. Ne možemo dozvoliti da uličari neki maltretiraju, šikaniraju, ponižavaju pojedince iz organa MUP-a, tj. policajce, time i državu. Tu mora da budu primenjene bar primerene mere. Nema tolerancije. Ugled države se mora čuvati. Sve što oni rade, to slikaju na televizijama i prikazuju se u inostranstvu. Šalje se ružna slika o našim organima bezbednosti, a naši organi bezbednosti su upravo jedni najjači u ovom regionu i treba ih, pre svega, podržati. Ja ih podržavam maksimalno i tražim od njih da uspostave javni red i mir, jer kriminalcima, uličarima i bandi na ulici ne može više da se toleriše.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima. Ovaj zakon je nemoguće primeniti. Dok se ne izmeni Zakon o unutrašnjoj policiji, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o javnom redu i miru, Zakon o bezbednosti saobraćaja. Jer, šta u praksi imamo? U praksi imamo sada da se formira paralelna policija, policiji. I daju joj se ona ovlašćenja koja ne mogu biti data policiji komunalnoj. I još uz to, samo što joj nismo dali duge cevi i automate.

Međutim, dame i gospodo prema Uporednom pravu ne bih se složio da mi koristimo Uporedno pravo Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore ili Albanije. Ajmo da vidimo kako to reguliše Francuska, Nemačka, Engleska, Italija.

E, videćete tamo koja su ovlašćenja određenih službi. Tamo ćete videti da ne može niko nikoga na ulici presresti i da ga odvede. Gde da ga odvede? Može, ali po sudskom nalogu, ne na drugi način.

Drugo, ovim zakonom gospodo niste obezbedili prava osumnjičenih za izvršenje prekršaja. Imaju li oni pravo na odbranu? Imaju pravo prema Francuskom pravu i Nemačkom.

Imaju pravo od prvog trenutka, ako neko treba da bude doveden iz Murtenice u Užice, ima da mu se obavesti i porodica, ima da mu se omogući i razgovor sa advokatom, ima da bude poučen da nije ništa dužan da govori što bi moglo da šteti njemu u tom postupku.

Nama komunalna policija, odnosno komunalna milicija, apsolutno nije potrebna. Vidite koja ovlašćenja. Vi govorite gospodine ministre – nisu to ona ovlašćenja što daje tužilac. Čekajte, molim vas.

Prema članu 25. Predloga zakona, potpuno preuzimanje ingerencije policije s tim što su ovlašćenja komunalnog milicionera veća, nego što su ovlašćenja pripadnika redovne policije.

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, odredbama člana 171, 172 i 173. pripadnici policije mogu snimati, mogu fotografisati, uzimati otiske, ali po nalogu javnog tužioca.

Dakle, ispada da imamo ovlašćenja ista koja postupa i lokalni milicioner i pripadnici redovne policije.

Prema tome još samo ako mi dozvolite, u članu 53. prelaze i završne odredbe, a o ovome što ću govoriti, gospodin Martinović dobro zna. Vi profesore Martinoviću dobro znate šta znači „vakacio legis“, a uzmite prelazne i završne odredbe ovog zakona.
Ovo, gospodine Martinoviću, verujem da vi nikada ne bi prihvatili, niti bi ovakav predlog davali, koliko godina treba da bude odloženo, primenjeno, rokovi za donošenje propisa organa državne uprave, zatim rokovi za donošenje akta i propisa, itd.
Prema tome, mislim da ovaj zakon nije potreban. Drugo on će milijarde da košta poreske obveznike, građane na lokalu.

Gospodine Martinoviću, u članu 54. stoji – rokovi za donošenje propisa organa državne uprave. Nije ovo u pitanju kada se donosi i kada se usvaja, ali ovi drugi prateći propisi, koji se odnose – propisi za sprovođenje ovog zakona koje donosi ministar nadležan za sistem lokalne samouprave, biće doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Šta treba, godinu dana? Ni mesec dana ne treba. Moraju da budu doneti propisi koji će da prate izvršenje i sprovođenje zakona. Rokovi za donošenje akata i propisa organa jedinice lokalne samouprave, kako to piše u članu 55. u jedinicama lokalne samouprave koje obrazuje komunalnu miliciju, u skladu sa ovim zakonom, opštinsko, odnosno gradsko veće doneće prvi strateški plan komunalne milicije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu, i tako dalje.

Dve godine da mi damo nekome da on usklađuje i da donosi propise koji treba da budu u primeni, u momentu donošenja zakona, stupanje na snagu, kratak rok od mesec dana, ne bi trebalo da bude veći, a ne dve godine i godinu dana.

Ja sam o tome govorio i mislim da su ovo rokovi koji se odnose na prateće propise koji treba da omoguće sprovođenje zakona, jer će zakon biti ne sprovodljiv za dve godine, ako nema prateće propise, ako se slažete sa tim.

Sa druge strane, još da kažem, ovde će biti više hiljada komunalnih milicionara. U Srbiji će to da košta plate, doprinose, vozila, vozače, lokalne samouprave, poslovni prostor, ostala oprema. Znate li koliko će to državu da košta?

Dakle, mnogo poreske obveznike na terenu i to ste prebacili sa republike na opštine.

Opštine sada moraju da grcaju, pogotovu tamo koje slabo stoje u odnosu na privredu, u odnosu na moć privrede i poreskih obveznika koji mogu ovo da plate.

Mi pravimo policije bespotrebno. Ovo je inflacija birokratije.

Nesporno je da je u članu 54. stav 2. propisano, kaže - propisi doneti za sprovođenje Zakona o komunalnoj policiji službeni list taj i taj, nastavljaju da se primenjuju do donošenja odgovarajućih propisa određenih ovim zakonom ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Ja postavljam pitanje - šta će dve godine rokovi? Šta će godina ili dve rokovi da se usklade? Što se odmah ne pristupi po ovome zakonu ako se usvoji, naravno i da radi komunalna milicija po zakonu, a ne da se ostavlja ovaj prostor i čekamo dok se ne donesu propisi ti i ti?

Moja primedba je u tome što je ostavljen veliki prostor. Treba ga skratiti, odrediti rok, primeniti zakon ukoliko ga budete usvojili i na taj način može da se govori o tome da je ovaj zakon u odnosu na prelazne i završne odredbe u redu.

Ono što želim da vam još nešto kažem, ono što radi Aleksandar Vučić i što se bori vezano za izgradnju puteva, fabrika, zapošljavanja, ne treba ovakvim primerima to narušavati. Prema tome, a vi dobro znate, gospodinu Martinoviću, da je žuta konjica donela više od 2.000 zakona, a da od toga ni 10% nisu mogli biti u primeni. Pa, bolje je doneti jedan dobar zakon koji će biti primenljiv, nego 100 onih koji nisu dobri i koji se u praksi ne mogu primenjivati. Ovde ćemo imati, zaista veliki problem - sukob nadležnosti, jer se ovde primenjuju propisi i od strane policije i od strane lokalne samouprave, pa onda vidite da će doći do ovih sukoba nadležnosti. Nema rešenja ko će da rešava te sukobe nadležnosti.

Prvo, u svakom slučaju, treba izmeniti Zakon o policiji, Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je isključivo pravo za regulisanje saobraćaja, po svim pitanjima spada u nadležnosti MUP i Saobraćajne uprave policije.

Prema tome, te propise onda moramo menjati, pa onda možemo reći -može da se u skladu sa Ustavom, što vi kažete preneti ovlašćenje. Ali ne možemo sad dati ovlašćenje lokalnoj komunalnom miliciji ova ovlašćenja koja spadaju u isključivu nadležnosti MUP.

Meni je žao ukoliko su predstavnici MUP učestvovali u grupi za izradu ovog Predloga zakona, a da nisu vodili računa o tome da li će neke nadležnosti biti u sukobu sa Zakonom o policiji, ako se usvoji zakon o komunalnoj miliciji.

Što se mene tiče, lokalna policija nek se bavi komarcima, nek se bavi čistoćom, nek se bavi požarima, zaštitom životne sredine, šumskom štetom. E, to bi ja dao u nadležnost Komunalnoj policiji, ali bez dugih cevi i palice.

Gospodine Martinoviću, vi niste ovog puta u pravu.

Pre svega, ako je Zakon o saobraćaju, u članu 2. stav 2. izričito propisao da primenu Zakona o bezbednosti saobraćaja vrši MUP preko policijske uprave za saobraćaj. Gospodo, izmenite to, pa kažite – isključiva nadležnost u ovom delu biće MUP, Saobraćajne policije, a ovo će biti u nadležnosti Komunalne policije.

Drugo, u predlogu ovog zakona ja sam napomenuo ali ni vi, ni ministar niste se osvrnuli, šta je sa pravima osumnjičenog koji je izvršio ili krivično delo gde će postupati lokalna milicija komunalna, koja prava njemu pripadaju kao osumnjičenom, ima li on pravo da angažuje advokata? Ima od prvog momenta. To mu daju Ustav i Zakon o krivičnom postupku.

Drugo, ukoliko je doveden, on je lišen slobode. Ima li pravo tada na advokata? Ima. To kaže u francuskom pravu. Evo vam, uporedno pravo – posebno prava osumnjičenih, provere identiteta.

Vidite, niste predvideli u ovom zakonu kako se vrši provera identiteta ako u jednom prekršaju učestvuje pet, šest lica. Nije predviđeno ko će izvršiti identifikaciju počinioca između tih pet lica. Ko će utvrditi da li imaju periku, brkove ili bradu, a da su u prirodi drugačiji? To nije predviđeno.

Drugo, obaveštenje bližnjih, tj. obaveštenje rodbine, obavezno je jer se radi o dovođenju, a dovođenje i u nemačkom i u francuskom pravu piše da je lišavanje slobode. Šta možete?

Drugo, nema ovde u zakonu, pošto se primenjuju sredstva prinude, fizička snaga se upotrebljava, upotrebljava se gumena palica, šta ćemo kada komunalni policajac uhvati i premlati čoveka, nanese mu i teške telesne povrede? Ima li on pravo na lekarski pregled istovremeno? Ima pravo na lekarski pregled čim je dobio batine da traži da lekar utvrdi da li je dobio telesne povrede lakše ili teže. Toga u našem zakonu nema.

Izvinjavam se. Ne govorite ništa o tome, gospodo. Osnovno ustavno pravo jeste pravo na razgovor sa advokatom. Imamo kolege advokate ugledne ovde koji sede i znaju šta je to.
Prema tome, i u ovoj oblasti ne može biti divljine. Ovo nije Divlji zapad. Nećemo dozvoliti da nam šerifi na lokalu orgijaju i da rade šta hoće. To bi trebalo da bude uređeno zakonom.
Ova pitanja nisu uređena zakonom i zato stavljam primedbe i mislim da bi trebalo ipak uraditi dobar zakon i onda da bude u primeni.

Naravno da uvažavam gospodina Neđu Jovanovića, kao advokata i poznavalaca određenih propisa.

Međutim, ne bih se složio, gospodine Jovanoviću, sa vama ako neko treba da bude doveden sa određenog mesta, da bude doveden u određenu instituciju, da li on otišao dobrovoljno ili imao poziv. Nije imao poziv, on je doveden, on je tog trenutka dobio status lica koje je lišeno slobode.

Prema tome, i ZKP i ovaj zakon koji upućuje da može da bude doveden, svako, dakle dovođenje u francuskom pravu, u engleskom pravu, nemačkom, pokazaću vam, svako dovođenje jeste lišavanje slobode.

Prema tome, svaki građanin ima pravo u krivičnom postupku da uzme branioca po svom izboru, a ukoliko je pozvan kao građanin da da obaveštenje organima unutrašnjih poslova ili tužiocu ili sudu, tada ima pravo da uzme zakonskoga zastupnika i pripadaju prava svakom građaninu po ovom zakonu ukoliko komunalni milicioner ima ovlašćenja da dovodi, on je priveden, on je lišen slobode. On mora biti, pre svega, obavešten i u ovom postupku da ima pravo da uzme branioca sa kojim će obaviti prethodni razgovor, pa će tek onda davati izjavu.

Prema tome, Ustav garantuje svakome na odbranu, garantujemo pravo na žalbu ili prigovor, na svaku odluku državnog organa koja se odnosi na njegova prava.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u članu 37. predviđa se stručno osposobljavanje pripadnika komunalne milicije. Ovako kako ste ga predložili ne daje uopšte valjano obrazloženje kako će to biti regulisano i da obuka pripadnika komunalne milicije bude rešena na jedinstven način. Ne može biti na ovakav način rešen sigurno. Tu će biti šarenila. Jedino rešenje jeste, ako usvojite ovaj predlog, te da ne bude izmena i dopuna za mesec dva dana, a što je očekujem, jer ovaj zakon neće moći da bude primenjen dok ne bude menjan Zakon o policiji.

Jedino rešenje za stručno osposobljavanje pripadnika komunalne milicije jeste da oni budu školovani u srednjoj školi pripadnika organa unutrašnjih poslova u Kamenici ili u Višoj školi unutrašnjih poslova u Zemunu. Na taj način bi jedino bilo moguće da se na jednom mestu vrši obuka pripadnika komunalne milicije, ali od strane predavača iz organa unutrašnjih poslova tj. MUP-a. Samo tako mogu predavači obučiti koji imaju bogato iskustvo na ovim poslovima, kao što su to poslovi pre svega primene posebnih ovlašćenja i održavanja javnog reda i mira, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela a i prekršaja u ovoj oblasti.

Jedino, jeste rešenje da predavači budu pripadnici MUP-a i da se u školi MUP-a ti kadrovi školuju da tamo polažu ispite, da tamo dobiju diplomu i da budu raspoređeni u opštine na obavljanje poslova …(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam govorio o tome da li treba da se pripadnici komunalne milicije školuju u školi nekoj, da li će imati određeni rok nastave, ko će biti predavači, sa kojom ocenom će položiti, na kom mestu će u celoj Srbiji biti osnovana škola pripadnika komunalne milicije. Samo tako može da se dobije jedinstven obrazovni i stručni ispit i sposobnost komunalnih milicionera.

Ovo sve drugo, biće šarenilo. Čuo sam da će opštine da sprovode program, jeste, zaključuje se ugovor sa kandidatom za godinu dana. Međutim, sprovode program pripadnici unutrašnjih poslova, znači MUP, ali kako? Hoće li ti ljudi biti na školovanju godinu dana ili će samo odlaziti povremeno, negde da čuju nešto ko će u kojoj opštini i u kom okrugu da osnuje javnu diskusiju ili da pretresa pitanje zakona i školovanja?

Prema tome, dame i gospodo, ja sam prošao te škole bezbednosti, u koje vi niste bili. Ministar nije bio milicionar, ministar nije bio komandir milicije, ministar nije bio načelnik, ministar nije bio glavni inspektor, ministar nije bio u prilici, on se školovao, ali nije bio u toj strukturi, nema te stručnosti, do te mere da zna šta se na terenu radi.

Dakle, kada komunalni policajac bude u školi godinu dana neprekidno, dan i noć u školi, kao što su to prolazili brojni pripadnici MUP, samo tako možemo imati komunalnu miliciju.

Inače, mi smo protiv takve komunalne milicije, jer to će biti namet na vilajet, koštaće mnogo poreske obveznike po opštinama.

Dame i gospodo, SRS jeste za održavanje komunalnog reda, kako je to objasnila koleginica Vjerica Radeta. I, podržavam takvo mišljenje, jer u svakom slučaju treba održavati red. Ali, imaju još neki drugi organi koji su zaduženi da vode brigu o javnom redu i miru, a to su pre svega pripadnici organa unutrašnjih poslova, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ono što bi trebalo dati u nadležnost komunalnoj miliciji jeste da održava čistoću grada, zaštitu životne sredine o poljskim štetama, o kućnim ljubimcima, dakle ono što bi moglo da se računa da se radi o komunalnoj delatnosti, a koja ne bi zadirala u ovlašćenja drugih organa. Ovako Srbija će sada imati na jednoj strani pripadnike MUP koji se staraju o održavanju javnog reda i mira, otkrivanju i rasvetljavanju krivičnih dela i prijavljivanje njihovih učinilaca, a sa druge strane imaćemo komunalnu miliciju koja će takođe obavljati poslove iz delokruga pripadnika organa unutrašnjih poslova, tj. MUP.

U tome je sada problem što je to u suprotnosti sa Zakonom o policiji, sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, Zakonom o upravnom postupku. Prema tome, ne mogu biti ovlašćenja tamo i vamo. Jedino ovaj zakon može da ostane na snazi ukoliko dođe do izmena određenih zakona, a pre svega policije o bezbednosti saobraćaja i da na taj način se reši pitanje i Zakonika o krivičnom postupku, jer se ovde zadire i ove nadležnosti.

Nisam imao drugu nameru, pre svega, ministar, naravno ima nameru da se ovaj zakon usvoji i da prođe. Međutim, posledice ovog zakona će biti dugotrajne ukoliko ne bude u roku od tri, četiri meseca tražena izmena i dopuna, ili će Ustavni sud ovo morati da stavi van snage.

Dame i gospodo, gospodine ministre, u ime SRS podneo sam amandman u odnosu na član 108. predloženog zakona, gde SRS predlaže da se u odnosu na član 108. stav 1. tačka 6. briše, zbog toga što nije precizirano sredstva za druge troškove naučno-istraživačkog rada. Po našem mišljenju ta sredstva bi trebala da budu precizirana, navedena, kako bi mogli da znamo koja su to sve druga sredstva za koja treba izdvajati pare iz budžeta.

Ono što bih hteo da naglasim kada je u pitanju više i visok obrazovanje, mi u Srbiji imamo inflaciju lažnih doktorata, lažnih menadžera. Ovde u ovom parlamentu sede ljudi koji su završili pravne fakultete, ekonomske fakultete, medicinske i druge, dakle fakultete koji su završili i stekli naučno-istraživačka znanja i fakultetsko obrazovanje na državnim fakultetima.

Zamislite sada šta u Srbiji može da se desi, a to će u sudskoj praksi biti i zabeleženo. Imate akreditaciju pravnog fakulteta, na tom fakultetu završe fakultet za osam meseci, u toku jednog semestra polože pet, šest ispita, za dve, tri godine, što bi se reklo, nisu ni pohađali nastavu, a pitanje ko im predaje, stiču diplome fakultetskih obrazovanih ljudi i taj koji je tako završio fakultet kupujući diplomu na livadi i pod šatorom, taj će sutra biti sudija. Znate kakav će to biti sudija? Sudija koji neće znati da napiše presudu, neće znati da razmotri bilo koji zakon, jer ga neće naučiti. Njega tamo nema ko da nauči, a imamo tada u našoj državi inflaciju tih i fakulteta i tih stručnjaka i tih, da kažem, naučnika koji u ovoj Srbiji mogu samo da nanose štetu i da narušavaju, pre svega, jedinstvo sistema visokog i višeg obrazovanja.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, po mom mišljenju, ovaj zakon nije dobar. Pre svega, prilikom pristupanja izrade ovog zakona morali ste uraditi studiju preko instituta za uporedno pravo u pogledu kontinentalnog prava i Ruske federacije, kako je regulisana lokalna policija i da li ima tamo, što bi se reklo ranije, narodna milicija, a sada komunalna milicija.

Reći ću vam da je ovaj zakon u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, član 42, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonu o policiji, Zakonu o bezbednosti saobraćaja, Zakonu o javnom redu i miru i suprotan je Evropskoj konvenciji za ljudska prava.

Dame i gospodo, iz Predloga zakona o komunalnoj policiji na nesumnjiv način se utvrđuje sledeće, pa vam ukazujem. Ovlašćenja službenika MUP dobijaju i komunalni milicajci, što je suprotno Ustavu i ovim zakonima koje sam pomenuo. Lokalni funkcioneri postaju nalogodavci komunalnoj miliciji, što može zbog poznatog mentaliteta naših ljudi da dovede do ozbiljnih zloupotreba.

Nejasno je kome su odgovorni komunalni milicionari, jer je njihov rad čas po Zakonu o lokalnoj samoupravi, čas po Zakonu iz unutrašnjih poslova.

Drugo, ovlašćenja komunalnih milicionara su potpuno identična ovlašćenjima pripadnika policije, čak su šira nego što su to ovlašćenja policije, jer ovlašćenja policije su ograničena i isključivo regulisana Zakonikom o krivičnom postupku. Međutim, šira ovlašćenja ima u pogledu primene određenih ovlašćenja komunalni milicionar.

Osim razmatranja, ukazujem na sledeće. Član 1. Predloga zakona previše vam je uopšten. Daje mogućnost različitih tumačenje ovde nama. Član 2. stav 1. nejasan način i nadležnost kod obrazovanja. Da li je reč „obrazovanje“ aktivna i da li je ta adekvatna formulacija – milicija. U kojoj zemlji ima milicija na lokalu?

Četvrto, potpuno identična ovlašćenja pripadnika organa unutrašnjih poslova, to jest policije. Može li doći do sukoba nadležnosti? Pa, može. Ko rešava ovaj sukob nadležnosti. Zakon ne nudi rešenje.

Četvrto, privremeno oduzimanje predmeta, gospodo, po članu 24. Predloga zakona, vrlo nejasna konstrukcija člana 24. jer se radi o osetljivoj materija koja se po stavu 2. ovog člana uređuje u skladu sa Zakonom o trgovini.

Član 25. Predloga zakona – audio i video snimak. Zamislite, sada će neko doći u spavaću sobu pa će moći da snima kao što je to nekada činjeno za vreme prethodnih režima.

Potpuno nerazumljive ingerencije policije. Ovlašćenja komunalnog milicionera su veća i šira. Naime, ova mera je za policiju regulisana odredbama člana 171, 172. i 173. Zakonika o krivičnom postupku, jer se ova mera može sprovesti samo po predlogu javnog tužioca i njegovom nalogu kao po članu 69. Zakona o policiji, koji propisuje uslove za ovu vrstu mere. Još da bude gore, te mere propisuje ministar lokalne samouprave.

Član 26. Predloga zakona, upotreba sredstava prinude je zaista krajnje sredstvo koje se koristi u policiji. Dame i gospodo, kada pogledate član 18. koja su to ovlašćenja, imate ovlašćenja sledeća: upozorenje… Šta je upozorenje? Represivna mera. Usmeno naređenje – represivna mera, provera identiteta – represivna mera, zaustavljanje i pregled lica i vozila, zaustavljanje, lišenje slobode ulično, legitimisanje, vezivanje, audio i video snimanje, upotreba sredstava prinude. Molim vas, šta ćemo ako policajac upotrebi palicu? E, samo što niste naveli ovde da li je ona bezbolna ili nije i da li je mačuga od dva metra ili nije za vreme feudalizma i da ne kažem u drugim sistemima.

Upotreba sredstava prinude, dakle, je protivzakonita. Prema tome, prikupljanje obaveštenja, gospodo, Ustav Republike Srbije u članu 42. je predvideo, pre svega, ko može da vrši prikupljanje obaveštenja i da vrši operativnu obradu nad bilo kojim poslanikom ili bilo kojim građaninom Republike Srbije ili bilo kojim licem itd.

Dakle, operativan obrada ne može da se vodi na ovakav način. Osim toga, druga ovlašćenja u skladu sa, koja su to druga ovlašćenja? Nije jasno. Koja su ovlašćenja ovde u pitanju?

Dakle, dame i gospodo, član 8. Predloga zakona, konkretno, je suprotan Ustavu. Uzmite Ustav, član 42. ovoga zakona. Umesto naređenja, vidite šta sve proizilazi kod ove mere, jer je ista mera, pre svega, represivna.

Dame i gospodo, kako je moguće da vi ne predvidite kod ovolike represije koju treba da upotrebe pripadnici, dakle, komunalne milicije, da vi ne omogućite prava po Ustavu Republike Srbije da svaki građanin koji bude legitimisan, koji bude pretresen, koji bude priveden, koji bude zadržan, ima pravo na branioca? Gde vam je, gospodo, u ovom Predlogu zakona pravo građanina da ima zastupnika i da ima, eventualno, branioca?

(Vjerica Radeta: Sve će oni to.)

Prema tome, gospodo, ovaj vam zakon nije dobar. Nemojte zaista da se varate da će on da doživi primenu. Ovaj vam zakon, gospodo, žao mi je, gospodine Ružiću, vi ste, da kažem, korektan čovek i ja protiv vas nemam ništa, ali imam protiv onih koji su ovo pripremali.

Ovaj Predlog zakona morao je da ide preko Instituta za uporedno pravo. Da vam kažem, evo ja kad sam bio ministar, ja sam prvo preko Instituta za uporedno pravo tražio da mi se uradi studija, pa tek onda predlažem Zakonik o krivičnom postupku, Krivični zakon i druge zakone. Na taj način iz uporednog prava, kontinentalnog i anglosaksonskog, mogli smo da dođemo do pravih rešenja. Tad je izrađen jedan najsavremeniji, najdemokratskiji Zakon o krivičnom postupku koji je sada u primeni. Da nisam imao Institut za uporedno pravo, verujte, ne bih mogao da se donese takav Zakon o krivičnom postupku koji je sada u primeni.

Dame i gospodo, ako dozvolite, evo, sada vidite, još jednu stvar da vas podsetim, ispada da načelnik komunalne milicije može da ima svoju privatnu policiju, tj. miliciju. Ako su to milicionari bez uniforme, to je onda poput Alekse Žunića, sreskog špijuna iz Nušićeve komedije „Sumnjivo lice“.

Dame i gospodo, ovaj zakon biće u suprotnosti, ponavljam, sa sistemskim zakonima. Ništa ovde nema novo, a da je razgraničeno. Vi narušavate, ovim Predlogom se narušava pravni poredak. Ne možemo mi sada urušavati pravni poredak da formiramo komunalnu policiju.

Šta ćemo sada kada dođe komunalni policajac i zaustavi vozača? Kaže – pregled. Koji pregled? Kakav pregled?

(Vjerica Radeta: Pa, nije lud da mu stane.)

Međutim, on će da traži od njega da ga pretrese. Molim vas, pretresanje lica, privođenje lica, pa to je ulično lišenje slobode. Stavljanje lisica na ruke, pa to je, pre svega, krivično delo. Po Krivičnom zakonu, to je čisto krivično delo.

Prema tome, dame i gospodo, ovaj zakon treba povući iz procedure. Neće moći da bude primenjen. Imaćete i ovakvih slučajeva da će komunalni policajac da zaustavi vozača i kaže – vozi levom stranom, a doći će saobraćajni policajac, pa će kazati – sad vozi desnom stranom. Ako dođe do sukoba nadležnosti ko će da rešava pitanje?

Drugo, sam postupak primene, gospodine Ružiće, postupak primene ovlašćenja nije uređen zakonom. Nemate rešenja, nemate pravo na žalbu, nemate pravo na branioca, a to građanima Srbije garantuje Ustav i garantuje Evropska konvencija o osnovnim ljudskim pravima.

Prema tome, ovaj bi zakon, gospodine Ružiću, valjalo povući iz procedure, jer on neće moći da bude primenjen, a Ustavni sud neće ga prihvatiti i doći će vam prilikom ocene, utvrđivanja ustavnosti i zakonitosti.

Mogu da vam kažem iz prakse, ja sam 20 godina radio na poslovima bezbednosti i kao najviši rukovodilac u službi u kojoj sam ispitivao zloupotrebe milicionera i pripadnika policije, to vam mogu reći najodgovornije, da u ovome imam iskustva u službi bezbednosti na konkretnim poslovima kod primene ovlašćenja i zloupotreba, zbog čega su neki odgovarali i krivično i ostajali bez posla kada su zloupotrebljavali, dakle, svoj službeni položaj.

Prema tome, dame i gospodo, gospodine Ružiću, nemojte da smatrate da ja imam lošu nameru. Zakon treba da postoji, ali bolji zakon.

Moj predlog – povucite ovo iz postupka.

Drugo, naručite studiju. Na studiju preko Instituta za uporedno pravo, ne samo Albaniju i Hrvatsku da uzimamo, ili Bosnu, to uporedno pravo, mi da vidimo kako je u Francuskoj, Engleskoj, Španiji, kako je u Italiji, Austriji i drugim zemljama.

Gospodine ministre, ja se s vama ne mogu složiti. U ovoj materiji vladam i primenjivao sam je desetine i desetine godina. Poznajem ovlašćenja policije, redovne, dakle, pripadnika organa unutrašnjih poslova, a prepoznao sam i ovlašćenja koja dajete komunalnoj miliciji.

Član 42. Ustava jasno govori da se to može govoriti o krivičnom postupku. Operativna obrada je prikupljanje podataka. A, s druge strane, zašto se nije predvidelo da se polaže ispit za pripadnika komunalne milicije? Zašto nisu pripadnici komunalne milicije u školi, kao što je to slučaj za pripadnike policije, jer će se ovde primenjivati određena ovlašćenja koja su zaista ustavom zagarantovana?

Koju stručnu spremu će imati predsednik opštine ili gradonačelnik koji će sada da izdaje naređenja i on da vodi postupak da li je upotreba fizičke snage, gumene palice, sredstava za vezivanje, privođenje? Privođenje vam je, ljudi, lišavanje slobode. Vezivanje, to je krivično delo, kada se radi a nema se ovlašćenja. Ko će da rešava sukob nadležnosti? Vi ste duboko zakoračili u odredbe Zakona o policiji.

Drugo, Zakon o krivičnom postupku vam izričito određuje koja su ovlašćenja pripadnika policije, a ta ovlašćenja pripadnika policije su regulisana Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o policiji, i da o tome glavnu funkciju ima javni tužilac. Bez toga, ja mislim, da ovaj zakon neće moći biti primenjen, jer se u praksi ovakva…(Isključen mikrofon.)